Šta je u stvari sapunski rastvor? Micelarna voda. Eto koliko je jednostavan pojam micelarne vode. Ali pre dubljeg zavirivanja u tajne profitabilnog proizvoda da vidimo kako naše popularne stranice prikazuju micelarnu vodu. Ili kako pričaju besmislice. Citiram (da ne bih bio plagijator kao neki …)

Prvi put je upotrebljena u Francuskoj, a radi se o vodi koje nije za ispiranje, ne sadrži sapune, a sadrži micelarne molekule…Micelarne molekule su sagrađene od masnih kiselina koje se dobijaju iz prirodnih šećera, a kad ovu vodu stavite na pamuk, ovi molekuli se aktiviraju štiteći kožu od svih štetnih uticaja i zagađenja. Završen citat.

Crvena glavica – polarni deo. Žuti štapić nepolarni deo. Crno – prljavština na licu.

Ili Mondo portal. Citiram: micelarna voda sastoji se od micela – posebnih vrsta molekula koji se dobijaju od prirodnih šećera u vodi odgovarajuće pH vrednosti, dakle – onoj koja nije tvrda. Micele privlače i uklanjaju sa lica nečistoće (i one koje su rastvorive u uljima i one koje su rastvorive u vodi) ne isušujući kožu. Završen citat. Razjašnjenje nešto kasnije.

Ovakvih sajtova kod nas ima na desetine. I naravno da je najveći deo ništa od ovoga nije netačan. Ima i blogova s korektnim opisom. Kao što je Kremašica.

Da pođemo redom. Šta je stvarno micelarna voda? To je rastvor detergenta. Ne bilo kog, već nekog iz serije onih koji najmanje iritiraju kožu, a prilično su jeftini. Trik uopšte nije u skidanju šminke ili prljavštine s kože rastvaranjem, već u kombinaciji pilinga vlaknima pamučnog tufera i detergenta. Svi korišćeni detergenti su čista sintetika. I u principu nema tu ničeg lošeg. Na kraju krajeva isprobajte micelarnom vodom i s par tufera da operete tanjir. Biće skoro čist, bez ispiranja. E sada da li biste baš jeli iz njega? Ali se poljubac u takav obraz smatra higijenski ispravnim. Čudno.

Ono u čemu se ne slažu reklame i sajtovi glavnih proizvođača su kada se koristi MV i da li se koristi česmenska voda za ispiranje lica. Naravno i oni počinju priču sa…jednom davno u Francuskoj su izmislili micelarnu vodu, pa eto i mi kao ona žaba što je čula potkivača, pa refleksno podigla nogu, krenuli da pravimo istu takvu magičnu vodicu. Zapravo nema magije. Samo hemije. Iako je život uvek između magije i hemije ovde je stvar jasna. MV nije zamena za umivanje, kao što ni Elvita keks nije ručak.

Svaki detergent ima neku graničnu koncentraciju kada se pri rastvaranju njegovi molekuli tako skupe da formiraju sferu (ruku na srce to mi idealizujemo) koja se zove micela. Takva koncentracije se označava kao KRITIČNA. Kritična micelarna koncentracija nam govori da će svaki dalji dodatak detergenta ili bilo koje masnjikave komponente (prljavština, sebum, čađ, šminka) ulaziti u te micele. A onda ih pamuk jednostvno oguli i zalepi za sebe. Da je micelarna voda efikasna sama po sebi, ne bi bilo potrebno natapanje abraziva (ribača – pamučnog tufera) i to ponekad i 3-4 puta, već bi samo kvašenje bilo dovoljno i sva prljavština bi bila skinuta, kao kada perete ruke sapunom.

Najskuplja i navodno najbolja, najblaža…

Sastav: WATER (AQUA), PEG-6 CAPRYLIC/CAPRIC GLYCERIDES, CUCUMIS SATIVUS (CUCUMBER) FRUIT EXTRACT, MANNITOL, XYLITOL, RHAMNOSE, FRUCTOOLIGOSACCHARIDES, PROPYLENE GLYCOL, DISODIUM EDTA, CETRIMONIUM BROMIDE.

Voda, smeša polietilenglikolskih derivata kaprilnih i kaprinskih triglicerida (emulgator, omekšivač i premašćivač), ekstrakt krastavca (sećate se žena iz raznih filmskih scena čija su lica presvučena kolutićima krastavaca), ugljeni hidrati – šećeri sledećeg sastava (manitol, ksilitol, ramnoza, fruktoziloligosaharidi -kao u Balansu – humektansi), propilen glikol (humektans), kompleksal koji “omekšava” česmensku vodu, i zvezda proizvoda katjonski detergent i antiseptik – cetilpiridinijum bromid:

Cena mu je oko 250 dolara, za 1 kilogram. Pitanje je koliko ga ima u 200 mL ove vode koja košta oko 15 dolara, pri najboljim cenama na tržištu (za korisnika)? Neka približna računica kaže oko 80 mg u svih 200 mL. Isplati se zar ne? Generalno najskuplja komponenta u šamponima, micelarnim vodama i sličnim proizvodima je dejonizovana voda.

