Hedy Lamarr bila je jedno od najprepoznatljivijih lica Hollywooda 1940-ih, ali se iza njene filmske karijere odvijala znatno manje poznata priča. Dok je publika poznavala kao filmsku zvijezdu, slobodno vrijeme koristila je za izume, a jedna ideja nastala tokom Drugog svjetskog rata kasnije će postati važan dio razvoja tehnologija koje se koriste u Wi-Fi i Bluetooth komunikaciji.

Rođena je u Beču kao Hedwig Eva Maria Kiesler, a u Hollywood je stigla 1938. godine. Filmski mogul Louis B. Mayer dao joj je novo ime, Hedy Lamarr, pod kojim je tokom narednih dvanaestak godina postala jedna od najpoznatijih glumica svog vremena.

Još ranije privukla je pažnju ulogom u kontroverznom češkom filmu Ekstase. U Sjedinjenim Američkim Državama teško je uspijevala pobjeći od uloga misteriozne i egzotične ljepotice, a nezadovoljstvo takvim položajem dijelom je nadoknađivala interesovanjem za izume.

Umjesto holivudskih zabava birala je izume

Dok su druge holivudske zvijezde večeri provodile na zabavama, Lamarr je radila za svojim stolom za crtanje i razvijala različite ideje. Među njenim zamislima bile su rastvorljive tablete za gazirana pića, poboljšani saobraćajni signali i kutije za maramice, kao i tehnika zatezanja kože zasnovana na principima harmonike.

Ipak, njen najvažniji doprinos nije nastao iz tih projekata. Ideja koja će joj osigurati mjesto među američkim izumiteljima proizašla je iz razgovora s kompozitorom Georgeom Antheilom. Lamarr je prije odlaska iz Austrije bila udata za trgovca oružjem Friedricha Mandla. Tokom tog braka imala je priliku čuti razgovore između Mandla i visokorangiranih nacističkih zvaničnika.

Prema njenoj osmrtnici koju je objavio The New York Times, u tim razgovorima veliki značaj pridavan je razvoju uređaja koji bi omogućio radijsko upravljanje torpedima i istovremeno smanjio opasnost od ometanja signala. Lamarr je o tom problemu razgovarala s Antheilom i njih dvoje došli su do ideje kako otežati neprijateljsko ometanje komunikacije.

Ideja je bila neprestano mijenjati frekvencije

Njihovo rješenje zasnivalo se na slanju sinhroniziranih radijskih signala preko različitih frekvencija. Na taj način trebalo je otežati ometanje signala kojim se upravljalo projektilom i omogućiti da on nastavi prema svojoj meti. Lamarr je 1942. godine zajedno s Antheilom patentirala komunikacijski sistem poznat po principu “frequency hoppinga”, odnosno promjene frekvencija.

Iako je ideja nastala usred Drugog svjetskog rata, američka vojska tada nije pokazala interes za njenu praktičnu primjenu. Situacija se promijenila dvije decenije kasnije. Tokom Kubanske raketne krize američka mornarica počela je koristiti tehnologiju na svojim brodovima.

Koncept se tokom narednih decenija nastavio razvijati, a tehnologija promjene frekvencija postala je važan element razvoja bežičnih komunikacijskih sistema koji se danas koriste, uključujući Wi-Fi i Bluetooth.

Od izuma nije zaradila ništa

Lamarr je svoj izum ustupila vojsci i od njega nije zaradila novac. Priznanje za njen doprinos stiglo je mnogo kasnije. Godine 1996, četiri godine prije smrti, dobila je Pioneer Award organizacije Electronic Frontier Foundation. Njena reakcija nakon što je saznala za priznanje bila je kratka.

“Napokon je bilo vrijeme”, poručila je.

Priču o njenom životu izvan filmskog platna kasnije je detaljnije predstavio historičar Richard Rhodes u knjizi Hedy's Folly: The Life and Breakthrough Inventions of Hedy Lamarr, the Most Beautiful Woman in the World. Njen sin Anthony Loder kazao je da je Lamarr shvatala da je ono što je osmislila važno, ali vjerovatno nije mogla znati koliko će njen izum postati značajan. Prema njegovim riječima, važnost neke ideje može se mjeriti brojem ljudi na koje utiče i vremenom tokom kojeg taj utjecaj traje. Što se njena tehnologija duže koristi i što više ljudi na nju bude oslonjeno, smatrao je Loder, to će značaj njegove majke biti veći.

