fetiš – Lola Magazin

“Ne ženiš ženu, nego stopala”

Brankica Rakovic — Fri, 17 Aug 2007 10:35:00 +0000

Opet priča o obožavanju i stopalima.

Fetiš sam po sebi je slojevita priča. Kada se zagrebe, nebrojeno puno je tu nijansi, sitnica i detalja. Pretpostavljam da i mnogim fetišistima neki fetišisti nisu baš najjasniji, jer insistiraju na neviđenim detaljima.

O fetišu se uči od samih osoba koje ga imaju. Lepo je potkovati se teoretski, ali prava istina je ‘na terenu’, u iskustvima i pričama živih, opipljivih ljudi. Jer to kako i što ljudi dožive je vrednije od pisane reči. Barem meni.

Ovaj fetiš specifičan je po tome što ne podleže društvenoj cenzuri. Društveno se ne smatra erotskim ukoliko osoba hoda bosa ili nosi otvorenu obuću. Čak ni žene pokrivene hidžabom – ne pokrivaju stopala. Verujem da je utoliko teže osobama koje seksualno uzbuđuju neki drugi delovi tela, jer ti delovi se smatraju seksualnim i pokrivaju se u javnom prostoru, a s druge strane – lakše im je, jer nailaze na odobravanje, pogotovo od strane osoba na kojima ih uzbuđuju ti delovi tela. U prevodu: lakše je muškarcu kojega uzbuđuju ženske grudi, jer je veća šansa da će on ‘dobiti’ njih nego što će fetišist ‘dobiti’ stopala.

Prednost ovog fetiša leži i u tome da je prilično siguran kada se radi o prenosu bolesti sa osobe na osobu. Jer se bolest na stopalima – vidi. Nema skrivenih bolesti, a da su prenosne. Takođe, prednost je i u tome što je mnogim fetišistima dovoljno samo obožavanje stopala, tj. nije im potreban seksualni odnos koji se u našem društvu smatra ‘krunom’ nekog odnosa.

Fetiš ne može da se nauči i da se savlada, da se nagovori neko da to zavoli i voli. Usluga može da se učini, ali to nije fetiš. To imaš ili nemaš u sebi, nosiš to ili ne. I ne biraš to. I živiš s tim. A to kako će ti biti s njim, zavisi od tebe i toga kako se postaviš prema njemu, a i sebi.

Mnogi fetišisti skrivaju svoj fetiš. Najčešće kažu – zbog okoline koja je konzervativna, nije naklonjena takvim temama, svi vole one neke ‘standardne’ seksualne stvari, a mnogi su u dugogodišnjim brakovima i vezama, pri čemu im partnerice ni ne slute da su ovi zaluđeni stopalima (njihovim i/ili tuđim, a često samo tuđim, potajno). Mnogi kažu da su im stopala partnerice odbojna, ali da žive s tim, šta će. A ima i onih koji to navode kao prvu stavku i bez toga dalje nema ni razgovora niti bilo kakvog daljeg razmišljanja o bilo čemu. Postoje i oni koji zimi ne prilaze curama, nego čekaju leto.

Sećam se stava jednog fetišiste koji je govorio da ne ženiš ženu, nego stopala. Ima ih svakakvih.

Puno je ‘podsekcija’ u samom obožavanju stopala. Nabrojaću neke. Dirty feet lovers (ljubitelji prljavih stopala, prašnjavih, znojnih), zatim ljubitelji isključivo čistih, onda ljubitelji čistih, ali znojnih stopala, ljubitelji lizanja/cuclanja stopala. E, onda imamo one koji se lože samo na prstiće, s tim da i tu imamo podelu na važan i važniji prst (palac je dominantan vrlo često u odnosu na ostale). Onda su tu ljubitelji tabana kojima prsti nisu najvažniji, ali imamo i one kojima je to kakvi su prsti najvažnija stvar (izgled i linija pada samih prstiju). Vrlo važni su i nokti (oblik, dužina, koliko mesta na samom prstu zauzima, u kom pravcu raste nokat), pa neki jako vole nalakirane nokte (čak imaju i omiljenu boju), a nekima je svejedno, neki čak ni ne vole lak. Onda su tu oni koje zanima najviše peta i njoj se najviše dive. A tu su i oni koje zanima samo footjob (skraćeno fj; kontakt stopalo – penis; u šali – nogoblud). Postoje razrađene tehnike obavljanja footjoba, detaljno opisane i prikazane slikovno. Tu su i ovi što golicaju stopala, ovi što tuku stopala (i koje uzbuđuje zvuk udaranja vlažnog tabana), pljuju, ližu iz submisivnosti, vole gaženje stopalima. A tu su i fetišisti koji umiru za obućom i čarapama, pa i tu imamo ‘podsekcije’ – štikle, nanule, ravne papuče, japanke, patike (s posebnim naglaskom na neke konkretne modele), čizme (i tu imamo podelu na materijale – gumene, kožne), onda da se vide tragovi prstiju na gazištu, zatim čarape – pamučne, bijele, stopalice, najlonke, samostojeće, hulahopke, mrežaste, čipkaste. Dok jedni obožavaju ejakulirati po stopalima, drugima to ne pada napamet i čak ih odbija i sama pomisao na to. Ono što je gotovo svima zajedničko je samozadovoljavanje na slike i videa na kojima su stopala baš kakva vole, poznavanje ključnih fetišističkih scena iz filmova (poput one iz ‘Od sumraka do svitanja’, a sve u režiji možda čak najpoznatijeg fetišiste Tarantina), posjećivanje raznih internetskih stranica (da, postoji stranica koja je baza fotografija stopala poznatih ličnosti) i foruma na kojima su isključivo stopala tema, kao i praćenje profila na društvenim mrežama, a koji sadrže fotografije stopala ‘običnih cura’.

