Mnogi ljudi se nakon obroka osjećaju napuhnuto, umorno ili jednostavno loše, pripisujući to stresu ili teškoj hrani. No, uzrok bi se mogao kriti u jednoj specifičnoj komponenti prehrane koju unosimo svakodnevno, često i nesvjesno. Riječ je o glutenu, proteinu prisutnom u pšenici, ječmu i raži, koji kod sve većeg broja ljudi izaziva neugodne reakcije, čak i ako nemaju celijakiju. To stanje, poznato kao necelijakijska osjetljivost na gluten, pogađa značajan dio populacije i manifestira se kroz širok spektar simptoma koji se lako mogu zamijeniti za druge zdravstvene probleme.

Razlika između intolerancije, celijakije i alergije

Prije nego što zaronimo u simptome, ključno je razumjeti razlike. Necelijakijska osjetljivost na gluten (NCGS), ili popularnije intolerancija na gluten, nije isto što i celijakija. Celijakija je ozbiljna autoimuna bolest kod koje gluten izaziva imunološku reakciju koja oštećuje sluznicu tankog crijeva. S druge strane, alergija na pšenicu je klasična alergijska reakcija imunološkog sustava koja može uzrokovati simptome poput osipa, oticanja, pa čak i anafilaksije. Intolerancija na gluten, međutim, ne uzrokuje oštećenje crijeva niti alergijsku reakciju, ali svejedno izaziva stvarne i neugodne tjelesne simptome koji mogu značajno narušiti kvalitetu života. Procjene sugeriraju da od ovog stanja pati između 0,5 i 13 posto populacije, što je znatno češće od celijakije koja pogađa oko jedan posto ljudi.

Probavni problemi kao prvi alarm

Najočitiji znakovi da vam gluten smeta obično su vezani uz probavni sustav. Ti se simptomi mogu pojaviti nekoliko sati, pa čak i dana nakon konzumacije glutena. Među najčešćima su bolna nadutost i pojačani plinovi, zbog kojih se trbuh osjeća zategnuto i puno. Mnogi se žale i na bolove u trbuhu, od blagih grčeva do jače, tupe boli. Promjene u pražnjenju crijeva također su čest pokazatelj. To može biti kronični proljev, tvrdokorni zatvor ili neugodna izmjena jednog i drugog stanja. Mučnina i povremeno povraćanje nakon obroka bogatog glutenom, poput tjestenine ili peciva, dodatni su signali koje tijelo šalje. Iako su ovo klasični simptomi, važno je napomenuti da neki ljudi s intolerancijom na gluten uopće nemaju izražene probavne tegobe, već se njihovi problemi manifestiraju na potpuno drugačije načine.

Simptomi koji sežu dalje od probave

Jedna od najvećih zabluda o intoleranciji na gluten jest da utječe isključivo na crijeva. Istina je da su različiti simptomi intolerancije često sistemski i mogu zahvatiti gotovo svaki dio tijela, što ujedno i otežava dijagnosticiranje.

Neurološki znakovi: “Moždana magla” i glavobolje

Mnogi ljudi s NCGS-om prijavljuju simptom poznat kao “moždana magla”. Riječ je o osjećaju mentalne sporosti, poteškoćama s koncentracijom, zaboravnošću i općenitoj nemogućnosti bistrog razmišljanja. Osoba se može osjećati kao da se tek probudila, čak i usred dana, te joj je teško obavljati zadatke koji zahtijevaju fokus. Uz to, kronični umor i iscrpljenost koji se ne popravljaju ni nakon dovoljno sna čest su pratitelj intolerancije. Česte glavobolje, pa čak i migrene, također se mogu povezati s konzumacijom glutena kod osjetljivih osoba.

Promjene na koži, zglobovima i raspoloženju

Intolerancija se može manifestirati i na koži. Pojavljuju se osipi nalik ekcemu, svrbež ili stanje poznato kao *keratosis pilaris* (“pureća koža”), koje karakteriziraju sitne, grube kvržice, najčešće na nadlakticama. Bolovi u zglobovima i mišićima, slični onima kod artritisa, također mogu biti potaknuti upalnim procesom koji gluten izaziva u tijelu. Ne treba zanemariti ni utjecaj na mentalno zdravlje. Sve je više dokaza koji povezuju intoleranciju na gluten s anksioznošću, depresijom i naglim promjenama raspoloženja. Kod nekih osoba, izbacivanje glutena iz prehrane dovodi do značajnog poboljšanja mentalnog stanja.

Put do dijagnoze i olakšanja

Ako sumnjate da vam gluten uzrokuje probleme, ključno je ne donositi zaključke na svoju ruku. Prvi i najvažniji korak je posjet liječniku, po mogućnosti gastroenterologu. On će vas uputiti na testiranje kako bi se isključila celijakija i alergija na pšenicu. Izuzetno je važno ne prestati jesti gluten prije obavljanja ovih testova, jer bi rezultati mogli biti lažno negativni. Ako su nalazi za celijakiju i alergiju negativni, a simptomi i dalje postoje, liječnik može preporučiti eliminacijsku dijetu. To uključuje potpuno izbacivanje glutena iz prehrane na nekoliko tjedana kako bi se vidjelo hoće li se simptomi poboljšati. Ako dođe do olakšanja, a simptomi se vrate nakon ponovnog uvođenja glutena, to je snažan pokazatelj necelijakijske osjetljivosti.

Upravljanje ovim stanjem svodi se na izbjegavanje glutena, no to ne znači život pun odricanja. Danas je dostupno mnoštvo bezglutenskih proizvoda, a prehrana se može temeljiti na prirodno bezglutenskim namirnicama poput voća, povrća, mesa, ribe i bezglutenskih žitarica. Slušanje vlastitog tijela i suradnja sa stručnjacima put su prema boljem osjećaju i povratku kontrole nad vlastitim zdravljem.

Zena.net

Da li poljubac može da prenese gluten sa jedne na drugu osobu? 

Za ljude koji žive sa celijakijom, strah od izlaganja glutenu može da se proširi i na trenutke intimnosti. Nova studija, koju je vodila American Gastroenterological Association, objavljena u časopisu Gastroenterology, nudi ohrabrujuće vesti – iako gluten može da se prenese ljubljenjem, preneta količina je obično veoma mala i može da se smanji na bezbedne nivoe jednostavnim, preventivnim korakom.

Celijakija je autoimuni poremećaj koji pogađa približno 1 odsto populacije. Unošenje glutena – čak i bez neposrednih simptoma – može da izazove oštećenje creva, što zahteva doživotno pridržavanje stroge dijete, bez glutena. Prethodne studije pokazale su da strah od slučajnog izlaganja može da dovede do anksioznosti, hipervigilantnosti i društvene izolacije, posebno kada su u pitanju partnrske veze ili zabavljanje.

Šta su pokazali testovi posle poljupca?

U prvoj studiji, koja je kvantifikovala izlaganje glutenu ljubljenjem, istraživači su ispitali prenos glutena kod 10 parova, od kojih se svaki sastojao od jednog partnera sa celijakijom i jednog bez. Dvodelna studija procenjivala je da li se gluten, koji je konzumirao partner bez celijakije, može preneti poljupcem otvorenih usta, koji uključuje razmenu pljuvačke – i ako jeste, da li količina predstavlja značajan rizik.

U dva protokola ljubljenja, partner bez celijakije pojeo je 10 krekera, a zatim poljubio svog partnera sa celijakijom. U jednom scenariju, partneri su čekali pet minuta pre ljubljenja. U drugom, sprovedenom drugog dana, partner bez celijakije popio 110 ml vode odmah nakon što je pojeo krekere, a zatim poljubio svog partnera.

