Naime, studija objavljena u časopisu JAMA Pediatrics, pokazala je da kod dijela djece trajno izbjegavanje i ograničavanje hrane ima značajnu genetsku komponentu. Istraživači su pratili više od 35.000 djece i utvrdili da izbjegavajuće/restriktivno jedenje ima nasljednu komponentu od 8 do 16 posto.

Približno šest posto djece imalo je trajne restriktivne obrasce prehrane koji su se zadržali od djetinjstva do školskog uzrasta, dok je dodatnih šest posto razvilo kliničke pokazatelje poput neuspjeha u napredovanju ili nutritivnih nedostataka.

Nalazi ukazuju na to da kod neke djece izrazita izbirljivost nije pitanje tvrdoglavosti niti ponašanja koje će jednostavno nestati s vremenom.

Kako navodi Jordyn Koveleski Gorman, pedijatrijska specijalistica za hranjenje i logopedica, neka djeca imaju dodatne prepreke za isprobavanje nove hrane jer njihov organizam drugačije obrađuje hranu i senzorne informacije.

Uloga genetike i osjetila

Studija je identificirala gen ADCY3, koji je povezan s izbirljivim jedenjem i olfaktornom signalizacijom. To može značiti da mozak neke djece drugačije obrađuje mirise i okuse, zbog čega im određena hrana može biti izrazito neugodna i prije nego što je stave u usta.

Gorman objašnjava da djeca prije samog okusa hranu doživljavaju putem vida, mirisa i dodira. Ako je dijete genetski predisponirano za drugačiju obradu tih senzornih informacija, njegov nervni sistem može reagirati negativno prije nego što hrana dođe do usta.

Zbog toga neka djeca mogu odbijati čak i da budu u blizini određene hrane. Kod njih se mogu javiti gušenje, povraćanje, odbijanje dodirivanja hrane ili insistiranje da se ona drži podalje.

Tri oblika restriktivnog jedenja

Prema Gorman, restriktivne poteškoće u ishrani mogu se pojaviti u tri glavna oblika, koja se međusobno mogu preklapati.

Senzorno zasnovane poteškoće odnose se na djecu koja izrazito negativno reaguju na miris, izgled, dodir ili prisustvo određene hrane. Kod njih čak i blizina hrane može izazvati fizičku nelagodu.

Motoričke poteškoće povezane su s problemima pri žvakanju. Umjesto zrelijeg, kružnog pokreta žvakanja, kod neke djece može se primijetiti obrazac u kojem jezik obavlja većinu posla, dok žvakanje traje dugo. Zbog toga mogu izbjegavati tvrđe teksture.

Poteškoće povezane s apetitom javljaju se kada dijete ne osjeća glad na uobičajen način ili razvije strah od jedenja, naprimjer nakon incidenta s gušenjem.

Ove poteškoće mogu biti prisutne istovremeno, zbog čega jednostavno insistiranje na tome da dijete proba samo jedan zalogaj često ne daje rezultate.

Pritisak može dodatno otežati hranjenje

Kod djece koja imaju senzorne ili motoričke poteškoće, zahtjev da pojedu određenu hranu može biti emocionalno i fizički naporan. Prema Gorman, pritisak može dovesti do još većih problema tokom obroka, posebno jer su kod ove djece zabilježene i veće stope anksioznosti.

Umjesto insistiranja na tome da dijete odmah pojede novu hranu, preporučuje se pristup “spolja prema unutra. To znači da dijete prvo može prihvatiti hranu na stolu ili tanjiru, zatim je dodirnuti, probosti viljuškom, pomirisati ili posmatrati, prije nego što je eventualno prinese ustima.

Uključivanje u pripremu hrane

Za djecu sa senzornim poteškoćama Gorman preporučuje uključivanje u aktivnosti u kuhinji bez pritiska da hranu moraju pojesti. Dijete može, naprimjer, isjeći bananu ili posuti sir, koristeći hranu koju već prihvata, a zatim postepeno biti u kontaktu s namirnicama koje odbija.

Kao jedan od pristupa navodi se i igra s hranom. Djeca mogu koristiti pire krompir, žele ili druge namirnice za različite aktivnosti, čime se omogućava kontakt s hranom bez očekivanja da će je pojesti.

Tokom obroka mogu se koristiti aktivnosti poput grabljenja, bockanja viljuškom, miješanja ili mazanja, kako bi dijete ostvarilo kontakt s hranom bez pritiska da je stavi u usta.

Kod motoričkih poteškoća važna je tekstura

Kod djece s motoričkim poteškoćama Gorman preporučuje postepeni rad na žvakanju i teksturama. To može uključivati glodalice za vježbanje žvakanja, tvrđu hranu poput celera ili sušenog manga, kao i postepeno povećavanje teksture hrane.

“Iste mišiće koje koristimo za jelo koristimo i za govor”, objašnjava Gorman.

Kako ističe, očekuje se da djeca razviju zreliji obrazac žvakanja do otprilike treće godine, što je ujedno period kada se određene govorne greške počinju razlikovati od onih koje se smatraju uobičajenim.

Zbog toga snažni oralni mišići, razvijeni kroz žvakanje različitih tekstura, s vremenom mogu podržati jasniju produkciju govora. Ako dijete nakon treće godine izostavlja krajeve riječi, motoričke poteškoće pri hranjenju mogu biti dio šire razvojne slike.

Vrijeme obroka može biti važno

Kod djece čije su poteškoće povezane s apetitom, Gorman preporučuje da roditelji pokušaju novu hranu ponuditi u dijelu dana kada je dijete najviše zainteresirano za jelo.

Ako dijete, naprimjer, ima najveći apetit ujutro, tada se može pokušati s uvođenjem nove hrane, dok se ručak i večera mogu usmjeriti na osiguravanje dovoljnog kalorijskog unosa.