Sama Hedy Lamarr svoj izumiteljski rad nije predstavljala kao nešto neobično. Kada je za života dobila priznanja za doprinos komunikacijskoj tehnologiji, objasnila je da je jednostavno slijedila vlastite instinkte.

“Poboljšavanje stvari dolazi mi prirodno”, kazala je.

Izvor: oslobodjenje.ba

To ukazuje da bi Starlink satelitski internet u BiH uskoro mogao postati dostupan.

Brzi internet bez kablova

Starlink omogućava pristup internetu putem satelita u niskoj orbiti, bez potrebe za kablovskom ili optičkom infrastrukturom. Posebno bi mogao biti značajan za korisnike u ruralnim i nepristupačnim područjima gdje nema kvalitetne internet infrastrukture.

Za korištenje usluge potrebna je posebna satelitska antena i prateća oprema, a korisnik se nakon unosa adrese može prijaviti na listu čekanja uz depozit od devet dolara.

Kome bi Starlink mogao biti najzanimljiviji?

Satelitski internet mogao bi biti posebno koristan vlasnicima vikendica, stanovnicima udaljenih područja, terenskim radnicima i kompanijama kojima je potrebna pouzdana internet veza na lokacijama bez adekvatne infrastrukture.

Zvanični cjenovnik za BiH još nije objavljen, ali bi cijene mogle biti slične onima u zemljama regiona, dok se za opremu očekuje dodatno izdvajanje.

Procedura za dozvolu u toku

Ministar transporta i komunikacija BiH Edin Forto ranije je potvrdio da je SpaceX dostavio potrebnu dokumentaciju i da je procedura za izdavanje dozvole u toku.

Kompanija je 22. maja 2026. godine Regulatornoj agenciji za komunikacije BiH (RAK) podnijela zahtjev za dozvolu za pružanje usluga pristupa internetu, čime je napravljen još jedan korak ka dolasku Starlinka na tržište BiH.

Izvor: seesrpska.com

A među njima ima i rizičnih poduhvata, u kojima su u glavnoj ulozi deca.

Dušan Dekić se vraćao kući 7. juna popodne kada je primetio da sa vrha njegove 15-spratnice na Novom Beogradu padaju papirne rolne.

Pomislio je da deca sa prozora nekog od viših stanova prave uobičajne gluposti.

Nije prošlo mnogo kada ga je pozvao uznemireni komšija.

„Rekao mi je: ‘Vidim decu na krovu zgrade kako drže telefone i snimaju se”, govori Dekić.

Oboiica su požurili da ih spuste i pozvali su policiju.

„Dok smo čekali policiju, pokazali su nam snimke na društvenoj mreži TikTok na kojima se deca noću penju na našu zgradu, stoje na ivici i penju se na konstrukciju na kojoj je reklama”, kaže Dekić za BBC na srpskom.

BBC na srpskom na TikToku nije mogao da pronađe pomenuti sadržaj, ali jeste video na kojem se navodno stariji dečak penje na konstrukciju jednog od četiri viseća mosta u Beogradu u kasne sate.

BBC nije potvrdio autentičnost tog snimka.

Nije poznato gde je tačno nastao, a ni kada.

Iz policije do objavljivanja ovog teksta nisu odgovorili šta su utvrdili u slučaju na Novom Beogradu, niti koliko su do sada imali prijava da se deca penju na visoke objekte i izlažu riziku.

Na društvenim mrežama se sredinom maja pojavio snimak na kojem grupa dece hoda po krovu napuštene fabrike u Srbiji, a segment tog video zapisa prenela je i Radio-televizija Srbije (RTS).

“Više volim da sam svoja”

Deca danas ulaze u digitalni svet znatno ranije.

Istraživanja pokazuju da oko 86 odsto dece u Srbiji uzrasta od 12 do 14 godina ima profile na nekoj društvenoj platformi.

Ljubica Kljajić, ima 11 i po godina i ima profile na Jutjubu, TikToku i Snepčetu.

Kaže da je slična situacija i sa njenim vršnjacima, sa kojima na velikom odmoru komentariše šta su videli na digitalnim platformama.

Dešavalo se da je sa drugaricama pokušavala da oponaša plesne koreografije koje su prethodno videle na nekom snimku.

