Brišem nos rukavom. Da me mama sad vidi, ubila bi me.
Baš čudno, otkad rođenu mater nisam zvala „mama“…
Ne znam šta mi je, plačem, evo ravno sedmi dan. Suze se nekontrolisano spuštaju niz moje obraze. Uglavnom svaku noć prije nego zaspim. U kadi, u krevetu, na jastuku netom prije nego što ću, izmorena, utonuti u san. Ne znam…
Kako napisati tekst o sopstvenoj sudbini, a pobjeći od patetike, ne utonuti u samosažaljenje, izdići se iznad situacije i biti objektivan uz adekvatnu dozu subjektivnog? Reći ćete, nikako, ali ja ću pokušati.
Roditelji kupe bebi original starke. To je ok, iako beba nema pojma o tome. Čak ih ni ne koristi. Ne gazi ona još uvek. Patike koštaju, mozda, 5.000 dinara. Patike će trajati mesec, dva.
Da mi se samo na trenutak vratiti u djetinjstvo. Nas tridesetak u dvorištu stare zgrade. Vriska, smijeh, graja… A onda ostavimo BMX-ove i rekete za badminton, utrčimo u stan po barbike i lutke ili lastiš pa ponovo napolje. Pod starim…
Sve počinje u djetinjstvu, sve završava u djetinjstvu. Svaka suza prolivena, svaki osmijeh, sve što uradite kao dijete ostavi traga na onome što ćete uraditi kao odrastao čovjek. Ipak, vi ste samo dijete, ne birate šta će drugi uraditi po…