Druga mogućnost je da se za isprobavanje nove hrane odvoje male užine između glavnih obroka, umjesto da se dodatni pritisak stavlja na već pune obroke.

Kada je potrebno potražiti pomoć

Studija je pokazala da između 18 i 29 posto djece s upornim restriktivnim načinom ishrane ima kliničke pokazatelje poput nemogućnosti napredovanja. Kod njih su zabilježene i veće stope kašnjenja u govoru, motoričkih problema i poteškoća s pažnjom.

Gorman navodi da je važno pratiti krivulju rasta. Ako dijete stabilno raste i ima uobičajene obrasce rasta i laboratorijske nalaze, situacija često nije razlog za zabrinutost.

Među znakovima na koje treba obratiti pažnju su pad krivulje rasta, izražena letargija i nutritivni nedostaci. Važno je obratiti pažnju i na česte bolove u stomaku, budući da je studija pronašla značajnu genetsku povezanost s gastrointestinalnim stanjima.

Prema Gorman, gastrointestinalne probleme važno je riješiti prije pokušaja proširivanja djetetovog repertoara hrane jer dijete koje se ne osjeća dobro vjerovatno neće željeti jesti.

Roditelji nisu krivi

Jedna od ključnih poruka je da roditelji ne bi trebali kriviti sebe zbog djetetovih poteškoća s hranom.

“Vaš je posao da ponudite hranu, a posao vašeg djeteta je da odluči hoće li je jesti“, navodi Gorman, ističući da taj princip vrijedi za svu djecu, a ne samo za onu s poteškoćama u hranjenju.

Roditelji, prema njenim riječima, prirodno mogu osjećati odgovornost za ono što se događa njihovom djetetu, ali pružanje podrške, izloženosti, prihvatanja i saosjećanja upravo je ono što djetetu treba.

Vrijeme potrebno za napredak razlikuje se od djeteta do djeteta. Neka djeca mogu pokazati poboljšanje za nekoliko sedmica, dok je drugima potrebno nekoliko mjeseci ili godina.

Saznanje da neka djeca hranu zaista obrađuju drugačije može pomoći roditeljima da umjesto pritiska i borbe pokušaju pristup prilagoditi potrebama djeteta.

Klix

Ne postoji jedna namirnica koja može da “izoštri” pamćenje ili spreči kognitivno propadanje, ali određeni obrasci ishrane imaju prilično dobru naučnu podlogu. Mediteranska i MIND ishrana, na primer, stavljaju naglasak na povrće, bobičasto voće, integralne žitarice, mahunarke, orašaste plodove, ribu i maslinovo ulje, a istraživanja ih povezuju sa boljim kognitivnim zdravljem tokom starenja. Dokazi ipak nisu dovoljni da bismo tvrdili da određena hrana može da spreči demenciju.

Nutricionisti izdvajaju sedam grupa namirnica koje se lako uklapaju u svakodnevnu ishranu.

1. Bobičasto voće

Borovnice, maline, jagode i kupine nisu zanimljive samo zbog vitamina. Njihove intenzivne crvene, plave i ljubičaste boje potiču od biljnih jedinjenja među kojima su antocijanini.

Bobičasto voće bogato je polifenolima, a istraživanja ispituju njihovu moguću ulogu u zaštiti ćelija od oksidativnog stresa i očuvanju kognitivnih sposobnosti. Posebno se izdvajaju borovnice, jagode, maline i kupine, dok Harvard bobičasto voće takođe ubraja među namirnice koje se povezuju sa boljim zdravljem mozga.

Najjednostavnije ih je dodati ovsenoj kaši, jogurtu ili smutiju, a van sezone možete koristiti i zamrznuto bobičasto voće bez dodatog šećera.

2. Zeleno lisnato povrće

Spanać, kelj, rukola i drugo tamnozeleno lisnato povrće obezbeđuju folate, vitamin K, lutein, beta-karoten i niz drugih biljnih jedinjenja.

Upravo je zeleno lisnato povrće jedna od grupa koja se često pojavljuje u istraživanjima zdravog starenja mozga. Jedna studija koju je finansirao američki Nacionalni institut za starenje povezala je MIND i mediteranski obrazac ishrane sa manjim brojem znakova Alchajmerove patologije u mozgu starijih osoba, a posebno se izdvojio unos zelenog lisnatog povrća. To je povezanost, a ne dokaz da spanać ili kelj sami sprečavaju bolest.

3. Masna riba

Losos, sardine, skuša i druge masnije vrste ribe među najboljim su prehrambenim izvorima omega-3 masnih kiselina EPA i DHA.

DHA je važna komponenta membrana nervnih ćelija, zbog čega masna riba ima posebno mesto kada se govori o ishrani za zdravlje mozga. Redovno konzumiranje ribe u istraživanjima je povezano sa boljom kognitivnom funkcijom i sporijim opadanjem kognitivnih sposobnosti tokom starenja.

Postoji, međutim, zanimljiva razlika između ribe i kapsula ribljeg ulja. Dok je veći unos ribe povezan sa manjim rizikom od kognitivnog propadanja, suplementi omega-3 nisu dosledno pokazali isti efekat.

4. Orasi, bademi i semenke

Mala šaka orašastih plodova može biti mnogo bolja užina od grickalica punih soli i zasićenih masti.

Orasi sadrže alfa-linolensku kiselinu, biljnu omega-3 masnu kiselinu, dok orašasti plodovi i semenke generalno donose kombinaciju nezasićenih masti, vlakana, minerala i biljnih antioksidanasa. Lanene i čia semenke takođe su izvori biljnih omega-3 masnih kiselina.

Ne morate da ih jedete same. Dodajte ih jogurtu, salati ili ovsenoj kaši, a količina veličine manje šake sasvim je dovoljna za jedan obrok ili užinu.

5. Pasulj i sočivo

Kada se govori o “hrani za mozak”, pasulj obično nije prva namirnica koja pada na pamet. A trebalo bi mnogo češće da bude na jelovniku.

