Neko se ne javi posle nekoliko izlazaka, neko prestane da odgovara posle meseci dopisivanja, a neko jednostavno nestane baš u trenutku kada je odnos počeo da deluje prisnije i bliže – i sve to danas staje u jednu istu reč.

Ipak, iza ghostinga se ne krije uvek složena psihološka priča. Ponekad je razlog vrlo jednostavan: interesovanje je nestalo. A ponekad su u pitanju strah od konflikta, nelagoda pred bliskošću, ili situacija u kojoj osoba jednostavno nema dovoljan emocionalni kapacitet da se u tom trenutku nosi sa odnosom. Ono što je zajedničko svim tim situacijama jeste činjenica da osoba sa druge strane ostaje bez odgovora – i upravo zato ghosting toliko teško podnosimo.

Postoji nešto posebno zbunjujuće u odnosu koji se ne završi razgovorom, svađom, objašnjenjem ili makar jednom neprijatnom porukom, već odsustvom. Juče je komunikacija postojala, danas je nema. U početku čak nije sasvim jasno da li se nešto dogodilo, da li je osoba zauzeta, da li joj treba prostor ili je odlučila da više ne želi kontakt. Tek kasnije, kada tišina potraje, pojavljuje se mnogo teže pitanje: zašto?

I tada um počinje da radi ono što ljudski um inače radi kada mu nedostaje deo priče – pokušava sam da ga dopiše.

Ghosting ne znači uvek „nije mu bilo dovoljno stalo“

Najjednostavnije objašnjenje za nečije nestajanje jeste da je izgubio interesovanje i nije želeo da vodi neprijatan razgovor. To se svakako događa i nema potrebe svako povlačenje pretvarati u složenu psihološku enigmu. Neko može nakon nekoliko susreta shvatiti da ne oseća dovoljno hemije, da ne vidi budućnost odnosa ili da jednostavno želi nešto drugo.

Ali problem nastaje kada to objašnjenje počnemo da primenjujemo na svaki slučaj ghostinga.

Privlačnost, emocija i sposobnost da budemo u odnosu nisu ista stvar. Čovek može da bude privučen drugom osobom, da uživa u njenom društvu i čak da želi bliskost, a da istovremeno nema razvijen kapacitet da podnese ono što ta bliskost sa sobom nosi. Za nekoga su očekivanja, ranjivost, odgovornost prema tuđim osećanjima ili mogućnost da i sam bude povređen dovoljno neprijatni da je povlačenje u tom slučaju mnogo lakše nego ostajanje u odnosu i rešavanja situacije razgovorom.

Zato nije neuobičajeno da osoba deluje najzainteresovanije upravo pre nego što napravi distancu. To spolja izgleda kontradiktorno, ali ljudska osećanja nisu uvek uredno organizovana. Možemo želeti nešto čega se istovremeno plašimo. Možemo biti privučeni nekome sa kim ipak ne želimo vezu. Možemo želeti odnos u teoriji, a kada se on zaista pojavi, shvatiti da ne umemo da podnesemo njegovu emocionalnu težinu.

To, naravno, ne znači da svaki čovek koji se povukao zapravo krije veliku ljubav. Ghosting ne treba romantizovati. Ali ga isto tako ne treba automatski prevoditi kao dokaz da prethodna povezanost nije bila stvarna.

Za neke ljude je lakše nestati nego izdržati neprijatan razgovor

Jedno od najčešćih objašnjenja ghostinga jeste izbegavanje nelagode. Reći nekome da više ne želimo da ga viđamo zvuči jednostavno dok se ne nađemo u situaciji u kojoj treba da gledamo njegovu reakciju, podnesemo razočaranje koje smo izazvali i eventualno odgovorimo na pitanje „zašto“.

Neki ljudi takve razgovore vode bez većih teškoća, međutim, drugi ih doživljavaju kao nešto što treba izbeći po svaku cenu.

U tom smislu ghosting ponekad nema mnogo veze sa procenom osobe koju napuštamo. Više govori o načinu na koji se mi sami nosimo sa neprijatnošću. Ako smo navikli da konflikt rešavamo povlačenjem, da teške emocije potiskujemo ili da granice postavljamo tek kada više ne možemo da izdržimo, digitalno nestajanje predstavlja gotovo savršen izlaz: nema drame, nema razgovora, nema burne reakcije.

Neprijatnost, međutim, nije nestala. Samo je prebačena na drugu stranu.

