Nakon toga, iz znatiželje klikneš i na odgovore. Ispod teksta naiđeš na desetine muških komentatora, koji bez prezanja govore o tvom telu, i pišu ono što bi mogao da napiše jedino i isključivo seksualni prestupnik – i sve to dok znaš da je mala verovatnoća da će ih Tviter na bilo koji način sankcionisati.

Obraćam se povodom tvita izvesnog @TheJomu, koji me je, nakon protesta u vezi kandidovanja Slaviše Orlovića na mesto dekana FPN-a, targetirao na Tviteru (X) i time ugrozio moju bezbednost.

Naime, iako nisam bila govornica na protestu, niti organizatorka istog, @TheJomu je pronašao fotografiju (čiji mi je izvor nepoznat) gde podržavam svoje drugarice – uz nju šireći i nekoliko netačnih spekulacija o meni.

Dok me u tvitu objektifikuje i seksualizuje, opisujući me kao „studenticu u šorčiću”, nasilnik se skriva iza anonimnog profila – bez imena, bez svoje fotografije.

Kako biste se osećali znajući da je ovakav tvit pročitalo više od 70 hiljada ljudi?

Njegova objava nije pojedinačni komentar, već predstavlja targetiranje i poziv drugim nasilnicima da nastavljaju niz pretnji, lascivnih komentara i mizoginih uvreda.

Što se tiče samog sadržaja tvita, odbijam da na bilo koji način odgovaram na mizogine komentare na račun odeće koju sam obukla – pre svega, zato što vređaju inteligenciju svake zdrave i misleće jedinke.

Ja bih mogla da napišem da nisam studentkinja koja je seksualno uznemiravana, već da sam došla da podržim studentkinje koje jesu.

Ili da protesti nemaju kodeks oblačenja, ili da je napolju bilo preko 30 stepeni, ili da šorts (kao ni nijedan drugi odevni predmet) ne predstavlja poziv na uznemiravanje, ili da za moj „stajling” nije odgovorna nikakva NVO jer nisam deo nijedne nevladine organizacije, ali to bi me stavilo u odbrambenu poziciju u kojoj odbijam da budem.

Zašto? Zato što je jedini cilj tvita @TheJomu upravo da targetira žene koje protestuju protiv nasilja (i koje su pritom pobedile, aplauz za sve nas!).

Nasilniku nije posebno stalo do širenja dezinformacija o pojedinki, već do hvatanja za slamku i traženja bilo kakvog izgovora kako bi zaštitio i opravdao drugog nasilnika.

U ovom slučaju, slamka je bila šorts i nekoliko banalnih i nerelevantnih pretpostavki o meni.

Ipak, da li se ovo tiče isključivo mene same ili može da se desi svakoj od nas?

Možda će neki drugi @TheJomu sutradan da fotografiše baš tebe. Na ulici, u prodavnici, na bazenu, na protestu, u parku, na pijaci, u školi. Možda ćeš baš ti da nosiš šorts u tom trenutku. A možda i nećeš. Jer nije ni bitno. Nije bitno jer se nikada nije radilo o šortsu.

Ne targetiraju nas zbog boje suknje i dužine haljine, targetiraju nas jer ne mogu da nas ućutkaju. Na meti smo jer smo glasne i jer ne damo jedna na drugu.

Napadaju nas jer smo jednako solidarne sa svojim drugaricama, kao i sa ženama koje nikada nismo upoznale. Zato što ne okrećemo glavu kada našu koleginicu uznemirava uticajni profesor, jer se, eto, nije desilo lično nama.

Mi smo te koje svakog dana odlučujemo da uprkos strahu, uprkos pretnjama, uprkos tome što nije profitabilno, a nije ni poželjno na papiru – probijamo mrežu nasilnika. I kada ne mogu da nas kontrolišu – predstavljamo opasnost. Sumnjive smo, pre svega, zato što nismo sumnjive.

Ma kako je samo moguće da ovo radimo zato što u to verujemo, ko stoji iza nas?!

Iza nas i pored nas stoje druge hrabre žene.

Žene koje pokreće zajedništvo i žene koje udružene stvaraju magiju i odnose pobede. Žena ženi nije vuk, i nikada nije ni bila – koliko god neko pokušavao da nas u to ubedi.

Većina ih je bila nezadovoljna ovom ulogom nametnutom od strane društva, ali malo koja od njih je imala dovoljno hrabrosti da se upusti u borbu sa ovim problemima i otvori put ostalim pripadnicima nežnijeg, ali nikako slabijeg pola.