Pasulj, sočivo, leblebije i druge mahunarke obezbeđuju biljne proteine, vlakna i vitamine B grupe. Folati i drugi vitamini B grupe učestvuju u brojnim procesima važnim za nervni sistem, dok vlakna imaju važnu ulogu u metaboličkom i kardiovaskularnom zdravlju.

Mahunarke su takođe redovan deo mediteranskog i MIND obrasca ishrane, koji se najčešće istražuju kada je reč o ishrani i zdravom starenju mozga.

6. Jogurt, kefir i fermentisana hrana

Veza između creva i mozga poslednjih godina postala je ozbiljna tema istraživanja. Crevni mikrobiom učestvuje u stvaranju i regulaciji različitih jedinjenja koja mogu biti povezana sa imunskim sistemom, upalnim procesima i komunikacijom između creva i mozga.

Na listi su jogurt, kefir, kimči i kiseli kupus kao fermentisane namirnice koje mogu doprineti raznovrsnosti i zdravlju crevnog mikrobioma.

Ipak, ovo je oblast u kojoj nauka još nema sve odgovore. Nije dokazano da porcija kiselog kupusa ili čaša kefira direktno poboljšavaju pamćenje, pa je preciznije posmatrati ih kao deo raznovrsne ishrane nego kao “lek za mozak”.

7. Maslinovo ulje

Ekstra devičansko maslinovo ulje jedan je od zaštitnih znakova mediteranske ishrane. Sadrži uglavnom mononezasićene masti, ali i različita biljna jedinjenja, uključujući polifenole.

Važno je i ono što maslinovo ulje može da zameni u ishrani. Kada se nezasićene masti češće koriste umesto izvora velikih količina zasićenih masti, to je povoljniji izbor za kardiovaskularno zdravlje, a zdravlje krvnih sudova veoma je povezano sa zdravljem mozga.

Nije poenta da svakog jutra pojedete sedam “namirnica za mozak”

Mnogo praktičniji način jeste da ih kombinujete tokom dana.

Doručak može biti grčki jogurt sa borovnicama i orasima, za ručak salata od zelenog povrća i pasulja sa maslinovim uljem, a za večeru riba sa povrćem i integralnim žitaricama. Tako se praktično u nekoliko običnih obroka uklapa gotovo cela lista.

I najvažnije – nemojte očekivati da će jedna šaka borovnica preko noći popraviti pamćenje. Američki Nacionalni institut za starenje naglašava da trenutno nema dokaza da jedna određena namirnica može da spreči Alchajmerovu bolest ili kognitivno propadanje povezano sa godinama. Mnogo više smisla ima dugoročni obrazac ishrane koji istovremeno čuva krvne sudove, srce i metaboličko zdravlje.

Izvor: ona.telegraf.rs

Platforme, slip haljine, traperice visokog struka – devedesete su se posljednjih godina prilično uspješno vratile u naše ormare. No, neke stvari iz tog desetljeća zapravo nikada nisu ni trebale comeback jer nisu ni izašle iz mode. Među njima su, pomalo neočekivano, i neki zdravstveni savjeti. Naravno, devedesete su nam ostavile i popriličnu kolekciju sumnjivih dijeta, opsesiju proizvodima s oznakom “bez masnoće” i ideju da je sve što dolazi u obliku fitness VHS kazete automatski put do savršenog tijela. Ipak, liječnici kažu da su neke tada popularne preporuke bile iznenađujuće dobre, a današnja istraživanja samo su ih dodatno potvrdila.

Doktor David Cutler, liječnik obiteljske medicine iz medicinskog centra Providence Saint John’s u Kaliforniji, podsjeća da su devedesete bile zanimljivo razdoblje zdravstvenog osvješćivanja. Razvijao se internet, kućni treninzi postajali su sve popularniji, napredovalo je liječenje HIV-a. Ovih sedam savjeta iz devedesetih položilo je stoga test vremena.

1. Prestanite pušiti

Devedesetih se još moglo pušiti na mjestima na kojima nam je to danas gotovo nezamislivo, ali upravo je tada snažnije počela rasti svijest o prestanku pušenja, a šire su se počela koristiti i pomagala poput nikotinskih flastera. Četiri desetljeća istraživanja kasnije, poruka je još snažnija. Pušenje je povezano s nizom bolesti, uključujući maligne i kardiovaskularne bolesti, a prestanak pušenja poboljšava zdravlje i očekivani životni vijek bez obzira na dob. Drugim riječima, za prestanak nije “prekasno” samo zato što netko puši desetljećima.

2. Jedite puno voća i povrća

Ispada da su roditelji ipak bili u pravu kada su nas tjerali da pojedemo povrće s tanjura. Početkom devedesetih u SAD-u pokrenuta je kampanja “5 a Day”, kojom se stanovništvo poticalo na pet porcija voća i povrća dnevno. Istraživanja koja su uslijedila nastavila su potvrđivati vrijednost prehrane bogate voćem i povrćem, ali i mahunarkama i cjelovitim žitaricama. Takav način prehrane povezuje se s manjim rizikom od kardiovaskularnih bolesti, nekih vrsta raka i prerane smrti.

3. Kućni treninzi stvarno funkcioniraju

Jane Fonda i VHS kazete možda su ostale simbol jednog drugog vremena, ali princip iza njih i dalje funkcionira. Samo smo kazete zamijenili YouTubeom, aplikacijama i streamingom. Još 1995. američki stručnjaci preporučivali su odraslima najmanje 30 minuta umjerene tjelesne aktivnosti većinu dana u tjednu. Današnje preporuke Američkog udruženja za srce govore o najmanje 150 minuta umjerene ili 75 minuta intenzivne aktivnosti tjedno, uz dva treninga snage. Najvažnija lekcija ostala je ista: ne morate imati članstvo u teretani da biste se redovito kretali.

