Seksualnost: Zašto se više žena nego muškaraca identifikuje kao seksualno fluidno

Lola Magazin — Mon, 04 Mar 2024 22:41:47 +0000

Način na koji razmišljamo o seksualnosti se menja.

Dok je nekada postojala jedna, dobro poznata dugina zastava Prajda, danas postoji čitav dijapazon šarenih zastava koji predstavlja diverzitet u orijentacijama.

Čini se da su ljudi sve otvoreniji za raspravu o vlastitoj seksualnosti, a sve više nekonvencionalnih, čak i nekada „nevidljivih”, identiteta ulazi u glavnotokovski diskurs.

Uz otvoreni dijalog, seksualni identiteti postaju manje rigidni i fluidniji.

Ali novi podaci ukazuju na to da je ova promena izrazitija u jednoj grupi: u mnogim zemljama, žene sada prihvataju seksualnu fluidnost u mnogo većoj meri nego u prošlosti, a značajnije nego muškarci sveukupno.

Šta, dakle, pokazuje ovaj raskorak?

Stručnjaci veruju da postoje mnogi faktori koji utiču na ovaj razvoj događaja, naročito promene u društvenoj klimi koje su omogućile ženama da izađu iz konvencionalnih rodnih uloga i identiteta.

Sa tim novim uvidima, međutim, i dalje ostaje pitanje: šta ovo znači za seksualnu fluidnost u budućnosti svih rodova?

Foto: Canva

Značajni preokret

Šon Mesi i njegove kolege iz Bingamtonske laboratorije za istraživanje ljudske seksualnosti u Njujorku proučavaju seksualno ponašanje skoro čitavu deceniju.

U svakoj njihovoj studiji, od učesnika su tražili da se izjasne o sopstvenoj seksualnoj orijentaciji i rodu.

Nikad ranije nisu pratili kako su se tokom vremena ti podaci menjali – sve dok Mesi i kolege nedavno nisu shvatili da sede na riznici informacija o seksualnoj privlačnosti.

„Pomislili smo, vidi ti to, sakupljali smo sve ove podatke deset godina”, kaže Mesi, vanredni profesor ženskih, rodnih i seksualnih studija na Univerzitetu Bingamton.

„Zašto se ne bismo vratili i pogledali je li bilo nekih trendova?”.

Oni su otkrili da su, između 2011. i 2019. godine, žene studentskog godišta sve više počele da se udaljavaju od isključive heteroseksualnosti.

Pre dve godine, 65 odsto žena prijavilo je da ih privlače samo muškarci, što je značajan pad u odnosu na 77 odsto iz 2011. godine.

Broj žena koje imaju seks samo sa muškarcima takođe je tokom tih godina opao.

Za to vreme, ono što je privlačilo muškarce i njihovo seksualno ponašanje ostali su u istom vremenskom periodu uglavnom nepromenjeni: oko 85 odsto njih prijavilo je da ih seksualno privlače isključivo žene, a blizu 90 odsto prijavilo je upuštanje u seks isključivo sa ženama.

Druge ankete iz drugih delova sveta, između ostalih i u Velikoj Britaniji i Holandiji, pokazale su slične rezultate.

Svuda je više žena, iz godine u godinu, prijavljivalo da ih privlači isti pol, nego muškarci.

Moć i sloboda

„Sve je ovo isuviše komplikovano da bi se pripisalo samo jednoj stvari”, kaže Elizabet Morgan, vanredna profesorka psihologije sa Springfildskog koledža u Masačusetsu, u SAD.

Ali rodne uloge – i kako su se obe menjale ili se nisu menjale – mogle bi da budu značajan faktor.

Mesi i njegove kolege značajan preokret uglavnom pripisuju kulturološkim promenama, kao što su napredak feminizma i ženskog pokreta, a oba su značajno promenila socio-politički pejzaž u poslednjih nekoliko decenija.

Međutim, ove promene uticale su različito na muškarce i na žene.

„Došlo je do velikog napretka u vezi sa rodnom ulogom žena”, kaže Mesi.

Iako on ne isključuje uticaj LGBT pokreta na ljude koji se identifikuju kao seksualno fluidni danas, Mesi veruje da feminizam i ženski pokret igraju ulogu u tome zašto se više žena nego muškaraca identifikuje tako – posebno zato što nije bilo ekvivalentnog muškog pokreta koji bi muškarcima omogućio da izađu iz istorijskih rodno zasnovanih ograničenja na isti način.

