Međutim, iako je, recimo, porno industrija na vrhuncu svoje slave, a seks i naglašena seksualnost su svuda oko nas, ljudi i dalje imaju problem da pričaju o tome. Da pričaju o zaštiti. Devojke i dalje imaju problem sa redovnim odlaskom kod ginekologa.

Poražavajuća je činjenica da veliki broj devojaka danas i ne zna šta su plodni dani, ovulacija, šta je Papanikolau test ili kako deluju kontraceptivne pilule. Velika većina devojaka, a i starijih žena, odlazi kod ginekologa manje od jedanput godišnje. Velika većina devojaka i žena ne zna za opasnosti od raka grlića materice. Ili zna, ali ih je sramota da pričaju o tome, da se informišu i da se odluče na sam korak odlaska na kontrolu.

Kontrola rađanja, odnosno kontraceptivne pilule, takođe su jedna od nepoželjnih tema u društvu, pogotovo u patrijarhalnoj sredini kakva je Srbija. Ovde mnogi još uvek osporavaju ženama pravo da rade sa svojim telom šta hoće. Ovde su mnogi još uvek ubeđeni da su kontraceptivne pilule isključivo loša stvar. Međutim, one mogu značajno unaprediti zdravlje žene na mnogim poljima.

Pored toga što pružaju visoko efikasnu zaštitu od neželjene trudnoće, pilule pomažu kod ,,sređivanja” bolnih i nestalnih menstrualnih ciklusa, akni, suve kose, kože i noktiju, čestih promena raspoloženja.

Naravno, postoje i slučajevi negativnog uticaja ovih pilula, ali su oni sve ređi, zahvaljujući mnogim studijama i istraživanjima koja su sprovođena kako bi se kvalitet ovog proizvoda poboljšao. Bitno je napomenuti i da pilule danas sadrže mnogo manji procenat hormona nego ranije i postoji vrše vrsta pilula sa različitim sastavom, koji devojka može izabrati prema svom telu i organizmu.

Devojke ne treba da osećaju obavezu ni prema kome drugom osim prema sebi kad su njihova tela u pitanju. Odlazak kod ginekologa ne treba da bude nešto čega će se mlada devojka ili starija žena stideti i plašiti. Svaka devojka koja brine o svom zdravlju treba da bude ponosna na sebe i da priča o tome. Da priča, kako bi dala primer ostalim devojkama. Jer, jedno zdravlje imamo i niko ga neće negovati ukoliko mi same ne želimo da ga negujemo.

Naša tela niko neće poštovati ukoliko same ne naučimo da ih poštujemo. Ne treba da se stidimo naših tela i seksualnosti, ona su samo naša, a tuđa treba isto tako poštovati.

Alarm i poziv na buđenje i hrabrost za priču o ovim stvarima “pokreće” procenat žena koje umiru od raka grlića materice, raka dojke, kao i procenat slučajnih trudnoća koje se dese zbog neadekvatne zaštite. U Srbiji se godišnje obavi oko 60.000 abortusa, a prema nezvaničnim podacima, između 150.000 i 200.000, od čega je najveći broj tinejdžerskih trudnoća nastalih zbog nepažnje.

Svakako, abortus nije sramota. Sramotu i slične stvari su ljudi zanemarivali još u renesansi gde su na umetničkim slikama prikazivane sve savršenosti i nesavršenosti ljudskog tela, a i poznato je da su veliki umetnici poput, recimo, Da Vinčija i Ticijana bili poprilično slobodni kada su seks i telo u pitanju.

Postavlja se pitanje na koje već decenijama, možda i vekovima ne možemo dati odgovor: kako je moguće da smo se toliko unazadili? Mi, koji važimo za najinteligentniju i najnapredniju vrstu. Možda bi trebalo ipak preispitati to koliko smo pametni i napredni, kada se stidimo najnormalnijih stvari. Telo nije sramota, seksualno zdravlje još manje.