4. Role su zabava, ali i ozbiljna tjelovježba

Ako ste devedesetih imali role, štitnike za koljena i dovoljno hrabrosti za nizbrdicu, bili ste dio jednog od najvećih rekreativnih trendova desetljeća. Rolanje je i danas odlična kardioaktivnost. Podiže broj otkucaja srca, aktivira mišiće nogu te pomaže ravnoteži i koordinaciji. Početnicima i onima koji posljednji put nisu stali na role još od vremena kada je *NSYNC bio na vrhu ljestvica, stručnjaci preporučuju kacigu i štitnike, ravnu podlogu i lagan početak.

5. Izađite

“Idi se igrati van” nije savjet rezerviran samo za djecu. Boravak na otvorenom jedan je od najjednostavnijih načina da se više krećemo bez osjećaja da smo odradili formalni trening. Hodanje je aktivnost niskog opterećenja koja može pridonijeti zdravlju srca, kondiciji i raspoloženju, a računaju se i vrtlarenje, planinarenje ili rekreacija s prijateljima. Ponekad je 20 minuta šetnje parkom mnogo realniji zdravstveni cilj od ambicioznog plana treninga od kojeg odustanemo nakon četiri dana.

6. Redovito cijepljenje ostaje jedna od najvažnijih mjera prevencije

Krajem osamdesetih američka stručna tijela preporučila su drugu dozu MMR cjepiva za svu djecu zbog epidemija ospica, a 2000. ospice su u SAD-u proglašene eliminiranima. Posljednjih godina ponovno su zabilježene epidemije, zbog čega liječnici naglašavaju da preporuka o redovitom cijepljenju nije izgubila na važnosti. Od devedesetih smo, osim toga, dobili i dodatna cjepiva, među ostalim protiv HPV-a, herpes zostera i RSV-a za određene skupine te novija pneumokokna cjepiva.

7. Viđajte se s ljudima uživo

Možda je upravo posljednji savjet iz devedesetih danas aktualniji nego tada. Prije Facebooka, Instagrama, WhatsAppa i pametnih telefona, druženje je mnogo češće podrazumijevalo da se ljudi doista nađu u istoj prostoriji. Liječnica obiteljske medicine dr. Alexa Mieses Malchuk smatra da je kontakt licem u lice danas posebno važan jer pametni telefoni i društvene mreže mogu oduzimati prostor kvalitetnim društvenim interakcijama. Istodobno, sve više učimo o tome kako pretjerano korištenje društvenih mreža i sadržaja dizajniranog da nam neprestano privlači pažnju može utjecati na san, raspoloženje i sliku o sebi.

Možda se ne trebamo vratiti baš svemu iz devedesetih; ne trebaju nam VHS kazete, dial-up internet ni obrve počupane u tanku crtu. Ali voće i povrće, kretanje i večer s prijateljima tijekom koje nitko svakih 30 sekundi ne gleda u telefon? Neke stvari doista nisu trebale izaći iz mode.

Izvor: jutarnji.hr

Roditeljski forumi i čet grupe puni su pitanja poput: „Da li je normalno da moja deca jedu samo bež hranu?“

Jedan od razloga za to je što njihova preferencija prema slatkoj hrani počinje veoma rano.

Čak i majčino mleko sadrži prirodne šećere od kojih ono može da bude prilično slatko.

Jednom kad počnu da jedu čvrstu hranu, navesti ih da pojedu brokoli ili kašiku spanaća ume da bude zaista težak zadatak.

Ali deci je potrebna raznovrsna ishrana koja sadrži mnogo voća i povrća.

Loša ishrana utiče na kogniciju, koncentraciju, ponašanje, pa čak i školski uspeh.

Gojaznost među decom je u porastu, što je povezano sa dugoročnim zdravstvenim problemima, kao i lošim obrazovnim ishodima.

Srećom po roditelje, istraživači su se pozabavili novim načinima da se poboljša ishrana kod dece i otkrili neka inovativna rešenja.

Postoji šest jednostavnih rešenja za koje nauka kaže da možete da isprobate kod kuće.

Davanje deci što više različitih tipova povrća još u ranom detinjstvu – i to često – može da dovede do pozitivnih promena, kaže Merion Heterington, profesorka biofiziologije na Univerzitetu u Lidsu, u Velikoj Britaniji.

Najuspešnije vreme za unapređenje odnosa vašeg deteta prema povrću je u predškolskom uzrastu.

„Ako ne započnete da povećavate izloženost deteta povrću do pete godine, već je prekasno“, kaže Heterington.

Studije su pokazale da je deci obično potrebno nekoliko ponovljenih izlaganja pre nego što prihvati neku novu hranu.

Dokazi su oprečni, međutim, kad je u pitanju koliko tačno puta treba da im ponudite hranu da bi je prihvatila – od pet do 15.

To verovatno odražava činjenicu da su sva deca različita.

Deci mlađoj od jedne godine možda je potrebno manje izlaganja nego predškolcima (3-4 godine), koji obično iskazuju više nivoa averzije prema isprobavanju nove hrane.

Ovaj proces može da započne čak i pre nego što je dete rođeno.

Postoje dokazi da se ono što majka pojede prenosi na fetus preko plodove vode i može da utiče na preferencije novorođenčeta prema hrani.

Prosto govoriti deci da je hrana dobra za njih može da vam se obije o glavu, jer su deca sklonija da odaberu hranu opisanu kao „ukusnu”, a ne kao „zdravu“.

Umesto toga, razmišljajte kad ćete im tokom obroka ponuditi povrće.

Serviranje povrća na početku obroka, kad su deca najgladnija, povećava verovatnoću konzumiranja.

„Deca će često jesti prvo ono što najviše vole“, kaže Heterington.

„I onda kad stignu do graška, više ga ne žele.“

I zato bi moglo da pomogne uklanjanje te konkurencije u vidu druge visokokaloričnije hrane.