Naravno da nisam sve nabrojala. Ima ih još. Ovo su najčešće pojave s kojima sam se susretala.

Od fetišista sam puno toga naučila. Možda čak najdragocenija stvar koju sam uz njih naučila je posvećenost i usmerenost na nešto što većini nije čak ni zanimljivo, a njima izaziva najjače seksualno zadovoljstvo. To nikako nije i ne može biti lako, jer si pod pritiskom da se ukalupiš u zadane okvire, a ti iznutra vrištiš nešto sasvim drugo, ni slično tome. I opstaješ i preživljavaš u takvim uslovima.

Pričala sam sa trojicom i evo šta su mi rekli.

1. Kada i kako si shvatio da te uzbuđuju stopala?

2. Na koji način realiziraš svoj fetiš?

3. Koji deo stopala te najviše opseda?

4. Koliko su ti stopala partnerice važna u seksualnom činu, a koliko izvan njega?

5. Pokazuješ li interes za druge dijelove tijela? Ako da, za koje?

6. Obožavanje stopala – prokletstvo ili blagoslov?

Bole

1. Vrlo rano, na početku puberteta. Prva erekcija koja mi se dogodila, a da je bila vezana uz stopala, bila je na bazenu s tadašnjim prijateljicama kada su one započele priču o stopalima, nešto su pričale o spuštenim stopalima i objašnjavale jedna drugoj kako je zdravo biti bos zbog svoda stopala. Tada sam doživio erekciju, bilo mi je jako neugodno, jer mi se to dogodilo na javnom mjestu i to pred curama, pa sam brzo skočio u bazen.

2. Svoj fetiš realiziram na razne načine – gledam porno filmove na temu stopala, slikam tuđa stopala (uz pristanak, ali i potajno), odlazim na mjesta gdje ima bosonogih djevojaka (plaže, bazeni). U seksu s partnericama prvo što im skidam su čarape i nikada ne bih bio sa djevojkom čija mi se stopala ne sviđaju. U seksu volim dodirivati stopala, ljubiti ih, sisati, lizati i trljati svoj penis o njih, a volim i ejakulirati po njima.

3. Najviše me opsjeda svod stopala, taj savršeni luk načinjen od tanke, mekane i osjetljive kože. Partnerice su mi znale reći dok mi rade footjob da na tome mjestu osjete svaku žilicu s penisa i da im je to vrlo ugodan osjećaj. Možda sam zbog toga toliko fasciniran upravo tim dijelom stopala, jer znam da patrnerica na tom mjestu osjeća sve.

4. Stopala partnerice su mi važna u svakom trenutku, ne radi se tu samo o čistom seksualnom nagonu. Ta ljubav prema stopalima je puno više od toga. Sam pogled na golo žensko stopalo mi uljepša dan. Imao sam partnericu koja je znala koristiti stopala da me oraspoloži kad bih bio loše volje, ona bi se izula i počela me zezati stopalima. To je ljubav i strast koja se teško može opisati na ovaj način, a da bude dobro shvaćeno.
5. Uz stopala mi je vrlo bitan i cijeli fizički izgled partnerice. Po tom pitanju nisam niti malo drugačiji od ostalih muškaraca, samo što imam još taj jedan dodatni detalj (stopala) na koji obraćam pažnju.

6. Blagoslov.

S.

