Upravo takav pristup, poznat kao “sunset clause”, poslednjih meseci sve više privlači pažnju onih koji veruju da ljubav, pored emocija, zahteva i svesnu odluku da se odnos neguje.

Dok ga jedni vide kao znak zrelog odnosa u kojem ljubavni parovi ne beže od teških tema, drugi smatraju da ovakva praksa može da unese nepotrebnu nesigurnost u nešto što bi trebalo da bude spontano.

Ipak, ideja nije da se ljubavi unapred odredi kraj, već da se spreči da ljudi ostanu zarobljeni u odnosima koji su vremenom izgubili bliskost, zadovoljstvo i zajednički cilj.

Dogovor koji podstiče iskrenost među partnerima

“Sunset clause” podrazumeva da par na početku veze odredi period nakon kojeg će otvoreno razgovarati o svom odnosu. To može biti nekoliko meseci, godinu dana ili neki drugi trenutak koji oboma odgovara. Cilj je da se proveri kako se partneri osećaju i da li njihove želje i dalje idu u istom smeru.

Takav razgovor ne bi trebalo da bude potraga za krivcem niti najava mogućeg raskida. Njegova svrha je da partneri dobiju priliku da izgovore ono što možda svakodnevno prećutkuju i da zajedno procene šta njihovoj vezi treba.

Zagovornici ovog koncepta smatraju da mnogi odnosi traju duže nego što bi trebalo jer ljudi često ostaju zbog navike, straha od samoće ili osećaja da su već previše uložili. Pravovremena pitanja mogu pomoći da se važne stvari ne ignorišu godinama.

Kada ljubav dobije “rok”

Stručnjaci za odnose često naglašavaju da stabilne veze ne opstaju samo zahvaljujući emocijama, već i spremnosti partnera da razgovaraju o promenama. U tom smislu, ovaj koncept može biti način da se odnos ne prepusti rutini.

Umesto čekanja da se problemi nagomilaju, partneri dobijaju priliku da ranije primete udaljavanje, nezadovoljstvo ili različita očekivanja. Nekada upravo jedan iskren razgovor može pokazati da postoji prostor za poboljšanje.

Ipak, postoji i drugačije mišljenje. Deo ljudi smatra da unapred određen trenutak za procenu veze može stvoriti osećaj pritiska i pretvoriti emocije u nešto što se meri kao obaveza. Za njih ljubav treba da se razvija bez unapred postavljenih kontrolnih tačaka.

Važnije od datuma je pitanje koje mnogi izbegavaju

Problemi u vezama najčešće ne nastaju iznenada. Češće se stvaraju kroz male razlike, neizgovorene zamerke i razgovore koji se stalno odlažu. Zbog toga pojedini terapeuti smatraju da bilo kakav oblik redovne provere odnosa može biti koristan.

Nije presudno da li će par imati zvaničan dogovor poput “sunset clause”, već da li postoji navika da se razgovara o osećanjima, potrebama i očekivanjima. Bez toga i najjače veze mogu vremenom izgubiti bliskost.

Za neke parove ovakav pristup može biti dokaz poverenja i želje da odnos grade svesno, dok će drugima delovati previše racionalno za nešto tako emotivno kao što je ljubav.

Možda se odgovor ipak krije u jednostavnom pitanju: da li smo i dalje srećni zajedno i da li biramo ovu osobu iz ljubavi, a ne samo iz navike?

Superžena

„Ja-poruke“ daju mogućnost deci da bliže upoznaju nas, roditelje. Često se krijemo od dece oklopom „autoriteta“, koji se trudimo da održimo po svaku cenu. Nosimo masku „vaspitača“ i bojimo se da je čak za trenutak podignemo. Ponekad se deca šokiraju, kada saznaju da mama i tata mogu nešto da osećaju. To ostavlja neizbrisiv utisak. Najvažnije je da ovakve poruke približavaju odraslog detetu, čine ga ljudskijim.

Nedavno sam čula telefonski razgovor majke i desetogodišnjeg sina. Majka (pedagog po profesiji) mu je pričala o tome, kako je njen težak čas prošao uspešno. „Ti znaš – pričala je ona – koliko sam se jutros brinula. Ali sve se dobro završilo i ja sam veoma srećna. I ti si srećan? Hvala ti!“ Bilo je prijatno posmatrati takvu emocionalnu bliskost između majke i sina.

Kada smo mi otvoreni i iskreni u iskazivanju svojih osećanja i deca postaju iskrenija u iskazivanju sopstvenih. Deca počinju da osećaju: odrasli im se poveravaju, pa i oni takođe mogu da se povere.

