Profit od malenog osećaja nedovoljnosti i umor zbog preterivanja

Beauty industrija je u tom slučaju odličan prevodilac kolektivnih strepnji. Da li je mršava, ili ne, da li se farbala, ili nije skoro posetila frizera, odakle te nove bore na čelu? Godinama je uspevala da zaradi na našem osećaju da nešto nedostaje za lepotu, da postoji još nešto na nama što bismo menjale. I ta logika je sasvim profitabilna. It is what it is. McKinsey podseća da je globalno beauty tržište od 2022. do 2024. raslo po stopi od 7% godišnje, a da se do 2030. očekuje godišnji rast do 5%.

Pukotina se, međutim, već vidi – potrošači su se umorili od preterivanja. Vrednosti se strože mere, a prazna obećanja teže praštaju. Živimo u eri edukovanih kupaca koji su jako često dobro potkovani (retinol, hijaluron, bakučiol, internet prostranstvo ispunjeno tekstovima koji samo čekaju da ih pročitate). McKinsey takođe beleži da su kupci sve više skeptični prema hajpu i usmereni na to da li proizvod zaista donosi rezultat. I ovo je važan trenutak u industriji koji se oseća. I sama na svojoj koži imam prilike da iskusim određene drugačije stavove – ne želim da zauvek budem nečiji projekat na kojem će se zarađivati.

Zašto bi moje telo bilo nekome nepresušni izvor inspiracije da se nešto mora poboljšati i unaprediti na njemu?

Iako je jako volim i njen sam deo već preko deceniju, mislim da je beauty industrija dugo bila vrlo snalažljiva i proračunata u pronalaženju novih načina da se nešto popravi, a možda i otključaju novi jezici za neke stare nesigurnosti.

Psihologija lepote: tvoje telo je tvoja stvar, ili je možda malo i Instagramova?

Pritisak da budemo bolje, lepše, sa manje bora, ispeglanije, zgodnije, mršavije, sa više mišića, je prilično velik. Tokom istraživanja za ovu temu, naišla sam na jedno globalno ispitivanje koje je objavio Dove, gde je čak 66% žena izjavilo da oseća pritisak da izgleda mladoliko, a gotovo dve od pet žena bi se odrekle godinu dana ili više svog života kada bi zauzvrat dobile idealan izgled ili težinu. I mnogo sam se zamislila nad ovim… isti izveštaj uzgred beleži da se jedna od tri žene oseća pod pritiskom da promeni svoj izgled zbog onoga što vidi na internetu. Vrlo surov podatak koji svedoči o tome da se život lagano izmestio u žute zone održavanja sopstvene prihvatljivosti. Naše telo izloženo stalnim pogledima više nije naše telo, nego odraz discipline. Novije studije pokazale su da se samopouzdanje smanjuje i da je usko povezano sa fizičkim izgledom, kao i pojavom anksioznosti. A čak postoji i istraživanje koje pokazuje začarani krug u kojem se stvara negativnija slika što se više novca i vremena troši na održavanje fizičkog izgleda. Drugim rečima, kada žena sebe sve više procenjuje na osnovu svoje spoljašnjosti, raste i verovatnoća da će u svoj izgled ulagati ne zbog ličnog zadovoljstva, već iz psihološke obaveze da ispuni određeni standard.

