Čuveni doktor iz Japana Šigeaki Hinohara živeo je 105 godina i bio primer aktivnog i vitalnog čoveka. Operisao je pacijente i praktikovao jogu do poslednjeg dana svog života. Njegova životna pravila će vas inspirisati da preispitate svoju uobičajenu rutinu.

Njegove ideje, stavovi i životni principi sabrani su u knjigama koje je pisao posle 70 godina. Publikacije se i dalje prodaju u milionskim tiražima, a knjiga “Živeti dugo, živeti dobro“ postala je bestseler u Japanu.

Hinohara je rođen u malom gradu Jamaguči na ostrvu Honšu 1911. Medicinsko obrazovanje stekao je na Univerzitetu u Kjotu, a kao lekar u bolnici kojom je rukovodio od 1990. do 2017. forsirao tada neobičan sistem lečenja pacijenata – koji je uključivao obavezan san od 10 sati, časove joge uveče i muzičke večeri vikendom, orkestrom je dirigovao sam Hinohara, budući da je sa 90 godina ostvario svoj davnašnji dečji san i diplomirao na specijalizovanoj visokoj muzičkoj školi. Preminuo je u 105. godini, a gotovo do poslednjeg dana vodio je aktivan način života, primao pacijente, držao predavanja i putovao.

Ovo su tajne Hinoharine dugovečnosti – koje su mu pomogle da održi svoj duh i vitalnost.

1. Čitajte knjige

Bio je uveren da je razvijanje kognitivnih sposobnosti jedan od najefikasnijih načina za sprečavanje demencije. Upravo čitanjem knjiga, posebno od ranog uzrasta, može se usporiti proces senilne demencije. Verovao je da je trening mozga jedan od glavnih uslova koji će vam pomoći da doživite sto godina.

2. Smejte se

Japanski lekar verovao je da dobro raspoloženje i pozitivan stav mogu učiniti čuda. Smeh, po njegovom mišljenju, može produžiti život, nositi se sa raznim tegobama: migrenama, kašljem, pa čak i bolovima u zglobovima. Samoironija i ismevanje sopstvenih nedostataka su takođe korisni, smatrao je Hinohara.

3. Ne razmišljajte o prošlosti

Savetovao je ljudima da se ne zadržavaju na prošlosti, već da žive u sadašnjosti. Po njegovom mišljenju, sećanja kojima se čovek stalno okreće ne pružaju razvoj. Okretanje misli u prošlost uporedio je sa čitanjem iste knjige iznova i iznova. U životu treba da postoji raznolikost. Učite nove stvari i živite u sadašnjosti, savetovao je japanski stogodišnjak.

4. Komunicirajte sa mladima

Mladi ljudi žive u sadašnjosti. Nemaju mnogo prošlosti u svom sećanju. Ne razmišljaju često o budućnosti, već uživaju u trenucima ovde i sada. To je lepota. Hinohara je savetovao da se ugledaju na mlade ljude koji “imaju blistave oči” i još uvek dovoljno optimizma.

5. Pratite svoju težinu i zdravlje

Japanski lekar je savetovao svim svojim kolegama, kao i pacijentima, da pažljivo prate promene u svom telu. Predlagao je pravljenje “zdravstvene sveske“ i često beleženje nivoa holesterola, glukoze u krvi, krvnog pritiska, težine itd. Možete i da isprobate japansku ishranu vašoku koja menja svest.

6. Ne idite u penziju

Morate raditi do svog poslednjeg dana, verovao je japanski stogodišnjak. Ovaj proces će biti odlična prevencija mentalnih bolesti povezanih sa starošću. Svi stogodišnjaci su bili maksimalno uključeni u svoj posao i vodili su aktivan društveni život. Sam Hinohara je radio 18 sati sedam dana u nedelji.

7. Ne koristite auto i lift

“Dobri uslovi života opuštaju ljude i čine ih lenjim“, pisao je japanski lekar u svojim delima. Automobil i lift čine život neaktivnim. On je pozivao da se odreknemo udobnosti. On sam je uvek pokušavao da hoda, a u zgradama se uvek penjao između spratova samo stepenicama, prelazeći preko dva stepenika. Tako je vežbao zglobove.

8. Pravite plan za budućnost

Uprkos verovanju japanskog lekara u život u sadašnjosti, on je takođe podsticao ljude da razmišljaju o budućnosti. Vodio je dnevnik u kojem je planirao svoj raspored za nekoliko godina. Verovao je da je posedovanje planova veliki podsticaj za napredovanje i život.

9. Ne gomilajte materijalne stvari

Hinohara je u svojoj knjizi “Živite dugo, živite dobro“ napisao da je težnja za stvarima siguran put ka stresu. Nema smisla godinama gomilati smeće i materijalne stvari. Bio je siguran da sve to zatrpava ne samo prostor u kome živimo, već i naše misli. Savetovao je da se naučimo da se rešimo nepotrebnih stvari i da održavamo lični prostor čistim.

10. Bavite se sportom

Glavni Hinoharin princip bio je: “Nemoguće je održati jasnoću uma bez fizičkog kretanja.“ On je snažno preporučivao bavljenje aktivnostima i bio zbunjen zašto ljudi ponekad izjednačavaju jutarnje trčanje ili sat vremena dugo vežbanje u teretani sa podvigom. Smatrao je ove aktivnosti obaveznim kao pranje zuba ili doručak. Proverite kojih 15 samurajskih principa može da vam promeni život.

