Prema izveštaju Rojters Instituta Univerziteta u Oksfordu, gotovo četiri od deset (39 odsto) ljudi širom sveta kaže da ponekad ili često aktivno izbegava vesti, u poređenju sa 29 odsto, koliko je bilo nezainteresovanih za najnovija dešavanja u 2017. godini.

Ratovi u Ukrajini i na Bliskom Istoku možda su doprineli težnji da se ljudi isključe iz praćenja vesti, kažu autori izveštaja. Navodi se da je izbegavanje vesti sada na rekordnom nivou, prenosi Bi-Bi-Si.

Poverenje u vesti je, međutim, poraslo tokom pandemije, sugerišu istraživanja.

„Vesti su, očigledno, bile posebno teške poslednjih godina” ističe glavni autor izveštaja Nik Njuman za Bi-Bi-Si njuz.

„Imali smo pandemiju i ratove, pa je prirodna reakcija ljudi bila da se okrenu od vesti, bilo zato što su želeli da zaštite svoje mentalno zdravlje ili jednostavno da nastave sa svojim životima”. Njuman kaže da oni koji biraju da selektivno izbegavaju vesti, često to rade zato što se osećaju „nemoćno”.

„Ljudi koji čitaju vesti počeli su da osećaju da nemaju nikakav uticaj na stvari koje se dešavaju u svetu. Sve više su preplavljeni i zbunjeni količinom vesti, dok drugi osećaju umor od politike”, rekao je.

Prema izveštaju, žene i mlađa populacija češće su se osećali iscrpljeno zbog količine vesti. U međuvremenu, poverenje u vesti ostaje stabilno na 40 odsto, ali je i dalje za 4 procenta niže u celini nego što je bilo na vrhuncu pandemije koronavirusa.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Pieter Wellekens (@pieter.we)

Mladi se informišu onlajn

Izveštaj je otkrio i da je publika tradicionalnih izvora vesti, poput televizije i štampe, oštro opala tokom poslednje decenije, pri čemu mlađi ljudi više vole da dobijaju vesti onlajn ili putem društvenih medija.

Ali većina onoga što sam vidjela nisu bili topli, komični, radosni trenuci. U stvari, ogromna poruka je bila da je biti roditelj sranje.

Recite zbogom spavanju! Vaš dom će biti u stalnom neredu! Djetinjstvo je jedan dugačak ispad bijesa! Nikada nećete moći da se istuširate ili popijete kafu dok je vruća!

Očekujte da ćete biti u režimu preživljavanja u doglednoj budućnosti – ne samo u narednih nekoliko mjeseci, tokom faze novorođenčeta, već je vjerovatnije u nekoliko narednih godina… ili mnogo duže.

Svakako, ovo važi za neka roditeljska iskustva, a postoji mnogo, mnogo razloga zašto bi to moglo biti: vaša beba ne spava dobro ili ima težak temperament. Vaše dijete ima zdravstvene probleme ili posebne potrebe. Borite se sa već postojećim problemima mentalnog zdravlja, postporođajnom depresijom ili anksioznošću ili se oporavljate od traumatskog iskustva rađanja.

Finansijske poteškoće mogu, nesumnjivo, još više otežati težak posao roditeljstva. Kao nedostatak porodičnog odsustva, doplatka za djecu, partnera za podršku, porodice i prijatelja na koje se možete osloniti.

Ali to se nije pokazalo kao moje iskustvo. Shvatam da je moj splet okolnosti imao mnogo veze sa činjenicom da je moj sin zdrav i da je generalno dobro spavao, da moja kompanija nudi velikodušnu politiku roditeljskog odsustva i da sam imala snažan sistem podrške u mom mužu, porodici i prijateljima.

To ne znači da biti mama nije bilo teško. Ponekad me je to apsolutno stavljalo na ivicu – posebno zato što se ovaj veliki događaj u mom životu preklopio sa globalnom pandemijom. Čak i sa tim, u poređenju sa preovladavajućim narativom na društvenim mrežama ovih dana, bilo je prilično sjajno.

Čini se da na društvenim mrežama – i Instagramu, posebno – sadržaj o majčinstvu uglavnom postoji kao dva ekstrema. Jedan od njih su savršeni, inspirativni postovi koji veličaju roditeljstvo – pomislite na šik mame i njihovo dobro vaspitanu djecu koja se smiju u besprijekorno čistim domovima. Ovo je u izvjesnoj mjeri postalo većina sadržaja posljednjih godina.

Drugi ekstrem je neuredniji prikaz roditeljstva koji naglašava borbe, velike i male, majčinstva: nedostatak sna, ispucale bradavice od dojenja, beskrajne gomile veša, izazovi mentalnog zdravlja i nedostatak vremena za sebe i razgovora sa odraslima.

Da budem jasna: otvoreno razgovarati na društvenim mrežama (i u stvarnom životu) o teškim dijelovima roditeljstva je dobra stvar. Pomaganje drugim roditeljima da se osjećaju manje usamljeno kada im je teško može pružiti preko potrebnu podršku i potvrdu. Kada mi je bilo teško da dojim, vidjeti druge uticajne mame kako otvoreno pričaju o sopstvenim poteškoćama je bilo jako utješno.

Slušanje majki na društvenim mrežama kako pričaju o svojim iskustvima sa postporođajnom depresijom i anksioznošću čini vas svjesnijim znakova upozorenja kako biste vi i vaši najmiliji znali na šta da pazite.

Ali kada se čini da se toliki dio društvenih medija fokusira na bijedu i muku majčinstva, nije ni čudo da pomisao na dijete počinje da izgleda preteško.

Sav ovaj negativni roditeljski sadržaj može uzeti danak.

Činiti da majčinstvo izgleda kao lagana šetnja parkom ne čini nam nikakvu uslugu – ali prikazivanje majčinstva kao jedne katastrofe za drugom može spriječiti roditelje da uživaju u svijetlim tačkama.

Možda mi je čitanje o najgorim scenarijima dalo perspektivu. Ali takođe me je spriječilo da prihvatim kada su stvari ispale dobro. Kada je u avionu žena pored dala kompliment za mog četvoromjesečnog sina na njegovom prvom letu, rekla sam joj će mi vjerovatno praviti probleme kad bude stariji. “Ne govori to”, odgovorila mi je. “Prestanite da pretpostavljate da mora doći do loše faze.”

Biti svjestan teških stvari je jedna stvar: čini da se osjećate sprenim tako da niste zaslijepljeni kada stvari postanu teške. Ali kada ste preplavljeni porukama o tome koliko užasno roditeljstvo može biti, ulazite u iskustvo uplašeni i očekujete najgore. Nije baš zdrav način razmišljanja koji se nadate da imate kada započinjete sa novim poglavljem u svom životu.

Istina je negdje na sredini

To znači da se ne treba toliko oslanjati na društvene medije da nas pripreme za roditeljstvo. Takođe je važno da razgovarate sa ljudima u vašem životu – prijateljima, porodicom, čak i sa svojim doktorom – da biste dobili potpuniju sliku iskustva nego što to može da pruži bilo koja fotografija, natpis ili Instagram priča.

Društveni mediji su me mnogo upozoravali na sve načine na koje će se moj život promijeniti nakon što postanem mama. Jednostavno nisam znala da će većina tih promijena biti na bolje. Gledajući unazad, zahvalna sam ženama na mreži koje su otvoreno govorile o svojim iskustvima majčinstva.

Ali voljela bih da sam ih uzela za ono što jesu – priča nekog drugog – umjesto da pretpostavljam da će biti takva i moja.