Ohrabrivanje na povrće prvo takođe pomaže deci da se ne prejedu, kaže Barbara Rols, profesorka nutricione nauke na Državnom univerzitetu Pensilvanija, u SAD.

I dok povrće nije uobičajeni deo doručka u zapadnjačkoj ishrani, ne postoji razlog zašto ne može da se jede odmah ujutro.

Mogli biste da pokušate dodavanjem pečuraka i spanaća u omlet ili tikvica u mafine.

Na jednom ispitivanju iz 2023. godine, sprovedenom u osam britanskih vrtića, istraživači su otkrili da deca jedu povrće za doručak u više od 60 odsto slučajeva.

Ali važno je da im ponude.

Ako uvođenje povrća u doručak ili pred obroke deluje nerealno, jedan od pristupa bi mogao da glasi prilagoditi odnos onoga što se servira.

Smanjite količinu visokokaloričnih sastojaka u korist povrća.

Ili u praksi, povećati povrće kao prilog ili nastrugati povrće kao što su šargarepa i tikvice u sosove.

Studije pokazuju da ljudi obično jedu istu količinu hrane i povećanu količinu povrća kad se odnos mesa i povrća u porciji promeni.

Povećanje količine voća i povrća za 50 odsto na tanjiru deteta pokazalo se da povećava količinu koju ona pojedu.

Druga istraživanja su pokazala da predškolci jedu više povrća, a manje nezdrave hrane kad dobiju izbor između različitih vrsta povrća u vreme obroka.

Promena načina na koji dete doživljava hranu koju jede takođe donosi rezultate.

Uzmite u obzir da većina onoga što želimo da jedemo kreće od naših očiju.

Suočena sa više opcija, deca gravitiraju ka hrani koja izgleda najpoznatije i najatraktivnije.

To znači da promeniti kako se hrana servira može da pomogne deci da jedu više povrća.

Tim je otkrio da su deca bila sklonija da jedu novu hranu kad im je bila predstavlja umetnički na tanjiru.

Druga istraživanja su pokazala da deca jedu više voća i povrća ako su naseckana u zanimljive oblike, kao što su leptir, cvet ili meda, pokazujući da ako zdravu hranu pretvorite u zabavu, to može da joj pojača atraktivnost.

Učiniti zdravu hranu vidljivijom i pristupačnijom kao grickalicu takođe podstiče na konzumaciju, pokazala su istraživanja.

Pokazalo se da deca starosti od 10 do 13 godina jedu i biraju više povrća kad im je ponuđeno više vrsta u jednoj posudi sa unapred određenim porcijama, nego na nekoliko različitih tanjira.

Takođe se pokazalo da predškolci jedu 36 odsto više povrća kad je hrana podeljena u porcije na tanjiru sa različitim izborom.

Ono što roditelji jedu igra ogromnu ulogu u normalizovanju onoga što deca očekuju da jedu.

Ako roditelji jedu nezdrave grickalice veća je verovatnoća da će to raditi i njihova deca.

Roditelji koji jedu brzu hranu ili preskaču doručak takođe su skloniji da imaju decu koja će raditi to isto.

Studija sprovedena na školskoj deci na Novom Zelandu pokazala je da su deca roditelja koji jedu zdravije jela manje torti, čokolada i drugih slatkih grickalica.

Slično tome, deca čiji su roditelji redovno predstavljali uzor za zdraviju ishranu pokazalo se da uživaju u više voća i povrća.

Jedenje zajedno najmanje tri puta nedeljno povezano je sa zdravijom telesnom težinom, boljim prehrambenim navikama i povećanom verovatnoćom da se hrane zdravije ako i roditelji to rade.

Jedna studija takođe je pokazala da su oni koji su učestvovali u redovnim porodičnim obrocima imali veći nivo zdravije fizičke forme i da su pili manje zašećerenih sokova.

Veliki deo onoga što jedemo potiče od našeg odnosa prema hrani.

Istraživači takođe upozoravaju da vršenje pritiska na decu da jedu određenu hranu može da dovede do manjeg uživanja u hrani i manje zdrave ishrane.

Slično tome, nagrađivanje dece nezdravim slatkišima može da poveća njihovu preferenciju prema toj hrani.

Ali naprosto pustiti decu da se igraju sa hranom može da pomogne u smanjenju averzije prema hrani, prema jednoj studiji.

Istraživači su ohrabrivali decu da dodiruju, njuše i zgledaju sastojke kao što su cvekla i leblebije, ne očekujući od njih da ih isprobaju.

Deca su postala otvorenija prema nepoznatim sastojcima i bila spremnija da ih kasnije isprobaju.

Ohrabrivanje dece da učestvuju u kuvanju takođe je pomoglo da se poveća njihova želja za jedenjem nepoznate hrane.

Eksperimentalni kuvar Jozef Jusef, koji je sarađivao na ovoj studiji, kaže da je ključno preoblikovati način na koji deca doživljavaju hranu.

„Ima nečega u pretvaranju svega u igru i učestvovanju u čulnoj igri što funkcioniše kod dece“, kaže on.

„Kad su u veoma opuštenom ležernom okruženju bez pritisaka, deca su veoma voljna da se poigraju sa hranom i iskuse je i pokušaju da eksperimentišu sa različitim stvarima.“

BBC

Nutricionistkinja Lola Bigs rekla je za Metro da kupovni sladoled nije dobar izbor za rashlađivanje, uprkos tome što mnogi posežu za njim tokom velikih vrućina, a objasnila je i zbog čega.

“Može djelovati rashlađujuće u trenutku, ali sladoled sadrži mnogo masti i šećera, što znači da vaše tijelo mora više da radi kako bi ga svarilo, pa se poslije možete osjećati još toplije”, kaže nutricionistkinja.

