Rođak Doli Parton, Brajan Siver, oglasio se danas na Instagramu tužnim povodom: “Zovem se Brajan Siver, sin Kesi Parton, i danas predstavljam porodicu Parton i Ovens, objavljujem da je preminula moja tetka, Doli Rebeka Parton Din, sestra, baka i baka jednoj generaciji, a Džidži sledećoj.

Ova video objava je nešto što me je Doli zamolila pre mnogo godina, pre nego što sam to u potpunosti apsorbovao kao buduću realnost. Kao njen šef obezbeđenja više od dve decenije – tu ulogu je moj otac Lari imao pre mene, zamišljao sam težinu ovog trenutka, ali je do sada nisam zaista osetio.

To je čast, čast koja je pomešana sa apsolutnim ponosom i velikom tugom. Ali tuga je sa nama, a ne sa Doli. Doli je živela u svetlosti i u Isusovom je naručju, sigurno je dočekali Karl, njeni roditelji i bezbroj drugih koji su je gledali i čeznuli da je sretnu na nebesima.

“Zbog nje smo verovali u nemoguće. Zbog teta Doli, bako, Džidži”

Prvi put sam krenuo na put sa Doli kao dete, okusivši život na putu početkom 1980-ih. Doli je otvorila vrata ne samo meni već celoj svojoj porodici da dostignemo potencijal za koji nismo ni znali da je moguć. Doli je takođe otvorila vrata generacijama pevača, tekstopisaca, muzičara i sanjara iz svih sfera života i sa svih kontinenata. Njenim primerom smo verovali da je sve moguće. Nikada nije videla vrata koja nije mogla da otvori, a vrata koja je otvorila stvorila su i promenila istoriju”.

Nastavio je: “Moja porodica i ja delili smo ceo život prelepih uspomena sa Doli, ali i vi ste. Ona je uvek bila na vašem televizoru, vašem gramofonu, vašem CD-u i na vašoj plejlisti telefona, postajući prošireni član vaše porodice, sviđalo se to vama ili ne. Naša porodica i tim kojem je poverila svoje nasleđe marljivo će raditi kako bi osigurali da njen duh zauvek živi sa nama. Doli je bila farmer, baš kao i njen tata; on je obrađivao zemlju, ona je gajila pesme i sreću. Doli me je pozvala i rekla da želi da se odmori u prelepom krevetu od plišanog pamuka jer nakon života nošenja teških cirkona, konačno zaslužuje da se udobno oseća i da se odmori”:

Siver je završio svoju saopštenje rekavši:”Počivaj u miru, tetka Doli – tetka, bako, Džidži. Neka Bog blagoslovi Doli Parton i neka Bog blagoslovi sve vas. Ona će vas uvek voleti”.

“Još uvek ima toliko stvari koje želim da postignem”, rekla je Doli Parton pre četiri dana

Doli Parton koja je decenijaam bila u braku sa ovim muškarcem, podelila je najnovije informacije o svom zdravlju u petak, 21. avgusta, otkrivši da joj se stanje pogšalo nakon smrti njenog supruga, Karla Dina, u martu 2025. godine.

“Kao što sam delila u video porukama tokom prošle godine, suočavam se sa nekim zdravstvenim problemima na koje jednostavno nisam obraćala pažnju dok sam čuvao Karla. Znate, ovo nije prvi put da se moram nositi sa nečim ovakvim. Početkom osamdesetih, nekoliko meseci sam imala problema sa ženskih problema, a u to vreme sam se borila i sa težinom, tako da nije da nisam prošla kroz teška vremena sa zdravljem.

Ali mislim da, zato što živimo u svetu društvenih medija koji radi 24/7, sve se uvećava na načine na koje nije bilo pre mnogo godina. Nekada sam se šalila da sam kraljica tabloida, ali sada pretpostavljam da mogu reći da sam kraljica veštačke inteligencije društvenih medija! Ozbiljno, iako se još uvek oporavljam, još uvek radim! Znate me – kao što sam često govorila – saterala sam sebe u ćošak iz snova i još uvek ima toliko stvari koje želim da postignem, tako da ću nastaviti da radim koliko god mogu da vidim kako sve oživljava”.