Ponekad su to i snimale.

„Ako nešto nije mnogo vulgarno onda mi je u redu, ali ne treba da bude preterano”, kaže ona za BBC na srpskom.

Bilo je i situacija kada je želela da nauči nešto što su njene drugarice već videle na mrežama i pokušavale da usvoje.

„Ali to je retko, više volim da sam svoja”, dodaje kratko.

Jedan od razloga zašto deca oponašaju ono što vide na društvenim profilima jeste da ih prihvate vršnjaci, ukazuje dečija psihološkinja Meri Stojković.

„Prate trendove da bi bili omiljeni i zanimljivi u društvu i da bi mogli da se hvale kako su odigrali video igru ili su uspeli da urade nešto zanimljivo.

Razgovor i poverenje

Poslednjih godina sve više država uvodi zabranu mobilnih telefona u školama.

Iako u Srbiji ima takvih incijativa, digitalne uređaje đaci i dalje zvanično mogu da imaju u učionicama.

Aplikacijama i sistemima koje pametni telefoni i tableti imaju, roditelji mogu da kontrolišu koliko vremena deca provode uz ekran i kakvom su sadržaju izloženi.

Psihološkinja Stojković, koja godinama radi sa decom, veruje da svaki roditelj treba da ima uvid u to šta mu dete prati na internetu.

„Možda manje kada imaju 17 ili 18 godina, ali i tada treba.

„U manjim uzrastima svakako”, govori ona.

Kada primete da im deca imitiraju problematične poteze važno je, kako kaže, da sa njima o tome razgovaraju.

Kako?

„Zavisi od uzrasta, ali mnogi krenu da kritikuju ili kažnjavaju, a to je greška.

„Treba da uspostave odnos poverenja i da se prilikom razgovora spuste na njihovoj nivo razmišljanja, da deluju savetodavno, a da im se naređuje”, ukazuje ona.

Valjalo bi i da im se ukaže i objasni da određene virtuelne stvari ne mogu i ne treba da budu deo realnosti, jer su opasne.

„Oni uglavnom nisu svesni kakve pogubne posledice to može da ima po njihov razvoj, pa na kraju i život”, kaže psihološkinja za BBC na srpskom.

Dete formiraju obrasci ponašanja koje usvoji u porodici, dodaje.

Ali problem je što zbog načina života u kojem su mnogi roditelji prinuđeni da rade i po nekoliko poslova, u toku dana ne ostane mnogo vremena za razgovor.

„Manje su kod kuće, a deke i bake čuvaju decu.

„Roditelji nemaju toliko vremena da nadziru i deca su prepuštena društvenim mrežama”, kaže ona.

Žena sedi preko puta devojčice okrenute leđima i blago je gledaAutor fotografije,Getty Images

Početkom maja dečak je propao kroz krov zgrade bivše fabrike IMT (Industrija mašina i traktora) na Novom Beogradu.

Na društvenim mrežama se pojavio snimak na kojem je grupa dece na krovu fabrike i trenutak kada jedno od njih pada kroz konstrukciju, prenela je Radio televizija Srbije (RTS), podelivši i deo snimka.

BBC nije potvrdio autentičnost tog snimka.

Dečak je posle propadanja pao na niži nivo objekta, a zbog nepristupačnog terena intervenisalo je šest vatrogasaca sa jednim vozilom, koji su ga izvukli i predali ekipi Hitne pomoći.

Ljudi iz obližnjih zgrada ispričali su tada da su primetili kako deca ulaze u prostor napuštene fabrike, objavio je RTS.

Na krov zgrade, u kojoj porodica Dekić živi, izlazi se kroz otvor koji bi trebalo da bude prekriven teškim staklenim poklopcem.

„Kad smo se popeli, videli smo da su oni taj stakleni poklopac, težak bar deset kila, ne samo pomerili, nego i skinuli sa šarki.

„Vratili smo ga i stavili katanac”, kaže Dekić.

Njegova supruga je podelila informaciju u komšijskim vajber grupama i na Fejsbuk profilu, pozvavši na stanare da zaključaju krovove.

Propisi nalažu da bi na krovove zgrada trebalo da se penju samo radnici obučeni za posao na visini, dok bi ključevi zajedničkih prostorije, među kojima je i krov, trebalo da su u samoj stambenoj zajednici, pisao je RTS.