Osoba koja se povukla više ne mora da objašnjava svoju odluku, ali osoba koja je ostala sada mora sama da utvrdi da li je odnos uopšte završen, šta se dogodilo i da li je za nešto kriva. Upravo zato ghosting ume da bude toliko bolan čak i kada odnos objektivno nije trajao dugo.

Ponekad je problem upravo u bliskosti

Posebnu kategoriju čine ljudi kojima odnosi deluju sasvim prijatno dok ne postanu dovoljno bliski da zahtevaju emocionalnu prisutnost.

Dok je sve neobavezno, lako i bez definicija, mogu biti vrlo zainteresovani i inicijativni. Međutim, kada odnos počne da nosi određenu težinu – kada postane jasno da je drugoj osobi stalo, kada se pojave očekivanja, potreba za doslednošću ili razgovor o tome „šta smo“, kod nekih ljudi se aktivira potreba za distancom.

To se često povezuje sa izbegavajućim obrascima vezivanja, ali bilo bi pogrešno svaku osobu koja nestane odmah dijagnostikovati kao „avoidant“ (stil emocionalnog vezivanja kod kog osoba može želeti bliskost, ali joj emocionalna ranjivost i oslanjanje na drugu osobu stvaraju nelagodu, zbog čega se često povlači kada odnos postane intenzivniji). Povlačenje može imati mnogo uzroka. Ipak, obrazac u kojem se neko približava dok je odnos bezbedno neobavezan, a zatim uzmiče kada postane intimniji, jeste realan psihološki fenomen.

Za osobu sa druge strane posebno je zbunjujuće to što povlačenje može doći nakon perioda u kojem je sve izgledalo bolje nego ikada. Zato pitanje „ako mu nije bilo stalo, zašto je baš tada bio najbliži?“ ponekad nema odgovor u nedostatku emocije, nego u tome što je sama bliskost postala neprijatna.

A ponekad se ništa toliko duboko ne krije iza toga

Postoji iskušenje da svaki ghosting analiziramo kao tajnu poruku o nečijem stilu vezivanja, strahu od ljubavi ili potisnutim emocijama. Ali ponekad je objašnjenje mnogo manje romantično.

Neko je upoznao drugu osobu. Neko se predomislio. Nekome je odnos prestao da bude dovoljno važan. Neko je imao nekoliko paralelnih kontakata i jednostavno izabrao drugi. Neko je neorganizovan, emotivno neodgovoran ili naviknut da odnose prekida tako što se samo udalji.

Postoje i životne okolnosti koje nemaju gotovo nikakve veze sa osobom koja je ghostovana. Porodični problemi, posao, bolest, iscrpljenost, mentalno preopterećenje ili neka velika promena u životu mogu dovesti do toga da nov odnos jednostavno nestane sa liste prioriteta.

Činjenica da postoji razumljivo objašnjenje, međutim, ne znači automatski da je način komunikacije bio dobar – možemo istovremeno razumeti zašto se neko povukao i priznati da bi bilo obzirnije da je to rekao.

Društvene mreže su nestajanje učinile neobično lakim

Ghosting nije izum dejting aplikacija, ali su mu one dale idealne uslove.

Kada su se ljudi češće upoznavali preko posla, prijatelja, fakulteta ili zajedničkog društva, odlazak bez objašnjenja imao je određenu socijalnu cenu. Vrlo je verovatno da ćete tu osobu ponovo sresti ili da ćete deliti ljude koji znaju šta se dogodilo.

Danas nekoga možete upoznati, viđati nekoliko nedelja, razmeniti stotine poruka i zatim ga ukloniti iz života bez ijednog zajedničkog poznanika koji bi vas ikada ponovo doveo u istu prostoriju.

Uz to, aplikacije stvaraju osećaj gotovo neograničenog izbora. Kada se novi profil nalazi iza sledećeg swipea, ljudi mogu početi da druge doživljavaju kao zamenljivije nego što bi ih doživljavali u okruženju sa manjim brojem potencijalnih partnera.

To ne znači da aplikacije proizvode bezobzirnost. Ali tehnologija svakako smanjuje praktične prepreke za nestajanje.

Zašto ghosting boli više nego što ponekad očekujemo

Direktno odbijanje ima jednu veliku prednost: jasno je.

Rečenica „ne želim da nastavimo da se viđamo“ može boleti, ali mozak dobija kraj priče. Ghosting daje gubitak bez jasnog trenutka u kojem je gubitak nastao. Zbog toga liči na ono što psihologija naziva ambivalentnim ili nejasnim gubitkom – nečega više nema, ali nije bilo rituala, objašnjenja ni preciznog završetka koji bi pomogao da to obradimo.