Razjašnjenje

Nikada mi neće biti jasno kako se neko dokopa portala i isprosipaju svoje nebuloze. Od šećera samo mikrob može da napravi masne kiseline. Micelarni molekuli ne postoje. Micela je čestica, baš kako je prikazana na gornjim slikama. Pamuk ne “aktivira” molekule. Tužni tragovi “novinarstva”. O stručnosti nema reči.

Zoran Vujčić

Britanski informatičar, profesor Demis Hasabis, i profesor Džon Džamper, dobili su nagradu za razvoj modela veštačke inteligencije koji predviđa kompleksne strukture proteina.

Drugi deo nagrade pripao je Dejvidu Bejkeru koji je napravio potpuno novu vrstu proteina.

„Ova otkrića imaju neverovatan potencijal”, naveo je Nobelov komitet.

Proteini su gradivni elementi života koji se mogu naći u svakoj ćeliji ljudskog tela.

Istraživanja proteina dovela su do velikih otkrića u medicini, i korišćena su za nalaženje rešenja za otpornost bakterija na antibiotike i opisivanje enzima koji mogu da razgrade plastiku.

Proteini, koji kontrolišu i pokreću sve hemijske reakcije u ljudskom organizmu, sačinjeni su od aminokiselina koje su povezane tako da prave jedinstvene oblike.

Pola veka unazad naučnici pokušavaju da predvide strukturu svakog od miliona proteina.

Razumevanje strukture protina neophodno je kako bi se pronašao način da se promeni njihovo ponašanje, što je u medicini izuzetno važno.

Profesori Hasabis i Džamper upotrebili su veštačku inteligenciju kako bi predvideli strukturu skoro svih poznatih proteina uz pomoć modela AlphaFold2, koji je Nobelov komitet nazvao „potpunom revolucijom”.

Drugi deo nagrade pripao je profesoru Dejvidu Bejkeru, koji je uspeo da napravi novi protein, za šta je Nobelov komitet kazao da je „skoro nemogući poduhvat”.

On je 2003. godine upotrebio aminokiseline da dizajnira novi protein što je otvorilo vrata za stvaranje drugih proteina koji se, između ostalog, koriste za lekove i vakcine.

Pošto je objavljena vest o dobitnicima, profesor Bejker, koji predaje na Vašington univerzitetu u Sijetlu, rekao je da je „veoma uzbuđen i veoma počastvovan”.

Profesor Bejker će dobiti polovinu nagrade od 965.000 evra, a drugu polovinu će podeliti druga dvojica naučnika, Hasabis i Džamper.

Ko je Demis Hasabis?

Demis Hasabis je rođen u Londonu, a već sa 13 godina je postao šahovski majstor.

Srednjoškolsko obrazovanje je završio sa 16 godina, posle čega je studirao informatiku na Univerzitetu Kembridž.

Tokom i posle studija bavio se dizajnom video-igara osvojivši mnoge nagrade.

Doktorirao je na Londonskom koledžu i radio na više američkih univerziteta.

Sa dvojicom saradnika osnovao je kompaniju za mašinsko učenje DeepMind koju je kupio Gugl 2014.

Njegov cilj je da koristeći neuronauku i mašinsko učenje razvije moćne algoritme koji se mogu primeniti u raznim oblastima.

Agresivni i neprijatni dezodoransi i u borbi protiv prirode. Znoj se stvara normalno, kao mehanizam kontrole temperature tela. Kao i pH krvi, tako i telesna temprataura moraju da se drže u uskom opsegu. Ubrzano kretanje uzbrdo, pojačane vežbe, stres ili vruća hrana imaju isti poznati efekat – intenzivno znojenje. Napad povišene temperature može da bude fatalan, pa se pri infekcijama organizam rashlađuje znojenjem. Znoj je tečnost. Tečnost isparavanjam hladi površinu. Idealno kada je u pitanju destilovana voda. Nažalost znoj nije destilovana voda, pa isparavanje ostavlja iza sebe rastvorene komponente. Ne retko (ako niste pušač) možete da osetite misirs kože ljudi koji su jeli beli luk. Intenzivni miris se znojem izbacuje na površinu kože. Znojem se izbacuju i soli i organska jedinjenja. I soli i organska jedinjenja su idealna hrana za bakterije. Uz dovoljno znoja, u uslovima mraka, vlažnosti, konstantne temperature, nedostatka kiseonika i uz dovoljno hrane nesvesno ljudi naprave termostat, idealizujući uslove gajenja bakterija, čiji metabolički proizvodi fino rečeno mirišu neprijatno.