Smrtonosni izazovi su postali popularni i smrt najmanje 20 dece je povezano sa njima u periodu od maja 2021. do novembara 2022, podaci su američkog nedeljnog časopisa Blumberg Biznisvik.

Kao roditelje troje dece, Dušana i njegovu suprugu Anu je veoma uplašilo ono što su videli.

„Mene kao roditelja najviše brine dečija povodljivost – da će moje dete neko da zadirkuje da uradi nešto opasno za toliku glupost, kao što je neki lajk na društvenim mrežama”, kaže Dekić.

„Jedino rešenje koje mi imamo je sport, jer deca koja se bave sportom dele golove, koševe, fotografije sa poznatim sportistima.

„Ne možemo protiv digitalnog doba, ali možda možemo da iskontrolišemo sadržaj i to samo ako im se ponudi nešto smislenije”, dodaje.

Roditelji mogu da ograniče pristup internetu dok su van škole, ali šta im je činiti kada im dete saopšti da je nešto sporno videlo u školi sa drugarima?

„Roditelji tada nemaju uvid i opet na scenu stupa razgovor.

„Ako uoče neke promene u ponašanju deteta, a vide da ne mogu da mu pristupe ili da pronađu kompris, uvek se treba obratiti stručnjaku”, zaključuje psihološkinja Stojiljković.

BBC na srpskom

Kako blokada mobilnog interneta utiče na našu pažnju i zdravlje?

Na početku 2025. godine, istraživači sa Univerziteta Teksas u Ostinu sproveli su istraživanje koje je trajalo mesec dana. Cilj je bio da se ispita kako uklanjanje stalnog pristupa internetu putem pametnih telefona utiče na psihološko funkcionisanje. Korišćenjem aplikacije koja blokira mobilni internet, učesnicima je onemogućen pristup internetu na dve nedelje, s tim što su mogli da koriste telefon za pozive i tekstualne poruke, kao i internet putem drugih uređaja poput računara.

Poboljšanje pažnje, mentalnog i emocionalnog zdravlja

Pokazalo se da je mentalno zdravlje učesnika poboljšano, kao i njihovo blagostanje i sposobnost održavanja pažnje. Zapravo, 91% učesnika je poboljšalo barem jedan od ovih rezultata. Analize sugerišu da se ova poboljšanja mogu delimično objasniti uticajem koji je isključivanje interenta imalo na način na koji ljudi provode svoje vreme. Kada ljudi nisu imali pristup mobilnom internetu, više su vremena provodili u ličnom druženju, vežbanju i boravku u prirodi. Više su spavali, osećali su se društveno povezanijim i kao da imaju više kontrole nad sopstvenim odlukama.

71% učesnika je prijavilo bolje mentalno zdravlje nakon internet pauze nego pre nje. Prosečan stepen poboljšanja simptoma depresije bio je veći od onog prijavljenog u višestrukim studijama antidepresivnih lekova.

Studija donosi donosi eksperimentalne dokaze o pitanju od kritične važnosti u našem sve digitalnijem svetu: da nismo stalno povezani na internet, da li bismo lakše uspostavili emocionalnu i kognitivnu ravnotežu?

Savremeni izazovi – Utiče li internet na pažnju i mentalno zdravlje?

Donedavno smo živeli u svetu gde je bilo relativno teško doći do informacija, zabave i društvenih kontakata. Zato nam može biti izazovno da kontrolišemo svoje misli i ponašanje kada su nam ovi stimulansi stalno na dohvat ruke. Primera radi, pametni telefoni mogu da oslabe pažnju tako što više puta prekidaju tekuće zadatke i podstiču multitasking. Takođe, mogu da naškode mentalnom zdravlju i subjektivnom blagostanju tako što zamenjuju ili ometaju zdravije aktivnosti, kao što su druženje, odlazak u šetnju, putovanja i slično.

Nedavni eksperimenti pokazuju da čak i jednostavno prisustvo i vidljivost pametnog telefona može narušiti radnu memoriju i trajnu pažnju. Neki nalazi sa terena pokazuju da nam se pažnja može popraviti ako smanjimo (ili isključimo) obaveštenja sa pametnog telefona. Pomoglo bi i da podesimo da samo u određenim delovima dana primamo obaveštenja, a ne neprekidno. Ispostavilo se da osobe imaju i manje izražene simptome anksioznosti i depresije kada kontrolisano koriste telefon ili isključe obaveštenja na nedelju dana.