Ključni nalazi su bili:

1. Nivoi glutena u pljuvački bili su ispod 20 delova na milion (ppm) u 90 odsto svih uzoraka, što je prag koji se smatra bezbednim za proizvode bez glutena.2. Samo dva od 20 izlaganja ljubljenju prešla su 20 ppm, a čak i u tim slučajevima, ukupna količina unetog glutena bila je zanemarljiva3. Nijedan uzorak pljuvačke nije prešao 20 ppm kada je partner bez celijakije popio 110 ml vode pre ljubljenja.4. U stvari, 60 odsto uzoraka pljuvačke nakon pijenja vode uopšte nije sadržalo detektabilnu količinu glutena (ispod 5 ppm).

Izvor: eklinika.telegraf.rs

Ovo je danima osećala Sara Vasić kad bi pojela peciva ili pastu, kao i bilo koju drugu namirnicu koja ima gluten – prirodni protein u pšenici i sličnim vrstama žitarica.

„Prvo sam mislila da imam neki virus, a posle odlaska kod lekara shvatila sam da sam netolerantna na gluten”, kaže ova 32-godišnjakinja za BBC na srpskom.

Netolerancija je manje ozbiljno stanje čiji se simptomi mogu pojaviti posle konzumiranja glutena.

Ipak, postoje i oni koji se bore sa celijakijom – hroničnom, autoimunom bolešću koja oštećuje tanko crevo.

U zdravom sistemu organa za varenje gluten prolazi bez značajnih problema, ali kod ljudi sa celijakijom dovodi do oštećenja crevnih resica, ključnih za upijanje hraniljivih materija, objašnjava gastroenterolog Srđan Marković za BBC na srpskom.

Poslednjih godina sve češći je i „bezglutenski” način ishrane, koji podrazumeva izbacivanje hleba, peciva i paste.

Priča o glutenu u ishrani na Balkanu je postala jedna od glavnih tema među nutricionistima kada je otkriveno da jedan od najboljih tenisera sveta, Novak Đoković, ne jede ništa što bi moglo da sadrži ovaj prirodni protein.

Još pre mnogo godina, utvrđeno je da je gluten pravio probleme Đokoviću prilikom disanja, odnosno da je srpski teniser alergičan na njega.

„Ishrana mi je promenila život, pozitivno je uticala na karijeru, kako se osećam na terenu i van njega.

„Ne pokušavam preko moje knjige da utičem na nečiji život, da im kažem šta bi trebalo da jedu ili kako da žive, samo delim iskustvo”, rekao je Đoković, promovišući knjigu Serviraj za pobedu iz 2013. godine.

Za zdrave ljude eliminacija glutena nije neophodna, kaže nutricionistkinja Nataša Đukić za BBC na srpskom.

„U većini slučajeva radi se o trendu, često podstaknutom društvenim mrežama i marketingom”, objašnjava.

Rizici ishrane bez glutena

Iako nije imala zdravstvenih problema, Natalija Petrović pre pola godine odlučila je da ne jede hranu koja sadrži gluten.

„Drugarica mi je rekla da se osećala bolje, pa sam odlučila da probam i ja.

„Osećam se pokretljivije, nemam problema sa mučninom i nadutošću”, kaže ona.

Natalija nije jedina.

Često oni koji odluče da izbace gluten kažu da bolje vare, da im se stomak manje nadima i da imaju više energije.

Ti efekti mogu imati realnu osnovu, ali često nemaju veze sa glutenom, već sa drugim komponentama ishrane, veruje gastroenterolog Marković.

„U mnogim slučajevima, radi se o kombinaciji više faktora: psihološkog efekta, smanjenog unosa prerađene hrane i manjeg unosa ugljenih hidrata iz pšenice i raži koji izazivaju nadimanje i gasove”, objašnjava on.

Dugoročno izbacivanje glutena kod zdravih ljudi može da ima negativne posledice.

„Dovodi do deficita vlakana, jer se eliminišu žitarice kao što su pšenica, ječam i raž, kao i do smanjenja vitamina B grupe, posebno folne kiseline, B1 i B3, koje se često nalaze u obogaćenim žitaricama”, kaže nutricionistkinja.

Dolazi i do „manjka gvožđa i cinka, posebno kod žena”.

„Zato je važno da se gluten ne izbacuje bez medicinskog razloga ili bez stručnog plana ishrane”, upozorava Đukić.

‘Lepak’ koji je svuda oko nas

Dok je Nataliji bilo lako, Sari je trebalo vremena da se privikne na novi način ishrane.

„Činilo mi se da postoji baš malo stvari koje uopšte smem da jedem, a bezglutenski proizvodi su često skuplji”, kaže ona.

Gluten na latinskom znači – lepak.

Omogućava elastičnost testa i pomaže da se ono poveže i naraste, kaže Marković.

Kod ljudi koje nemaju celijakiju, ali reaguju na gluten, sve više se prepoznaje necelijakijska osetljivost na gluten, objašnjava doktor.

Iako nije imunološka bolest niti alergijska reakcija, može izazvati „gastrointestinalne tegobe poput nadutosti, bolova i dijareje”.

Javlja se osećaj nelagodnosti, „magla u glavi”, zamor posle obroka i osećaj „prepunjenosti”, dodaje on.

Postoje i simtomi koji nisu direktno povezani sa sistemom organa za varenje, a koji mogu da zavaraju, poput „depresije, anksioznosti, kožnih promena, menstrualnih poremećaja, neplodnosti ili hronične glavobolje”.

Jedna od najčešćih zabuna jeste prepoznavanje simptoma koji zapravo nisu izazvani glutenom.

Mnogi koje izbegavaju gluten zapravo imaju osetljivost na FODMAPs, fermentabilne ugljene hidrate koji su prisutni i u pšenici, kaže doktor.

Simptomi mogu biti izazvani i „bakterijskom poremećajem, hroničnim gastritisom (upalom želučane sluznice), netolerancijom na laktozu (mlečni šećer) ili psihogenim faktorima”.

Uz to, trend „gluten-free” (bez glutena) dijete može da stvori subjektivni osećaj poboljšanja zbog smanjenog unosa prerađene hrane, a ne zbog izbegavanja glutena, zaključuje on.

Peciva, kolači i hleb su opšte poznati po tome što sadrže gluten, ali se on krije i u mnogim drugim namirnicama.

Gde se sve krije gluten?

Žitarice – većina ih sadrži gluten. Ni kuskus i griz nisu bez glutena. Kinoa može da zameni kuskus, a mleveni pirinač može da se jede umesto griza

Sosevi – gluten se može naći u čorbama, soja sosovima, prelivima od mesa, marinadama, kečapu, majonezu i prelivima za salatu

Mesne prerađevine (viršle, paštete, ćevapi)

Slatkiši, čokolade, sladoledi

Brojne grickalice sadrže gluten, između ostalih čips

Određena alkoholna pića, poput piva

Celijakija: Tiha i opasna bolest

Postoje i oni kod kojih običan zalogaj hleba, kolač napravljen od brašna ili tanjir testenine može biti opasan.

Za ljude koji boluju od celijaklije eliminacija glutena je strogo medicinski neophodna, kaže nutricionistkinja Đukić.

Simptomi celijakije su:

Hroničnia dijareja (ili zatvor)

Bol u stomaku

Nadutost i gasovi

Mučnina i serijska povraćanja

Malaksalost i neraspoloženje

Gubitak telesne težine

Anemija

Nedostatak vitamina i minerala

Međutim, danas se češće viđa atipična ili tiha celijakija sa simptomima kao što su osteoporoza (gubitak koštane mase), neplodnost, depresija, migrena, afte ili poremećaji jetrenih enzima, kaže doktor Marković.

