Ova država sa nešto više od 1,3 miliona stanovnika već godinama ostvaruje rezultate koji je svrstavaju među najuspješnije obrazovne sisteme u Evropi. Na posljednjem velikom PISA testiranju, sprovedenom 2022. godine, estonski petnaestogodišnjaci ostvarili su rezultate iznad prosjeka OECD-a u sva tri područja – matematici, čitanju i prirodnim naukama.

Estonija je ostvarila 510 bodova iz matematike, 511 iz čitanja i 526 iz prirodnih nauka. Prosjek OECD-a iznosio je 472 boda iz matematike, 476 iz čitanja i 485 iz prirodnih nauka.

Među najboljima u Evropi

Posebno je zanimljivo koliko učenika uspijeva da dostigne barem osnovni nivo znanja. U matematici ga je dostiglo 85 odsto estonskih učenika, u poređenju sa 69 odsto učenika u prosjeku OECD-a. U čitanju je osnovni nivo dostiglo 86 odsto učenika, dok je u prirodnim naukama to uspjelo čak 90 odsto učenika.

Estonija ipak nije broj jedan u svijetu. Na PISA testiranju 2022. godine Singapur je ostvario najbolje rezultate u sva tri područja, dok su posebno uspješni bili i Japan, Južna Koreja i drugi istočnoazijski obrazovni sistemi.

Ipak, Estonija se izdvaja kao jedan od najuspješnijih evropskih primjera. Šta onda rade drugačije?

Ocjene postoje, ali nisu jedini cilj

Suprotno ideji da najbolji školski sistemi jednostavno ukidaju ocjene, Estonija ima sistem ocjenjivanja. U osnovnim školama predviđena je skala od 1 do 5, pri čemu petica označava „vrlo dobar“, četvorka „dobar“, trojka „zadovoljavajući“, dvojka „loš“, a jedinica „slab“.

Međutim, zakon omogućava da se u prvom i drugom razredu osnovne škole koriste i opisne ocjene, bez brojčane vrijednosti.

Još je zanimljivije kako Estonci definišu svrhu ocjenjivanja.

Prema njihovom nacionalnom kurikulumu, ocjenjivanje ne služi samo tome da se utvrdi koliko je učenik naučio. Ono bi trebalo da podrži razvoj učenika, pruži mu povratnu informaciju, podstakne samostalno učenje i pomogne nastavniku da prilagodi svoj rad potrebama učenika.

Učenicima i roditeljima škole moraju najmanje dva puta tokom školske godine pružiti i pisanu povratnu informaciju o ponašanju učenika, uključujući njegovu pažnju i odnos prema radu.

Nastavnici imaju veliku slobodu

Jedan od važnih elemenata estonskog obrazovnog sistema jeste autonomija nastavnika i škola.

Najnovije OECD-ovo istraživanje TALIS 2024 pokazalo je da estonski nastavnici prijavljuju veću autonomiju u izvođenju nastave u odnosu na prosjek OECD-a. Direktori škola takođe navode snažnu uključenost nastavnika u donošenje odluka o kurikulumu, nastavi i drugim školskim politikama.

Drugim riječima, država određuje šta bi učenici trebalo da znaju i koje kompetencije treba da steknu, ali nastavnicima ostavlja značajan prostor da sami odluče kako će do tih ciljeva doći.

Nije riječ samo o peticama

Estonski nacionalni kurikulum posebno naglašava i formativno vrednovanje – praćenje napretka učenika tokom samog procesa učenja.

Jedan od alata može biti, na primjer, portfolio u kojem se čuvaju učenički radovi, ali i analize i povratne informacije. Cilj je da učenik ne dobije samo konačnu ocjenu, već da razumije šta već zna, gdje griješi i šta treba da uradi kako bi napredovao.

Upravo je to važna razlika u raspravama o tome jesu li ocjene dobre ili loše.

Estonski primjer ne pokazuje da je za dobre rezultate potrebno ukinuti ocjene. Pokazuje da ocjena može biti samo jedan dio mnogo šireg sistema praćenja i podrške učeniku.

