„U Australiji, redovni program imunizacije obuhvata i imunizaciju protiv bolesti izazvanih humanim papiloma virusom (HPV). Svi učenici sedmog razreda, i dečaci i devojčice, mogu da prime HPV vakcinu zahvaljujući jako dobro organizovanom programu vakcinacije. Tokom školske godine zdravstveni radnici postavljaju vakcinalne punktove u školama, pa se tako u njima mogu vakcinisati sva deca čiji su roditelji prethodno dali pismenu saglasnost izabranom lekaru.

Obe smo još odavno primile HPV vakcinu i naša iskustva su odlična. Vakcinacija je bila bezbolna i brza, a nakon dobijanja vakcine medicinska sestra nam je rekla da sedimo 15 minuta. Nismo imale apsolutno nikakve neželjene reakcije, a procedura je ista kao i prilikom dobijanja bilo koje druge vakcine.

Rastužimo se kad na internetu pročitamo priče žena koje se bore sa rakom grlića materice i veoma smo srećne što u Australiji postoji ovako dobar preventivni program za zaštitu mladih od HPV-a.

Jedan od glavnih razloga zašto podržavamo program HPV vakcinacije je zato što u našim porodicama imamo bliske osobe, koje imaju zdravstvene probleme, jer nisu imale priliku da se zaštite od HPV infekcije.

Mi verujemo u nauku i medicinu i obradovala nas je vest da i u Srbiji devojčice i dečaci uzrasta od 9 do 19 godina sada mogu besplatno da prime HPV vakcinu. Nadamo se da će roditelji u Srbiji, kao u Australiji, podržati ovaj program imunizacije radi zdravije budućnosti svoje dece“, poručile su na kraju Tara i Sofija.

Smatram da je kolektivna imunizacija neophodna, tako da nije bilo dileme da li će moj sin biti vakcinisan ili ne. Prvu dozu je primio u oktobru 2023. godine, sa 13 godina. Nažalost, bolesti koje izaziva HP virus i dalje su veoma učestale”, navodi Ana Simović.

Doktorka Nataša Milenković, specijalista pedijatrije i načelnica DZ Kraljevo, ističe da je od izuzetnog značaja da se zdravstveno obrazovanje podigne u smislu informisanosti roditelja i dece, što se postiže kroz komunikaciju na redovnim sistematskim pregledima u ovom Domu zdravlja.

„Od momenta kada sam se obratila DZ Kraljevo sa molbom da vakcinišem dete, do trenutka same vakcinacije, prošlo je svega dva dana. Bila sam prijatno iznenađena ažurnošću medicinskih radnika. Oni su na sebe preuzeli i odgovornost da nas obaveste kada dođe vreme za primanje druge doze vakcine.

Sa sinom otvoreno pričam o svemu. Bliži se vreme kada će postati seksualno aktivan, tako da sam mu objasnila koje sve bolesti može da izazove HP virus i koliko je zbog toga važna kolektivna imunizacija. Sam proces imunizacije je bio brz i gotovo bezbolan, osim što ga je malo bolela ruka tog dana”, kaže Ana Simović.

„Imajući u vidu da naš Dom zdravlja ima mogućnost da kroz elektronski sistem signalizira podsetnikom i skrene pažnju pedijatru, za svako nevakcinisano dete uzrasta od 9 do 19 godina, smatram da je time većinski broj roditelja obavešten o značaju HPV imunizacije“, ističe dr Nataša Milenković.

„Stav mojih poznanika je generalno pozitivan, većina je vakcinisala decu u adekvatnom uzrastu, ali mnogi govore o vakcinaciji devojčica i zato je važno dodatno raditi na širenju svesti o neophodnosti vakcinisanja i dečaka, odnosno da ne treba praviti distinkciju u pogledu pola.

Moja deca su prošla proces imunizacije svim vakcinama koje su u redovnom kalendaru vakcinacije, dodatno i svim dostupnim vakcinama koje se ne daju o trošku fonda, a dostupne su kod nas, poput onih protiv rota virusa i varičela. Poruka je ista kao i do sada: informišimo se i iskoristimo sve što nam nauka pruža da zaštitimo decu, bolje je sprečiti nego lečiti”, zaključuje Ana Simović.