Dijagnoza celijakije je višestepeni proces, dodaje.

Počinje testiranjem, ako su rezultati pozitivni, sledeći korak je biopsija – uzimanje ćelija ili tkiva radi ispitivanja, da bi se utvrdilo ima li oštećenja crevnih resica, objašnjava.

Bitno je da pacijent „ne započinje bezglutensku dijetu pre završetka dijagnostičkog procesa, jer to može dovesti do lažno negativnih rezultata testiranja”.

‘Bez glutena ne znači zdravo’

Popularnost „gluten-free” proizvoda je delom zasnovana na stvarnoj potrebi, a delom na marketingu, kaže nutricionistkinja.

„Za ljude sa celijakijom i glutenskom preosetljivošću, ovi proizvodi su spasonosni i neophodni, dok za ostale oni predstavljaju skuplju, a nutritivno lošiju zamenu”, objašnjava Đukić.

To je zbog toga što sadrže „više šećera, zasićenih masti i aditiva kako bi se poboljšali ukus i tekstura”.

Primer za to su mafini bez glutena.

„Oni često imaju viši glikemijski indeks i više kalorija nego obični mafini od integralnog brašna.”

Pomoću glikemijskog indeksa se meri kako brza hrana koja sadrži ugljene hidrate može povećati nivo šećera u krvi.

„Ishrana bez glutena ne znači automatski da je zdrava, najvažnije je gledati celokupan sastav proizvoda, a ne samo marketinške oznake”, zaključuje nutricionistkinja.

Izvor: 6yka.com

Tea Gašpar Kovačić: Bezglutensku dijetu treba shvatiti kao nešto dobro jer mi ne moramo da pijemo lekove svaki dan, primamo terapije, ležimo u bolnici… Sve šta treba da uradimo je da promenimo način ishrane i neke životne navike.

Celijakija je, čini se sagovornici eKlinika portala Tei Gašpar Kovačić, u životu od kako zna za sebe. Danas se trudi da bude od pomoći i drugima sa tim problemom, a jedan od motiva je svakako situacija sa kojom su se suočili njeni roditelji pre 30 godina, kada informacija o ovoj dijagnozi nije bilo gotovo nigde.

Zahvalnost roditeljima: Zašto je celijakija je pre 30 godina bila mnogo veći izazov nego danas

Upravo roditeljima je Tea Gašpar Kovačić najviše i zahvalna. Nema dilemu da su oni najzaslužniji za to što su njena sestra i ona danas žive i zdrave.

– Celijakija je prvo bila dijagnostikovana mojoj mlađoj sestri dok je bila još beba od godinu dana, a ubrzo nakon toga i meni. Imala sam 6 godina kada mi je dijagnostikovan Dermatitis herpetiformis – During, danas ljudima poznatiji kao kožni vid celijakije.

Nažalost, nakon dijagnoze nije mi prepisana i bezglutenska dijeta i moji roditelji su 4 godine lutali dok nisu došli do saznanja da je i za mene, kao i za moju sestru jedini lek bezglutenska dijeta, jer During je jedan vid celijakije – upoznaje nas Tea sa ulaskom celijakije u njenu porodičnu istoriju.

Na sreću, kako kaže, njeni roditelji su i pre 30 godina ovu bolest shvatili ozbiljno, bez izuzetka. U vreme kada nije bilo interneta i raznih drugih izvora informacija, to je zaista bio izazov.

Celijakija: Život sa tipičnim i atipičnim simptomima

Sagovornica našeg portala je Master teoretičar umetnosti. Završila je Fakultet muzičke umetnosti u Beogradu, master teorije muzike i SAE intitut (odsek Audio inžinjering). Neko vreme je radila u struci, ali je ubrzo shvatila da je ono čime više želi da se bavi u životu upravo celijakija i bezglutenska dijeta, jer je to nešto sa čim, htela ili ne, mora da živi do kraja života. A kako život sa celijakijom može da izgleda kroz simptomatologiju?

– Simptomi celijakije se najčešće vezuju za gastrointestinalne tegobe kao što su dijareje, bol u stomaku, nadimanje, konstipacija (zatvor). Ali, ova bolest se može manifestovati i brojnim drugim netipičnim simtomima kao što su: glavobolje, anemija koja se ne poboljšava uzimanjem terapije, loša koncentracija, zastoj u razvoju kod dece, oštećenje zubne gleđi, neredovne menstruacije kod žena, neplodnost, epilepsija, ataksija, psihijatrijski poremećaji, aftozni stomatitis, dijabetes, poremećaj rada štitne žlezde, osteoporoza, dermatitis herpetiformis i mnogi drugi – objašnjava ova lepa, mlada žena, za koju na prvi pogled nikada ne biste rekli da ima vrlo složenu, autoimunu genetsku hroničnu bolest.

Izazovi prelaska na bezglutensku ishranu: Zahtevno za svaku životnu dob, najteže u pubertetu

Teino iskustvo kaže da ni jedan period života nije idealan za tako velike promene kao što je prelazak na bezglutensku ishranu.

– Iz mog ugla, najteže je kada se to, kao meni, desi u pubertetu. Sećam se da sam bila 5. razred osnovne škole kada mi je mama saopštila da i ja, kao i moja mlađa sestra, moram da pređem na bezglutensku ishranu.

Bila sam umorna od rana na kolenima, laktovima, bradi koje sam imala zbog Duringa i bezglutenska dijeta se u tom momentu činila kao spas – što na kraju i jeste bila. Međutim, kada si tinejdžer, stidiš se i najbanalnijih stvari na sebi, sve te dodatno pogađa i nervira, a bezglutenska dijeta svakako nije bila nešto što bi to stanje olakšalo, već mi je u mnogome otežala taj period odrastanja. Danas je malo lakše preći na ovaj način ishane nego pre 25 godina, ali i dalje su uslovi za takav način života daleko od zadovoljavajućih – konstatuje sagovornica našeg portala.

Šta smeju da jedu celijakičari

Kada nam neko kaže da ne sme da jede gluten, često pomislimo: „Pa dobro, ne smeš samo hleb ali sve drugo smeš, jel tako?“. Nažalost, bezglutenska dijeta kod celijakičara je nešto mnogo kompleksnije i ozbiljnije. Tea Gašpar Kovačić je nesumnjivo osoba koja može da objasni i onima koji su edukovani i onima koji nisu zašto je to tako:

– Da, mi smemo da jedemo voće, povrće, meso, mleko, jaja, druge žitarice koje ne sadrže gluten u sebi, ali ono šta je naš najveći problem je kontaminacija koja se može desiti na svakoj od gore navedenih namirnica. Osoba obolela od celijakije ne sme da unese više od 20ppm glutena na jedan kilogram, to je oko 10mg glutena za ceo dan. Kukuruz koji se melje u istom mlinu kao i pšenica je 100 odsto kontaminiran, a onda i svi ostali proizvodi napravljeni od njega. Kontaminacija se može desiti već na samom polju gde se žitarice sade, ukoliko su zasađene direktno pored glutenskih, u kamionima koji prevoze sirovine, u fabrikama, skladištima…

Kako dolazi do opasne kontaminacije koja može da ugrozi ljude sa celijakijom

Prema Teinim rečima, tako i dolazimo do toga da sve one sirovine koje bi osobe sa celijakijom smele da jedu postaju za njih zabranjene, kao i svi proizvodi napravljeni od njih. Naime, gluten se koristi u emulgatorima, zgušnjivačima, jestivim bojama i tako se širi na mnoge proizvode za koje nikada ne bismo pretpostavili da ga sadrže, poput jogurta, sira, sokova, salama, pašteta, bombona… Kontaminacija se dešava u kuhinjama kako privatnim tako i onim u restoranima, bolnicama, školskim menzama, vrtićima, pa osobe obolele od celijakije na tim mestima nemaju opciju sigurnog obroka, upozorava sagovornica eKlinika portala.

