Hordašenje, odnosno nagomilavanje životinja je kompulzivno ponašanje u kojem pojedinci skupljaju i drže preveliki broj životinja bez pružanja adekvatne nege, ishrane i skloništa.

Postoje ljudi koji imaju veliki broj životinja i daju im ono što im je potrebno, ali i to svakako značajno menja kvalitet života i osobe i životinje i izaziva brojne opasnosti.

Koja sve ponašanja opisuju hordašenje

Čuvanje životinja na opisani način je kompleksan poremećaj ponašanja sa elementima opsesivno-kompulzivnog poremećaja, poremećaja ličnosti, paranoje, deluzionalnog razmišljanja, poremećaja osećaja privrženosti i pripadnosti, ali i depresije.

Svako može postati hordaš (horder), onosno sakupljač životinja bez obzira na godine života, socio-ekonomski ili psihološki status. Skupljači životinja često teško puštaju svoje ljubimce i odriču ih se, stvaraju snažne emocionalne veze sa njima i žele da sačuvaju stvorene uspomene kroz njih i njihovo prisustvo.

Kuće, stanovi i dvorišta hordaša postaju pretrpani i neuredni do te mere da postaju nepogodni i opasni za život. Životinje pate zbog neadekvatne brige, lošeg zdravlja, nedostatka hranljivih materija iz pravilne ishrane, veoma često i bolesti. 

Nagomilavanje životinja je štetno za egzistenciju svih aktera, a važno je prepoznati znakе i potražiti pomoć za rešavanje poremećaja.

Kako se kategoriše hordašenje i šta podrazumeva

Iako se ne smatra posebnim mentalnim poremećajem (sa šifrom), hordašenje je teško kompulzivno ponašanja. Ako se ne leči, može da eskalira do razornih razmera. Ovakav život povređuje i osobu koja je hordaš i one oko nje. Hordašenje ima više oblika jer ljudi imaju tendenciju da sakupljaju različite vrste objekata, od stvari, do živih bića.

Nagomilavanje životinja karakteriše prekomerna potreba da se zadrži što više životinja čak iako ne mogu da im se obezbede neophodni minimalni standardi ishrane, sanitarnih i higijenskih uslova i skloništa.

Pojedinci koji pate od ovog poremećaja „zatrpavaju“ svoje domove „do vrha“ brojnim životinjama, uključujući pse, mačke, gmizavce, glodare, ptice, u nekim slučajevima čak i životinje sa farme. Veliki broj slučajeva ostaje „ispod radara“, a statistike kažu da je od pandemije korona virusa hordašenje u porastu.

Šta nekoga čini hordašem?

Prvo i najvažnije, trebalo bi definisati šta je termin „gomilanje“ ili prekomerno sakupljanje i kako se ono razlikuje od normalne brige o većem broju životinja. To, međutim, nije tako jednostavno.

Naime, ono što osobu klasifikuje kao sakupljača životinja nije broj životinja koje drži, već da li može da im obezbedi odgovarajuće uslove za život. Dakle, ne postoji granični broj koji se koristi da se vlasnik kućnog ljubimca definiše kao hordaš. Ponekad nema ništa loše u tome da imate više mačaka, pasa ili bilo kojih drugih kućnih ljubimaca sve dok oni imaju adekvatno sklonište, hranu i veterinarsku negu. Sve zavisi i od profila osobe i okolnosti u koje dovodi sebe i ljubimce.

Međutim, ako pojedinac svakako poseduje više od nekog uobičajenog broja kućnih ljubimaca a da im nije obezbedio egzistencijalni minimum, reč je o zabludi u koju je doveo i sebe i životinje.

Očigledno je da mu nedostaje samosvest, kao i sposobnost da prizna da nije u stanju da se adekvatno brine o njima. Veoma je retko naići na slučajeve da neko drži dvocifren ili čak i trocifren broj životinja a da im pruža adekvatnu negu.

Iako su u osnovi dobre namere, rezultat je poražavajući. Može da izazove veliku patnju i ljudima i životinjama „u lancu“, kao i okruženju. Tu je pritisak na lokalna skloništa za životinje i volontere jer moraju da obezbede privremene ili trajne domove za životinje, nenamerno zanemarivanje, zlostavljanje i prerano uginuće), opasnost od požara, zaraze, komunalni problemi za okruženje…

Ljubav prema životinjama ili mentalna bolest: Kako im pomoći?

Uopšteno govoreći, hordašenje je često pogrešno shvaćena pojava. Ona nesumnjivo ima niz psiholoških uzroka. Pojedinci koji pate od gomilanja stvari i živih bića teško ih se rešavaju. Formiraju jake emocionalne veze i žele da sačuvaju uspomene kroz objekat hordašenja. Njihovi domovi su pretrpani i neuredni do te mere da postaju nepogodni, pa i opasni za život. Svaki prostor u stanu ispunjen je do vrha. Za skladištenje koriste čak i kade.

Često su to stvari koje su drugi ljudi bacili ili odbacili. Empatija postaje opasna, nezdrava opsesija. Ove osobe postaju emocionalno preplavljene i socijalno izolovane. Otuđuju se od porodice i bliskih prijatelja. Zbog velikog broja obaveza zanemaruju sebe, svoje potrebe i svoj život. Ali, organizovanje svakodnevnih obaveza direktno utiče i na dobrobit njihovih novostečenih ljubimaca. Tako oni postaju nevine žrtve pogrešno usmerene ljubavi i obrazaca vezivanja.

Hordaši pravdaju svoje postupke predstavljajući sebe spasiocima, što za koren najčešće ima neku nazelečenu traumu.  Zato je važno uključiti kompletnu zajednicu u problem: iskoristiti zakonske mogućnosti da se životinje zbrinu, a osobi priži adekvatna psihološka pomoć pre težih posledica po sve aktere.