Ovih dana i Rumunija se suočava s istim problemom. U jeku je najveća epidemija malih boginja u posljednjih nekoliko godina, a najveći broj oboljelih je u Aradu i Temišvaru, koji su odmah do granice sa Srbijom, javljaju tamošnji i pojedini srbijanski mediji.

Prema podacima Examinusa, početkom januara 2017. evidentirano je 2165 oboljelih u epidemiji, koja je dosad odnijela 13 života. Prema prvim zvaničnim podacima, u septembru prošle godine evidentirano je 675 oboljelih, da bi se taj broj krajem oktobra popeo na 935.

Rumunija je 2012. godine bila zemlja sa izuzetno visokim procentom djece koja su vakcinisana MMR vakcinom, čak 94 odsto. Međutim, djelovanjem antivakcinalnog pokreta, koji u Rumuniji predvodi bračni par poznatih TV lica, Olivija Stir i Andi Moisesku, ovaj procenat je dramatično opao.

Početkom januara ove godine evidentirano je 2165 oboljelih u epidemiji, koja je dosad odnijela 13 života. Prema prvim zvaničnim podacima, u septembru prošle godine evidentirano je 675 oboljelih, da bi se taj broj krajem oktobra popeo na 935.

Opsežni izvještaj Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti u oktobru 2016. godine obuhvatio je sve slučajeve malih boginja u Evropi od 1. novembra 2015. do 31. oktobra 2016. godine. Čak 81 odsto oboljelih nije bilo vakcinisano, osam odsto je bilo vakcinisano samo jednom dozom vakcine, a samo tri odsto je bilo vakcinisano sa dvije ili više doza, jedan odsto bilo je kompletno vakcinisano, ali nije utvrđeno kojim brojem doza, dok je za sedam odsto oboljelih nepoznato da li su vakcinisani ili ne.

Prema istom izvještaju, obuhvat MMR vakcinom u Rumuniji 2013. godine bio je 92 odsto, u 2014. godini 89 odsto, dok je u 2015. taj procenat spao na samo 83 odsto, a isti trend se nastavio i u 2016. godini. Iako još nema zvaničnih podataka, pretpostavlja se da je broj vakcinisanih u pojedinim rumunskim okruzima pao ispod 70 odsto. Upravo u tim okruzima epidemija je i najjača.

I Srbija je ugrožena jer stanovnici rumunskog i srpskog Banata često prelaze državnu granicu i moguće je širenje epidemije na teritoriju Srbije.

U Institutu za javno zdravstvo RS ističu da su posljedice nevakcinisanja dvojake. Na pojedinačnom planu, nevakcinisana osoba je pod rizikom obolijevanja čak i u potpuno vakcinisanom okruženju, ukoliko u takvu sredinu dospije izvor zaraze ili ukoliko ona sama putuje u zemlje gdje ima nevakcinisanih. Na grupnom planu, ako ima dosta nevakcinisanih (stručno se kaže: ako je nizak kolektivni imunitet, tj. procenat zaštićenih), javljaju se epidemije.

„Kada su u pitanju, na primjer, male boginje (morbili), bolesnik u osjetljivoj sredini u prosjeku zarazi od 12 do 18 osoba, pa je za sprečavanje epidemija malih boginja potrebno da kolektivni imunitet bude bar 94/95 odsto, a za ostale vakcinabilne bolesti oko 90 odsto. Nevakcinisana djeca imaju 35 puta veću vjerovatnoću da obole od malih boginja u odnosu na njihove vakcinisane vršnjake. Kada se javi epidemija među nevakcinisanom populacijom, raste rizik od obolijevanja i jednog broja vakcinisanih građana“, kazala je Jela Aćimović, specijalista epidemiolog u Institutu.