U istraživanju Univerziteta u Teksasu učestvovalo je 467 ljudi, što možda i nije veliki uzorak, ali jeste dovoljno za početak. Poruka je jasna – uz povremenu pauzu od digitalnih tehnologija možemo poboljšati mentalno zdravlje i pažnju. Iako živimo u svetu čiji je neizostavan deo internet, važno je da se setimo da je ponekad najbolji način da se povežemo sa sobom i drugima – da se isključimo.

Zelena učionica

Kurs je osmišljen kao praktičan i razumljiv program prilagođen djeci. Kroz primjere iz svakodnevnog digitalnog života djeca uče kako da budu sigurnija na internetu, kako prepoznati prevare i lažne profile, kako sačuvati privatnost i naloge, kako koristiti lozinke i osnovne mjere zaštite, te kako reagovati na neprijatne poruke i rizične situacije.

Edukaciju vodi Mera Mujanović, analitičarka sajber bezbjednosti i edukator. Kurs je podijeljen u dvije starosne grupe, 9–11 i 12–15 godina, kako bi sadržaj bio maksimalno prilagođen uzrastu.

Početak kursa je u martu, a program traje mjesec dana. Cilj je da djeca steknu konkretne vještine i sigurnost u online prostoru, te da nauče prepoznati krizne situacije na internetu i pravilno reagovati kada se pojave.

Broj mjesta je ograničen. Za prijave i informacije o terminima i programu, kontaktirajte nas putem navedenih kanala.

Email: info@quoroom.co | Mob/Viber/WhatsApp: 066/253-948  | Instagram: https://www.instagram.com/quoroom.co/ | Web/Prijava: quoroom.co Quo Room, Banja Luka.

Pogledajte sebe. Desilo vam se sigurno da vas dozivaju, a da ste se vi toliko udubili u čitanje nekog posta na Instagramu i potpuno se isključili iz stvarnog sveta, pa ne reagujete na pomen sopstvenog imena. I to isto ste, verovatno, primetili kod svojih ukućana. Ali, evo dobrih vesti. Jedna studija nedavno je dokazala nešto neverovatno – samo dve nedelje bez interneta na telefonu mogu da ponište 10 godina kognitivnog starenja!

Revolucionarna studija koja menja sve

Početkom 2025. godine objavljeno je istraživanje Univerziteta u Teksasu koje je prilično zapanjilo naučnu zajednicu. Profesor Adrian Vard je sa svojim timom sproveo eksperiment sa preko 4.000 učesnika, potpuno im blokirajući pristup internetu na pametnim telefonima tokom dve pune nedelje.

Rezultati? Spektakularni.

Istraživači su otkrili da blokiranje pristupa mobilnom internetu tokom samo dve nedelje dovodi do merljivih poboljšanja u blagostanju, mentalnom zdravlju i pažnji.

„Našli smo jasne dokaze da blokiranje mobilnog interneta sa pametnih telefona tokom dve nedelje može proizvesti značajna poboljšanja u blagostanju, mentalnom zdravlju i sposobnosti održavanja pažnje. Šteta koja je nastajala 10 godina, može se poništiti za samo dve nedelje!“ – kaže profesor Vard.

Ono što je posebno fascinantno je što su ovi efekti uporedivi sa rezultatima kognitivno-bihevioralne terapije, što govori o ozbiljnosti uticaja koji internet ima na naš mozak.

Studija je pokazala da konstantna dostupnost interneta na našim telefonima stvara stanje hronične kognitivne preopterećenosti. Kada se ovaj pritisak ukloni, mozak dobija priliku da se „resetuje“ i vrati svojoj prirodnoj funkcionalnosti. Još više ohrabruje to što su izvesna poboljšanja uočena i kod onih koji se nisu apsolutno pridržavali zabrane.

Kako da implementirate ”oflajn vreme“ u svojoj porodici

Implementacija oflajn vremena ne mora biti dramatičan prekid koji će izazvati porodičnu revoluciju. Ključ je u postupnom pristupu koji omogućava svim članovima porodice da se prilagode na novoj realnosti. Počnite sa malim koracima – oflajn veče jednom nedeljno može biti savršen početak. Tokom ovih večeri, svi telefoni se ostavljaju u posebnoj „parking zoni“, možda u korpi u hodniku.