Preneću pismo jedne mame, koja pita da li je pravilno postupila.

„Muž i ja smo se rastali kada je sin imao šest godina. Sada ima jedanaest i počeo je svesno, ali više za sebe, da tuguje za ocem. Jednom mu je izletelo: „Išao bih sa tatom u bioskop, a s tobom ne želim.“ Jedanput, kada mi je sin direktno rekao da je tužan i nezadovoljan, odgovorila sam mu: „Da sine, tužan si. A najverovatnije si tužan što nemamo tatu. I ja sam isto potištena. Kada bi ti imao tatu, a ja muža, život bi nam bio interesantniji.“ Iz sina kao da se provalilo: naslonio se na moje rame i počeo tiho, gorko da plače i ja sam krišom počela takođe da plačem. Oboma nam je laknulo. Posle sam dugo razmišljala o tom danu i negde u dubini duše znam da sam učinila ispravno. Zar ne?“

Majka je intuitivno pronašla prave reči, rekla je dečaku o njegovoj muci (aktivno slušanje), a takođe ispričala o svojoj (Ja-poruka“). I to, što su oboje osetili olakšanje, što su se majka i sin približili, najbolji je dokaz efikasnosti ovih metoda. To se tiče i Ja-poruka“.

Od kada sam počeo da koristim „Ja-poruke“ – piše otac šestogodišnje devojčice, ćerka je skoro sasvim izbacila molbe tipa „Daj mi!“, „Igraj se sa mnom!“. Češće govori: „Ja bih želela“, „Ja ne mogu da dočekam“. Na takav način roditelji mnogo lakše počinju da se upoznaju sa osećanjima i potrebama deteta.

Detinjarije/Odlomak iz knjige Kako da se sporazumete sa detetom, Julija Borisovna Gipenrejter

Kako žene postaju zrelije, sve manje pristaju na odnose koji ih iscrpljuju, opterećuju ili ne donose iskrenu povezanost. Umesto velikog broja površnih poznanstava, biraju nekoliko kvalitetnih ljudi kojima zaista veruju.

Prestaju da ugađaju svima

Mnoge žene su odmalena učene da potrebe drugih stavljaju ispred svojih. Međutim, u četrdesetim godinama često dolazi trenutak kada odluče da više ne žive po tuđim očekivanjima.

Počinju otvorenije da govore šta žele, postavljaju granice i biraju život koji ih ispunjava. Takva promena nekim ljudima ne prija, pa se prijateljstva prirodno gase.

Više ne podnose površne odnose

Razgovori bez smisla, ogovaranja i odnosi koji se svode na formalnost s vremenom postaju zamorni. Žene koje sazrevaju traže dublju povezanost, iskrene razgovore i ljude uz koje mogu da budu ono što jesu.

Kada shvate da ih određeni odnosi više ne ispunjavaju, jednostavno prestaju da ulažu energiju u njih.

Život ih vodi na različite strane

Vremenom se menjaju prioriteti, ciljevi i način života. Neke žene grade karijeru, druge menjaju grad, posvećuju se porodici ili ličnom razvoju. Zbog toga se putevi sa starim prijateljima često razilaze.

Nekadašnja bliskost više nije dovoljna da održi odnos ako dve osobe više nemaju zajedničke vrednosti i interesovanja.

Čuvaju svoju energiju

Posle četrdesete mnoge žene počinju pažljivije da biraju kome poklanjaju vreme i emocije. Više ne žele odnose nakon kojih se osećaju iscrpljeno, iskorišćeno ili emotivno prazno.

Mir, stabilnost i mentalno zdravlje postaju važniji od održavanja kontakata po svaku cenu.

Uspeh ume da stvori distancu

Uspeh nekada može izazvati zavist i udaljavanje među prijateljima. Kada jedna osoba napreduje, menja posao, ostvaruje ciljeve ili postaje sigurnija u sebe, deo okoline to ne ume da prihvati.

Umesto podrške, pojavljuju se ljubomora, poređenja i prikrivena netrpeljivost, što često dovodi do pucanja odnosa.

Više ne pristaju na emocionalno iscrpljivanje

Mnoge žene godinama nose tuđe probleme, slušaju, savetuju i pokušavaju da budu oslonac svima oko sebe. Međutim, u jednom trenutku shvate da i same imaju pravo na mir.

Kada počnu da postavljaju granice i govore “ne”, pojedini prijatelji se udaljavaju jer više ne dobijaju pažnju na koju su navikli.