Zato posle ghostinga tako lako nastaje ruminacija. Čitamo stare poruke, pokušavamo da pronađemo promenu tona, vraćamo se poslednjem susretu i pitamo se šta smo propustili.

A pošto nemamo odgovor druge osobe, počinjemo da proizvodimo svoje.

I ti odgovori vrlo često glase: nešto nije bilo u redu sa mnom.

To je jedna od najnepravednijih posledica ghostinga. Nečija tišina lako postane dokaz naših već postojećih nesigurnosti. Ako se plašimo da smo previše zahtevni, zaključićemo da smo ga oterali. Ako sumnjamo u sopstvenu privlačnost, u njegovom nestanku ćemo pronaći potvrdu. Ako imamo strah od napuštanja, ghosting će ga savršeno aktivirati.

Ali činjenica da nemamo objašnjenje ne znači da je naše najgore objašnjenje automatski tačno.

Neki ljudi zaista misle da je nestajanje „blaže“

Postoji još jedna paradoksalna mogućnost: osoba koja ghostuje možda svoje ponašanje uopšte ne doživljava kao okrutno.

Naročito posle kratkog upoznavanja, neko može razmišljati: nismo bili u vezi, ne dugujem veliko objašnjenje, dovoljno je da prestanem da iniciram i druga osoba će shvatiti. Nekima direktno „ne“ deluje surovije od postupnog ili naglog nestanka.

To je racionalizacija koja više štiti osobu koja odlazi nego onu koja ostaje, ali ne mora biti svesno zlonamerna.

Slično važi i za ljude koji snažno veruju u ideju da postoji „prava osoba“. Ako odnos od početka ne izgleda kao nešto sudbinsko, mogu ga mnogo lakše odbaciti bez razgovora. Ako kompatibilnost shvatamo kao nešto što ili postoji ili ne postoji, manje ćemo biti skloni da odnos doživljavamo kao proces o kojem je potrebno komunicirati.

Zašto se neki ghosteri kasnije vrate

Nestanak takođe nije uvek konačan. Osoba može da se pojavi nakon nekoliko nedelja ili meseci, ponekad sa objašnjenjem, a mnogo češće jednostavnom porukom kao da se ništa posebno nije dogodilo.

I za takav povratak postoji čitav spektar mogućih razloga.

Možda se predomislila. Možda joj nedostaje osoba od koje se udaljila. Možda je prošla životna okolnost zbog koje se povukla. Možda je distanca učinila kontakt ponovo emocionalno bezbednim. Možda je usamljena. Možda joj je dosadno. Možda proverava da li još ima pristup.

Zbog toga samo ponovno pojavljivanje nije posebno pouzdan pokazatelj namere.

Mnogo više govori ono što sledi posle njega.

Ako neko ponovo uspostavi kontakt, preuzme odgovornost za raniji nestanak i zatim postane dosledan, to je potpuno drugačija situacija od osobe koja se periodično vraća samo da bi ponovo nestala.

Kada ne ode sasvim: orbiting i breadcrumbing

Društvene mreže su nam donele i varijantu ghostinga u kojoj osoba prekine komunikaciju, ali nastavi da bude vidljivo prisutna.

Gleda storije, lajkuje objave, povremeno reaguje, možda čak pošalje neku bezazlenu poruku, ali nikada ne napravi stvarni korak ka ponovnom odnosu. Takvo ponašanje često se naziva orbitingom – osoba više nije u odnosu, ali i dalje „kruži“ oko vašeg digitalnog života.

Breadcrumbing je sličan obrazac u kojem povremeni mali signali interesovanja održavaju kontakt ili nadu, ali se gotovo nikada ne pretvaraju u nešto konkretno.

Za osobu koja pokušava da shvati šta se dogodilo to može biti još zbunjujuće od potpunog nestanka, jer svaki digitalni signal lako dobije mnogo veće značenje nego što ga realno ima.

Lajk može značiti nostalgiju. Može značiti interesovanje. Može biti pokušaj da vrata ostanu odškrinuta.

A može biti samo – lajk.

Šta ghosting zapravo govori o vama – a šta ne govori

Kada vas neko ghostuje, postoji samo jedna činjenica koju zaista znate: ta osoba je u jednom trenutku prestala da komunicira sa vama bez objašnjenja.

Sve ostalo su moguće interpretacije.