Zbirku mirisa upotpunjuju i ostali fiziološki procesi, sumirani na slici dole.

Zamislite samo očaj koji se širio sredinom osamdesetih godina prolog veka, kada je glavna komponenta mirisa znoja dovođena u vezu sa shizofrenijom. Na svu sreću nije nađena veza. Ne bi bilo dovoljno što se ljudi “osećaju”, već bi svako bi podozrivo gledan s upitom u očima, koja ti je dijagnoza. Ta kiselina je  trans 3-metil-2-heksenska kiselina (TMHA), koja se opisuje kao “kozija aroma”. Druga kiselina,  3-hidroksi-3-metilheksanska kiselina nosi miris kumina, a što je posebno interesantno kada se opisuju mirisi začina, neki kumin opisuju kao “miris” muškog pazuha kome je 7 dana izostalo tuširanje, uz aktivno vežbanje. I poslednja komponenta koja aromatizuje pazuh tako da se smatra čak i glavnom komponentom (S)-3-metil-3-sulfanilheksan-1-ol  koja se opisuje kao mešavina mirisa znoja i crnog luka. To je S enantiomer.

Njegov R oblik ima voćni miris, a takađe ga luče znojne žlezde. Kako se profil mirisa definiše kombinovanim metodama gasne hromatografije i elektronskim ili ljudskim nosem, jasno je da uvek postoji unakrsni faktor prepoznavanja komponente koja “miriše na znoj” ili znoja koji miriše na neko hemijsko jedinjenje. A ko je za sve zaslužan? Naravno halapljive bakterije. Pet glavnih su Corynebacterium tuberculostearicum, Corynebacterium minutissimum, Staphylococcus epidermidis, Staphylococcus haemolyticus i Bacillus licheniformis. Najznojavija je označena crvenim debelim slovima. Ove bakterije ima svako od nas. Ono šta jedemo utiče na to kako će i one jesti i koji tip arome će se isprofilisati.

Naravno i ono što oblačimo. Garderoba pamučnog tipa je daleko kvalitetnija od akrilatne  plastike, poznatije kao “kinesko”…U pokušaju da se uštedi na pranju, razvijaju se dodatni procesi degradacije koji se otparavanjem vode koncentruju. Tako, jednom oznojena garderoba ima više deponovane hrane pod pazuhom, pa je bakterijama, u opisanim uslovima idelano da se nahrane i razviju još intenzivniji neprijatni miris.

Na osnovu prethodnog ostaje da se urade dve stvari da se ne bi “aroma znoja” osećala na telu. Prva opcija je sprečavanje znojenja. Druga je ubijanje bakterija. Istini za volju postoji i treća opcija, dopunska, ali ona je demode. Čemu evolutivno služe dlake ispod pazuha? Osnovna namena im je da spreče “slepljivanje” kože za kožu, jer upravo to pogoduje bržem rastu bakterija. Ljudi pogrešno veruju da uklanjanje dlaka uklanja mirise. Bilo kako bilo žileti su presudili dlakama u tom regionu. Sada bi trebalo sanirati štetu.

Od početaka ljudske civilizacije koja je vezana za prikrivanje ili uklanjanje mirisa dominantno sredstvo je bila higijena. Nauka potvrđuje da je i priroda darežljivo prema ljudima omogućila da znojne žlezde luče jedinstveni peptidni antibiotik. Nažalost bakterije se brže množe od količine ovog antibiotika i na kraju ga nadvladaju. I eto problema. Ne želim da ulazim u fiziologiju lučenja znoja i podele na ekrine i apokrine znojne žlezde, kao i na broj istih po kvadratnom centimetru kože. To je za lekare. Onaj zabavniji, hemijski deo je sudbina znoja i kako od smrada do mirisa. Da li maskirati miris, ubiti bakterije ili zapušiti znojne žlezde i ugurati u njih “neškodljiva” aluminijumova jedinjenja? Nekada nisu neškodljiva.

Da li postoji razlika između dezodoransa i antiperspiranta? DA!!!!!

Dezodorans

preparat koji parfemom maskira mirise, a antibiotikom ubija bakterije pod pazuhom. Da belo ostane belo, a crno crno.

Antiperspirant

preparat koji zapušava lojno-znojne kanale. Nema hrane bakterijama, nema smrada. Naravno da se dodaje i malo parfema, jer ništa nema efikasnost 100%.

Suštinska razlika je u upotrebi supstancija koje zapušavaju izlaz znojnih pora.

Antibakterijsko sredstvo triklosan takođe nije potpuno bezbedan za sve kozmetičke proizvode. Ispod 0,3% se smatra (EFSA) da je bezbedan. Pri tome važi jedan mali, pogani trik. Nikada se ne uzima u razmatranje udisanje sprejeva u malim kupatilima, a ruku na srce ex-YU zona je svetski rekorder u minimalizmu kupatila. U stikovima je po tome bezbedniji. Naravno ako dva puta nanesete neki dezodorans znači da se dvostruko prekoračili bezbednu količinu. A opet, ko čita uputstvo za upotrebu, naročito kada su dani koji iz vas cede znoj ekspresno. Tada sve curi u potocima. Uz to, ovaj maleni bakterijski ubica može da stvori supermoćne bakterije. Nije baš obećavajuće, zar ne?