Celijakija nije bolest novog doba, ali…

Tea Gašpar Kovačić kaže da utisak da je celijakija bolest novog doba nije ispravan, jer prvi zapisi o pacijentima sa dijagnozom celijakije datiraju s kraja 19. veka. Međutim, ono što je definitivno slučaj jeste da je dijagnostikovanih iz dana u dan sve više, prenosi nam Tea i pojašnjava:

– Smatra se da preko jednog obolelog može da se dođe do još 8 do 10 novodijagnostikovanih, samo ako bi lekari želeli da se potrude da ih nađu. To bi se veoma lako moglo sprovesti skriningom cele porodice obolelog. Budući da je celijakija genetska bolest i da se prenosi genetskim putem, ako imamo jednog obolelog u porodici, vrlo lako putem genetskih testova možemo da otkrijemo ko još u toj porodici ima gen i da ga daljim ispitivanjem redovno kontrolišemo i pratimo. To kažem, jer nije obavezno da svako ko nosi gen za celijakiju istu i razvije tokom života. Ali, osobe koje u svojoj užoj porodici imaju celijakičara imaju 10 puta veće šanse da se i kod njih celijakija razvije.

Doživotna bolest: Život sa bezglutenskom dijetom zahteva ozbiljnu podršku najbližih

Poruka sagovornice eKlinika portala svim obolelim je da shvate bezglutensku dijetu kao nešto dobro.

– Mi ne moramo da pijemo lekove svaki dan, primamo terapije, ležimo u bolnici… sve šta treba da uradimo je da promenimo način ishrane i neke životne navike. Shvatite bezglutensku dijetu ozbiljno, striktno, bez kompromisa. Celijakija je doživotna bolest. Bezglutenska dijeta mora postati vaš jedini način života, ali ono šta je najvažnije od svega je da niste sami.

Takav način života nije ni malo lak pogotovo ako živite u društvu koje vas veoma malo ili uopšte ne razume i ne podržava. Moja najveća podrška danas je moj suprug Rok, koji je veoma ozbiljno shvatio celijakiju, bezglutensku dijetu i sve ono šta ovakav način života nosi sa sobom. Neprocenjivo je kada pored sebe imate osobu koja vam ni u jednom trenutku nije pokazala da je to po čemu ste dugačiji problem ili prepreka za bilo šta – još neke su od važnih Teinih preporuka za funkcionalan život sa celijakijom.

Kako Tea pomaže saborcima sa celijakijom

Pre deset godina pokrenula je blog na kom je pored bezglutenskih recepata počela da deli korisne informacije za celijakičare i ljude koji sumnjaju da imaju celijakiju, putopise i mesta gde sve celijakičar može da jede sigurno kada otputuje, savete i lična iskustva u životu celijakičara.

– Kako je Instagram vremenom postao dosta dostupniji i privlačniji publici, svoj rad sam malo više preusmerila na profil @glutenfreetea gde sve to isto radim, ali kroz video zapise koji su mnogo živopisniji i privlačniji ljudima. Tu sam svakodnevno u kontaktu sa svojim pratiocima gde ih putem privatnih poruka savetujem i pomažem da dođu do dijagnoze ili započnu svoj bezglutenski život – ispričala je za eKlinika portal Tea Gašpar Kovačić.

Puno je ljudi pokušalo da se okoristi o ovu bolest na uštrb obolelih. Smatram da nas je to u mnogome unazadilo u odnosu na svet gde celijakičar zaista može da živi normalno.

Pojavila se gomila obolelih koji dele savete i pričaju javno u ime svih nas i celijakiju predstavljaju kao nešto lako i “kul”, ali ona to ni u kakvom slučaju nije, kaže za portal N1 Tea Gašpar Kovačič, koja od svoje desete godine ima dijagnozu celijakije, iako je prve simptome imala čak četiri godine ranije.

Tea je po struci master teoretičar umetnosti, ali je u svetu celijakije poznatija kao Glutenfree Tea koja vodi blog o celijakiji, bezglutenskoj dijeti i životu, organizuje kulinarske radionice i aktivno učestvuje u širenju svesti o ovoj bolesti. U razgovoru za portal N1 ukazuje na ozbiljnost problema koje imaju oboleli od celijakije koje često ne prepoznaju ni njihovi najbliži – članovi porodice.

„U poslednje vreme se sve više srećem sa mladim roditeljima čija deca imaju celijakiju, a da oni nisu svesni ozbiljnosti problema. Oni svesno ugrožavaju živote svoje dece dajući im kako oni kažu ‘pomalo glutena’ ne bi li im ‘ojačali imunitet’. Čak mi je i pedijatrica moje dece rekla da ne može dopreti do svesti pojedinih majki čija su deca celijakičari“, ukazuje naša sagovornica.

Ona ističe da je za nju to – tragično i nedopustivo u vremenu kada je do informacija mnogo lakše doći nego pre.

„Apelujem na roditelje obolele dece i same obolele da se edukuju i da šire svest o problemima sa kojima se svakodnevno srećemo, kako bi svojoj deci i sami sebi obezbedili bezbedan i zdrav život“, navodi ona.

Tea Gašpar Kovačič ističe da u Srbiji postoji samo jedan (za celijakičare bezbedan) restoran bezglutenske hrane – i on se nalazi u Beogradu.

„U prodavnicama izvan Beograda na policama možete da pronađete dva do tri proizvoda bez glutena, gde su pritom cene basnoslovne. U vrtićima i školama ne postoje menze koje nude siguran bezglutenski obrok.

U javnim bolnicama ne postoji siguran bezglutenski obrok, pa tako osobe obolele od celijakije ukoliko bi morale da ostanu u bolnici na neko određeno vreme, moraju da angažuju porodicu ili rodbinu da im svaki dan donose hranu“, ukazuje Tea.

Ona ističe da je celijakija ozbiljna sistemska bolest i da svako konzumiranje i najmanje mrvice glutena – čak i u tragovima  – može da ima teške posledice po zdravlje obolelog od celijakije.

„Svaki oboleli je priča za sebe jer svaki organizam je drugačiji i drugačije reaguje na određeni nivo glutena, na određeni način tj. određenim simptomom. Nekada konzumacija glutena prilikom bezglutenske dijete neće izazvati vidljiv simptom, ali će trajno poremetiti organizam obolelog kojeg on neće biti svestan u tom trenutku.

Ukoliko oboleli nastavi da upražnjava konzumiranje i najmanje količine glutena s vremena na vreme, sistemski će oštetiti svoj organizam tako da mu bezglutenska dijeta više ne može pomoći. Bolest tada napreduje i izaziva najteže posledice po organizam, a to su refraktorna celijakija (kada obolelom više ne pomaže ni ishrana bez glutena) i limfom tankog creva“, upozorava Tea Gašpar Kovačič.

Ključni problemi obolelih od celijakije u Srbiji

Neupućenost društva, javnih institucija, lekara, prosvetnih radnika, ugostitelja itd, neznanje o celijakiji, neznanje o životu obolelih nakon postavljanja dijagnoze, neozbiljnost i neodgovornost samih obolelih prema svom zdravlju i širenje neproverenih informacija o sigurnosti proizvoda koje bi oboleli smeli da konzumiraju su, kaže, samo neki od ključnih problema koje oboleli od celijakije imaju u Srbiji.