Obuhvat MMR vakcinom u Rumuniji 2013. godine bio je 92 odsto, u 2014. godini 89 odsto, dok je u 2015. taj procenat spao na samo 83 odsto, a isti trend se nastavio i u 2016. godini. Iako još nema zvaničnih podataka, pretpostavlja se da je broj vakcinisanih u pojedinim rumunskim okruzima pao ispod 70 odsto. Upravo u tim okruzima epidemija je i najjača.

MMR je, pojašnjava, vakcina protiv morbila (malih boginja), rubeole (crvenke) i parotitisa (zaušnjaka). Radi se o bolestima koje izazivaju virusi i protiv njih nema efikasnog lijeka, a u određenom broju slučajeva mogu izazvati vrlo teške posljedice kod oboljelih.

“Male boginje mogu dovesti do upala pluća, upale mozga, sljepila, ili čak do smrtnog ishoda. Zaušnjaci mogu dovesti do meningitisa, gluvoće, upale testisa. Rubeola takođe može dovesti do upale mozga i krvarenja, ali je najopasnija za trudnice jer može izazvati pobačaj ili teške anomalije kod nerođene bebe. Veza između MRP vakcine i autizma je prvi put pomenuta u studiji koja je 1998. objavljena u Velikoj Britaniji, na izuzetno malom uzorku (12 djece). Međutim, navedena studija je kasnije detaljno analizirana te je utvrđeno niz ozbiljnih stručnih nedostataka. Objavljeni članak je povučen, a svi koautori su povukli svoju podršku studiji“, ističe Aćimović.

Nakon toga urađen je veliki broj širih i detaljnijih istraživanja na velikim uzorcima stanovništva, kao i detaljna analiza raspoloživih podataka iz svih sprovedenih studija, koju je sprovela Svjetska zdravstvena organizacija. Nijedna od studija nije pokazala da postoji veza između MRP vakcine i poremećaja iz spektra autizma. Takođe, ne postoji dokaz koji sugeriše da bilo koja druga vakcina može da poveća rizik od nastanka poremećaja iz spektra autizma te je potvrđeno da ne postoji veza između upotrebe konzervansa u vakcinama, poput tiomersala koji sadrži etil živu, i poremećaja iz spektra autizma.

Veza između MRP vakcine i autizma je prvi put pomenuta u studiji koja je 1998. objavljena u Velikoj Britaniji, na izuzetno malom uzorku (12 djece). Međutim, navedena studija je kasnije detaljno analizirana te je utvrđeno niz ozbiljnih stručnih nedostataka. Objavljeni članak je povučen, a svi koautori su povukli svoju podršku studiji.

Prema Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti RS definisane su obavezne mjere za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti u RS, u koje spada i vakcinacija, kao i kaznene odredbe u slučaju neprovođenja propisanih mjera.

„Međutim, potrebno je stalno raditi na povećanju svijesti o značaju vakcinacije, jer je vakcinacija na neki način postala žrtva svog izvanrednog uspjeha. Ljudi ne vide kako im u porodici, susjedstvu ili širem okruženju djeca umiru od bolesti za koje postoje vakcine, ali čuju plač i vide crvenilo na ruci vakcinisanog djeteta. Izmijenjena je predstava o rizicima, jer se stiče utisak da se djeca bezrazložno izlažu neugodnostima. Ne shvata se da bismo se, bez vakcinacije, vratili u doba kada su harale bolesti kojih danas nema ili ih skoro nema“, zaključuje Aćimović.

Imunizacija je spasila svijet, a, na primjer, hrvatski Ustavni sud dilemu “vakcinacija ili ne” jednostavno je riješio – pravo na zdravlje važnije je od roditeljskog prava na izbor.

“Bravo, mama”, reče pedijatrica.

Zdrava, razigrana, čiste, bijele puti… Bez ijedne tačkice koja bi mogla da me zabrine. Počinje da sklapa rečenice pa taj pomalo nezgrapni niz izmami moj najširi osmijeh.

Otvara njen karton i kaže: “Svaka čast! Sve vakcine primljene”.

Kažem: “Dilema vakcinacija kod nas ne postoji“.

Ona se namršti: “Da znate s kakvim ubjeđenjima se susrećem… Ne biste vjerovali kako roditelji razmišljaju. Pedijatar sam 25 godina i ni sada sebi ne mogu da objasnim kako se usude da donesu odluku o nevakcinisanju”.