Ne znate da li je izgubila interesovanje, uplašila se bliskosti, upoznala nekog drugog, preopteretila se sopstvenim životom ili jednostavno izabrala najlakši način da ode.

Zato ghosting nije pouzdana dijagnoza nečijih osećanja. Ali nije ni objektivna procena vaše vrednosti.

Možda ste nekome bili veoma privlačni i ipak nije bio spreman za odnos. Možda mu se jednostavno niste dovoljno dopali. Možda ste se sreli u pogrešnom trenutku. Sve su to različite mogućnosti, a ponašanje spolja može izgledati gotovo identično.

Upravo zato možda nema mnogo koristi od beskonačnog pokušavanja da pogodimo motiv druge osobe.

Mnogo korisnija informacija jeste ono što je već vidljivo: kada je u tom odnosu došao trenutak u kojem je trebalo nešto komunicirati, osoba je izabrala tišinu.

Šta ju je dovelo do te odluke može biti komplikovano. Ali ono što ta odluka znači za vaš odnos obično je jednostavnije.

Ipak, postoji situacija u kojoj niko ne duguje objašnjenje

Ghosting se često opisuje kao neobzirno ponašanje, ali postoji važan izuzetak. Ako se neko ponaša agresivno, preteće, manipulativno, ne poštuje granice ili izaziva osećaj nebezbednosti, prekid kontakta bez objašnjenja može biti sasvim opravdan.

Emocionalna pristojnost ne podrazumeva obavezu da ostanemo dostupni osobi od koje pokušavamo da se zaštitimo.

U svim drugim situacijama, međutim, nekoliko iskrenih rečenica uglavnom ostavlja manje prostora za povredu od tišine.

I možda je upravo to najvažnija stvar koju nam ghosting govori o savremenim odnosima. Nije svako nestajanje dokaz nedostatka emocija, kao što nije ni svaki nestanak znak straha od velike ljubavi. Ljudi odlaze jer su izgubili interesovanje, jer se boje konflikta, jer ne umeju da se nose sa bliskošću, jer im se život promenio, jer postoji neko drugi, jer veruju da objašnjenje nije potrebno ili zato što im je u tom trenutku najlakše da ne urade ništa.

Ghosting je zato mnogo manje precizan jezik nego što nam se čini.

A možda je najveća greška upravo pokušaj da iz nečije tišine izvučemo jednu konačnu istinu o sebi.

Izvor: zadovoljna.nova.rs

O čemu je riječ?

Osoba koja primjenjuje “ghostlighting” prvo prekine svu komunikaciju, da bi se kasnije ponovno javila kao da se ništa nije dogodilo, često pokušavajući uvjeriti drugu stranu da do prekida komunikacije zapravo nikad nije ni došlo, piše USA Today.

“Umjesto da priznaju što su učinili, oni to odbacuju kao da nije velika stvar i onda se izvlače izgovorom poput ‘činilo mi se da si u velikoj gužvi pa te nisam htio smetati'”, objašnjava Amy Chan, stručnjakinja za veze i autorica knjige “Unsingle: How to Date Smarter and Create Love That Lasts”, koja izlazi u travnju 2026.

“Ono što ga razlikuje od običnog ghostinga je psihološki preokret. Ghosting je izbjegavanje. Ghostlighting dodaje iskrivljavanje stvarnosti manipuliranjem činjenicama kako biste posumnjali u vlastitu percepciju.”

Problem s “ghostlightingom”

“Ghostlighting” se može očitovati na razne načine. Može se dogoditi da vam osoba iznenada pošalje poruku, počne lajkati objave na društvenim mrežama ili vam se pokuša ponovno javiti u privatnim porukama. Obično će takve osobe pokušati nastaviti odnos točno tamo gdje je stao, bez ikakvog priznavanja svog nestanka.

Porast ovog trenda ne bi trebao čuditi, kaže Chan. Zahvaljujući aplikacijama za upoznavanje i općenito češćim online kontaktima, ljudi duže ostaju u stanju neodređenosti nego prije. “Mnogi odnosi danas postoje u sivoj zoni”, kaže ona. “Dopisujete se. Viđate se. Ali ništa nije jasno definirano. Ta neodređenost ljudima daje lak izlaz. A kad netko može otići bez posljedica, često to i učini.”

Blaine Anderson, savjetnik za upoznavanje, kaže da zbog porasta “ghostlightinga” postaje još važnije procjenjivati potencijalne partnere prema njihovim djelima, a ne riječima. Pojavljuju li se? Komuniciraju li dosljedno? I, ako to ne čine, kako reagiraju kad im na to ukažete?