Jutarnji sati predstavljaju još jednu zlatnu priliku. Prva dva sata nakon buđenja, bez telefona, omogućavaju mozgu da se prirodno „probudi“ bez bombardovanja informacijama. Ovaj period može postati vreme za jutarnju kafu, pripremanje doručka ili jednostavan razgovor pre nego što dan oficijalino počne. Slično tome, poslednji sat pre spavanja bez ekrana može dramatično poboljšati kvalitet sna, što je posebno važno za tinejdžere čiji se ciklusi spavanja ionako menjaju.

I podrazumeva se: budite uzor. Ne možete očekivati da se vaš tinejdžer odrekne telefona dok vi skrolujete kroz društvene mreže. Postavite jasna pravila koja važe za sve članove porodice, uključujući i roditelje. Možete kreirati zabavnu tabelu napretka gde se beleže uspešno provedeni oflajn periodi, ali pazite da nagrade ne budu digitalne prirode – cilj je da pokažete da zadovoljstvo može doći i van digitalnog sveta.

Pripremite se za ono što eksperti nazivaju „simptomi ustezanja“ – dosada i nemirnost su potpuno normalne reakcije mozga koji je navikao na konstantnu stimulaciju. Potrebno je obično 3 do 5 dana da se mozak prilagodi na novi ritam, i tokom tog perioda vaš tinejdžer možda neće biti u najboljem raspoloženju. Budite strpljivi i podržavajući, jer ovo nije znak da strategija ne funkcioniše – već znak da funkcioniše.

Edukovanje o benefitima može biti moćan alat za dobijanje saradnje. Tinejdžeri često bolje reaguju kada razumeju nauku iza zahteva roditelja umesto da samo slepo poštuju pravila. Podelite sa njima činjenice iz studije, objasnite kako internet utiče na mozak, i dozvolite im da budu partneri u ovom eksperimentu umesto pasivni učesnici.

Dugotrajni benefiti koje možete očekivati

Nakon implementacije redovnog oflajn vremena, promene koje mnogi roditelji primećuju su često iznenađujuće po svojoj brzini i dubini. Poboljšana koncentracija tokom učenja je jedan od prvih vidljivih rezultata – tinejdžeri počinju da mogu da sede i fokusiraju se na jedan zadatak duže vreme, bez konstantne potrebe da provere telefon. Ova sposobnost dublje koncentracije se prenosi i na ostale aspekte života.

Kvalitetniji san je još jedan značajan benefit koji se brzo primećuje. Plavo svetlo ekrana ometa proizvodi melatonina, hormona odgovornog za san, pa eliminisanje ekrana uveče omogućava prirodan ciklus spavanja. Tinejdžeri koji su ranije imali problema sa nedostatkom sna često primećuju da lakše zaspe i da su odmorni ujutru.

Porodični odnosi i komunikacija često doživljavaju dramatično poboljšanje. Bez konstantnih prekid notifikacija, porodične večere postaju prilika za stvarne razgovore. Mnogi roditelji primećuju da njihovi tinejdžeri počinju da dele više o svojem danu, svojim brigama i radostima, kada nisu ukupno apsorbovani digitalnim svetom.

Povećana kreativnost je možda najlepši nuspojava. Kada se ukloni konstantan priliv spoljašnih sadržaja, mozak počinje da generiše sopstvene ideje. Tinejdžeri počinju da se vraćaju hobijima koje su napustili ili otkrivaju nova interesovanja za koje ranije nisu imali vremena. Smanjena anksioznost i bolje opšte raspoloženje su logična posledica smanjene izloženosti družvenim mrežama sa njihovim često nerelanim standardima i konstantnim poređenjima.

Kada očekivati rezultate?

Prema studiji, prva poboljšanja se mogu primetiti već nakon nekoliko dana, ali značajne promene postaju očigledne nakon dve nedelje. Ključ je u konzistentnosti – bolje je kratko ali redovno oflajn vreme nego sporadični duži periodi.

Izvor: zelenaucionica.com

Izvor: n1info.ba

Naime, Policijskoj upravi Zvornik oštećena osoba prijavila da je putem više internet aplikacija dovedena u zabludu nakon čega je, tokom proteklih nekoliko mjeseci, u devet navrata izvršila uplate na određene račune u iznosu većem od 65.000 evra.