Zdrava, razigrana, čiste, bijele puti… Bez ijedne tačkice koja bi mogla da me zabrine. Počinje da sklapa rečenice pa taj pomalo nezgrapni niz izmami moj najširi osmijeh.

Otvara njen karton i kaže: “Svaka čast! Sve vakcije primljene”.

Slegnem ramenima i više za sebe kažem: “Ne, to nije moja opcija. Imunizacija je spasila svijet i tu je, za mene, tačka”.

Neka sada osude krenu, ali odakle mi pravo da dijete izložim opasnostima? Vakcine sam primila ja, vakcine će primiti i moje dijete. Imam li razlog da je ne vakcinišem? Nemam. Gotova priča.

***

Prije nekoliko mjeseci spremale smo se za primanje famozne MMR vakcine.

Da, one koja se prima protiv morbila, zaušnjaka i rubeole.

One o kojoj se vode rasprave po društvenim mrežama.

One koja, navodno, izaziva autizam.

One koja je najveće zlo današnjice.

Osluškivala sam njen govor, pratila njene pokrete i korake, mjerkala svaki milimetar nježne kože da bih sve to mogla da uporedim nakon što je primi.

Nijednog momenta nisam pomislila da bi trebalo zaobići banjalučki Vakcinacioni centar. Dok me obuzimao nemir zbog histerije po društvenim mrežama, pozvala sam koleginicu iz Instituta za javno zdravstvo RS i pitala šta misli o vakcinama koje se primaju u našim ambulantama.

“Trojicu sinova sam vakcinisala ovdje. Većina ljekara to isto radi sa svojom djecom. Molim te, ne brini i ne čitaj gluposti”.

***

Neka sada osude krenu, ali odakle mi pravo da dijete izložim opasnostima? Vakcine sam primila ja, vakcine će primiti i moje dijete. Imam li razlog da je ne vakcinišem? Nemam. Gotova priča!

“Danas nam je, mama, na redu MMR. Beba je zdrava. Ne sekirajte se. U narednih dvadesetak dana mogu da se jave simptomi bolesti protiv kojih je primila vakcinu. Pratite. Kako je podnosila dosadašnje vakcinacije?”, bile su riječi medicinske sestre.

“Odlično. Nije imala nikakve reakcije. Pokoja hladna obloga pomogla je da brže prođe bol. Temperaturu nikada nije imala”, kažem.

“Ne sekirajte se. Vjerovatno ni sada neće biti reakcije. Ali, i ako dobije visoku temperaturu, znate gdje vodite dijete.”

Dvadeset jedan dan osluškivala sam, pipala, gledala… Ništa! Njene nove riječi su se nizale, njeni koraci postajali još sigurniji, njene oči nisu lutale, njeno brbljanje stalo bi tek uveče kasno… Kada bi klonula “duhom, tijelom i krilima”.

***

Danas opet čitam rasprave za i protiv vakcinacije. Sežu tako daleko da se spominje farmaceutski lobi, sistematsko uništavanje stanovništva, ubrizgavanje otrova… Spominje se i to kako je “narod ovca pa djecu svjesno vodi na klanje, a da samo malo pročita istraživanja, vidio bi da je vakcina najgora moguća pošast”…

Dok me obuzimao nemir zbog histerije po društvenim mrežama, pozvala sam koleginicu iz Instituta za javno zdravstvo RS i pitala šta misli o vakcinama koje se primaju u našim ambulantama.

“Trojicu sinova sam vakcinisala ovdje. Većina ljekara to isto radi sa svojom djecom. Molim te, ne brini i ne čitaj gluposti”.

Tu me već boli glava.

Nemam snage za toliku pamet i analize.

Povodljiva sam, glupa, ovca… Sve sam.

Samo, medicinu nisam završila, kao ni većina zagovarača protiv imunizacije. Doktora sam se igrala kao mala, sad sam već žena u četvrtoj deceniji.

Ponoviću po ko zna koji put – pravo na zdravlje važnije je od roditeljskog prava na izbor!