Lakše prepoznaju manipulaciju

Životno iskustvo donosi mudrost. Žene u zrelijim godinama mnogo brže prepoznaju manipulativna ponašanja, lažna prijateljstva i ljude koji ih koriste samo kada im nešto treba.

Zbog toga bez griže savesti prekidaju odnose koji im narušavaju mir.

Ne pristaju na jednostrana prijateljstva

Jedan od najvećih razloga zbog kojih se krug prijatelja smanjuje jeste to što žene više ne žele odnose u kojima samo one ulažu trud.Ako druga strana ne pokazuje interesovanje, ne javlja se, ne pita kako su ili se pojavljuje samo kada joj nešto treba, takva prijateljstva polako nestaju.

Standardi postaju viši

S godinama mnoge žene shvate koliko vrede i više ne pristaju na polovične odnose. Bilo da je reč o ljubavi, porodici ili prijateljstvu, žele iskrenost, poštovanje i podršku.

Nakon brojnih životnih iskustava, mir im postaje važniji od potrebe da po svaku cenu budu okružene ljudima.

Prerastaju prijateljstva koja opstaju samo zbog prošlosti

Neka prijateljstva opstaju samo zato što traju dugo. Međutim, zajednička prošlost nije dovoljna ako više nema razumevanja, podrške i bliskosti.

Pametne žene posle četrdesete sve češće biraju kvalitet umesto trajanja odnosa, pa bez straha puštaju ljude koji više ne pripadaju njihovom životu.

Manje prijatelja, ali više mira

Iako gubitak prijatelja može biti bolan, mnoge žene kasnije shvate da im je upravo to donelo više unutrašnjeg mira i zadovoljstva. Umesto velikog društva, biraju nekoliko iskrenih ljudi uz koje mogu da budu potpuno svoje.

Na kraju, broj prijatelja nije ono što određuje kvalitet života, već osećaj da ste okruženi ljudima koji vas razumeju, poštuju i prihvataju bez pretvaranja.

Ona.rs

Ovan

Životni savjet vam je da trebate paziti na svoje pretjerano samopouzdanje i hirovitost. Iako je samopouzdanje sjajno, vi to dovedete do krajnosti tako da mislite da se stvari koje se događaju drugim ljudima neće dogoditi i vama. Stavljate se u opasne situacije s vrlo malo razmišljanja o posljedicama i ne suzdržavate se kad nešto želite reći, pa možete ljutiti ljude i ne shvaćati zašto su uznemireni. Kad ste u opasnim situacijama nećete se izvući samo zato što ste to vi, poduzmite mjere opreza. Primjerice, ako se idete naći s nekim koga ste upoznali na internetu nađite se s njim na javnom mjestu, a ne na pustom putu na rubu šume.

Bik

Najbolji životni savjet Biku je da treba sebi davati veće izazove. Sigurno, kad se odlučite na nešto učiniti, to i napravite, ali rijetko izlazite iz svoje zone komfora. Morate pobijediti neke strahove i izvući se vani. Imate sve vrste vještina i talenata za koje ne znate da ih imate. Kad postignete nešto što nikad niste ni pomislili da biste mogli učiniti, osjećat ćete se odlično. Volite da vam je ugodno, ali postoje trenuci kada je najbolje što možete učiniti za sebe izložiti se nelagodi.

Blizanci

Morate se organizirati, Blizanci. Vaš život, poput vaše kuće često je vrlo neorganiziran. Kasnite na sastanke i zato se osjećate loše. Da ste više bili u rasporedu, iznervirali biste manje ljudi i ne biste se osjećali loše. Kada su stvari oko nas u neredu to utječe i na psihu pa i sami postajemo poput prostora oko nas. Sklonite, organizirajte i stavite stvari na svoje mjesto i vidjet ćete da ćete se osjećati puno uravnoteženije i skladnije.

Rak

Smanjite pritisak na svoje najmilije. Rakovi, možete preživjeti par sati i sami.  Vjerujte da vas vaši bližnji vole i da će vam se vratiti bez da se tako čvrsto držite. Nezavisniji ste nego što mislite, zato radite na tome da se malo distancirate od ljudi i stvari o kojima ste pomalo ovisni.

Lav

Vaš životni savjet jest priznati i uvažavati mišljenje drugih. Lavovi zapamtite da drugi ljudi mogu,a i neki i jesu ljepši i pametniji od vas i da su često u pravu i kad ne rade stvari onako kako ste vi zamislili da bi trebali. Svatko ima svoja uvjerenja i načine ponašanja. Bit će vam mnogo bolje umjesto da ih osuđujete da prihvatite.