“Policijska uprava Zvornik apeluje na sve građane da sa velikom dozom opreza ulaze u bilo kakvu komunikaciju (prvenstveno komunikaciju putem interneta) sa nepoznatim licima koja nude neki vid finansijske zarade predlagajući određene načine ulaganja. Takođe, upozoravamo da reklame, tokom pregledanja internet sadržaja na raznim sajtovima koji vrše usluge reklamiranja, ne shvataju ozbiljno i da ne pristupaju istima, jer i te reklame koje naizgled odaju utisak da su pouzdane mogu biti malicioznog karaktera”, navode iz policije.

Dodaju da samim pristupom takvoj reklami građani mogu nesvjesno ostaviti svoje lične podatke (poput broja telefona, informacija o imenu i prezimenu, i dr.) i na taj način postati buduća meta prevarantima. Policijski službenici Policijske uprave Zvornik, pod nadzorom Okružnog javnog tužilaštva u Istočnom Sarajevu, preduzimaju sve zakonom propisane mjere i radnje u cilju rasvjetljavanja krivičnog djela prevara.

Izvor: nezavisne.com

Međutim, kada imate uvid u ono što se dešavalo iza kulisa, shvatite koliko taj trenutak ustvari nije bio magičan već namješten, te koliko su fotografi sami po sebi čarobnjaci koji izvlače najbolje iz svake situacije.

Ne znamo za vas, ali gledajući ove fotografije osjećale smo se pomalo prevareno. Ipak, za neke kadrove i ideje zaista moramo odati počast fotografu.

U svakom slučaju, više ni sopstvenim očima ne smijemo vjerovati.

Boredpanda.com

Roditelji u Srbiji s razlogom su zabrinuti za svoju decu, kod koje primećuju znake zavisnosti, a nemaju rešenje kako da ih izvuku iz kandži „ekrana“, pa čak i kad su u pitanju mališani mlađi od 10 godina.

“Moj Luka je tipična žrtva te velike pošasti – ‚ekranizma‘. Nije problem samo telefon, već i televizor i Jutjub, a od nedavno i Soni. Pred sobom svakodnevno ima tri različita zla, a njegovo ponašanje u kući je nenormalno. Kad mu zabranimo vreme pred bilo kojom vrstom ekrana, postaje anksiozan, ljuti se, agresivan je, a ima samo sedam godina“, priča za Nova.rs Miloš Jokić iz Beograda, koji je zbog problema sa zavisnošću, sa kojim se bori njegovo dete, ali i cela porodica, tražio pomoć stručnih lica.

Roditelji nedosledni u odlukama

Samo kad je napolju, Luka je miran, ali kad uđe u kuću, ekran se podrazumeva.

„Ne možemo stalno da ga izvodimo u park. Ako je u kući, nemoguć je. Uzmemo mu telefon, ali on pokušava da nam ga otme na sve načine. Problem je i u našoj nedoslednosti. Dovoljno je da jedan roditelj popusti i vrati mu telefon i gotovo. U jednom periodu rekli smo mu da će moći da igra igrice samo vikendom, ali to nikako ne možemo da održimo. Još je mali, a vlada tehnikom kao programer, u svemu tome se super snalazi, ali je sve dalji od realnog života“, kaže Miloš.

On smatra da je većina današnje dece „zrela za lečenje“.

„Deca prave sebi ogromnu štetu, a onda i roditeljima. Nerviram se, svestan sam problema, ali ne mogu da ga rešim. Jednostavno ne možemo da ga izmestimo iz tog civilizacijskog okvira u kojem je čitava njegova generacija. Mislim da je ključ u istrajnosti i nadi da će to da se promeni sa obavezama koje stižu s godinama. On maksimalno zloupotrebljava našu popustljivost, a kada mu uzmemo telefon vređa nas, lupa vratima. Nema koncentraciju ni za šta, ne može da čita knjige za njegov uzrast, da piše slova, a čak i kad na to pristane, bude samo da bi posle dobio telefon”, žali se ovaj zabrinuti roditelj.

Jedan od poraznih podataka je i taj da se u Institutu za mentalne bolesti u Beogradu, zbog zavisnosti od video-igrica godišnje hospitalizuje više od 30. dece.