Ovo su neke od njih koje se ne spominju često, ali uradile su mnogo, ne samo za žensku populaciju, već i za društvo uopšte. A najinteresantnija od njih je možda čak ona čije ime se pominje samo u mitovima, i to starim nekoliko hiljadama godina.

Florens Najtingejl (Florence Nightingale):

Po čemu je poznata:

Zbog ove medicinske sestre, zdravstvo je danas standardizovano i uređeno. Florense je tokom rata spasla brojne živote, ali i kasnije tokom života kroz svoj rad.

Šta je čini smelom:

Bez Florens, moderna medicina ne bi postojala. Pre nje nisu postojali formalni treninzi za mediscinske sestre. Otkrivši šta se sve dešava u bolničkim šatorima i na koji način se pristupa ranjenicima i bolesnicima na bojištu, Florence je uspela da uvede revolucionarne promene.

Njen organizacioni sistem koji je podrazumevao:obilaženje bolesnika noću, dokumentovanje svih relevantnih podataka vezanih za tanje bolesnika, praćenje ishoda bolesti, norme za građenje i uređivanje bolnica doveli su do smanjenja smrtnosti i to sa 42 na 2 odsto.

Takođe, zaslužna je za dalji rad i napredak medicinskih sestara u bolnicama, koje se pre nje, nisu smatrale naročito bitnima u zdravstvu. Rođena je 1820. godine u Firenci po kojoj je i dobila ime.

Harijet Tubman (Harriet Tubman):

Po čemu je poznata:

Harijet jedna je od najvećih humanitarki u istoriji. Kao radnik u podzemnoj železnici rizikovala je svoj život ne bi li spasila stotine robova.

Šta je čini smelom:

Rođena je u periodu kada su crnici u Americi bili robovi, te je od malih nogu živela robovskihm životom u jednom domaćinstvu. Međutim, skupila je hrabrost i pobegla od naslinog gazde, a zbog sasosećajnosti ka drugim robovima na imanju ubrzo se vratila (rizikujući sopstveni život) i pomogla da još 70 ljudi pobegne.

Bila je prva Amerikanka koja je tokom Građanskog rata predvodila jedan od napada i spasla preko 750 robova u njenmu. Tokom čitavog života trudila se da pomogne drugima na sve načine. Čak i na njenoj samrtnoj postelji rekla je:

“Idem sada gore da pripremim mesto za vas.”

Elenor Ruzvelt (Eleanor Roosevelt):

Po čemu je poznata:

Bila je prva dama Amerike u periodu kada je zemlju zahvatila Velika depresija između dva svetska rata, a svoju poziciju je iskoristila da pomogne ženama na sve načine, najviše po pitanju njihovih prava.

Šta je čini smelom:

Eleanor je bila zagovornik za žene, njihova prava , ali i prava građana uopšte i to u vreme kada ženama još uvek nije dodeljeno pravo da glasaju. A njena dela činila su mnogo više od raznih govora i praznih reči. Tako je na primer samo ženskim reporterima dopuštala prisustvo na konferenciji za štampu i tako naterala novinske agencije da zadrže žene u svojim redovima.

Tokom Velike depresije putovala je po čitavoj zemlji, ne bi li se lično uverila u kojim delovima je najgore stanje i gde je ljudima najviše potrebna pomoć. Tokom Drugog svetskog rata boravila je u Evropi i pomagala bolesnima i ranjenima. Pomogla je u sastavljanju Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima u kojoj stoji da svi ljudi imaju prava koje nijedna Vlada ne može da oduzme. Do svoje smrti je nastavila da se bori za ravnopravnost crnaca i belaca i žena i muškaraca.

Džulija Čajld (Julia Child):

Po čemu je poznata:

Omiljena amrička kuvarica dokaz je da svoj životni put i karijeru možete preokrenuti kada god to želite, u njenom slučaju znatno kasnije u životu. Ona čak nije ni umala da kuva do četrdesete, da bi kasnije postala čuvena upravo po kulinarskom umeću.

Šta je čini smelom:

Dđulija je posedovala duh koji je prkosio svim očekivanjima, kao i neverovatnu odanost novim, tek usojenim zanatskim veštinama. Nakon dugogodišnjeng angažmana sekretarice i to u kabinetu čuevene OSS tajne službe iz koje je kasnije nastala CIA, Julia se odlučila na radikalnu promenu. Sa suprugom se preselila u Pariz i krenula na časove kuvanja, koji su ubrzo postali njena pasija. Velikom brzinom savladala je čuvene francuske kulinarske veštine i sa 49 godina postala kuvar vrhunskog umeća. Ubrzo je izdala sopstvenu knjigu recepata, koja je doživela veliku popularnost i dan danas je čuvena u Americi. Da bi sa 51 godinu postala tv zvezda, vodeći sopstveni kuvarski šou.