Sa uglednom karijerom koja je trajala decenijama, Parton je najprodavanija kantri muzičarka svih vremena, prodavši više od 160 miliona albuma širom sveta. Njen debitantski album bio je „Hello, I’m Dolly“ iz 1967. godine, a objavila je mnoštvo hitova, uključujući „I Will Always Love You“, „9 to 5“ i „Jolene“.

BlicŽena

Bez obzira na to koliko slušate muziku, naročito “country” muziku, verujem da ste čuli za Jolene. Zvaću je baš Jolene, ne Džolin, da bi bilo jasno o kojoj Jolene se radi, nevezano za to koliko godina imate i kog ste muzičkog žanra fan. Za kreiranje lika Jolene zaslužna je, i to verujem da znate, sve i da ne znate nijednu jedinu pesmu na svetu — Doli Parton.

Pesma je izašla 1973. godine i nalazi se među 500 najvećih pesama magazina Rolling Stone. Možda ste nekada, u kontekstu ove pesme i njene autorke, čuli i sledeće — da je isti dan napisala “Jolene” i još jednu pesmu omiljenu na muzičkim takmičenjima i karaoke večerima, ali i u periodima nakon teških raskida. Pesmu koju je, zapravo, proslavila jedna druga pevačica, gotovo dve decenije kasnije. U pitanju je pesma “I Will Always Love You”. Pesma koju se nakon Vitni Hjuston te 1991. nije usudio da obradi radikalno drugačije od Vitni.

Bio je to, čini se, dosta izazovan dan za gospođu Parton – te 1973. godine. I Jolene i I Will Always Love You. Međutim, ako ste, kao i ja u nekom trenutku života, pomislili da tu postoji neka zajednička priča — ne postoji.

Pesmu “I Will Always Love You” posvetila je svom mentoru i poslovnom partneru Porteru Vagoneru nakon što je odlučila da se, kako to obožavaju da kažu “otisne u solo vode”. Kako je sama ispričala, ona je želela da mu na najbolji mogući način pokaže koliko joj je značio. I shvatila je da će to najbolje uraditi — kroz stihove. Samo je krenulo.

“If I should stay, I would only be in your way”. Vreme je bilo da se krene dalje.

Objasnila je ona kroz mnogobrojne intervjue da je njihova (poslovna) veza bila strastvena, jer su oboje imali iste ambicije, da je bilo i uspona i padova, precizinije, “i vatre i leda” i da je to prosto — bilo to što se tiče njihove saradnje. Istog dana, Doli Parton je dobila ideju za još jednu pesmu.

Ovu o kojoj je ovaj tekst. Ali, ipak, nju je posvetila nekom drugom. Svom suprugu. To jest službenici koja je, kako autorka navodi, flertovala sa njenim mužem, dok joj je inspiracija za samo ime Jolene bila je devojčica koja joj je tražila autogram, a koja je, sasvim slučajno, ispostaviće se, postala deo muzičke istorije.

U Jugoslaviji više od deset godina kasnije Novi fosili pevaju “Kad vas molim” u kojoj jedna žena preklinje drugu da joj dozvoli da čuje glas bivšeg partnera. Jasna Zlokić 1986. peva “Krala sam ga” u kojoj sve priznaje. “Jolene” je bila svuda. Samo se drugačije zvala

Pa, o čemu se radi u pesmi?

Ukratko, o ženi koja moli drugu ženu da joj, “ne uzima” muža.

Ali, 1973. godina je. To se mora imati u vidu. Ne može se taj tekst tumačiti iz perspektive 21. veka i perspektive svih znanja koja imamo o muško-ženskim odnosima u popularnoj kulturi. Znate kao ono kad kažu kako je Keri Bredšo bila “bad one” u toj seriji. Ili kad objasne kako žene previše očekuju od svojih partnera jer su odrasle na Diznijevim crtanim filmovima. Ili ono kada bilo koji odnos iz televizijskog, filmskog ili muzičkog sadržaja ocenjuju kao toksičan. Zaborave da naglase da u periodu kada je nastao, većinski deo planete nije koristio reč “toksičan” u tom značenju.

U tom smislu, “Jolene” Doli Paron teško da bi nastala danas.