„Vreme koje detetu može da se toleriše pred ekranom je pola sata do sat vremena dnevno, radnim danima i vikednom do sat i po. Tu spadaju video igre i društvene mreže. Nažalost, duži niz godina postoji tendencija povećanja vremena provedenog pred telefonom, kompjuterom, igricama. Ta zavisnost koja se razvija kod dece, ali i odraslih, je na nivou heroina. Odnosi se na sve što je u virtuelnom svetu, a svako u skladu sa godinama bira svoje sadržaje“, objašnjava za Nova.rs dr Ivica Mladenović, načelnik Klinike za bolesti zavisnosti Instituta za mentalne bolesti u Beogradu.

Ako se ne leči – postaje „novo normalno“

Lečenje ove vrste zavisnosti vrlo često nije moguće, pa postoje šanse, upozorava doktor, da moderno društvo ovakvo zavisničko ponašanje svrsta u – normalno.

„Postavlja se pitanje koliko ova zavisnost uopšte može da se kontroliše i leči. Kad sistem ne može da izađe na kraj sa nekim problemom, onda ga normalizuje. Sistemu to na neki način i odgovara, da ljudi budu pred kompjuterima, praćeni, kontrolisani. Sistematski se ljudi uvlače u mašinu, a posle se čudimo broju zavisnika među maloletnicima. Ovaj problem je ekstremno veliki, a već je izmakao kontroli. Velike pare su u igri, ljudi ne žele da se odreknu lake dobiti i zarade, a stradaju najmlađi i porodice“, naglašava dr Mladenović.

Rigorozne mere su jedina šansa, smatra on.

„Zabraniti mobilne telefone u školama, uvesti uniforme do osmog razreda i zavesti neki red. Imamo ozbiljno teške pacijente. Dolaze nam na kliniku momci i devojke od 15 godina, koji ne žele više da idu u školu, jer na internetu, kažu, imaju sve. Informacije, druženje, život. Javljaju nam se kad su već debelo zaglibili u zavisnost. Roditelji su u strašnom problemu, jer po zakonu srednja škola nije obavezna, pa ne mogu da ih nateraju da se dalje školuju. Ti mladi ljudi jednog dana neće imati prijatelje, porodicu, partnere, ostaće sami, zatvoreni u četiri zida sa svojim ekranima, pa koliko izdrže…“, zaključuje doktor Mladenović i dodaje da rešavanje problema ekranizma nije samo do porodica, već do sistema u državi i vrednosti u društvu koji hitno moraju da se menjaju.

Podsećamo, rezultati međunarodnog istraživanja o ponašanju u vezi sa zdravljem dece školskog uzrasta u Srbiji, koja su objavljena u aprilu ove godine, otkrili su nam zabrinjavajuće podatke, da učenici u našoj zemlji „značajan deo dana provode u korišćenju elektronskih medija, a svaki jedanaesti učenik (8,8 odsto) u korišćenju društvenih mreža provodi sedam ili više sati dnevno“.

Takođe, u proseku svaki deseti učenik (9,9 odsto) ima znake „problematične upotrebe društvenih medija, što je veći procenat u poređenju sa 2018. godinom, kada je bilo 7,0 odsto, a svaki četvrti učenik igra igrice svaki ili svaki drugi dan“.

Simptomi zavisnosti od ekrana

Fizički:

• Problemi sa vidom
• Atrofija mišića
• Gojaznost (nezdrava hrana) ili preskakanje obroka po više dana
• Psihološki:
• Povlačenje u sebe
• Epinapadi
• Zapostavljanje druženja sa vršnjacima
• Izmenjen odnos sa roditeljima
• Povećavanje „doza“ od pola sata, sat, na dva, tri, pet, 10 sati
• Sve manje uključivanje u socijalne aktivnosti
• Dete ne izlazi iz sobe, sve vreme je na internetu
• Agresivno ponašanje
• Kad im oduzmete ekran javlja se apstinencijalni sindrom
• Deca prete samoubistvom
• Lome po stanu
• Lažu roditelje
• Nekontrolisano ponašanje prema sebi i drugima

Moguća rešenja:

• Sistemsko rešavanje problema od strane društva
• Uvođenje određenih mera u sistem obrazovanja
• Provođenje više vremena sa decom od strane roditelja
• Ograničavanje vremena na telefonu do sat vremena dnevno uz obavezno objašnjenje detetu zašto je granica i kontrola važna
• Uvođenje vanškolskih aktivnosti i obaveza
• Što češći odlazak u prirodu.