„Pre svega neupućenost, a nakon toga ono što je nekako uzročno posledičan sled događaja je loš kvalitet života obolelog, kako društveni tako i zdravstveni“, navodi Tea Gašpar Kovačič.

Programi posvećeni obučavanju zdravstva, prosvete i ugostiteljstva, kulinarske TV emisije koje bi imale i edukativni sadržaj kako voditi život i spremati hranu bez glutena, edukativne radionice za ugostitelje, informativna predavanja za prosvetne radnike, kampanje u saradnji sa velikim lancima marketa u zemlji, veći izbor proizvoda bez glutena, ukidanje poreza na hranu bez glutena i time smanjivanje cena koje su nerealne za običnog čoveka, samo su neki od predloga kako poboljšati život osoba obolelih od celijakije.

Nije lični izbor, već – lek

Celijakija i bezglutenska dijeta čine neraskidivi lanac kod osoba koje boluju od celijakije.

„Međutim dok bezglutenska dijeta može da bude kod nekih ljudi samo stvar ličnog izbora, kod osoba koje boluju od celijakije ona je jedini lek za zdrav i normalan život“, upozorava naša sagovornica.

Ove dve dijete bez glutena u tom slučaju ne znače isto, ukazuje ona.

„Kod osoba koje samovoljno pređu na ovakav način ishrane, iz bilo kojih razloga osim zdravstvenih, mnogo je lakši nego kod osoba koje imaju celijakiju. Razlika je u jednoj frazi koja celijakičarima u mnogome otežava život – mogući tragovi glutena. Kada ljudi sa celijakijom jedu gluten (protein koji se nalazi u pšenici, raži i ječmu), čak i u tragovima, njihovo telo pokreće imuni odgovor koji napada tanko crevo.

Tada dolazi do oštećenja crevnih resica koje oblažu unutrašnji zid tankog creva i podstiču apsorpciju hranljivih materija. Kada se resice oštete, dolazi do prekida apsorpcije hranljivih materija u organizam. Nivo glutena koji ove osobe ne smeju da unesu u organizam je manji od 20 ppm-a (parts per million), to znači da osoba obolela od celijakije sme da unese manje od 10 mg glutena u organizam kada se saberu sve namirnice koje pojede u toku dana“, objašnjava Tea Gašpar Kovačič.

Jedini lek je, dodaje – doživotna bezglutenska dijeta koja dovodi do oporavka sluznice tankog creva, smanjuje simptome i sprečava komplikacije te je potrebno njeno striktno sprovođenje.

„Ono što je zanimljivo jeste da je celijakija genetska bolest i da se gen prenosi s roditelja na dete. Skoro 40 odsto ljudi na svetu ima gen za celijakiju, ali se samo kod jedan odsto ljudi ona razvije u toku života. To znači da nije obavezno da svaki roditelj obolelog ima celijakiju i da će se celijakija razviti kod svakog deteta kome je roditelj preneo gen“, kaže naša sagovornica.

Tea kaže da je na bezglutenskoj dijeti 25 godina.

„Imam kožni vid celijakije, Duhring-dermatitis herpetiformis. Herpetiformni dermatitis predstavlja najčešću kožnu manifestaciju poremećaja povezanih s glutenom. To je hronična upalna kožna bolest s relapsima polimorfnih lezija koje izazivaju jak svrab (u daljem tekstu During). Majka sam dvoje dece, koji takođe nose moj gen za celijakiju, i zbog kojih dodatno svakodnevno strepim da će jednog dana i oni morati da žive ovakav stil života kao ja“, navodi ona.

Vodeni plikovi koji krvare

Svaka priča obolelog od celijakije je, kaže –  jedinstvena.

„Ali on što nas sve povezuje jeste mukotrpan proces otkrivanja bolesti i dobijanja konačne dijagnoze. Tako je i moj put do bezglutenske dijete bio trnovit, kako za mene tako i za moje roditelje.

Prve simptome su primetili kada sam imala šest godina, ali kako oni nisu bili tipični za celijakiju, ona mi nije dijagnostikovana naredne četiri godine. Vodeni plikovi na određenim delovima tela koji se iznova i iznova pojavljuju, pucaju i krvare, bili su moja svakodnevnica pune četiri godine. Najveća briga bila je moja krvna slika koja se pored lekova koje sam dobila da pijem protiv Duringa iz dana u dan pogoršavala“, priča naša sagovornica.

U tom trenutku, kaže, nijedan doktor nije njen During povezao sa celijakijom.

„Sve dok se nije pojavila jedna žena, po struci dermatolog, koja je mojoj mami na ulici, videvši mene, rekla da je During ustvari netipični oblik celijakije i da je neophodno preći na bezglutensku režim ishrane.

Moji roditelji su već odavno bili upoznati sa ovim režimom ishrane jer jer mojoj mlađoj sestri dijagnoza celijakije bila postavljena po rođenju. Međutim ono šta nisu znali jeste to da je nekada potrebno i do godinu dana da se organizam očisti od glutena i da telo počne da reaguje na bezglutensku dijetu. Tako sam ja tek iz drugog pokušaja bezglutenske dijete i ostala na istoj do danas“, kaže Tea.

Deca nose gen

Budući da su u njenoj porodici sa celijakijom upoznati još od 1993. godine, da je imaju i Tea i njena sestra, kao i da znaju da im je gen za celijakiju preneo tata koji ga takođe ima – u njenom slučaju se, kaže – skrining cele porodice podrazumeva.

„Celijakija je autoimuna, genetska bolest i veoma je važno da se, ako jedan član porodice ima celijakiju, genetika uradi svim ostalim članovima porodice, kako bi se ustanovilo ko je sve nosilac gena za celijakiju. Članovi porodice koji nose gen za celijakiju DQ2 ili DQ8, ne moraju da razviju celijakiju tokom svog života, ali je važno da jednom u dve godine provere antitela na gluten, kako bi bili sigurni da se celijakija nije razvila“, objašnjava Tea.

Kažu: „Jedva da ima brašna u jelu, neće ti biti ništa“

Problem celijakičara je i borba sa okolinom i često dobronamernim izjavama poput : „Proja je samo od kukuruznog brašna, tu nema glutena“ (a gotovo uvek ima jer se kukuruz melje na istim mlinovima na kojima i pšenica). Ili, na primer: „Ima samo mala kašičica brašna u celom jelu, neće ti biti ništa“…

Postoje i oni manje dobronamerni, što se obolelima od celijakije dešava kada u nekom restoranu naruče, na primer – „čisto meso,  samo posoljeno, ispečeno u čistom tiganju na kojem ništa nije prethodno pečeno“, a dobiju odgovor da je to upravo tako i učinjeno. A nije. Pa posledice po zdravlje obolelog mogu da budu velike.

Naša sagovornica, ipak, smatra da okolina nije kriva za neupućenost o celijakiji i ozbiljnosti bezglutenske dijete.

Bezglutenska dijeta celijakičara nije hir!

„Edukacija je ključni faktor u smanjenju ovakvih situacija koje mogu da zabole emotivno, ali i da ozbiljno ugroze zdravlje obolelog od celijakije. Kako neko ko nema nikakve veze sa celijakijom može da zna da se to kukuruzno brašno, koje po prirodi ne bi trebalo da sadrži gluten, proizvodi u istoj fabrici gde i pšenično i da sadrži preko 400ppm-a glutena u sebi?