Predlaže da zamrznuto bobičasto voće ili banane izmiksate s grčkim jogurtom kako biste dobili kremastiju teksturu, dok kokosova voda može poslužiti kao lakša i hidrirajuća opcija s manje dodatog šećera i više proteina.

U grupi namirnica koje bi takođe trebalo izbjegavati navela je čips i orašaste plodove. Kako je objasnila, takva hrana može pojačati žeđ i doprinijeti dehidrataciji, a zbog soli može izazvati i zadržavanje vode, nadutost i osjećaj nelagodnosti. Kao zamjenu savjetuje pečenu leblebiju s paprikom, koja pruža sličnu hrskavost, ali i dodatna vlakna i proteine.

Bigs upozorava i na bijeli hljeb, za koji kaže da sadrži malo vode i vlakana, pa tokom vrućina može ostaviti osjećaj težine i tromosti. Umjesto toga preporučuje lakše obroke, poput rolnica od listova zelene salate punjenih krastavcem, paradajzom, feta sirom i uz malo limunovog soka.

Za večeru predlaže jednostavna jela koja ne zahtijevaju mnogo kuvanja, poput poke boula s pirinčem ili miješanom salatom, tunjevinom ili lososom, šargarepom, leblebijom i kuvanim jajima. Kao dobar izbor navodi i takose s tikvicama i pasuljem, dok kao posebno hidrirajuće jelo izdvaja hladni gaspačo od paradajza, krastavca i crvene paprike.

Nezavisne

Ali koliko je toga zaista tačno, a koliko je samo još jedan wellness trend?Stručnjaci kažu da biljna ishrana zaista može da utiče na hormone, stanje kože, kvalitet kose i nivo energije, ali pod jednim važnim uslovom, da je pravilno izbalansirana. U suprotnom, može doći i do potpuno suprotnog efekta.

Koža često prva pokazuje promene

Mnogi koji pređu na ishranu bogatu povrćem, voćem, mahunarkama i zdravim mastima primete da im koža izgleda svežije i čistije. Razlog je uglavnom manji unos prerađene hrane, zasićenih masti i šećera, ali i povećan unos antioksidanasa.

Namirnice poput borovnica, avokada, paradajza, orašastih plodova i zelenog lisnatog povrća bogate su vitaminima koji mogu pomoći koži da izgleda zdravije i hidriranije. Posebno se izdvajaju vitamin C, vitamin E i omega-3 masne kiseline biljnog porekla.

Ipak, nutricionisti upozoravaju da naglo izbacivanje velikih grupa namirnica bez plana može dovesti do manjka gvožđa, cinka i vitamina B12, što se često prvo vidi upravo na koži, kroz siv ten, podočnjake ili pojačane nepravilnosti.

Kosa može biti jača, ali samo ako unosite dovoljno proteina

Jedna od najčešćih grešaka kod prelaska na biljnu ishranu jeste nedovoljan unos proteina. Kosa je veoma osetljiva na nutritivne deficite, pa ukoliko organizam ne dobija dovoljno proteina, gvožđa i zdravih masti, može doći do pojačanog opadanja kose ili njenog slabljenja.

Dobra vest je da se proteini mogu unositi i kroz biljnu hranu, pasulj, sočivo, tofu, tempeh, leblebije, kinoju i orašaste plodove. Kada je ishrana dobro organizovana, mnogi primećuju da im kosa postaje sjajnija i jača.

Energija i hormoni su usko povezani

Ljudi koji pređu na laganiju, nutritivno bogatu ishranu često kažu da imaju više energije i manje osećaja težine nakon obroka. Biljna hrana bogata vlaknima može pomoći stabilizaciji šećera u krvi, što utiče i na nivo energije tokom dana.

Međutim, hormoni veoma brzo reaguju na stres za organizam, a restriktivne dijete mogu imati suprotan efekat. Premali unos kalorija, proteina ili zdravih masti može dovesti do umora, problema sa ciklusom i hormonskog disbalansa.

Posebno je važno da žene koje prelaze na plant based ishranu obrate pažnju na unos proteina, vitamina B12, gvožđa, omega-3 masnih kiselina i vitamina D.

Nije poenta samo izbaciti meso

Stručnjaci naglašavaju da plant based ne znači automatski i zdravo. Pomfrit, testenina i grickalice mogu biti “biljni”, ali organizmu neće dati ono što mu je potrebno.

Najveću razliku obično donosi povećan unos celovitih namirnica, povrća, voća, mahunarki, semenki i kvalitetnih izvora biljnih proteina.

Upravo zato mnogi koji pravilno organizuju biljnu ishranu ne govore samo o promeni izgleda, već i o boljem snu, stabilnijoj energiji i osećaju da im telo “radi lakše”.

Izvor: Ona.rs

Kajgana, tvrdo kuhana jaja, omleti, pržena jaja, punjena jaja – jeo ih je na sve moguće načine. Sve je uklopio u strogu keto ishranu bogatu mesom, ribom, maslinovim uljem, sirom, jogurtom, orašastim plodovima i tamnom čokoladom.

Eksperiment je postao viralan jer su mnogi očekivali katastrofalne rezultate. Međutim, dogodilo se potpuno suprotno.

„Loš“ holesterol pao umjesto da poraste

Nakon mjesec dana Norwitz je uradio detaljne nalaze krvi kako bi provjerio nivo LDL holesterola, poznatog kao „loš“ holesterol.

Rezultat ga je, kako kaže, potpuno iznenadio.

„Mislio sam da se moj holesterol neće povećati, ali nisam očekivao da će pasti“, rekao je Norwitz.

Njegov LDL holesterol pao je za čak 18 posto, uprkos tome što je unos holesterola povećao gotovo pet puta.

Tu nije stao.

U posljednje dvije sedmice eksperimenta uveo je i oko 60 grama ugljikohidrata dnevno kroz voće poput banana, borovnica i trešanja. Nakon toga LDL je dodatno pao za još 20 posto.

Šta zapravo znači ovaj eksperiment?