„Pre pedeset godina, niste mogli da imate život ako se niste udali za muškarca i skrasili se zato što je on morao da vas izdržava”, dodaje Morgan.

U tom smislu, izbegavanje isključive heteroseksualnosti moglo je da se doživi kao deo izlaženja žene iz tradicionalne rodne uloge.”

Za to vreme, kako su žene uspevale da se izbore za više slobode, muške rodne uloge su ostale relativno statične, budući da oni nastavljaju da drže moć u društvu.

„Muškarci moraju da održe izrazito muževnu rodnu ulogu kako bi zadržali tu moć, a deo te muškosti je heteroseksualnost”, kaže Morgan.

Izražavanje interesovanja za isti pol moglo bi da umanji tu moć.

Kao što to Mesi kaže, muškost je „krhak koncept”.

Njega može da „naruši” privlačnost prema istom polu.

Seksualni trenerka i edukatorka Vajolet Tarning (24) takođe ističe „fetišizaciju” dve žene koje vode ljubav ili se muvaju, naročito dok ih gleda muškarac.

To je učinilo istopolnu seksualnu privlačnost među ženama društveno prihvatljivijom, mada iz pogrešnih razloga.

Za to vreme, čini se da ljudi nalaze ideju dvojice muškaraca koji imaju seks mnogo manje privlačnom.

Studija iz 2019. godine koja se bavila stavovima prema gej muškarcima i ženama u 23 zemlje, pokazala je da su, širom sveta, „gej muškarci nevoljeniji od lezbejki”.

Otvoreni dijalog

Prostori u kojima žene mogu otvoreno da govore o svojoj seksualnosti takođe su se vremenom širili.

Kad je Lisa Dajmond, profesorka psihologije i rodnih studija sa Univerziteta u Juti, u SAD, ranih devedesetih počela da proučava seksualnu fluidnost, njeno istraživanje bilo je usredsređeno na muškarce.

Mnogi učesnici studija, kaže ona, poticali su iz grupa za podršku gejevima, uglavnom sa muškim članovima, tako da je „istraživačima bilo lakše da pronađu muškarce”.

Ali Dajmond je želela da prouči žensku seksualnost.

Započela je studiju u kojoj je ispitala 100 žena u vezi sa njihovom seksualnošću i ponašanjem svake dve godine tokom jedne čitave decenije.

Njena knjiga, Seksualna fluidnost: Razumevanje ženske ljubavi i požude, objavljena je 2008. godine.

Ona govori o tome kako su za neke žene ljubav i privlačnost fluidni i mogu vremenom da se menjaju.

To je bilo u suprotnosti sa prethodnim pravcem razmišljanja koje je opisivalo seksualnu orijentaciju kao rigidnu – što je stanovište koje su one studije na muškarcima koje je Dajmond pronašla samo podržavali.

Negde u vreme objavljivanja njene knjige, američke slavne ličnosti koje su prethodno izlazile sa muškarcima, kao Sintija Nikson i Marija Belo, izašle su u javnost sa svojim iskustvom da ih više privlači isti pol.

Opra Vinfri je potom pozvala Dajmond u svoju emisiju da govori o ženskoj seksualnoj fluidnosti.

Koncept i praksa su i zvanično ušli u glavnotokovski dijalog.

Uz to, Tarning ističe da se jezik razvio tako obuhvati žene kao seksualno nebinarne.

Na primer, Tarning kaže da je njena lezbejska partnerka imala „Gej strejt alijansu” (GSA) u srednjoj školi, negde oko 2007. godine.

Ta definicija podsticala je na binarni izbor – članovi su bili ili gej ili strejt, bez pravih opcija za one koji bi mogli da se identifikuju kao nešto između – a nije bilo ni reči koja je konkretno obeležavala žensku seksualnost, sa „L” koje je upadljivo nedostajalo iz akronima GSA.

„Sada kao da svi imaju opciju da se identifikuju kao kvir, zato što je to postalo toliko prihvaćeno”, kaže Tarning, koja navodi da su se jezik i terminologija razvili tako da uključe ljudi svih rodova – među kojima i žene.

Šta je budućnost seksualne fluidnosti?

Seksualna fluidnost je možda na putu da uđe u muževnije prostore.

Na TikToku je postalo popularno za mlade, strejt muškarce da glume gejeve u autorskim videima.