“Djela govore više od riječi”, kaže Anderson. “Događaju se razne stvari. Možda im je nešto iskrsnulo u privatnom životu. Možda nisu bili spremni za vezu. Ali ako ne spomenu ili se ne ispričaju za to što su prethodno nestali, ja bih ih suočio s time. Jer, želite li zaista biti s nekim tko bi to mogao ponoviti bez ikakvog razloga?”

Što učiniti ako ste žrtva “ghostlightinga”?

Ako ste postali žrtva “ghostlightinga”, stručnjaci savjetuju da ne prelazite preko toga. “Ako se netko ponovno pojavi nakon što je nestao, mirno to recite. ‘Kad si prestao odgovarati, shvatila sam to kao nedostatak interesa i komunikacije.’ Zatim zastanite i vidite kako će reagirati. Hoće li to priznati i preuzeti odgovornost? Ili će izbjegavati odgovor i umanjivati problem?” savjetuje Chan.

Ako osoba reagira dobro – iskrenom isprikom i valjanim objašnjenjem za nestanak – tada, kaže Chan, možete razmisliti zaslužuje li drugu priliku. No, bez obzira na sve, nemojte pokušavati odgonetnuti zašto je osoba to učinila ili, još gore, kriviti sebe.

“Može vas izludjeti dok pokušavate psihoanalizirati tu osobu i shvatiti zašto je to učinila”, kaže Chan. “Ono što zaista pomaže nije rješavanje te zagonetke, već dopuštanje sebi da procesuirate bol. Priznajte si da ste se osjećali odbačeno. Da vas je to razočaralo. Da ste željeli nešto s više poštovanja. Priča se ne zaokružuje time što ćete ih shvatiti, već time što ćete prihvatiti ono što vam je njihovo ponašanje pokazalo i odlučiti što ćete, a što nećete tolerirati u budućnosti.”

Na kraju, ako ste vi osoba koja to radi drugima, preuzmite odgovornost. “Budite promjena koju želite vidjeti u svijetu spojeva”, zaključuje Anderson. “To često počinje time da imate integritet te da ste otvoreni, iskreni i izravni u vezi sa svojim osjećajima.”

Izvor: Index

Ne mislimo pritom ni na kakve patološke tendencije sumnjivih pojedinaca, već svakodnevne situacije koje više ne znače ono što su nekad značile. Viđate se mjesecima, redovito spavate jedan kod drugoga i uvjereni ste kako ste pronašli pravu osobu, a onda tijekom nekog neobaveznog razgovora čujete kako druga strana vaš odnos ne vidi kao vezu, već kao ugodnu razonodu. Čestitamo, vi ste u klasičnom situationshipu! Ako vam ovaj pojam nije poznat, nastavite s čitanjem i provjerite kakvi se sve još fenomeni kriju u nepredvidljivom području zvanom moderno “dejtanje”.

Ghosting

Radi se o jednom od najpopularnijih termina koji je već ušao u rječnike ljudi diljem svijeta. Prema Urban Dictionaryju, ghosting podrazumijeva iznenadni prestanak svake komunikacije u romantičnom ili prijateljskom odnosu. Možete već zamisliti scenarije: mislite da ste u stabilnoj vezi i ne vidite nikakav problem, a onda vas partner ostavi bez riječi ili objašnjenja.

S nekim si možete biti izrazito bliski i provoditi vrijeme zajedno, sve dok se osoba ne krene javljati što rjeđe te na kraju potpuno nestane iz odnosa. Svaki vaš pokušaj komunikacije ne prolazi i morate se pomiriti s činjenicom da nikad nećete dobiti objašnjenje za situaciju u kojoj ste se našli.

Haunting

Jednom kad ste prihvatili da je vaš partner jednostavno nestao iz vašeg života, mogla bi vas dočekati još jedna bizarna situacija. Naime, pojam hauntinga označava situaciju kojoj se dotična osoba jednostavno vrati u vaš život, bez ikakve najave, i to po mogućnosti putem poruke koja nema veze ni s čim ili pak “lajka” na društvenim mrežama.

Love Bombing

Najjednostavnije rečeno, love bombing predstavlja situaciju koja na početku veze može izgledati idilično. No, zapravo je riječ o taktici zavođenja s potencijalno opasnim posljedicama. U praksi će to izgledati ovako; osoba s kojom se viđate će vas od prvog dana obasipati pažnjom, vjerojatno i poklonima, vrlo brzo će početi spominjati planove za zajedničku budućnost, bit ćete u stalnom kontaktu ako ste fizički odvojeni, a zbog svega toga ćete se osjećati kao da ste najvažnija osoba na svijetu.