Djevica

Životni savjet vam je da prihvatite nered svoje kreativne strane i uživate u njoj. Skloni ste suzdržavanju i samokritičnosti što može ugušiti vašu kreativnu stranu. Morate pustiti svoju kreativnu stranu, bez obzira koliko neuredna i kaotična bila. Kreativnost je divan dar i ne biste je trebali gušiti. Oslobodite je, više ste umjetnički nastrojeni nego što želite priznati.

Vaga

Vaš životni savjet je da odrastete. Nitko vas neće izbaviti iz nereda koji ste stvorili osim vas. Nećete iznenada dobiti nasljedstvo, niti vam ponuditi savršen posao, a da pri tom ne odradite što trebate. Morate preuzeti odgovornost za svoj život i izaći u svijet i učiniti ga svojim.

Škorpion

Morate se osloboditi svojih muka. Nije privlačan način na koji bilježite svaku sitnicu ili nepravdu koje su vam učinjena, niti je ispravno kada stvari gledate kao mnogo gore nego što zapravo jesu. Prestanite misliti da nekome možete pokazati što zavređuje osvetom jer to će na kraju ipak najviše vama naštetiti. Ukratko ne radite od buhe slona.

Strijelac

Vaš životni savjet je da usporite. Uvijek se vrtite od jednog do drugog mjesta, nikad ne odvajajući vrijeme za uživanje u pogledu. Vaše stalno kretanje i obavljanje stvari način je na koji se izbjegavate baviti svojim osjećajima, ali na kraju te će emocije zahtijevati vašu pažnju. Strijelci, odvojite vrijeme za predah i opuštanje. Ako možete, meditacija je sjajan način da se usredotočite i razmislite.

Jarac

Sjetite se da život ima puno više za ponuditi osim novca. Nije da nemate veze i druge stvari do kojih vam je stalo, ali novac je na vrhu popisa. Međutim, kad ste toliko fokusirani na zarađivanje i financijsku solventnost propuštate iskustva iz života. Trebate izdvojiti vrijeme kako biste bili sa svojom obitelji i ljudima koje volite. Ne preskačite te odmore i uživajte u slobodnim danima, ne ispunjavajte ih radom.

Vodenjak

Životni savjet vam je da morate uspostaviti ravnotežu između vlastitih osjećaja i osjećaja drugih ljudi. Ako vas netko uznemirava, postajete vrlo osjetljivi, ali ako vi njih uznemirite, skloni ste se zatvoriti u sebe i ne dopustiti drugima da vam kažu kako se osjećaju.

Nedostaje vam empatije, ali je očekujte od drugih. Vodenjaci, radite na tome da budete tamo zbog nekog drugog dok prolazite kroz emocionalni preokret i možda će vam to pomoći da ojačate kada ste ultra-osjetljivi.

Riba

Ne dopustite da vas lijenost prevlada tako da ne budete kreativni. Genijalni ste kada je riječ o kreativnosti – ponekad to dolazi u obliku umjetnosti, a drugi put u rješavanju problema. Međutim, kad se prepustite svojoj prirodnoj lijenosti, prestajete stvarati. Ne kažemo da ne možete imati stanke, samo ne dopustite da vas svlada i omami pa da ne možete učiniti ništa. Odvojite svaki dan vrijeme za ono što morate učiniti kako biste bili sigurni da ćete svaki dan imati malo vremena za inspiraciju i kreativnost.

Izvor:  miss7zdrava

Tražila je od mene pismo preporuke za buduću urednicu, napisano “ljudskim tonom, bez korporativnih fraza, a objektivno, bez izmišljenih pohvala”. Želela je da budući poslodavci znaju i njene loše strane.

„Ne želim da ušetavam u nečija očekivanja, koja sam im formirala lažnom slikom o sebi, a onda da se posle pravdam što se u to ne uklapam“ – napisala mi je.

Nasmejala sam se, jer sam se odmah setila jednog našeg razgovora, na koji je, znam, aludirala. Tada sam joj priznala da mi je život postao mnogo lakši kada sam prestala da se ljutim na ljude što ne odgovaraju mojoj slici o njima. Slici koju sam sama stvorila. Shvatila sam da je to moj teret – idealizovala sam ih i razočaravala se, umesto da naučim da ih vidim, sagledam i prihvatim onakvim kakvi jesu.

Ljude nije lako ni upoznati, ni razumeti. A zašto uopšte govorim o tome?