Rastvarač koji nosi dezodorantske supstancije je silikonsko jedinjenje – ciklometikon, za koji je sada jasno pokazano da se akumulira u svim organizmima koja su analizirani. Dakle, ako ga ima u krabama i planktonu, ima ga i u nama, ali hajde da se i dalje pravimo ludi da je on bolji od alkohola.

Aluminijum svuda oko nas

Znajući da civilizacija dobrih mirisa, zamenjuje ugodnu, ne mogu da kažem da prestanete da koristite antiperspirante i vratite se prirodi. Ne mogu, jer nije lepo da nekome u autobusu odnesete nos, kao što su meni stotinama puta, naročito leti. Ali ne mogu ni da se pravim lud, pa da ne prokomentarišem i gornji ACS video i mnoge druge navode, da je mit da je aluminijum opasan i da je mit da izaziva Alchajmera i druge neurodegenerativne bolesti. Kao prvo rezultati su kontroverzni i zavise od metode i analitičara. Kao drugo, EFSA je saopštila da nema dovoljno podataka da se izvede pouzdan zaključak o njegovoj štetnosti, pre svega zato što su takvi eksperimenti na ljudima nehumani. A trebalo bi da se meri količina apsorbovanog aluminijuma kroz kožu. Ko bi bio lud da pristane na to? Inače sva aluminijumova jedinjenja “rade” na istom principu.

U kontaktu sa znojem formiraju gel, koji se polepi po površinama koje izbacuju znoj, a deo kompleksnih aluminijumovih jedinjenja ulazi u pore i tu pravi čep. Zato je važna higijena uveče. Taj sloj mora da se ukloni s kože, a ona imbecilna reklama kako zaštita traje 48 do 72 sata bi trebalo da se smatra aktom protiv ljudskog zdravlja i kao apsolutni nedostatak ukusa. Ne bi bilo loše o svakom od sastojaka napisati po neku reč, ali ovo je prvi, opšti tekst. Uz jednu napomenu. Svi preparati se nanose na ZDRAVU, neoštećenu, neiritiranu kožu. A to znači ako se samo zarveni NIJE PAMETNO NANOSITI NIŠTA. Inače postoji značajna korelacija raka osoba koje se brijaju i istovremeno nanose ove preparate. Ali, o tome se ne priča. Jer je ovo posao od 18 milijardi dolara godišnje.

Za analizu sam izabrao jedan primer Nivea antiperspirant u stiku.

• Aqua, voda
• Aluminium Chlorohydrate, neorganski polimer nedefinisane strukture. Formira gel po površini, čep u pori. Masnjikav na opip, kada se kvasi. Kvari garderobu.
• PPG-15 Stearyl Ether, omekšivač kože.
• Steareth-2,  Steareth-21  emulgatori = surfaktanti, http://www.cosmeticsinfo.org/ingredient/steareths
• Glycyrrhiza Glabra Extract, umirući antioksidativni ekstrakt biljke sladić.
• Hamamelis Virginiana Distillate, hidrodestilat kamilice. Zaostaje nakon destilovanja etarskog ulja. Najličniji mu je običan čaj od kamilice.
• Persea Gratissima Oil, avokadovo ulje. Stvarno su majstori kada da koriste latinski, a kada običan jezik.
• Panthenol, provitamin B5 za negu kože.
• Trisodium EDTA, komplekirajuća so za uklanjanje kalcijumovih jona iz znoja.
• Butylene Glycol, rastvarač etarskih ulja ili sintetičkih parfema.
• Benzophenone-4, UV filter
• Polysorbate 20, nejonski surfaktant = detergent.
• Iodopropynyl Butylcarbamate, antibakterijski agens, konzervans. Zaštitnik preparata, a ne protiv bakterija iz znoja.
• Parfum miris, da prikrije deo neprijatnih aroma.

Zoran Vujčić

https://zoran-vujcic.blogspot.ba/2017/03/skrivanje-neprijatnih-mirisa.html

Rođena je u Varšavi u Poljskoj 1867. godine. Od malena se izdvajala među drugom djecom, a sa pet godina naučila čitati i pisati. Bila je odlična učenica, a po završetku srednjoškolskog obrazovanja nagrađena je zlatnom medaljom za uspjeh. S obzirom na to da se u to vrijeme u Poljskoj nije moglo obrazovati, ako ste žena, Marija je zajedno sa grupom ljudi organizovala svoje studije pod nazivom Pokretni univerzitet.