Lilit (Lilith):

Po čemu je poznata:

Po jevrejskom predanju, Lilth je Adamova prva žena koja je stvorena u isto vreme i naisti način kao i on, za razliku od Eve, koja je stvorena od Adamovoog rebra. Jevrejski mit kaže da je Lilith ostavila Adama i otišla iz rajskog vrta jer je odbila da se pokorava i služi Adama.

Šta je čini smelom:

Lilith je zapravo izbačena iz rajskog vrta jer je odbila da spava sa Adamom. Ona je želela da legne pored njega, dok je on zahtevao da legne ispod njega. Složićete se da ne može smelije od toga da budete izbačeni iz raja?

Od svih knjiga na policama, samo 3 nisu imale muške likove. Čak 76 ih je bilo bez žena, a u 141 žene nisu imale pravo glasa, već su se samo spominjale. Kada su poželjele provjeriti koliko je to knjiga u kojima žene imaju ambiciju, cilj i interesovanja mimo čekanja princa, ostale su sa nekolicinom knjiga na polici, jer su sve ostale predstavljale tipične princeze bez smisla života, dok se princ ne pojavi.

“Ali, šta ako ja želim ići na Mars, imate li neku knjigu”?

Pitanje je djevojčice, koja je sa punim pravom zapitala se isto što bi i mnoge majke širom svijeta mogle.

https://www.facebook.com/rebelgirls/videos/1596694693691853/?hc_ref=NEWSFEED

Šta ako želite svoje ćerke odgajati kao snažne, sposobne i hrabre žene? Odgovor su pronašle autorke knjige “Priče za laku noć za buntovnice” koje su predstavile 100 afirmativnih priča o ženama koje su mijenjale svijet. Izumiteljice, naučnice, uspješne žene iz različitih oblasti koje su istrajale u tome da pokažu kako su žene sposobne da rade sve što i muškarci. Zato što je bilo previše Pepeljuga, Snježana sa patuljcima i Uspavanih ljepotica. Vrijeme je da se sve majke probude i shvate zašto je važno pričati inspirativne priče o hrabrim ženama.

Od svih knjiga na policama, samo 3 nisu imale muške likove. Čak 76 ih je bilo bez žena, a u 141 žene nisu imale pravo glasa, već su se samo spominjale.

Od ranog djetinjstva djevojčice imaju manjak samopouzdanja, a sve uslijed toga što su poučene primjerom da tako treba biti. Da su one te nježnije, ljepše i naivnije i da se neće snaći u svijetu, dok ne dočekaju princa. Slušanjem takvih priča svako veče neminovno je da počnu vjerovati kako je jedino tako moguće živjeti. Međutim, ako promijenite priču i ponudite im prave, životne priče, omogućićete im razumno odrastanje i shvatanje svojih mogućnosti i potencijala.

Žene su mnogo više od dotjeranih princeza koje ne znaju kuda ići dok se kompas u vidu muškarca ne pojavi. Zato je krajnje vrijeme da prestanete sa takvom ustaljenom praksom čitanja bajki koji dodatno umanjuju vrijednost žene, jer ako su u više od stotinu knjiga one samo spomenute, bez da su progovorile, onda vam je jasno šta to znači i za društvo.

Od ranog djetinjstva djevojčice imaju manjak samopouzdanja, a sve uslijed toga što su poučene primjerom da tako treba biti. Da su one te nježnije, ljepše i naivnije i da se neće snaći u svijetu, dok ne dočekaju princa.

Glas žena može i treba da se čuje, a hrabre i samostalne žene se razvijaju već od djetinjstva, kada sve što radite sa njima utiče na stvaranje slike stvarnosti i podjele uloga. Djevojčica koja sluša svakodnevno bajke o princezama koje čekaju spas, vjerovaće da treba čekati i kada odraste na nekog hrabrog, muževnog i sposobnog muškarca koji će joj pokazati kuda da ide, šta da radi i kako da se ponaša. Ona koja sluša priče o realnim ženama, koje su uspjele, same i uporne, jer su sposobne, a ne uz pomoć muškarca, vjerovaće da i sama može isto. A uostalom ko je rekao da ne može?