Iskrenost i molba moje saradnice podstakla me je na razmišljanje.

Šta bih volela da ljudi, profesionalno i privatno, napišu o meni? Živoj. Sadašnjoj.

Ono posle, kad me ne bude, ni ne interesuje me, najiskrenije.

Imamo li mi uopšte jasnu sliku o sebi?

Teško. Pretpostavljamo kako nas drugi vide, ali nikad ne znamo do kraja. A opet, nije li to i dobro – ostavlja prostor da nas iznova otkrivaju?

Neki nas ljudi vide kroz naše poslovne uspehe i stavove, drugi prepoznaju i cene ono krajnje ljudsko u nama – toplinu, sposobnost da razumemo i ostanemo, čak i kada nije lako.

Jesu li to, onda, njihovi prioriteti i vrednosti ili ono što je zaista dominantno u našoj ličnosti?

Znam, pitanja je mnogo.

Ideja? Anketiraću neke ljude. Probajte i vi.
Ne zbog utiska, već zbog radoznalosti. Malo sujete, malo sopstvenog „sagledavanja“ i „slaganja“. Ne u foldere, već u spoznaje – veština, vrednosti i tragova koje ostavljamo svojim malim, običnim životom, kroz činjenje i nečinjenje.
A da li će ljudi biti iskreni? Možda i neće. I opet, vredi pokušati.

Dok krckam dileme, kao napolitanku s lešnik kremom, mislim kako se i život najbolje otkriva kad se lomi, ali i kad se uživa u svakom sloju.

Balans između onoga što nas oblikuje i onoga što nas poziva da budemo svoje nije jednostavan. Kako biti ono što jesi, a ne ono što se od nas očekuje? Gde je granica između onoga što nam društvo “meri”, vrednuje,  kako nas vidi i onoga što nas zaista definiše?

Možda i nije važno.

Uostalom, ne poznaju nas svi u istim ulogama.

Možemo biti složene, nesavršene, a opet neodoljive. Grešiti i ne učiti iz greški odmah (ma ni kasnije!). Biti moderne, dok se i dalje oslanjamo na vrednosti koje su tu mnogo pre nas.
Najvažnije je da ostanemo u kontaktu sa sobom. Ne zbog utiska, već zbog istine.

U toj iskrenosti prema sebi krije se i snaga i mir koji tražimo.

Zato vas i podsećam. Svaka od nas ima mnoštvo ukusa i slojeva.

Tankih, hrskavih, nežnih i onih intenzivnih, gorko-slatkih.

Jednog dana odvažne i prepoznatljive poput Jaffa ukusa. Drugog, mlečne i nežno tihe. Trećeg zaigrane i buntovne, kao vanila s Madagaskara. A onda opet ozbiljne i istinite, tamne kao čokolada.

Ni život nikad nije samo jedan ukus.

Pronađi Jaffa napolitanku koja danas najbolje priča tvoju priču. I uživaj u toj kombinaciji.

I evo ga odmah u uvodu – „Prestanite da jurite perfekciju Ivana. Naučite da živite dobro i kada je život dovoljno dobar, ili samo dobar.“

Da budem iskrena, na prvi pogled mi se učinilo banalnim. Perfekcija? Ja sam možda ambiciozna, to je moje pogonsko gorivo, ali ne osećam se kao perfekcionista? Međutim, terapeut mi je objasnio – perfekcionizam nije isto što i težnja ka velikim ambicijama.

Perfekcionizam je progonitelj, neprestano nas navodi da idemo napred, ali mi zapravo nikada ne stižemo do konačne destinacije. Takođe, ne dopušta nam mir pa čak i onda kada uradimo sve ono što je u našoj moći. Moram priznati, terapeut je bio u pravu.

PRIHVATANJE DOBROG

Bombarduju porukama o savršenim karijerama, porodicama, životima, savršenim telima i savršenim partnerima, prihvatiti „dovoljno dobro“ može delovati kao kapitulacija – i jeste na neki način. Ali ujedno, to je čin hrabrosti. Terapeut mi je sugerisao da prestanem da tražim „pravi trenutak“ ili „pravu verziju sebe“. Život se, rekao je, ne događa u savršenim uslovima. Život se događa sada, u svoj svojoj nesavršenosti.

Primena ovog saveta bila je revolucionarna. Pre nego što bih poslala rizičnu poruku, umesto da je čitam po peti put, rekla bih sebi: „Dovoljno je dobra.“ Kada bih se pogledala u ogledalo, umesto da lovim savršeni ugao, pomislila bih: „Ovo sam ja. I to je dovoljno.“ Malo po malo, oslobađala sam se osećajaja da nisam dovoljno dobra.