1. Shvatio sam to u ranoj mladosti, još u osnovnoj školi. Ne znam tačno kako, ali eto…. osetio sam potrebu da gledam u ženske noge.
2. Za moj fetiš ne zna niko osim tebe. Ni sa kim o tome ne pričam, strogo to čuvam za sebe. U seksu ih ližem onako usputno, ali nikad nije na tome naglasak, ne vrti se radnja oko toga, tako da mi žena ništa ni ne sluti i ne povezuje.
3. Najviše volim taban i prste.
4. Jako su mi važna stopala, ali ta koja imam nisu idealna, kao ni osoba čija su. Ali ko može imati sve idealno za sebe?
5. Da, zainteresovan sam jako za anus.
6. U ovom konzervativnom okruženju je prokletstvo, jer tu su važnije neke druge stvari poput grudi koje mene uopšte ne zanimaju, ali ne bih nikada taj fetiš menjao za nešto drugo.

T.

1. Sa 16 godina, sjedio sam na igralištu s curom koju sam znao cijelog života, pričali smo, a ona je izula japanke. Dok smo pričali, zagledao sam joj se u stopala, bila su baš pravilna. Iako je prošlo od tada 15 godina, točno ih se sjećam, kao da ih gledam. Naravno, čim sam došao kući morao sam da… se olakšam.
2. Pokušavam realizirati kad god imam neki seks. Ne uspijevam uvijek.
3. Taban je definitivno taj koji me istjera iz takta, iako je cijelo stopalo mekano, glatko, nježno, sa svim tim lijepim linijama.
4. Stopala partnerice su mi veoma važna. Bez obzira ima li ona fetiš ili ne, ja ću ih gledati i dodirivati, a ako su mi ružna, nisu njegovana i slično, mene će to od nje udaljiti. Možda ne odmah, ali vremenom hoće. Seks bez stopala je kao ćevapi bez lepinje.
5. Da, zainteresiran sam za ženske grudi, zadnjicu i oči.
6. Fetiš mi nije prokletstvo. Eventualno je malo otežavajuća okolnost, jer su cure konzerve i to im je čudno. Ali ne bih ga mijenjao ni za šta. Ja volim sve na ženskom tijelu. Dok većina muškaraca stopala ni ne primijeti, ja ih vidim, volim i posvetim im pažnju.

Poznati fetišisti i fetišistice: Andy Warhol, Enrique Iglesias, Dostojevski, Sting, Marilyn Manson, Pharrell Williams, Quentin Tarantino, Johann Wolfgang von Goethe, Elvis Presley, Britney Spears, Dita Von Teese.

Ja sam Dragana i ložim se na stopala

Brankica Rakovic — Sat, 17 Aug 2002 21:02:00 +0000

Tema o kojoj ću da pišem meni je izrazito važna, tema koja čini mene, deo je mog identiteta, tema koja je svakodnevno prisutna u mojim mislima.

Radi se o fetišu.

Fetiš je ono kada nečemu dajemo posebnu moć i vrednost. Nečemu, da. Ne nekome. Fetiš je ono što je određeno da nam je važno, da nas na neki način opseda i da se tome divimo. Mi smo ti koji ga činimo fetišom. Fetiš bez nas ne postoji. Koren i uzrok su u nama. A uzroci mogu biti razni. Njima se neću baviti.

Postoje razni i mnogi fetiši, ali sam sklona priznati samo jedan. Stopala. Jer svako se češe gde ga svrbi.

Vratiću se u treći osnovne. Učiteljica Milica, učiteljica 50ih godina, mirna, staložena, fina. U sandalama. I sa savršenim petama. Tada sam počela da primećujem taj deo tela i tada je postao predmet mog razmišljanja. Sećam se – dođem kući i roditelje i širu familiju davim pričom o prelepim petama učiteljice Milice. I dandanas se sećaju toga i smijemo se skupa tome.

Ali stvar je dublja.

Stopala su polako postajala nešto što mi je držalo pažnju. Gledanje i dodirivanje svojih stopala, razmišljanje o njima, zavlačenje ispod stola u mlađoj dobi, uvek neko muvanje oko nogu. Nije me to zbunjivalo, to mi je bio normalno stanje stvari. I niko me nije u tome sputavao, jer niko nije ni primetio da se nešto dešava. Nije se ni dešavalo. Samo sam volela biti u blizini nogu.

Od malih nogu (čudne li konstrukcije, zar ne?) sam ljude prvo gledala u noge, pa u glavu. Tako je i danas. Još ako je leto… Brzinski skeniram prste na nogama i onda dižem glavu prema – glavi. Za mnoge osobe iz svoje bliže okoline tačno znam kakve prste imaju, toliko dobro to znam i pamtim da bih se usudila igrati igru prepoznavanja tih ljudi prema nožnim prstima i sigurna sam da bih bila i te kako uspešna.