Čuvena rečenica: ‘Bezglutenska dijeta je samo hir’ i dan danas se proteže na društvenim mrežama u komentarima osoba koje nemaju nikakvo znanje o celijakiji, koje nikada nisu videle posledice nelečene celijakije ili nepridržavanja dijete kod obolelog. Kada bi se bezglutenska dijeta više povezivala sa celijakijom, a ne sa ličnim izborom određenog režima ishrane poznatih ličnosti i sportista, možda bi ljudi shvatili da ona nije samo hir već ozbiljna terapija osobama obolelih od celijakije“, navodi Tea.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Tea Gasspar (@glutenfreetea)

Kontaminacija glutenom: Sočivo se seje sa ječmom

Gluten je protein koji se nalazi u određenim žitaricama.

Najpoznatije su pšenica, ječam i raž, ali ga ima i u drugim manje rasprostranjenim, hibridnim žitaricama poput spelte, kamuta, tritikale.

„Život obolelih od celijakije bio bi veoma jednostavan da se ova priča ovde završava. Najveći problem bezglutenske ishrane obolelih od celijakije je kontaminacija, prilikom koje svaki proizvod može da postane zabranjen.

Kontaminacija može da se desi već na samom polju gde se bezglutenske žitarice, povrće i voće seju, npr. sočivo koje je po prirodi bez glutena obično se seje zajedno sa ječmom i zbog toga je na svakom pakovanju sočiva naznačeno da su mogući tragovi glutena“, ukazuje naša sagovornica.

Kontaminacija se, dodaje, može desiti u kamionima koji prevoze sirovine, skladištima, mašinama u kojima su korišćene glutenske sirovine, ventilaciji, zamkama za miševe (obično se stavlja otrovana pšenica), prlikom pakovanja proizvoda, na samim policama u prodavnicama, ukoliko stoje sa proizvodima koji sadrže gluten….

„Kontaminacija se dešava u restoranima, ali i u privatnim kućama koje koriste istu kuhinju za pripremanje glutenskih i bezglutenskih jela. Npr. korišćenjem iste daske za sečenje glutenskih i bezglutenskih sastojaka, korišćenjem iste rerne za pečenje glutenskoj i bezglutenskog peciva, korišćenjem istog radnog prostora za izradu glutenskog testa i bezglutenske hrane, korišćenjem iste šerpe za kuvanje jedne i druge testenine, deljenjem kuhinjske krpe, sunđera za pranje suđa…“, nabraja ona.

Plus i minus društvenih mreža

Oboleli od celijakije se sve više povezuju na svim kontinentima, prave grupe na društvenim mrežama kako bi jedni drugima ukazali na to gde može bezbedno da se jede i nabavi hrana bez glutena u određenoj zemlji.

Ni Srbija nije izuzetak, ali, iako je povezivanje obolelih veoma važno za njihov društveni život, razmenu iskustava, saveta, i recepata, Tea Gašpar Kovačič ističe da je to istovremeno i mač sa dve oštrice.

„Zašto? Zato što je u svetu celjakičara dosta onih obolelih koji bezglutensku dijetu ne shvataju dovoljno ozbiljnom. Zato je jako važno dobro proceniti način razmišljanja drugih u tim grupama i pronaći osobe koje razmišljaju na isti način kao i vi kada su celijakija i bezglutenska dijeta u pitanju“, ukazuje ona.

Kažu: „Meni ne smeta, jedem to godinama“

U tim grupama celijakičari često postavljaju i pitanja uz sliku proizvoda: „Smemo li ovo“, tražeći odgovor na pitanje – ima li glutena u tragovima, a bar jedan odgovor bude sledeći: „Meni ne smeta, jedem to već godinama“.

„Verovati drugom obolelom na reč, tj. na osnovu njegovog ličnog iskustva sa određenim proizvodom koji na sebi nema znak precrtanog klasa pšenice ili na kom u sastavu piše da su mogući tragovi glutena, ali toj osobi nisu izazvalli nikakvu reakciju, ravno je tome da ste ušli u glutensku piceriju i zamolili kuvara da vam napravi bezglutenski obrok“, objašnjava naša sagovornica i ponavlja da je – svaki oboleli priča za sebe, jer je svaki organizam drugačiji i različitim simptomima reaguje na određeni nivo glutena.

Kada bolest napreduje, posledice po organizam su najteže – refraktorna celijakija i limfom tankog creva, podseća naša sagovornica.

Ima li glutena kad na proizvodu piše: „Bez glutena“

Kako se deklarišu proizvodi bez glutena? Je li bezbedan svaki na kojem piše da je „bez glutena“?

„Nažalost, danas je sve više proizvoda na kojima možete pronaći oznaku da su bez glutena, a da oni to zapravo nisu. Transparentnost i otvorenost proizvođača prema potrošaču su od ključne važnosti za obolele. Sertifikovani znak bez glutena je jedini znak kom celijakičar može zasigurno da veruje i da bude 100% bezbedan kada ga konzumira, ali živeći ovu bolest toliko godina shvatila sam da ne možemo da živimo samo na tim proizvodima jer je njih – premalo“, ukazuje Tea Gašpar Kovačič.

Šta da urade proizvođači

Kako dodaje – ono što proizvođač koji ne želi da se upušta u proceduru dobijanja znaka bez glutena, a garantuje da njegov proizvod zaista i jeste bez glutena, može da uradi jeste da redovno radi analize tog proizvoda koje bi dokazale odsustvo glutena i da te analize redovno ažurira na svom sajtu.

„Ono što je još više otežavajuća okolnost za nas obolele je ta što proizvođači masovno stavljaju na kraju sastava proizvoda da su ‘mogući tragovi glutena’, kako bi se na taj način ogradili od odgovornosti. Ovaj problem bi pored dobre volje proizvođača mogla da reši jedino regulativa postavljena od strane države, kojom bi svaki proizvođač morao da uradi analize na gluten i tako sa sigurnošću mogao da napiše da njegov proizvod sadrži ili ne sadrži gluten“, zaključuje naša sagovornica.

Po Pravilniku o deklarisanju, obeležavanju i reklamiranju hrane svaki alergen treba da bude naglašen drugačijim fontom, stilom ili bojom pozadine, tako da se jasno razlikuje od ostalih sastojaka sa spiska sastojaka. Ali nije uvek tako.

Hvala članovima i administratorima grupa: Bezglutenci iz Srbije i Proizvodi bez glutena koji su znatno doprineli da se ova jedinstvena lista namirnica bez glutena sastavi, ali proizvođačima koji imaju pravilno deklarisane proizvode bez glutena i onima koji su otvoreni za saradnju.

Na ovoj listi namirnica bez glutena ne nalaze se svi proizvodi,  tako da vas pozivam da nas obavestite (mail: info@alergija.com ili u inbox naše FB stranice) ukoliko smo neke deklarisane proizvode izuzeli, kako bismo ih dodali na spisak.

Dozvoljene gluten free žitarice  

Kukuruz, pirinač, amarant, kinoa, proso su žitarice koje bezglutenci uglavnom koriste. Naročito, kukuruz i pirinač, što zbog dostupnosti, što zbog cene, a što zbog ukusa na koji smo navikli, ali sve češće se koristi i proso, nešto skuplji amarant i kinoa. Heljda je pseudožitarica i odlično se kombinuje u bezglutenskim testima. Od pseudožitarica često se koristi i leblebija (naut).