PERFECIONIZAM

Ono što je usledilo nakon što sam primenila samo taj jedan savet primetila sam dosta promena. Počela sam da uviđam koliko prostora perfekcionizam zauzima u našim životima i koliko nas često koči, a da toga ni sami nismo svesni. Perfekcionizam nije samo težnja da budemo najbolji, već i strah od greške, od osude, od ranjivosti. A istina je, greške nas uče, osuda nije kraj sveta, i ranjivost nas povezuje s drugima.

Nakon nekoliko meseci primene ovog saveta, počela sam da osećam novu vrstu slobode. Moje vreme, energija i pažnja više nisu bili usmereni na sitne korekcije, već na stvaranje, učenje i uživanje u životu. Uvela sam i nove navike jer se više nisam plašila da li ću biti dovoljno dobra. Naučila sam kako da kažem „ne“ projektima koji su me iscrpljivali, kako da postavim granice u odnosima i, što je najvažnije, kako da budem ljubazna prema sebi.

Nije ovo čarobna formula mog terapeuta.

I dalje se povremeno uhvatim kako preispitujem odluke ili težim ka idealu, u poslu, prijateljstvima, ljubavnim odnosima. Ali sada imam alat da, udahnem i podsetim se: „Dovoljno je dobro. I ja sam dovoljno dobra.“

Ako ste ikada osetili da stalno jurite, da živite pod težinom očekivanja koja možda ni ne pripadaju vama, predlažem da probate ovaj savet koji je meni terapeut dao. Možda nije vaša svrha da budete savršeni. Možda je vaša svrha da budete dovoljno dobri – i da u tome pronađete savršenstvo.

Izvor: buro247.rs

Međutim, Jerotićev interes bio je mnogo širi od medicine, te se posvetio i proučavanju religije i filozofije. Njegova djela dotiču teme kao što su razvoj, moral, sloboda i smisao života. Njegova mudrost i introspekcija osvajali su čitaoce širom svijeta.

I kao predavač je bio sjajan, a njegove besjede i danas inspirišu i podstiču mnoge. Bio je otvoren za razgovor o životnim pitanjima i ohrabrivao je ljude da se upuste u unutrašnje putovanje samospoznaje. Često je govorio na predavanjima, kao i u svojim knjigama, o međuljudskim odnosima, vezama između partnera, o braku, roditeljstvu, kao i o prijateljskim relacijama.

Kada tražimo prijatelje, često se oslanjamo na to da imamo slična interesovanja, da su dobri ljudi, da imamo zajedničke vizije, da je to neko na koga možemo da se oslonimo. Ali, šta se desi kada nam prijatelj ukaže na našu grešku? Kako onda reagujemo?

Akademik Vladeta Jerotić je govorio: „Tražite ljude koji će vas pravedno kritikovati i koji će vam reći nešto što će vas trgnuti i vi ćete reći: „Hvala“ ili „U pravu si, gledaću kako da se popravim.“

U ovome se može skrivati i test prijateljstva. Pravi prijatelj je iskren, to je odnos gdje nema maski i pretvaranja, pa nas legendarni Jerotić podsjeća da neprijatelja učimo, a ne od prijatelja, navodi Krstarica, a prenosi Zadovoljna.rs.

„Mi ne volimo protivnike da slušamo uopšte. A to ste znali odavno – od neprijatelja učimo, a ne od prijatelja. Pa ko ti je prijatelj? Prijatelj ti je onaj koji ti kaže, nasamo: ‘Šta ti je bilo juče da si ono rekao? Šta ti je bilo da si ono uradio?’ Ovaj prijatelj drugi malo razmisli, pa kaže: ‘U pravu si, dragi moj. Hvala ti beskrajno. ‘ A ako je samo bio lažni prijatelj, reći će: ‘I ti meni to da kažeš! Ti više nisi od danas moj prijatelj.’ Eto vam test za prijateljstvo. Čujte od prijatelja, ako se usudio da vam kaže. Boji se prijatelj da vam kaže istinu neku u oči. Boji se da će izgubiti prijatelja. Pa onda ćemo od neprijatelja čuti neku istinu o sebi. Naravno, jednim dijelom, jer i oni pretjeruju. Razumije se“, zaključio je on, prenosi RTCG.

Jedna od najčešćih je ona u kojoj se prijateljica zaljubi pa se promijeni iz temelja. Prestane vam se javljati, vaše kafe postanu sve rjeđe, a druženja sve kraća. Njen novi partner sada je centar njenog svijeta, a vi se osjećate pomalo zapostavljeno.