Otišla je u Pariz 1891. godine gdje je živjela sa sestrom. Studirala je matematiku, fiziku i hemiju, a studij je završila kao najbolja studentica, prva u klasi fizike i hemije, a druga u klasi matematike. Tokom studiranja upoznala je Pjera Kirija, velikog naučnika i svoju najveću ljubav.

Naučnik Henri Bekarel bio je njen mentor, sa kojim je radila nakon što je on 1896. godine otkrio da soli urana emituju zrake, prodorne jačine kao x-zraci. Upravo zato, Marija je u sklopu svoje doktorske disertacije odlučila da se posveti proučavanju uranijumovih zraka. Različitim istraživanjima došla je do otkrića radioaktivnosti. Njen suprug se odlučio priključiti u daljem radu pa su zajedno otkrili dva nova radioktivna elementa.

Prvi od njih bio je polonijum koji su nazvali po njenoj domovini, Poljskoj. Nekoliko mjeseci kasnije otkrili su i radijum, kojije dobio ime zbog velike radioaktivnosti. Čitave procese istraživanja obavljali su u šupi u kojoj se nalazila laboratorija, u kojoj su provodili većinu vremena i preradili 8 tona uranijumove rude, da bi konačno 1902. godine izolovali jednu desetinu grama radijuma.

Godinu dana kasnije, Pjer, Marija i Anri Bekerel dobili su Nobelovu nagradu za fiziku, kao priznanje za rezultate istraživanje u oblasti radioaktivnosti. Iste godine Marija je doktorirala na Univerzitetu u Parizu, čime je postala prva žena u Francuskoj koja je dostigla taj nivo obrazovanja.

Pjer i Marija su bili izvanredan tim, koji je uprkos opasnostima po svoje zdravlje nastavio istraživati o uticajima radioaktivnosti na ćelije. Došli su do otkrića da se bolesne, kancerogene ćelije izložene radijaciji mnogo brže unište nego zdrave. To je otkriće doprinijelo narednim istraživanjima i razvoju terapija za liječenje oblika kancera. Nakon što je Pjer poginuo 1906. godine, Marija Kiri je postala profesorica na Univerzitetu u Sorboni umjesto njega. Time je postala i jedina žena na toj poziciji.

Nastavila je raditi na svojim otkrićima, da bi 1910. godine izolovala čist metal radijum iz pomoć svojih kolega. Iste je godine dobila svoju drugu Nobelovu nagradu, ovaj put za hemiju, čime je postala jedina žena koja je dobila dvije nagrade u dvije različite oblasti. Uz njenu podršku osnovan je Institut Kiri u Parizu 1914. godine, čija je ujedno bila i direktorica.

Zajedno sa ćerkom Irenom, osmislila je vozilo koje je služilo za radiografisanje i koje su slale na front da pomogne ranjenim vojnicima. Radila je uprkos opasnostima po svoj život, vjerujući je da ne postoji uspjeh bez napornog i teškog rada. Umrla je od leukemije 4. jula 1934. godine, nakon čega je sahranjena na groblju u Skou pored svog supruga Pjera. U čast njihovim otkrićima 1995. odlučeno je da se premjeste u pariški Panteon.

Nastavila je raditi na svojim otkrićima, da bi 1910. godine izolovala čist metal radijum iz pomoć svojih kolega. Iste je godine dobila svoju drugu Nobelovu nagradu, ovaj put za hemiju, čime je postala jedina žena koja je dobila dvije nagrade u dvije različite oblasti.

U vrijeme njihovog rada nije bilo poznato koliko radiaktivne supstance mogu štetiti ljudima, ali je kasnije otkriveno da su njihova laboratorijska oprema, knjige i bilješke i danas toliko opasne i štetne da se ne bi smjele koristiti niti dodirivati. To ih pak nije tada spriječilo da uprkos svemu rade. Rizikujući svoj život za dobrobit čovječanstva.

Ona je ujedno bila i prva žena, ali i prva afroamerikanka koja je završila master studij na Univerzitetu na Havajima. Objavila je naučni članak u prestižnom listu Američke Hemijske Zajednice pod nazivom “Benzoylations in Ether Solution”.

Upravo radi svojih dostignuća dobila je stipendiju za pohađanje studija na ovom prestižnom Univerzitetu. U svojoj istraživačkoj karijeri proučavala je hemijske sastojke. Za vrijeme rada na svom magistarskom radu doktor Heri Holman asistent hirurg u bolnici na Havajima, zamolio je da mu pomogne razviti metodu pomoću koje će izolovati aktivne komponente u ulju od drveta chaulmoogra, koje je ljekovito. Ispostavilo se da je to čovjek koji će uveliko doprinijeti i njenom priznanju u daljem životu, ali i posthumno.