Ni estonski sistem nije savršen

Estoniju ipak ne treba idealizovati.

Rezultati PISA testiranja iz 2022. godine bili su slabiji nego 2018. godine u matematici i čitanju, dok su u prirodnim naukama ostali približno na istom nivou. U odnosu na 2012. godinu povećao se i udio učenika koji ne dostižu osnovni nivo znanja.

Ipak, čak i nakon tog pada, estonski učenici ostali su značajno iznad prosjeka razvijenih zemalja.

Zbog toga se Estonija danas često izdvaja kao posebno zanimljiv evropski primjer. Njeni dobri obrazovni rezultati nisu ostvareni jednostavnim ukidanjem ocjena ili testova, već kombinacijom jasnih obrazovnih ciljeva, kvalitetne povratne informacije učenicima i velike profesionalne autonomije nastavnika.

Buka

U viziji ministarke obrazovanja Estonije Kristine Kalas, predstavljanoj na RMIT univerzitetu u Australiji krajem novembra 2025, ovaj model snažno proširuje pedagošku moć nastavnika: veštačka inteligencija prati tempo učenika, pruža personalizovane izazove i podstiče intelektualnu disciplinu, dok nastavnik ostaje autoritet koji oblikuje vrednosti, odlučuje o prioritetima i usmerava razvoj svakog razreda. Estonija na ovaj način spaja naprednu tehnologiju i tradicionalno visoko poštovanje učiteljske profesije – spoj koji negde u svetu nije tako čest.

Početkom 2024. Ministarstvo prosvete osnovalo je Savet za veštačku inteligenciju, okupljajući razvojne psihologe, neuro naučnike, istraživače mozga i stručnjake za obrazovanje. Njihov zadatak bio je da osmisle strategiju koja koristi veštačku inteligenciju tako da jača kognitivne sposobnosti višeg reda u školama, a ne da ih potiskuje. Rezultat je ambiciozna inicijativa na nivou celog sistema: AI Leap Foundation – javno-privatna fondacija, finansirana 50 odsto od Ministarstva i 50 odsto iz privatnih donacija, pretežno iz tehnološkog sektora.

Ministarka Kalas u jednom je bila izričita: ključna varijabla nije to koju verziju AI učenici koriste kod kuće – generička aplikacija na telefonu biće im nadohvat ruke – već to kako nastavnici preoblikuju proces učenja u učionici.

Program obuhvata oko 30 000 srednjoškolaca i 5 000 nastavnika. Obuka nastavnika počela je u avgustu 2025, a već ovog meseca, dakle u januaru 2026, svi srednjoškolci dobiće individualne licence za korišćenje ovih alata u svim predmetima – od matematike do muzike i umetnosti.

Dva istraživačka tima – jedan iz neuronauka, jedan iz obrazovanja – pratiće program počev od januara ove godine. Proučavaće kako učenici zaista koriste AI, koje strategije učenja primenjuju i kako su motivacija i dubinsko učenje pogođeni.

Paralelno se razvijaju i novi ispiti za 2027. koji će meriti analitičko, sistematsko i mišljenje višeg reda, uz tradicionalno predmetno znanje. Želi se dokaz da AI Leap stvarno menja kogniciju, a ne samo retoriku.

Ovako postavljen koncept AI u školama, tvrde kreatori, podstiče unutrašnju motivaciju učenika, radnu naviku i sposobnost samostalnog rešavanja problema. Učenik postepeno prelazi na složenije zadatke, uči da argumentuje, analizira i povezuje znanja; time veštačka inteligencija, u estonskom pristupu, postaje mehanizam za stvaranje intelektualne izdržljivosti. Ministarka Kalas taj proces opisuje kao „pomeranje praga mogućeg“, gde tehnologija služi razvoju, a trud postaje centralna kategorija obrazovnog iskustva.