I tu se otvara jedno vrlo škakljivo pitanje:

Šta ako nam se ne sviđa njen partner?

Iako prijateljstvo počiva na iskrenosti, prije nego što odlučimo priznati prijateljici da nam se ne sviđa njen partner, trebamo odgovoriti na nekoliko pitanja. Prvo i najvažnije jest – smeta li nam što naša osoba više nije stalno dostupna, ili on doista negativno utiče na nju?

Svaki početak je sladak pa tako i onaj ljubavni. U trenucima zaljubljenosti teško je skinuti ružičaste naočale – i to je sasvim normalno. Stoga je najvažniji savjet pustiti vrijeme da odradi svoje i vidjeti hoće li se situacija nastaviti i kad se njen novi ljubavni odnos konsolidira, a početna iskra malo utihne.

Iako će mnogi reći da prijateljici trebamo reći baš sve što nam je na duši, Julija iz Zagreba kaže da ju je takvo razmišljanje koštalo prijateljstva.

Bile smo kao prst i nokat, a onda se zaljubila. Već na prvu sam vidjela da on nije pravi ibor za nju zato što je pokušava promijeniti, a po meni je najvažnije prihvatiti osobu točno onakvu kakva je. Nakon što sam ja to rekla, prestala se javljati, otkazala je sve naše dogovore – izlaske, predstave pa čak i putovanje koje smo planirale sljedeći mjesec. Od tada ne mogu prestati razmišljati koja je od nas dvije ugrozila naš odnos. Ja, koja sam se petljala tamo gdje mi nije mjesto, ili ona, koja me tako lako prekrižila, govori Julija.

Doktorica psihologije Barbara Greenberg podijelila je nekoliko savjeta koji bi mogli pomoći u ovakvoj situaciji.

1. Situaciji pristupite delikatno

Ako smatrate da bi iskrenost mogla negativno uticati na vaš odnos, dajte joj vremena. Prvo upoznajte njenog novog partnera, a tek onda razmislite hoćete li podijeliti svoje osjećaje. Uzmite u obzir da je veza previše nova kako biste ju uopšte mogli ocijeniti.

2. Jesi li sretna?

Umjesto da direktno kritikujete njenog partnera, bolje postavite pitanje je li sretna i zadovoljna. Iskrenim razgovorom doći ćete do najboljeg rješenja, a ona će dobiti dojam da ste brižni, a ne ljubomorni.

3. Zapitajte se koje su doista vaše namjere

Ako ste zabrinuti za vaš odnos, možda biste joj trebali dopustiti da vas kratko stavi u drugi plan. S druge strane, ako ste zabrinuti za njenu sigurnost – tada odmah trebate reagovati, bez obzira na ishod situacije.

Razgovor je potom krenuo u drugom smeru i primetila sam da nije imala želju da čuje moje mišljenje o toj temi, pa nisam ništa rekla. Onda sam se setila da sam ranije i ja par puta izgovorila neke slične rečenice, sve dok nisam otišla na trening asertivne komunikacije i shvatila koliko je to bilo pogrešno.

Zašto nije OK vaša želja da budete direktni po svaku cenu sa drugima?

Asertivna komunikacija je vid funkcionalne komunikacije kojoj bi svi trebalo da pribegavamo. Ona predstavlja izražavanje naših misli i osećanja na direktan i adekvatan način, uz uvažavanje prava drugih ljudi. Dakle, to jeste direktna komunikacija, ali pritom ne treba zaboraviti i na druga dva bitna faktora u toj definiciji: adekvatnost i prava drugih ljudi. Upravo ta dva faktora izostaju u vidu komunikacije koji propagira poznanica iz primera.

Osoba koja ima potrebu da “saspe sve u lice” u stvari:

• želi da izrazi svoj stav i svoja osećanja (to joj je primarni cilj, a ne da pomogne drugoj osobi)
• ponekad tako u stvari želi da se izventilira
• u tom trenutku ne primećuje da je takav pristup drugoj osobi možda navalentan ili neadekvatan (ne razmišlja da li druga osoba uopšte želi to da sluša)
• time pokazuje nadmoć u tom trenutku (jer bi ona “to tako i tako” ili ta druga osoba nešto ne radi dobro, pa bi ona “to i to na njenom mestu”).