Kako sam rasla ja, rasla su mi i stopala, logično. Polako kreće interes za moja vlastita stopala. Počinjem da se bavim njima i to ne samo na onaj neki higijenski način. Postaje to jedna mala opsesija. Opsesija u kojoj uživam. Održavanje, mazanje, krema za ovo, krema za ono, struganje, lakovi za nokte, oblikovanje noktiju. Kupovina obuće i čarapa za mene nije samo obična kupovina. To je projekt. Tome se pristupa temeljito i ozbiljno. Obuća mora biti potpuno ravna, kvalitetna, stabilna, da kada je obujem ne promeni oblik prstiju, da ne stiska nigde i ništa. Čarape isključivo pamučne, da me ne stežu na rubu, da peta na čarapi stoji na peti na nozi, nedajbože da ne stoji kako treba. Prsti takođe moraju biti na – prstima. Neudobne čarape (najlonke, mrežaste i sl.) ne dolaze u obzir, osim za potrebe fotografiranja koje mi spada u gotovo svakodnevnu aktivnost. Izrazito sam osetljiva na stopala. Nikad ne hodam bosa. Posle kupanja moram da ih obrišem detaljno peškirom, onako između svakog prsta da prođem. Lakiranje noktiju je takođe nešto što me čak i unervozi, jer linija laka mora biti savršeno precizna. Ne toleriram krivulje i fleke. Na sebi najbolje poznajem stopala i najviše volim stopala. I njih sam najviše svesna na sebi. Znam im svako zadebljanje, svaku crtu, svaki milimetar, a imaju ih 260. Levi palac mi je lepši od desnog.

Stopala predstavljaju značajan deo mog seksualnog života. Sam pogled usmeren na njih meni je seksualno napetiji čak od nekih fizičkih kontakata. Dosta puta sam razmenjivala seksualnu energiju sa osobama koje ne dele isti fetiš kao ja, ali ispostavi se (nekad odmah, a nekad tek kasnije) da tu sreće i nema baš. Zašto nema? Nema zato što su nam interesovanja drugačija i razilaze se. Dok bih ja da se posvetimo stopalima, on se posvećuje meni ne toliko važnim stvarima, stavlja akcent na npr. grudi koje mi ne znače previše. Davala sam im šanse, jer sam sebe samu ubeđivala da ne treba da se ograničavam na stopala, da treba da se otvaram i za druge stvari, ali me vlastita praksa svaki put pobijala. Jer sam išla protiv svojih uverenja. Jer sam išla protiv sebe. To više ne radim.

Evo, glasno i jasno ću da kažem: Volim muška stopala!

Kad vidim muškarca koji me nečim privuče, prvo što zamislim je kako mu lice izgleda prekriveno mojim stopalima i kakva su njegova. Volim svaki njihov deo. Svaki deo zahteva poseban pristup i pažnju. Ako samo pogledate kako je građeno stopalo, jasno možete da vidite da je kao stvoreno za lizanje. Pogledajte deo iza prstiju. Tačno se vidi utor za jezik. Pogledajte svod stopala. Deo za jezik. Kad spojite tabane, imate maaaalo prostora između. Idealno za nešto. Peta? Za usta. O prstima da ne govorim. Svaki stane u usta, kao da baš tu pripada.

Svoju naklonost prema stopalima najviše i prvenstveno izražavam usnama, pa tek onda jezikom. Nekako su mi usne simbol nežnosti, bliskosti. Nije da ljubite nekoga ili nešto što ne volite, zar ne?

Dok neko uživa u tome da joj, recimo, grudi ili stražnji dio budu u centru pažnje, ja uživam u tome da mi stopala budu u tom istom centru. Mnogima se gadi i sama pomisao na lizanje stopala. Noge povezuju s nečim prljavim, a lizanje sa poniženjem. Nije mi baš najjasniji taj stav, ali ne zameram. Svako ima svoju muku. Ali stopala nisu prljava. Ili su bar čistija od drugih delova tela koja ližemo bez ikakvih problema i zadrške.

Fetiš koji imam ne sputava me ni u čemu i kroz njega i pomoću njega sam upoznala razne zanimljive duše. Fetiš me naučio držanju fokusa, što mi je kasnije pomoglo za mnoge druge stvari. Fetiš, koji sam tek nakon puberteta jasno definirala kao takvog, mi je otvorio jedan drugi svet, drugačiji od onog većinskog koji imamo priliku da gledamo i proživljavamo svakodnevno. Muškarci koji obožavaju stopala živući su primeri da se ne vrti sve oko guzica i sisa, da nisu te stereotipne stvari uvek u prvom planu i da može da se živi i drugačije, sa drugačijim prioritetima. I fetiš je nešto što mi osigurava uživanje svim čulima.

Stopala su moja radost, ljubav, opsesija i fetiš.