Za mnoge druge nije. Tu počinje pravi rat roditelja. Na kraju padaju teške riječi, žestoke uvrede. Jedni za, drugi protiv. Svi imaju čvrste argumente. A niko zapravo ne zna sve.

Ne znam mnogo o vakcinama. Ne znam šta je smućkano u epruvetama. Medicinska sestra u banjalučkom Savjetovalištu uvijek mi je ljubazno govorila protiv kojih bolesti moje dijete prima vakcinu i to mi je bilo dovoljno. Znaju šta rade, zavšili su školu. I ko sam ja da pametujem? Ne usuđujem se da se igram Boga.

Ne ulazim u rasprave, svako ima svoja objašnjenja, ali ja i dalje više vjerujem zvaničnim istraživanjima nego pričama rekla-kazala. Internet je čudo. Današnji roditelji tu mogu da pronađu sve što im odgovara, pa i podršku za svoje odluke.

Čitajući tako dolazim do priče CIN-a koji piše o dječaku Nedimu iz Sarajeva. Dječak je u petom mjesecu vakcinisan protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja te dječije paralize i hemofilusa B. Nakon toga je dugo plakao. Počeo je da koči noge i ruke. Utvrđeno je da zaostaje sa motorikom, a onda se na snimcima vide teška oštećenja mozga. U Ljubljani je ustanovljeno da je riječ o “encefalopatiji po vakcinisanju”. Međutim, nije urađeno vještačenje koje bi dalo odgovor na koju vakcinu je organizam reagovao i zbog čega.

Ne znam mnogo o vakcinama. Ne znam šta je smućkano u epruvetama. Medicinska sestra u banjalučkom Savjetovalištu uvijek mi je ljubazno govorila protiv kojih bolesti moje dijete prima vakcinu i to mi je bilo dovoljno. Znaju šta rade, zavšili su školu. I ko sam ja da pametujem? Ne usuđujem se da se igram Boga.

Stručnjaci za ovu oblast kažu da se komplikacije mogu dogoditi ako je dijete alergično na određeni sastojak vakcine, ako ima problem u imunološkom sistemu ili genetske predispozicije.

Banjalučanin Dušan M. “Loli” je ispričao da je bio žestoki protivnik vakcina. Njegovi sinovi danas su vakcinisani.

“Uvijek sam se svađao u Savjetovalištu, jer mi nisu znali objasniti šta se kombinuje u tim vakcinama. Imao sam osjećaj da vodim dijete na giljotinu, jer nikad ne znam da li će se baš njemu zalomiti onaj postotak koji umire od tih vakcina. Ipak, na kraju smo supruga i ja odlučili da ih vakcinišemo, jer su nas prozivali telefonom. Najužasniji osjećaj bio je dok smo čekali da je primi i trenuci poslije, plašili smo se da će se dogoditi nešto što nikome ne želimo”, kazao je Dušan.

Internet je čudo. Današnji roditelji tu mogu da pronađu sve što im odgovara, pa i podršku za svoje odluke.

Mnogo je i onih koji su isključivo protiv i ne žele da popuste. Na društvenim mrežama vode prave “male ratove”.

“Imam sinove od deset i osam godina. Nikada nisu primili vakcinu i mislim da sam donijela ispravnu odluku. Bila sam svjedok stravične priče u daljoj familiji, a sve se desilo zbog vakcine. Ne očekujem da me drugi roditelji razumiju, odluku sam donijela samo za svoju djecu”, kaže ova majka.

Druga opet dodaje: “Djevojčica je teško podnosila vakcine i primila je sve do MMR. Drugo dijete uopšte nisam vakcinisala. Ima mnogo razloga za i protiv, ali kod mene je prevagnulo protiv”.

Mene danas kopka da li stroge laboratorijske provjere, koje se provode u svijetu, rade i bh. stručnjaci. U Institutu za javno zdravstvo RS tvrde da je sve isto. Pa svoju djecu vakcinišu ovdje.