Što je tu problematično, pitate se? Pa, odgovor na to bi vam mogla dati prva situacija u kojoj se od takvog partnera pokušate odvojiti, čak i ako je riječ o izlasku s prijateljima ili pak situacija u kojoj takva osoba primijeti da vam je entuzijazam oko odnosa pao za nijansu. Osobe sklone taktici love bombinga će tada pokazati svoje pravo lice i namjere, izazivajući svađe zbog nečeg što se vama činilo potpuno uobičajeno.

Situationship

Evo i još detaljnijeg objašnjenja: Urban Dictionary je također dao svoju definiciju u kojoj je pojam objasnio kao odnos u kojem je prijateljstvo na prvom mjestu, ali je ipak malo više od toga. Kakogod bilo, pojam označava vrlo slab odnos u kojem je glavna komponenta nada jedne strane da će dobiti željeni rezultat. Kada se očekivanja ne ispune, osoba koja očekuje više je uzrujana, ali pokušava to sakriti s obzirom na to da je ovaj odnos sve – osim ekskluzive.

DTR

“Define the Relationship” ili čuveni “The Talk” nastupa kad želite izbjeći spomenuti situationship. Kao što sam pojam kaže, ovaj razgovor služi za nedvosmisleno definiranje odnosa ili drugim riječima, predstavlja najgoru noćnu moru neodlučnih millennialsa diljem svijeta.

Instaficial

Jednom kad je prethodno navedeni razgovor prošao zadovoljavajuće, možda se odlučite objaviti i prvu zajedničku fotografiju na Instagram. U tom slučaju, postali ste “Instaficial”, odnosno službeni na Instagramu.

Breadcrumbing

Ovu je situaciju, prije ili poslije, netko doista morao imenovati, budući da svi znamo na desetke primjera onih koji su se u njoj zatekli. Točnije, navedeni pojam podrazumijeva konstantno “zavlačenje” druge strane, dajući joj tek dovoljno “mrvica” da nikad u potpunosti ne odustane. Drugim riječima, radi se o situaciji u kojoj nekoga uzimate zdravo za gotovo i tretirate ga kao svoj stalni “plan B”.

Benching

Sljedeći pojam, koji se savršeno nadovezuje na prethodni, jest benching. Koristi se da opiše situaciju u kojoj niste sigurni koliko ste oduševljeni osobom s kojom se viđate, ali niste sigurni niti da ćete pronaći nekog zanimljivijeg, pa susrete dozirate i taktizirate.

Cuffing Season

Dolazi vrijeme blagdana, iščekuje se prvi snijeg, pije se kuhano vino, a vi odjednom jednostavno morate pronaći partnera. Zvuči li vam ovaj scenarij poznato? Cuffing season počinje već za vrijeme jeseni, a označava period u kojem samci počinju osjećati potrebu za ulaskom u vezu, znajući da kreće vrijeme druženja po kinima, stanovima i općenito zatvorenim prostorijama.

Catfishing

Ovo je pojam poznati svima koji se ikad okušali u svijetu online datinga. Radi se o situaciji u kojoj se netko preko svojih profila na društvenim mrežama namjerno predstavlja drugačijim, odnosno boljim, nego što zaista jest. Može se raditi o lažnim informacijama koje se tiču zaposlenja ili edukacije, društvenog života i interesa, a najčešće se radi o fotografijama na kojima osoba gotovo uopće ne liči na sebe. Sve se to radi kako bi se lakše došlo do dogovora za spoj, na kojem uglavnom nastupa razočaranje.

Slow Fade

Ako se nađete u situaciji u kojoj pomalo pasivno-agresivno počinjete prekidati s osobom s kojom ste u vezi, i to tako da postepeno nestajete iz njenog života, možete ju opisati terminom slow fade. Uglavnom se radi o scenariju u kojem nemate hrabrosti (ili želje) da prekid izvedete direktno te se odlučujete za sve manje nalaženja, dopisivanja ili uopće planiranja bilo kakvih aktivnosti.

Monkeying

Izraz je inspiriran kretanjem majmuna s jedne grane na drugu, a označava osobe koje konstantno ulaze iz veze u vezu, bez ikakvog uzimanja pauze. I naravno, svi mi u životu imamo barem jednu takvu osobu.