Ovo ulje je prije toga korišteno u tretmanima u oporavku oboljelih od lepre, hronične infektivne bolesti. Uprkos tome što je gorkog okusa i pacijenti ga nerado koriste, ono je pomagalo mnogima, a sve zahvaljujući Alisinim dostignućima. Razvila je proces koji izoluje etil estere od kiselina kako bi se ulje moglo koristiti i primjenjivati na čovjeku.

Predanost i posvećenost istraživanjima koja su za cilj imala pomoć drugima, udaljila su Alis od nje same, jer se tokom toga razboljela. Zato se vratila u rodni Sijetl na liječenje.

Prije nego što je uspjela objaviti rezultate svojih istraživanja, umrla je od teške bolesti o kojoj se decenijama špekulisalo, ali nikada saznalo o čemu je zapravo bila riječ. Umrla je na novogodišnju noć 1916. godine u dvadeset i četvrtoj godini. Novinski članci su sugerisali da bi potencijalni uzrok bolesti moglo biti trovanje hlorom za vrijeme raznih eksperimenata, međutim nikada nije utvrđen pravi razlog njene smrti. Spominjala se i tuberkuloza, ali čini se da je priča o njenom životu ostala u sjeni, baš kao njena dostignuća.

Zašto spominjemo i dostignuća? Upravo zbog toga što su posthumno objavljeni njeni radovi bez ikakvog potpisa. Artur Din hemičar i predsjednik Univerziteta na Havajima nastavio je njen rad, objavio rezultate, nakon čega je počela masovna proizvodnja ekstrakta ovog ulja.

Međutim, ono što je poražavajuće je podatak da je on objavio sve bez spominjanja Alis, a čak je i tehniku istraživanja preimenovao pod svoje ime. Holman, doktor sa početka priče je progovorio o tome, što je zapravo bio i okidač za detaljnu istraga o tom slučaju. U međuvremenu je čak sedamdeset i osam pacijenata pušteno kući na liječenje, nakon što su im ovi ekstrakti pomogli.

Njena smrt ostala je opisana kao teška i iznenadna, a njena djela zanemarena. Tek nakon gotovo stotinu godina od njene smrt odata joj je počast 2000. godine podizanjem spomenika u blizini drveta chaulmoogre iza Bacham Halla. Univerzitet na kojem je magistrirala tek je 2007. godine uspostavio nagradu za hemičare pod njenim imenom.

Ono što je naročito zanimljivo u čitavoj priči jeste kako je guverner Havaja, Mejzi Hirono proglasio 29. februar danom Alis Bol, koji se slavi svake četiri godine. Žena koja je živjela svega dvadeset i četiri godine, a pomogla mnogima, magistrirala, istraživala i radila. Dobila je priznanja u novom vijeku, sa danom koji se slavi svake prestupne godine. Izuzetnim ljudima očito pripadaju upravo ovakvi dani.

“Zvanje ,,najboljeg mladog naučnika na svetu“ je velika čast i veoma mi godi, ali prestižna nagrada Svetske organizacije za zaštitu intelektualne svojine (koju mi dodeljuje naš Zavod za zaštitu za intelektualne svojine) odnosi se na ovo jedno, ozbiljno i obimno istraživanje koje sam sproveo – Prečišćavanje vode zagađene fenolom procesom hidrodinamičke kavitacije, ali lično smatram da to nije dovoljno da bih bio najbolji na svetu”, skromno počinje Đorđe.

Nada se da ću u životu tek postati naučnik, jer se sada, kako dodaje samo bavi onim što voli i srećan je što nailazi na podršku različitih osoba. Ova nagrada je uslijedila nakon brojnih domaćih (regionalnih i republičkih) nagrada koje je osvajao tokom prethodne dvije godine, ali prije svega zahvaljujući zlatnoj medalji iz oblasti zaštite životne sredine na 23. svetskoj olimpijadi mladih naučnika.

Kada se javio interes za nauku i kako su izgledali tvoji počeci u nauci?
Naukom sam počeo da se bavim u sedmom razredu osnovne škole, u okviru Regionalnog centra za talente Beograd 2. Tokom sedmog i osmog razreda radio sam dva istraživanja vezana za istoriju sa kojima sa osvojio prve nagrade na republičkim smotrama. Kao i svaki početak, ni ovaj nije bio lak, ali mi je posebno drago što sam se u tom periodu bavio ovom društvenom naukom koju i dalje mnogo volim, jer sam se tada upoznao sa istraživačkim procesom.

U gimnaziji sam se posvetio oblasti koju takođe mnogo volim, a to je zaštita životne sredine. Uz veliku i nesebičnu pomoć mentora prof. dr Borivoja Adnađevića sam uspeo da izvedem ovo istraživanje vezano za prečišćavanje vode. Naravno, značajnu ulogu u upoznavanju sa istraživačkim procesom imao je i moj rad u Istraživačkoj stanici Petnica na programu hidrohemije.