BiH nabavlja vakcine koje su prošle stroga testiranja Svjetske zdravstvene organizacije. Zatim, one prolaze kontrolu Agencije za lijekove, a dalje postupanje je strogo kontrolisano i dokumentovano kroz sistem takozvanog “hladnog lanca” sve do bezbjedne aplikacije.

Druga opet dodaje: “Djevojčica je teško podnosila vakcine i primila je sve do MMR. Drugo dijete uopšte nisam vakcinisala. Ima mnogo razloga za i protiv, ali kod mene je prevagnulo protiv”.

Posebne rasprave u BiH se vode zbog MMR vakcine, a koja se sve češće povezuje sa pojavom autizma kod djece. Prva doza ove vakcine djeci se daje sa navršenih godinu dana i zaštita je od morbila (ospica), rubeole i zaušnjaka. Čitava priča da MMR izaziva autizam potiče od gastroeneterologa Endrua Vejkfilda, koji je 1998. utvrdio da je pronašao vezu između vakcinisanja protiv ospica, zaušnjaka i rubeole i autizma. Njegova teorija više puta je pobijena, a na kraju je i sam priznao da je lagao.

Bh. pedijatri, poznati i priznati, ističu da najveći broj vakcina djeca primaju u ranoj dječijoj dobi, ali i veliki broj dešavanja na zdravstvenom planu biva u istom periodu, tako da se poremećaji zdravlja, do kojih bi ionako došlo, pripišu vakcini. Neki poremećaji zdravlja nisu evidentni odmah, nego se manifestuju kasnije, rastom i razvojem djeteta pa i to zna da koincidira sa vakcinama. Roditelji tako odmah uspostave vezu koje zapravo nema.

Posljedice bolesti kod nevakcinisanog djeteta mogu biti teške i dalekosežne, kao što su upale pluća, mozga i moždanica i subakutni sklerozirajući panencefalitis, objašnjavaju pedijatri.

Posebne rasprave u BiH se vode zbog MMR vakcine, a koja se sve češće povezuje sa pojavom autizma kod djece.

Još jedno od najčešćih pitanja je – zašto da vakcinišem dijete ako ono svejedno može da dobije bolest protiv koje je primilo vakcinu. Istina je da dijete može da dobije tu bolest, ali su simptomi značajno slabiji, a posljedica prebolovane bolesti gotovo nema.

Zakoni u BiH propisuju kazne, ali su one potpuno nepopularne i gotovo niko ih ne sprovodi, a onda su ljekari na mukama jer moraju da objasne značaj doze koju će dijete primiti.

Srbija je to riješila dopunama Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti prema kojem je vakcinacija obavezna i nije potrebna saglasnost roditelja za to. Ako se roditelji ogluše o ovu obavezu, biće više puta upozoreni, novčano kažnjeni, a na kraju i predati u nadležnost socijalne službe.

Strah u BiH doveo je do toga da danas ponovo imamo epidemije bolesti koje su bile skoro iskorijenjene. Ranije smo imali sporadične slučajeve, danas imamo toliko rasprostranjene bolesti da iz kuće ne bi trebalo da izlazimo.

To se desilo i pretprošle zime kada je ovim prostorima zavladala epidemija morbila. Univerzitetski klinički centar RS je ostao zaključan za posjete, a ja kao porodilja, ostala sam bez majčine pileće supe. Sedam dana bolničkog posta i pitanje zašto je, zbog nemara (ili kako god se to zvalo) drugih roditelja, moje dijete izloženo riziku zauvijek su me naveli na put obaveznog vakcinisanja. Dilema ne postoji. A nije da se nisam plašila i osluškivala gugutanje i pratila pokrete.

Strah u BiH doveo je do toga da danas ponovo imamo epidemije bolesti koje su bile skoro iskorijenjene. Ranije smo imali sporadične slučajeve, danas imamo toliko rasprostranjene bolesti da iz kuće ne bi trebalo da izlazimo.

Hrvatski Ustavni sud je ovakvu situaciju jednostavno riješio – PRAVO DJETETA NA ZDRAVLJE JE VAŽNIJE OD RODITELJSKOG PRAVA NA IZBOR. Tačka!