Norwitz tvrdi da njegov cilj nije bio dokazati da su jaja „čudotvorna hrana“ niti da keto dijeta odgovara svima.

„Ne postoji jedna najbolja prehrana za sve. Neki ljudi žele zdravije srce, drugi više energije, treći dugovječnost. Ishrana mora biti prilagođena čovjeku, a ne obrnuto“, poručio je.

Stručnjaci ipak upozoravaju da ovakvi eksperimenti nisu univerzalna preporuka za sve ljude. Norwitz je mlad, zdrav i bio je pod medicinskim nadzorom, dok osobe koje imaju povišen holesterol ili srčane probleme ne bi smjele same praviti ovakve drastične promjene u ishrani.

Ipak, njegov eksperiment ponovo je otvorio staru raspravu: jesu li jaja zaista nepravedno proglašena „neprijateljem“ zdravlja?

Izvor: 6yka.com

Ako vam se čini da su svi odjednom “na biljkama” – niste daleko od istine. Sve više ljudi ubacuje pasulj, sočivo, tofu i razne biljne prahove u jelovnik, bilo zbog zdravlja, linije ili ekologije. Ponuda je nikad veća, od biljnih “mesa” do proteinskih šejkova, ali iza tog trenda krije se dosta pitanja – da li je to stvarno dovoljno dobro za telo, i šta treba znati pre nego što se upustite u tu priču?

Koliko su zapravo dobri biljni proteini?

Dugo se pričalo da biljni proteini nisu “kompletni”, odnosno da nemaju svih 9 esencijalnih aminokiselina koje telo mora da dobije iz hrane.

Zato su mnogi učili da moraju da kombinuju namirnice, na primer pirinač i pasulj. Međutim, novija istraživanja pokazuju da to nije toliko komplikovano.

Ako jedete raznovrsno, vrlo je verovatno da već unosite sve potrebne aminokiseline.

Jedno istraživanje iz 2019. pokazalo je da ljudi na vegetarijanskoj i veganskoj ishrani unose sasvim dovoljno proteina i aminokiselina. Ukratko – ta priča o nedostatku je dobrim delom “prenaduvana”.

Jedan važan minus: Vitamin B12

Postoji ipak jedna stvar gde biljke ne mogu da pariraju životinjskim proizvodima, a to je vitamin B12.

On je ključan za:

• rad mozga i
• stvaranje crvenih krvnih zrnaca.

Ako idete na to da budete “full” vegan, suplementacija B12 je praktično obavezna.

Plusevi i male zamke u vezi sa zdravljem

Generalno, prelazak na biljne proteine ima dosta benefita:

• lakše održavanje telesne težine,
• manji rizik od dijabetesa tipa 2,
• potencijalno duži život.

Ali postoji par stvari na koje treba da obratite pažnju.

Prerađena hrana

Nisu svi biljni proizvodi automatski zdravi.

Biljni burgeri, sirevi i zamene za meso često mogu imati:

• dosta soli,
• zasićenih masti,
• aditiva.

Neki su prihvatljivi, ali nisu za svaki dan. Čitajte deklaracije.

Alergije i osetljiv stomak

Ako ste osetljivi na:

• soju,
• orašaste plodove, ili
• imate problema sa varenjem (npr. iritabilna creva), morate pažljivije da birate izvore proteina, jer mnoge biljne namirnice imaju dosta vlakana.

Mit o soji: Da li je stvarno problem?

Soja je godinama na lošem glasu – priče o hormonima i raku kruže već dugo.

Ali realnost je drugačija.

Istraživanja pokazuju da soja:

• ne narušava hormonski balans, i
• može čak da smanji rizik od raka dojke.

Dakle, tofu i edamame su bezbedni i zdravi za većinu ljudi.

Biljke pobeđuju u priči o ekologiji

Ako vam je bitna planeta, biljni proteini imaju veliku prednost.

• Manje emisije gasova: Prelazak na vegansku ishranu može smanjiti lični ugljenični otisak i do 50%.
• Manja potrošnja vode: Proizvodnja govedine troši i do 6 puta više vode nego mahunarke.

Zato i globalne organizacije sve više preporučuju smanjenje unosa mesa.

Najbolji izvori biljnih proteina

Ako želite maksimum koristi, fokusirajte se na ove namirnice:

• Pasulj – protein plus vlakna (odličan za varenje)
• Sočivo – lagano, zasitno i bogato proteinima
• Tofu – svestran, upija ukus, lako se uklapa u sve
• Edamame – brz i praktičan snack
• Kinoa – kompletan protein
• Orašasti plodovi – praktični, ali kalorični

Šta je sa proteinskim prahovima?

Biljni protein u prahu (npr. grašak) je dobra alternativa whey-u, posebno ako:

• ste vegan ili
• ne podnosite laktozu.

U čemu je razlika?

Whey obično ima više proteina po meri.

Biljni može biti lakši za stomak.

Ukus? To je već lična stvar – mora malo testiranja.

Ko treba da bude oprezan?

Biljna ishrana je za većinu ljudi sasvim dobra, ali obratite pažnju ako:

• morate da smanjite so ili masti,
• imate alergije, ili
• ne podnosite puno vlakana.

Biljni proteini nisu samo trend, oni imaju ozbiljne prednosti i za zdravlje i za planetu, ali ključ je u balansu.

Nije poenta da izbaciš sve životinjsko preko noći, već da pametno ubaciš više biljaka u ishranu, bez oslanjanja na ultra-prerađene proizvode.

Ako to uradite kako treba, možete dobiti:

• dovoljno proteina,
• bolju probavu, i
• dugoročno zdravije telo.

Bez komplikovanja i bez “filozofije”.