Prečišćavanje voda zagađenih fenolom, bio je fokus tvog rada. Kako gledaš na ekološku situaciju, ali i svijest stanovništva i u čemu pronalaziš rješenje?
Fenol se godišnje proizvede u velikim količinama, a smrtonosan je po čoveka pri veoma niskim koncentracijama. Zbog ozbiljnosti ovog problema u prečišćavanju vode od fenola koriste se brojne metode, ali one imaju različite nedostatke, kao što su visoka cena, loša efikasnost i neselektivno prečišćavanje. Ispitujući uticaj različitih parametara na ovaj proces, ispostavilo se da je metoda hidrodinamičke kavitacije veoma efikasna metoda u rešavanju ovog globalnog problema.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, danas u svetu 1,6 milijardi ljudi koristi vodu za piće koja je zagađena zbog čovekove nemarnosti. Zaštita životne sredine ne počinje od neke multinacionalne kompanije ili države (mada je neophodno da one to podržavaju i podstiču), već od pojedinca koji mora biti svestan da ugrožavajući životnu sredinu šteti pre svega sebi i svojim potomcima, pa tek onda i drugima. Stvarno je važno da se, ukoliko je to moguće, otpad reciklira, da se otpaci odlože na za to predviđeno mesto, da se štedi električna energija i da se pogotovo obraća pažnja na vodu i rezerve vode za piće na Zemlji.

Koliko je odricanja i posvećenosti potrebno za bavljenje naukom?
Ne mislim da sam se zbog bavljenja naučnim i pre svega istraživačkim radom odrekao bilo čega. A pogotovo ne druženja, izlazaka i zabave. Često se misli da osobe zbog većeg uspeha u nekoj oblasti moraju da se odriču mnogo čega i da zbog toga nisu toliko angažovane u drugim segmentima života. S time se nikako ne slažem. Do sada sam učestvovao na brojnim takmičenjima (iz prirodnih i društvenih nauka, iz likovne kulture) i nisam se ni u jednom trenuku odricao bilo čega. S obzirom da sam se bavio onim čime volim, sve te aktivnosti su mi samo ulepšale vreme, a nikako me nisu ograničile ili mi zasmetale. A pogotovo ne bavljenje naukom koje je u ovom periodu pre svega mentorski rad, a ne pravi, samostalni, istraživački proces.

Čija podrška ti je bila potrebna i kakve planove imaš za budućnost?
Da nije bilo osoba koje su mi pomogle i koje su me uputile na ovo istraživanje, mislim da ne bi bilo nijedne nagrade koju sam do sada osvojio, i veoma sam zahvalan na nesebičnoj pomoći koju sam dobio. Želim da izrazim veliku zahvalnost svom mentoru, profesoru dr Borivoju Adnađeviću sa Fakulteta za fizičku hemiju Univerziteta u Beogradu. Njegova posvećenost, zainteresovanost i želja da mi u svakom trenutku pomogne su za mene bili veoma važni. Takođe, izražavam svoju zahvalnost za pomoć i saradnju zaposlenima u Rudarskom institutu u Beogradu, u Laboratoriji za zaštitu životne sredine, a naročito mr Mihajlu Gigovu i Sandri Petković koji su mi pomogli prilikom rada u laboratoriji.

Za podršku i savete se zahvaljujem svojim gimnazijskim profesorima, Tatjani Đurić, profesorki hemije, i Milanu Gordiću, profesoru fizike, a i čitavom kolektivu Treće beogradske gimnazije i razrednom starešini na podršci i razumevanju onog čime se bavim. Hvala i mom prijatelju, Filipu Boškoviću, studentu molekularne biologije Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu na strpljenju da odgovori na sva moja pitanja i stalnoj izuzetnoj podršci. Srećan sam što sam zahvaljujući podršci ovih i drugih osoba uspeo da izvedem samo istraživanje, da se bavim onim za šta iskreno mislim da je preko potrebno i veoma važno – a to je zaštita životne sredine i njeno unapređenje.
Planiram da osnovne studije završim u Beogradu, i one će se odnositi na zaštitu životne sredine, sa aspekta hemije. Nakon završenih osnovnih studija želeo bih da master i doktorske studije upišem negde u inostranstvu. Voleo bih da svojim budućim radom doprinesem zalaganju naših istraživača i profesora, i pomognem im u njihovom i našem naporu da se očuvamo kvalitet i količinu pijaćih voda u Srbiji.

Koliko je nauka „in“ među mladima i imaš li neku poruku mladima zašto bi se njome trebali baviti?
Nauka, kao i bilo koji druga oblast među mladima, biće popularna onoliko koliko nam se nudi. Najvažnije je da se razvija interesovanje za sadržaje koji prevazilaze školu. To se postiže prvo vaspitanjem, zatim posvećenošću nastavnika i profesora, i na kraju samostalnim angažovanjem. A naukom se (kao i muzikom, crtanjem ili sportom) treba baviti jer nam daje osećaj ispunjenosti, a misao da radimo nešto korisno nas čini srećnim. Da bi se konkretno nauka popularizovala, potrebno je medijski ispratiti rad organizacija koje se bave promocijom i uvođenjem mladih u nauku.