Teško da bi neka žena drugu molila da joj ne “dira” muža. Teško da bi neka žena hvalila izgled druge žene, divila se njenom izgledu i lepoti, a sve to da ova ne bi — “dirala” njenog muža. Teško da bi neka žena pričala kako njen muž pominje ime druge žene u snu, ali takođe moli tu ženu da ga “ne dira”. Shvatili ste.

Ali, godina je 1973. i svet se i dalje “vozi” na nešto patrijarhalnijem talasu.

Sa druge strane, ova pesma gotovo izvesno nije postala planetarni hit samo zbog tih reči. Ima nečega i u toj melodiji i tom ponavljajućem dozivanju Jolene koje samo nastavite da pevate, ne obraćajući pažnju na ostatak teksta. Kao što pevate pesmu Delilah, iako se tu zapravo — desi ubistvo. Još jedan hit koji danas, gotovo izvesno, ne bi bio ni napisan, ni snimljen.

Jolene je, bez obzira na taj, ne tako feministički tekst, uspela da preživi. I drugi i treći talas feminizma.

Pokušavam da se setim kada sam prvi put čula tu pesmu. Verovatno u izvedbi Majli Sajrus, onaj ceo set u kome je već 2012. godine pokazala sa kakvim talentom imamo posla. Majli je otpevala Jolene svoje kume Doli Parton u malo “opuštenijem” aranžmanu. I nastavila da je peva na nastupima — i sama, ali i u duetu sa Doli.

I bilo je nečeg drugačijeg u toj izvedbi. Drugačijeg od onog što je svet imao 1973. godine. Možda je to način na koji Majli peva. Možda je to njen stav. Šta god da je u pitanju, Jolene je nastavila da živi i u repertoarima milenijalaca, a nikada, baš nikada nije ni nestajala sa reperotara njihovih roditelja.

A onda, u TikTok eri koja je i dalje u punom jeku, jedan od omiljenih bendova generacije, Maneskin, udružio se sa kantri pevačicom i napravio sopstvenu verziju Jolene kojoj je dao jedno potpuno novo ruho samim tim jer ju je izvela osoba muškog pola. Jolene, nemoj da “diraš” mog čoveka, izgovara pevač Maneskina. Pa ko kako shvati.

A onda, pre nešto manje od nedelju dana, pojavio se novi, kantri album Bijonse. Onaj koji je najavila singlom “Texas Hold’Em”.

I Jolene je prvi put neko potpuno drugi.

Odnosno, Jolene je ista, ali je žena koja joj se obraća drugačija žena. Žena XXI veka, iliti, ono što Bijonse misli da bi žena XXI veka trebalo da bude. Iako je sama autorka pesme pohvalila pristup čuvene pevačice, ima tu više od nekoliko problema. I iz perspektive veka u kome živi, a moguće čak i iz onog prethodnog. Opet, ovakva Jolene ne bi mogla da nastane 1973. A verovatno nije trebalo ni da se pojavi 2024. Jednostavno nije.

Gde je nastao problem?

Čini se u samom odnosu koji lirski subjekat ima ka Jolene.

Ovog puta ona nije ta koja moli. Okej, pomisliće nepažljivi slušaoci. To je dobro. Niko nikog ne treba da moli da ne bude sa nekim. Međutim, Bijonse ne moli zato što 2024. godine — preti. Bijonse tako peva “upozoravam te”. Bijonse (skoro pa aktivno) agresivno “savetuje” Jolene da ne staje između njenog čoveka i njene porodice. A onda, kao i svi oni koji žele da poentiraju uvođenjem ličnog primera, Bijonse kaže kako je, eto, i ona žena. I to ne bilo koja žena, već ona koja je “održala tu porodicu na okupu”. I neće joj na put stati neka tamo Jolene.

Dok onaj prepoznatljiv ritam, uz nešto bolju produkciju od originaljog hita, ostavlja nekoliko pitanja.

Zašto je pesmi dat jedan potpuno drugačiji kontekst?

Da li Bijonse, kao neko čije pesme zaista jesu obeležile čitavu jednu generaciju žena, zaista ovu novu poziciju vidi kao feminističku?

Da li je od žene koja pati, koja strašno pati, koja “moli” bolja ona žena koja — “preti”?

Šta bi na to rekla Jolene?