Izvor: ona.telegraf.rs

Osobe sa osjetljivim probavnim sistemom
Trešnje sadrže značajnu količinu vlakana i prirodnih šećera, što može izazvati nadutost, gasove, bol u stomaku ili proljev, naročito kod ljudi sa osjetljivim probavnim sistemom. Kod osoba sa sindromom iritabilnog crijeva simptomi se mogu dodatno pogoršati, pa se preporučuje oprez ili ograničavanje unosa.

Osobe sa intolerancijom ili alergijom
Iako rijetko, moguće je biti alergičan na trešnje. Simptomi uključuju svrab u ustima, osip, probavne smetnje ili otežano disanje. Takođe, osobe alergične na polen breze mogu razviti unakrsnu reakciju na trešnje i slično voće.

Osobe koje pretjeruju s količinom
Čak i kod zdravih ljudi, veće količine trešanja mogu izazvati probavne tegobe. Pretjerana konzumacija može imati laksativni efekat i dovesti do proljeva ili nelagode. Preporučuje se umjerena količina, otprilike jedna porcija dnevno.

Osobe sa hroničnim probavnim tegobama
Trešnje spadaju među namirnice koje mogu fermentisati u crijevima, što kod nekih ljudi uzrokuje pojačane tegobe poput nadutosti i grčeva. Zbog toga osobe sa hroničnim probavnim problemima trebaju biti oprezne s njihovom konzumacijom.

Važno upozorenje o košticama
Koštice trešanja ne bi se smjele žvakati niti gutati u većim količinama. Mogu izazvati probavne smetnje, a u većim količinama sadrže i spojeve koji nisu bezbjedni za organizam.

Izvor: 6yka.com

Dr Dejvid Sabgir, kardiolog, često savetuje pacijente o zdravijim navikama. EatingWell donosi užine najradije preporučuje svojim pacijentima.

Kada je reč o užinama, dr Sabgir je njihov veliki ljubitelj. „Samo razmišljanje o tome tera mi vodu na usta, jer budimo realni – ko ne voli da gricka između obroka? Užina zapravo može biti odličan način da u toku dana unesemo namirnice bogate hranljivim materijama,“ rekao je za EatingWell.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Walk with a Doc (@walkwithadoc)

Evo tri užine za zdravlje srca koje ovaj lekar najčešće preporučuje i sam rado jede.

Užine za zdravlje srca: Orašasti plodovi s crnom čokoladom

Možda će vas iznenaditi što se čokolada nalazi na ovoj listi, ali tamna čokolada u kombinaciji sa šakom mešanih orašastih plodova može biti podjednako ukusna i hranljiva užina.

„Orašasti plodovi, poput oraha ili badema, sadrže nezasićene masti, dok tamna čokolada sadrži polifenole, poput flavanola i katehina. Konzumacija i zdravih nezasićenih masti i polifenola povezuje se sa manjim rizikom od kardiovaskularnih bolesti“, objašnjava dr Sabgir.

Pored koristi za zdravlje srca, polifenoli imaju i antioksidativna i protivupalna svojstva, što potvrđuju i nedavna istraživanja objavljena u časopisu Nutrition. Uz to, orašasti plodovi su i dobar izvor biljnih proteina.

Jednu šolju neslanih pečenih indijskih oraščića rasporedite po kalupu za mini mafine sa 24 mesta obloženom papirnim korpicama, stavljajući oko četiri oraščića u svaku korpicu. U srednjoj posudi pogodnoj za mikrotalasnu pećnicu iseckajte 170 g tamne čokolade (60–70%) i zagrevajte minut, pa promešajte, a zatim nastavite u intervalima od 20 sekundi dok se potpuno ne istopi, mešajući nakon svakog intervala. Kašičicom rasporedite po jednu kašičicu rastopljene čokolade preko oraščića, pospite prstohvat krupne morske soli i stavite u frižider da se stegne oko 30 minuta.

Humus s povrćem

Nema ničeg boljeg od hrskave užine uz kremasti dip. Zdravija zamena za klasičnu kombinaciju čipsa i dipa može biti varijanta bogata vlaknima, poput humusa i povrća.

„Humus se obično pravi od leblebija, drugih pasulja ili sočiva, koji sadrže vlakna koja mogu pomoći u snižavanju LDL (lipoproteina niske gustine) holesterola“, objašnjava dr Sabgir.

Povrće poput paprike, celera ili krastavaca takođe sadrži vlakna, kao i korisne vitamine i minerale.

Humus možete napraviti i sami. Jedan čen belog luka, oljušten i blago izgnječen, stavite u seckalicu s metalnim nožem dok se ne usitni. Zatim dodajte jednu konzervu od oko 400 g oceđenih i ispranih leblebija, tri kašike sveže isceđenog limunovog soka, tri kašike ekstra devičanskog maslinovog ulja, jednu kašiku tahinija i pola kašičice soli, pa sve obradite dok smesa ne postane potpuno glatka.

Avokado tost

Tost sa avokadom može biti lagani doručak ili zdrava užina, idealna ako želite da vas drži siti do sledećeg obroka. Dr Sabgir objašnjava zašto je ovo jelo posebno dobro za srce.

„Avokado sadrži dobre masti, uključujući oko 5 grama mononezasićenih masti u jednoj trećini srednjeg avokada, što može podržati zdravlje srca smanjenjem nivoa LDL, odnosno lošeg holesterola, u krvi- Dobre masti iz avokada u kombinaciji sa vlaknima iz integralnog hleba predstavljaju odličan spoj za zdravlje srca“, kaže doktor.

Dve kriške hleba od 100% integralnog brašna lagano tostirajte dok ne porumene, oko dve do tri minute. U manjoj posudi izgnječite jedan avokado, umešajte kašiku limunovog soka i četvrtinu kašičice mlevenog bibera, a zatim ovu smesu namažite na tost. Preko avokada poređajte dve kriške sveže mozzarelle, četiri kriške paradajza i četiri listića svežeg bosiljka, pa sve na kraju prelijte sa dve kašičice balzamiko sirćeta.

Izvor: buro247.rs