Pirinač: Uncle beans, Benian food, Scotti, Hemija comerce

Amarant: Inca product

Kinoa: Inca product, Quinua Real

Heljda: Hemija comerce

Brašno bez glutena

Aleksandrija, Sam Mills, Interpak, Pekara bez glutena iz Novog Sada, Schar, Aroma Procel, Nutry Allergy,  Dchneekoppe Reismehl, Moć prirode, Hemija comerce, Tomico ADS Interkomerc, Schar, Inca product, Gorobilje Požega, Sensa, Quinua real, Grandola, Agluten

Proseno brašno: Aleksandrija, Interpak, Moć prirode, Hemija comerce

Kukuruzno brašno: Sam Mills, Interpak, Nutri Allergy

Pirinčano brašno: Interpak, Dchneekoppe Reismehl, Moć prirode, Hemija comerce, Tomico ADS Interkomerc, Nutri Allerry, Šaula

Kinoa brašno: Inca product

Amarant brašno: Inca product, Hemija comerce

Heljda brašno: Aleksandrija, Gorobilje Požega, Interpak, Hemija comerce

Hljeb bez glutena

Alerksandrija, Schar, Schnitzer, GlutenNo

Obrade žitarica bez glutena

Palenta: Divella, San Mills, MolinodiFerro

Prezle: Aleksandrija

Pirinčani griz: Flory, Hemija Comerce

Heljdin griz: Hemija Comerce

Griz od prosa: Heljda Comerce

Kukuruzni griz: Nutri Allergy

Cornflakes: Schar, Nestle sva 3 ukusa

Musli: Biošpajz, Nominal, Takoland, Granola (Emco) više vrsta

Testenine: Testolino, Barillia bez glutena, Deleize pirinčane, Schar, Scotti, Sam Mills, Mama Rice Vermicelli, Lien Ying Pirinčane, Le Veneziane, Quinua real, Nutri Allergy, Schnitzer, Hemija comerce, Bio Idea

Keks: Schar, Tivoli, Aleksandrija, Senza, Emco, Scotti, Le Veneziane, Nutri Allergy, Schnitzer, Agluten, Roobar, Kapha

Ovas nije preporučljiv, iako je žitarica koja prirodno ne sadrži gluten, ali ga uglavnom kontaminira u proizvodnji, tako da je njegova upotreba bezbedna isključivo ukoliko na ambalaži piše da je bez glutena, a to je veoma retko. Bezglutenci uglavnom izbegavaju ovas i zbog avenina, koji se nalazi u njegovom sastavu, jer to je protein sličan glutenu.

U Pravilniku o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane navodi se da na ambalažama određenih proizvoda nije potrebno navoditi spisak namirnica. Međutim, svedoci smo da određeni proizvodi i pored toga mogu sadržati tragove glutena.

Navodimo vam vrste hrane u kojima po Pravilniku nije potrebno navoditi spisak namirnica, ali preporučujemo da uvek budite obazrivi:

1. svežeg voća i povrća, uključujući krompir, koje nije oljušten, rasečen ili slično obrađen;
2. gazirane vode ili vode s dodatkom SO2, čiji opis navodi da je gazirana;
3. sirćeta koje je proizvedeno isključivo od jedne sirovine koja je navedena u proizvodu, pod uslovom da mu nije dodat ni jedan drugi sastojak;
4. sira, maslaca, fermentisanog mleka i slatke pavlake, pod uslovom da su im dodati samo mlečni sastojci, enzimi i mikrobiološke kulture koji su neophodni za njihovu proizvodnju;
5. hrane koja sadrži samo jedan sastojak, kada je naziv hrane identičan nazivu sastojaka, ili kada naziv hrane omogućava jasno prepoznavanje prirode sastojka.

Mleko i mlečni proizvodi bez glutena

Mlekara Subotica, Dijamant, Meggle, Zrenjanin, Zaječar, Mlekoproduct, Imlek.

Mlečni proizvodi

Pavlaka za kuvanje: Polimark, Imlek, Meggle

Sir: Ella sir, Biser sir, ABC sir

Često su osobe netolerantne na gluten ili sa dijagnozom celijakije netolerantne i na mlečne proteine i laktozu. Ali su po prirodi mleko i mlečni proizvodi bez glutena. Treba biti obazriv sa praškastim proizvodima.

Mlečne zamene koje bezglutenci često koriste: kokosovo mleko, bademovo mleko, sojino mleko, pirinčano mleko, heljdino mleko.

Dodaci bez glutena

Začini, mešavine začina, praškaste i zrnaste namirnice, orašasti plodovi, suvo voće – ne nabavljati u proizvodima “zdrave hrane” ukoliko nisu u opni, jer kontaminiraju gluten i druge alergene.

Susam, badem, indijski orah, lešnik, cia, namazi od kikirikija, susama, badema, suncokreta

Proizvođači: dr Oetker, Kraš, Inca product, Granum food, Safram, Maestro, Podravka

Suvo voće: Tarla ecofarm (smokve, kajsije)

Kvasac: Vrenje, Alfa, Linco

Suvi kvasac: Dr Oetker, Bielefeld, Alltech Senta, Alnatura

Prašak za pecivo: Alnatura dm, Bio prašak za pecivo, dr Oetker

Soda bikarbona: Dr Oetker

Prelivi za torte: Dr Oetker

Šlag krem: C, Dr Oetker, Yumis, Polimark

Želatin: Dr Oetker

Gustin: C, Dr Oetker

Rum šećer: Dr Oetker

Biber: Podravka

Mesne prerađevine bez glutena

Suhomesnato: Yuhor, Gombit, Nedeljković, Piko, Agrimes, Greisinger, Univer AD, AD Bačka, Mesokombinat, Slovenija: Kraš, Košaki, Pivka, Perutnina, Ptuj, Makedonija: Pekabesko, Soleta, Promes, Globus, Mesara Đurđević

Viršle: Avia, Wudy

Pašteta: Argeta, Carnex

Tunjevine: Isabel, Rio mare, Ocean tuna, Calvo, Delimaris, Il Capitano

Slatkiši bez glutena

Kremovi:  Cipiripi, Manufaktura Master Chef, Torras, Swisslion

Puding: Dr Oetker, Nutri Allergy, Podravka, C, Moravka; Horgoš, Yumis

Bananica: Cica maca, Nelly, Swislion

Kakao: Yumis, Nesquik., Vitaminka, C, Kraš, Nutri Allergy, Aleva, Moravka, Benquick, Horgoš, Kandit

Marmelade: Podravka, Nektar, Nutella

Čokolade: Cipiripi, Nestle, Kinder Nestle, Kinder Suprise, Milka, Bounty, Frankonia čokolade,  Euroblok (Swisslion), Snikers, Gracia čokolada za jelo i kolače bela i crna, Nelly, Torras, Frankonia, After Eight, Milky bar

Bombone: Negro Pionir, Karamele Pionir (mogu da sadrže tragove glutena, ali ispod 5ppm) , Pez, M&M, Choco bons Kinder bombone, Fini, Dm, Vidal, Haribo (sve sem: Black Licorice wheels, Red Licorice wheels, Fruity Pasta, Brixx, Sour S,ghetti, Konfekt, Ponterfact Cakes)

Namirnice bez glutena

Gotova jela: Minut pire, Bege vege ćevapi, Schneekoppe supa od krompira, paradajza, pečuraka, Takovo precizno navodi alergene, Yumis krompir pire

Namaz: humus Yumis, Vegan, Bakina tajna, Takovo mesni narezak i pašteta

Kocka za supu: Takovo, Alnatura, Maggy, Yumis (i krem supa od paradajza)