Estonija ovaj iskorak gradi na stabilnim pedagoškim temeljima. Njeni učenici postigli su najbolje rezultate od svih evropskih zemalja na poslednjem PISA testiranju, i to u sve tri oblasti – matematici, nauci i čitanju. Reč je o kulturi duboko ukorenjenog obrazovanja – društvu koje vekovima investira u škole, učitelje i akademske ambicije dece. U takvoj tradiciji nastavnik uživa visok profesionalni ugled, što oblikuje i filozofiju rada: on ima autonomiju, razvija sopstvene metode, upravlja nastavnim procesom bez suvišnih administrativnih opterećenja i u potpunosti je posvećen učenicima. Estonska škola funkcioniše kao zajednica stručnih, motivisanih i dobro organizovanih profesionalaca.

Estonski nastavni plan i program isključuje minimalizam. Očekuje se da učenici rade mnogo, da se roditelji uključe, a da škole neguju ambiciju umesto relativizacije napora. Postoji otvorena društvena pretpostavka da se ljudski kapacitet razvija i da se trud isplati.

U Estoniji nacionalni standardi propisuju jasno šta učenik treba da zna, ali ne propisuju kako nastavnik treba da predaje. Kalas je to sažela u jednostavnu formulu: previše regulacije pretvara nastavnika u činovnika. Estonija je izbegla zamku hiperadministriranja, ostavljajući nastavnicima ono što im pripada – autoritet stručnjaka u učionici.

Svi učenici prolaze kroz devet godina zajedničkog osnovnog obrazovanja, bez izdvajanja najboljih, cilj je podizanje cele populacije na visok nivo. Školska mreža je različita – od velikih gradskih škola do malih seoskih – ali kvalitet ne osciluje drastično.

Upravo takav pristup objašnjava izvanredne rezultate na PISA testiranjima. Ti rezultati proizlaze iz kulture visokih očekivanja i doslednog, vrednog rada. Učenici od najranijeg uzrasta rastu sa uverenjem da je znanje strateška prednost, a škola institucionalni stub društva. Zato se svakoj generaciji postavljaju ambiciozni standardi – oni se prirodno podrazumevaju.

Jedan od ključnih oslonaca sistema jeste snažno predškolsko obrazovanje. Sva deca u školu ulaze već formirana, socijalizovana i raspoložena za učenje. Predškolske ustanove u Estoniji deluju kao centri ranog razvoja gde se neguje radoznalost, emocionalna stabilnost i otvorenost prema znanju. Time se već u početnoj fazi postavlja temelj kasnijim rezultatima na međunarodnim testovima. To objašnjava paradoks koji fascinira mnoge: estonska deca u formalnu školu ulaze sa sedam godina, a do petnaeste prestižu vršnjake iz većih i bogatijih država koji u u školu polaze ranije.

Estonija podržava pravednost i raznovrsnost u obrazovanju. Sistem je organizovan tako da svaki učenik ima pristup kvalitetnim uslovima, dobro obučenim nastavnicima i jasnim standardima. Razlike između učenika umanjuju se dugoročnim strategijama koje spajaju socijalnu osetljivost i akademsku zahtevnost. Raznovrsnost se razvija kao društveno bogatstvo, u okviru zajedničkih, visokih kriterijuma.

Ovako koncipiran obrazovni model, u kombinaciji sa inovacijom u vidu sokratske AI, izdvaja Estoniju kao zemlju koja spaja tradiciju i budućnost. Ministarka Kalas je tada u svom govoru istakla da tehnologija ima pun smisao samo u društvu koje zna šta očekuje od škole: motivisane učenike, autonomne nastavnike, stabilne i pravedne institucije. U takvom kontekstu veštačka inteligencija postaje snažan instrument razvoja.

Estonija time potvrđuje da je suština obrazovnog uspeha u jasnoj viziji – viziji koja tehnologiju postavlja u službu znanja, a znanje u centar društvenog napretka.

Autor: Milan Stanković, prof. srpskog jezika i književnosti iz Bora