Izvor: sensa.mondo.rs

Japanska ishrana je prilično širok koncept, ističe istraživač epidemiologije Šu Đang iz japanskog Nacionalnog centra za gerontologiju.

I, bez obzira na jelo na koje prvo pomislimo, ne čini je samo suši.

Ipak, u nedavnom pregledu 39 studija u kojima je ispitivana veza japanske ishrane i zdravlja, utvrđeno je nekoliko zajedničkih stavki: morski plodovi, povrće, soja i srodni proizvodi, poput sojinog sosa, pirinča i miso supe.

Zapravo, ovakva vrsta ishrane povezana je sa manje smrtnih slučajeva od srčanih problema, kaže Đang, iako ne i sa specifičnim bolestima, poput raka.

Zanimljivo je da se čini da je povezana i sa nižim stopama ukupnog mortaliteta. Cujoši Cuduki, vanredni profesor ishrane i molekularne bionauke na Univerzitetu Tohoku, proučavao je koja tačno verzija japanske ishrane može doprineti dugom životu.

U početku su on i njegovi saradnici koristili podatke nacionalnih istraživanja kako bi došli do obroka koji su predstavljali japansku ishranu tokom 1990-tih i sličnog seta obroka u američkoj ishrani tokom istog vremenskog perioda.

Obroci su sušeni zamrzavanjem i tri nedelje davani pacovima, čije su zdravlje istraživači zatim pažljivo pratili.

Zanimljivo je da su pacovi na japanskoj ishrani imali manje masti u abdomenu i niži nivo masti u krvi, uprkos činjenici da su oba jelovnika imala jednaku količinu masti, proteina i ugljenih hidrata.

Ovo zapažanje navodi na zaključak da su izvori tih hranljivih sastojaka – meso nasuprot ribi, pirinač nasuprot pšenici – važni za rezultat.

Nisu sve japanske dijete iste

Detaljnijim proučavanjem, istraživači su ocrtali različite verzije japanske ishrane u poslednjih pedesetak godina, jer se ono što jedu Japanci znatno promenilo tokom vremena – naročito u kosmopolitskim gradovima, ishrana je sve više pod uticajem Zapada.

Oni su smišljali planove obroka zasnovane na nacionalnoj ishrani 1960, 1975, 1990. i 2005. i davali ih miševima. Usledilo je mnogo kuvanja i sušenja zamrzavanjem hrane, uparenih sa pažljivim posmatranjem glodara.

Ovog puta, eksperimenti su trajali osam meseci. Ispostavilo se da nemaju svi oblici japanske ishrane isti efekat.

Miševi hranjeni jelovnikom iz 1975. godine imali su niži rizik od dijabetesa i masnih oboljenja jetre od ostalih, a kada su naučnici pregledali jetru, otkrili su da su se aktivirali geni koji sprečavaju stvaranje masnih kiselina.

Tadašnja ishrana bila je posebno bogata algama i morskim plodovima, mahunarkama, voćem i tradicionalnim fermentisanim začinima. Preporučivala se raznolikost namirnica, dok se izbegavao višak šećera.

U kasnijim eksperimentima, otkriveno je da je ishrana iz 1975. miševima donela duži život, sa boljim pamćenjem i manje fizičkih oštećenja kako su starili.

Zapravo, epidemiolog Šu Đang i kolege nedavno su objavili nalaze da je japanska ishrana povezana sa zdravijim i aktivnijim godinama kako ljudi stare.

Ovog puta eksperimenti su trajali osam meseci.

Ishrana je takođe imala pozitivne efekte na zdravlje ljudi, utvrdio je Cuduki sa saradnicima.

Dvadesetosmodnevno ispitivanje ljudi prekomerne težine koji jedu modernu japansku ishranu ili verziju iz 1975. godine pokazalo je da je grupa iz 1975. izgubila više kilograma i imala bolji nivo holesterola.

U drugim radovima, ispitanici zdrave težine koji su jeli po jelovniku iz 1975. bili su u boljoj formi od ostalih na kraju ispitivanja.

Cuduki i kolege smatraju da su mikrobiomi ljudi možda jedna od stvari koja posreduje u ovim efektima, posle posmatranja promena u crevnom mikrobiomu tokom jedne od njihovih studija.

Ako ova verzija japanske ishrane ima pozitivne efekte, možda se sve svodi na način pripreme obroka, kao i na pojedinosti hranljivih sastojaka, ističe Cuduki.

Obroke čini nekoliko malih jela raznih ukusa. Sastojci se češće kuvaju na pari ili krčkaju nego prže. Takođe su začinjeni malim količinama supstanci intenzivne arome, umesto prekomerne količine soli ili šećera.

Ukratko, moguće je da blagodeti japanske ishrane ne dolaze od magičnog kvaliteta sosa od algi ili soje, već usredsređenosti na raznovrsnu umerenu ishranu, kuvanu na zdrave načine, uz naglasak na povrće i mahunarke.

Drugim rečima, savet koji svako može da primeni. Ali savremeni Japan ima probleme da sledi ovaj savet. Stope dijabetesa su više poslednjih godina, delimično zbog sve starijeg stanovništva, ali i zbog rastuće gojaznosti. Moguće je da su odbrojani dani Japana kao doma većine stogodišnjaka.

Preuzeto sa: noizz.rs