Konzervisano povrće: Divella

Margarin: Biser, Vital, Polimark, Dijamant

Smrznuto voće i povrće: Podravka, Fricom, Ledo

Majonez: Tommy, Polimark

Kečap: Polimark, Heinz, Vitaminka

Sos: Gurman chilito, Maggy, Yumis za picu

Paradajz: K plus, Polimark, Yumis, Divella

Senf: C

Balsamiko sirće: Top i svi ostali koji odgovaraju po sastavu

Napici bez glutena

Kafa: Grand, C, Barcaffe, Doncafe Clasic, Nescafe, Barcafe, Jacobs, Doncafe 2 u 1, 3 u 1, 4 u 1, capućino. Nestle 3 u 1, Dolce Gusto

Čokolada: Kraš, Nesquik, Cipiripi

Čaj: Fructus, St.Dalfour…

Sokovi u prahu: Cedevita

Grickalice

Marbo, Gud, Chips Way cacanski, Stobi flips, Aleksandrija, Fan flips, Gricko, Kokice za mikrotalasnu (Eurocompany), Crick crok, Hrsko chees

Sladoledi bez glutena

Fricom: Cmok, Bla-Bla čokolada, Bla Bla jagoda, Sneško, Rumenko, King jagoda, King clasic, Šarenko

Cermat: Deklarisani bez glutena

Algida: Twister, Magnum

Dodaci ishrani koji mogu sadržati gluten

Posebno bi trebalo da budu naglašeni sastojci koji sadrže gluten, ali to isključuje sledeće:

• glukozni sirup na bazi pšenice, uključujući i dekstrozu
• maltodekstrin na bazi pšenice
• glukozni sirup na bazi ječma
• žitne destilate ili etil alkohol poljoprivrednog porekla za proizvodnju jakih alkoholnih pića dobijenih iz žita

Nedozvoljeni pojačivači ukusa i arome

E620 glutaminska kiselina

E621 mononatriumov glutaminat

E622 mononatriumov flutaminat

E623 kalcijumov diglutaminat

E 624 monoamonijakov glutaminat

E 625 Magnezijumov diglutaminat

Nedozvoljeni skrob 

U Pravilniku o deklarisanju hrane stoji da naziv kategorije „skrob”  mora biti dopunjen navođenjem njegovog biljnog porekla, u slučaju da taj sastojak može da sadrži gluten. To su skrobovi:

E 1404 oksidovani skrob

E 1410 monoskrobni fosfat

E 1412 diskrobni fosfat

E 1413 fosforizovani diskrob fosfat

E 1414 acetilarni diskrob fosfat

E 1420 acetilizirani skrob

E 1422 acetilarni diskrob adipat

E 1440 hidroksipropilen skrob

E 1442  hidroksipropilen diskrob fosfat

Antioksidanti

E 575 glukonodelta lakton

Veštačke boje

Vrste karamel boje:

E 150a

E 150b

E 150c

E 150d

Dekorativna kozmetika bez glutena

Rimmel, Alverde (DM), S he, Eos, Loreal Paris, Gabriella Salvete, Boujois, Dermacol, Max Factor, Essence, Catrice, ELF, Farmasi, Balea (balzami za usta), Astrid (balzam za usta), Cien (balzam za usta), Lid (balzam za usta), Isana (balzam za usta), Altera (balzam za usta), Sephora (balzam za usta), Dior, Chanel, Uma cosmetics (sve za usne).

Važna napomena:

Uvek i na svakom proizvodu čitajte sastav, čak i kada dugo koristite određeni proizvod. Proizvođač može promeniti sastav, a ne naglasiti promenu na vidljivom mestu.

Ova lista je sastavljena februara 2017. i biće ažurirana svakih šest meseci.

Proizvođače pozivamo da obrate pažnju na detaljan sastav svojih proizvoda i njegovu usklađenost sa etiketom na ambalaži, da redovno testiraju svoje proizvode, ažuriraju podatke na etiketama i da na vreme obaveste svoje potrošače o izmenama u sastavu proizvoda.

Tekst prenosimo sa alergijaija.com.

„Otvorila si fabriku glutena“- strogo me je ukorila drugarica koja je prateći „trendove ishrane“ nedavno potpuno nepotrebno izbacila „ozloglašeni gluten“. O ne! Taman sam izbegla klopku rasprave oko vakcinacije, njen osmeh je najavljivao da je spremna na žučnu debatu oko konzumacije glutena kod ljudi koji nisu osetljivi na ovaj peptid. Ortoreksija (poremećaj ishrane po tipu ekstremne težnje da se unosi isključivo odabrana i „zdrava“ hrana) bila je reč koja je kao magijom prekinula našu diskusiju.

Ipak za ljude obolele od celijakije ova priča uopšte nije šaljiva. Oko 1% ljudi boluje od neadekvatnog odgovora imunog sistema na gluten, odnosno oštećenja sluznice tankog creva zbog koga mnoge važne hranljive materije ne mogu adekvatno da se apsorbuju i iskoriste u organizmu. Simptomi su dijareja, malokrvnost, upalni procesi na koži i bolovi u kostima ali neretko, ovi simptomi izostaju ili prolaze neprimećeno pa se procenjuje da zapravo samo 5-10% obolelih bude dijagnostikovano. Specifični testovi iz krvi a potom biopsija sluznice creva su put ka dijagnozi. Da život sa celijakijom bude podnošljiviji pomaže sve veći broj „gluten free“ namirnica na tržištu. One su dobre i za osobe koje su osetljive na gluten a nemaju celijakiju. Izbacivanje glutena iz ishrane kod osetljivih zaista čini da se osećaju bolje (npr. smanjuje se umor, nadimanje, proređuju glavobolje).

Za ostale, koji nisu osetljivi na gluten a žele da probaju ovakvu ishranu, u šali kažem da će im trebati dosta „P&P“ (pameti i para). Zbog čega? Prvo da upoznamo „neprijatelja“: gluten je polipeptid pšenice, ječma i raži, a pojedini eksperti za celijakiju savetuju izbegavanje i ovsa. Gluten, sam po sebi nije naročito hranljiv ali namirnice sa integralnim zrnom žitarica koje sadrže gluten jesu, jer obiluju vitaminima, mineralima i vlaknima. Prema aktuelnim preporukama svetskih udruženja za ishranu, redovnim unosom ovih namirnica smanjujemo rizik za srčana oboljenja, tip 2 dijabetes i neke vrste kancera. Zašto bismo ih se onda odricali?

Američko udruženje dijabetologa je još pre 10ak god upozorilo na to da gluten-free proizvodima nedostaju brojni nutrijenti, između ostalih: B vitamini, kalcijum, gvožđe, magnezijum i vlakna, pa u slučaju nedostatka organizacije i vremena da pravilno isplaniramo bezglutenske obroke rizikujemo da ih ne unosimo u dovoljnoj količini i time ugrozimo zdravlje. Neke od gluten-free namirnica sadrže i nezdrave masti što je takođe dokaz da bezglutensko nije ekvivalent zdravog.

Prema tome, ukoliko sumnjate da vam gluten smeta, trebalo bi da znate da čak i trag glutena u hrani izaziva reakciju, pa smanjivanje unosa glutena, što nije redak običaj, neće dati baš nikakve rezultate. Praktično, jedino ima smisla da sve što unesete bude bezglutensko. Gluten ima običaj i da se „sakrije“ u različitim namirnicama pa pažljivo čitajte etikete proizvoda. Ako izbegavate gluten uživajte u mesu, ribi, jajima, voću i povrću, mleku i mlečnim proizvodima i „gluten free“ hlebu, pecivima, pasti i žitaricama.

Onima koji ne boluju od alergije, intolerancije na gluten, celijakije ili (gore pomenute) ortoreksije ostaje da slobodno razmenjuju recepte za domaći hleb. Da li pravite hleb i koji je vaš omiljeni miks?

Dr Jelena Suzić

Izvor: AllMe