Iako je sve prethodno možda zvučalo grubo i verujem da ukoliko i vi propagirate ovakav pristup u stvari ne želite da povredite drugu osobu već želite da joj pomognete, znajte da vi u suštini ne radite to. Činite upravo suprotno – još više joj otežavate i možda joj dodajete samo još neka nova loša osećanja. Evo i zašto:

• druga osoba možda ne želi da sluša vaše savete
• treba joj samo jedno “razumem te” od vas (više o tome pročitajte ovde)
• teško joj je i želi da pričate o njoj i njenim osećanjima (a vi “sasipanjem u lice” u stvari akcenat stavljate na to kako biste VI nešto uradili/šta Vi mislite)
• treba joj saosećanje, a ne popovanje
• ne morate je čak ni kritikovati direktno, ali ako odmah govorite kako bi vi nešto drugačije uradili, to indirektno znači da ona nešto ne radi dobro (tako može osećati samo još veću neadekvatnost).

Kada ste direktni “po svaku cenu” vi u stvari ne komunicirate asertivno. Vi se u tom trenutku ponašate agresivno!

U našem jeziku pridev “agresivno” zvuči dosta grubo i uglavnom asocira na nasilje. Ovde ne moramo ići tako daleko u opisu, ali suština je sledeća:

Važno je KAKO, GDE i KADA ćemo nešto reći, a ne samo ŠTA ćemo reći.

I u tome je upravo osnovno objašnjenje zašto nije ok propagirati pristup “ja uvek saspem sve u lice”. Iako treba da izražavamo svoj stav i svoja osećanja, to ne možemo raditi UVEK i PO SVAKU CENU. Drugim rečima, to ne treba raditi onda kada takvo ponašanje krši prava i potrebe sagovornika.

Kako da izrazite svoj stav, a da pritom ne povredite prava i potrebe druge osobe?

Procenite da li druga osoba uopšte želi da sluša ono što imate da kažete.

Zapitajte se da li će joj iznošenje ličnog stava u konkretnoj situaciji pomoći ili će učiniti da se oseća još gore.

Ponekad je i ćutanje korisnije od bilo koje izjave u datom trenutku.

Obratite pažnju i na ton i gestikulaciju pri govoru, jer oni uglavnom komuniciraju mnogo više od reči koje izgovarate.

Razmislite još jednom da li ljudima treba vaša 100% direktnost, jer je ponekad tanka granica između asertivnosti i agresivnosti, čak i kada imamo najbolje namere.

Šta vi mislite o rečenicama “ja sve saspem u lice”? Da li je i vi nekad izgovarate? Da li su je vama nekad uputili? Kako ste se tada osećali?

Izvor: Creactive

Pokušaće da ti, bez da trepnu, prodaju priču kako je iskrenost po svaku cijenu poželjna i sjajna.

Nije ljubavi, nekad je čisti bezobrazluk upakovan lijepo.

Pokušaće da ti uvale par čokolada s natpisima poput “Nemoj ti prva” “Voli sebe” “Ko te voli vratiće se”

Ne jedi to, poješće ti živce. Popusti nekad, ne zato što si pametnija, već zato što želudac traži da se javiš prva. Pa možda zadnji put.

Opteretiće tu tvoju prelijepu glavu uvjeravajući te da je “sve u tvojoi glavi” i da “sve iz glave ide”, a ti i ja malecka znamo da je pola toga izvan tebe i da na neke stvari nećeš moći ni glavom ni šakama da utičeš.

Pričaće ti o tome šta čini pravu ženu kao da su je oni po receptu pravili, ali nas dvije znamo da ćeš nekad biti prava, a da ćeš se ponekad od sopstvenih i tudjih očekivanja malo i iskriviti. U redu je. Proći će.

Prodavaće ti razne teorije o tome šta bi ti trebalo, a šta ne bi, s svojom vaginom, jajnim ćelijama i životom da radiš. A ti reci da nemaš para sad. Javićeš se nikad.

Insistiraće na floskulama poput “ispunjen život”, “aktivnosti liječi”, “ustani u 5”.

Ljubavi, na vrijeme nauči da je dosada nepravedno zapostavljena i da je odmor jedini preduslov za bilo šta ispunjeno. Nemoj sve sad. Sutra ćeš.

I neću ja uvijek biti tu.
Jednog dana neću uopšte.

Ali već sad znam da ćeš znati šta je u redu da ti prodaju, a šta ne. I da ćeš nekad svjesno baciti bisere pred svinje.

Već sad znam da će svijet u kojem ćeš ti biti žena biti bar malo bolji. I znam da ćeš ti biti bolja nego što sam ja sad.

Piše ti u očima, sve moje najmoje.