Izdvojio bih Regionalni centar za talente Beograd 2 i Istraživačku stanicu Petnica koji rade na popularizaciji i zdravom predstavljnju nauke kod mladih. Ima još ovakvih organizacija, ali se o njima nažalost ne čuje niti često niti dovoljno.
Sve veći porast „odliva mozgova“ navodi mnoge mlade da napuste svoje države. Imaš li ti želju da ostaneš ili odeš i zašto?
Veoma bih voleo da ostanem u Srbiji, i da se nakon master i doktorskih studija vratim. Sigurno ne može biti niti bolje niti lakše ukoliko svi oni koji su obrazovani odu iz zemlje. Želja za lagodnim životom je, čini se, danas važnija od bilo čega drugog. Kada su tokom druge polovine devetnaestog i početkom dvadesetog veka mladi talentovani studenti odlazili na školovanje u inostranstvo (o trošku države), oni bi se nakon studija vraćali u Srbiju. Velika razlika između tadašnjeg vremena i sadašnje situacije je u tome što danas ne postoji sistemsko podržavanja obrazovanih i talentovanih ljudi.

Takođe bih želeo da i ja u budućnosti budem taj koji će pomoći mladim ljudima da se bave onim šta vole. Verujem da će, i kada ja dođem u godine svojih mentora, biti đaka zainteresovanih za nauku i tada će biti najvažnije da budu tu profesori koji će im pomoći.

Gdje sebe vidiš za deset godina i vjeruješ li da pojedinac može doprinijeti poboljšanju života na svijetu?
Za deset godina sebe vidim kao osobu zadovoljnu sobom, baveći se najverovatnije oblašću environmental science. Verujem da ću tada govoriti drugima o važnosti očuvanja i zaštite životne sredine. Jedan pojedinac ne može sam promeniti ništa (ukoliko nije uticajni milijarder), ali verujem da mnogo obrazovanih, pametnih i moralnih osoba svakako mogu učiniti kako našu zemlju, tako i čitav svet boljim mestom za život. Ajzak Asimov je zapisao da je „najtužniji aspekt života danas to što nauka brže sakuplja znanje i ideje nego što društvo sakuplja mudrost“. Baš zbog toga bih voleo da svojim budućim radom doprinesem da se konkretno primene sva znanja i zalaganja istraživača, naučnika i profesora u očuvanju životne sredine.

Kako izgleda tvoj prosječan dan i jesi li uprkos nauci, sklon prosječnim aktivnostima mlade osobe. Internet, računar, društvene mreže. Kako komentarišeš današnji online, ali i offline svijet. Druže li se mladi izvan online sfere?
Moj prosečan dan izgleda isto kao i dan bilo kog drugog srednjoškolca. Jedina je razlika u tome što sam odlučio da svoje slobodno vreme posvetim bavljenju naukom, a da se, na primer, manje bavim internetom i društvenim mrežama. Smatram da je najveći problem danas kod mladih sveprisutno nezadovoljstvo sobom i sopstvenim žvotom. Nedostaje samoinicijative. U onlajn svetu vam se stalno serviraju neke nove vrednosti, novi trendovi koje navodno morate ispratiti da biste bili „in“. U takvom okruženju stradaju svi oni koji su nedovoljno ukorenjeni u svom shvatanju sveta.

Brzina svakodnevice vam ne dozvoljava da se bilo čemu detaljno posvetite, već je potrebno da uvek i u svakom trenutku budete na površini, da imate prividni osećaj da o svemu znate sve, a u stvari – ni o čemu ništa. Ovo nije problem mladih samo u Srbiji, već svuda u svetu. Humanističke i društvene nauke se ograničavaju, predstavljaju kao nauke drugog reda, multidisciplinarnost se predstavlja kao nešto što je poželjno ali danas praktično nemoguće, a sve to direktno stvara prostor za veće i brže napredovanje virtuelne realnosti u svakodnevnom životu. U takvom okruženju, konačno, moguće je mnogo lakše kontrolisati i uticati na čitavo društvo.

Šta je najveća i najbolja životna lekcija koju si naučio i želiš je podijeliti sa drugima?
Ne treba nikada odustati od želja, nadanja, mora se biti uporan i istrajan. Danas se sve može uraditi ukoliko znate gde da tražite, i kome da se obratite. Potrebna je samoinicijativa. Postoje brojne vanškolske aktivnosti – takmičenja, debate, nauka, sport, muzika, ali se svakoj treba posvetiti i izdvojiti određeno vreme na njih. A ako sad nemamo vremena za takve aktivnosti, ne znam kada ćemo imati.