Njihovim uglavnom ženskim pratiocima se to sviđa, prema članku iz Njujork tajmsa koji je pisao o ovom trendu.

Bez obzira na to da li su ovi autori zaista opušteni dok igraju kvirove ili to rade zbog klikova, taj trend i dalje pokazuje da se stavovi o muškosti menjaju, što bi moglo da dovede do toga da u budućnosti više muškaraca prihvati seksualnu fluidnost.

Seksualno fluidne žene takođe bi mogle da pomognu da se tome utre put.

Više žena koje otvoreno govore o svojim fluidnim orijentacijama znači da će više ljudi pričati o alternativama uopšteno rigidnoj seksualnosti.

„Naša kultura vezuje veliku sramotu za seksualnost”, kaže Dajmond.

„Sve što olakšava ljudima i čini im društveno prihvatljivijim da se bave svojim požudama na način koji ne osuđuje i ne posramljuje”, dodaje ona, ima potencijal da otvori njihove seksualne mogućnosti – ili makar da im omogući da porazmisle o ideji da to učine.

„Moramo da počnemo da oslobađamo muškarce obavezne heteroseksualnosti i tradicionalne muškosti”, dodaje Mesi.

„A to bi moglo da ima drugačiji rezultat ili možda da ima sličan rezultat kao kod žena kad je u pitanju omogućavanje više diverziteta u seksualnosti.”

Dubrovnik dobija prvi gej bar, građani smatraju da je to pun pogodak

Redakcija — Sat, 12 Feb 2022 23:38:22 +0000

Iako to još nije službeno potvrđeno, izgledno je da će vrlo skoro gej populacija imati svoje mesto okupljanja u Gradu.

Ne treba zaboraviti ni činjenicu da Dubrovnik važi za gej frendli grad, pa je na internet stranicama koje služe gej populaciji, grad koji se ne zaobilazi.

Prvi dubrovački gej bar trebao bi da se smesti u Ulici Marojice Kaboge, piše Jutarnji.hr.

– Toliko je bilo gejeva muških i ženskih ovoga leta da to nije normalno. Pošto sam magnet za sve polove tako su se oni jednostavno lepili. Jedno 30 odsto posla u restoranu sam ovo leto napravio s njima, a to nije mala stvar. Oni su najbolji gosti na svetu, najbolji potrošači, izuzetno pametni, inteligentni, pristoji i kulturni ljudi – kaže Nikola Nikić, inače dubrovački ugostitelj, pa nastavlja:

– Ovo leto sam rekao ‘ko prvi otvori gej klub da će uzet debelu lovu. A prvo i prvo, to je moja ideja, priča se očito proširila i eto čuo sam i ja da se otvara.

Najavljena pozicija bi bila idealna jer nikom neće smetati buka. Osim toga, to je jedina slepa ulica u gradu.

– Dubrovniku treba sve i svašta. Naravno, sve dok je ukusno i u nekim standardima, da nije razvrat, da nije Sodoma i Gomora – smatra Dubrovčanin Edi Jertec, koji dodaje:

– Dubrovnik je grad koji je otvoren za sve. Na kraju krajeva, Dubrovnik je među retkima ugostio kruzer pun homoseksualnih ljudi, muškaraca ili žena. Dubrovnik je čak imao i konferencije gej populacije. U Dubrovniku su uvek svi bili dobrodošli. Smatram da su to kulturni ljudi, specifični kao i svi drugi. Ne vidim problem u tome.

– Odlično, ja sam za – slaže se njihova sugrađanka Katarina Dadić i dodaje:

– Trebao je biti odavno što se mene tiče, i ostale stvari, a ne samo gej bar, jer je u Dubrovniku sve više gostiju koji traže nešto drukčije. Po meni je to pun pogodak, ko god da ga otvori, profitirao je. Gej gostiju je u nas jako puno. Imam svoje mušterije, verujte, to su najbolji gosti. Kažu da su i najbolji prijatelji ženama, pa eto.

Sa druge strane, ima i mnogo nezadovoljnih Hrvata.

„Siguran sam da u njega nikad neću ući“, „Grozno, u Dubrovniku je sve manje Hrišćana. Oni koji su vernici nikada ovo ne bi dozvolili“, „Mladi nemaju gde da izađu, a otvarate gejevima mesta, strašno“, „Samo da ne idem tamo u toalet, može da mi ispadne sapun“, pišu ljudi na mrežama.