Kultura samopoboljšanja kojoj smo se (slučajno) povinovale

I mnogo pre nego što smo stigle da se zapitamo, bile smo izložene sugestivnim tvorevinama kulture samopoboljšanja – „correct“, „repair“, „reverse“, „fix“. Nismo kupovale samo serum da u njemu uživamo u večernjoj rutini posle napornog dana na poslu – mi smo kupovale osećaj odgovornosti, potvrde da radimo na sebi, da smo posvećene i da se nećemo prepustiti godinama. Ali tržište se menja i zajedno sa njim i emocionalna klima. Još je 2017. godine magazine Allure odbacio termin „anti-aging“ uz obrazloženje da na ovaj način starenje predstavljamo kao neprijatelja i nešto što treba pobediti po svaku cenu. Iako tada simboličan, danas se vidi da je ovaj postupak bio najava velikog zaokreta. Vogue je 2021. pisao o tome da je „potraga za savršenom kožom“ počela da ustupa mesto „skin positivity“ pristupu i da su brendovi, pod pritiskom kulture i publike, počeli da preispituju sopstveni marketing plan. Unilever je uklonio reč „normal“ sa ambalaža svojih beauty proizvoda i zabranio preterano fotošopiranje modela u kampanjama, a Glow Recipe je odustao od termina kao što su „flawless“, „poreless“ i „anti-aging“.

Longevity: nova filozofija ili samo nova reč?

Bojim se da će se potrošiti kroz mesec ili dva. Ali zanimljivo je da longevity nije samo nova ambalaža u koju će upakovati staru opsesiju mladošću, već može biti i pokušaj da se prebacimo sa kazne na kapacitet, i sa prikrivanja godina na kvalitet života koji živimo. Kad smo kod ovog termina, McKinsey je opisao u 2025. wellness kao globalno tržište vredno 2 triliona dolara i naveo da je za mlađe generacije wellness postao svakodnevna, personalizovana praksa. L’Oreal je početkom 2025. predstavio alat koji meri biološku starost kože na ćelijskom nivou, uz otvorenu poruku da je novo potrošačko stanje svesti usmereno ka tome da se fokus pomeri sa vidljivih znakova starenja, na mehanizme biološkog starenja.
Da li je lepota zarobljena u epruveti laboratorije vremena?

Longevity nije nimalo naivna reč, jer i sama može postati prefinjeniji oblik starog pritiska koji smo već svi osetili na svojoj koži. Vogue Business upozorava da biološka starost postaje nova forma identiteta i da će se budućnost lepote sve više oslanjati na spajanje estetike, biohakinga, i regenerativne medicine. Iako na prvu zvuči osnažujuće, ovo sa sobom može nositi nove posledice. Zamislite da je umesto pitanja „Da li izgledaš mlado?“, novo pitanje „Koliko uspešno umeš da upravljaš sopstvenim starenjem?“ Evo, već sam samu sebe zbunila.

I baš zato mislim da nikako nije dovoljno da brendovi jednu reč samo zamene drugom, prihvatljivijom javnosti, a da pritom zadrže isti panični ton da nešto moramo da menjamo. Ruku na srce, uvek ću više poverovati onima koji će uz obećanje o ’’lepšoj koži’’, da mi ponude i osećaj podrške uz dozu kvalitetnog humora. Vreme ionako ne možemo da pobedimo, hajde da se onda barem više zabavljamo dok gledamo kako nam izmiče.

Između discipline i nežnosti

Da ne spominjem sad jednu dobro poznatu frazu, ali da se ipak osvrnem na to kako posmatramo sebe. Bilo bi lepo da je manje kritike, a više zagrljaja sopstva. Manje osude, a više topline u tonu prema sebi. Manje prebiranja po tome šta nam fali, a više zahvalnosti na onome što jesmo. Svakako, biće mi zanimljivo da gledam kako će se određene kuće uskladiti sa aktuelnim tonom beauty epohe. Jer tu treba naći pravi balans – aktivni i efikasni sastojci, rezultati koji će biti bazirani na njima, koža zdrava i negovana. Ali nikako po cenu konstantnog osećaja da smo u zaostatku za nečim. Prava granica nije u broju proizvoda koje koristimo, niti u tome imamo li na policama retinol, peptide, ceramide ili SPF. Granica je u nama, u pitanju da li naš ritual počinje pažnjom ili krivicom.

Da li mažemo serum jer volimo svoje lice, ili zato što ćemo sumnjati u njegovu vrednost ako ga ne održavamo onako kako nam na Instagramu preporučuju?

Najveći luksuz je biti u miru sa samim sobom

Nije nova vest da je industrija dugo profitirala na našoj anksioznosti, ali želim da verujem da taj model više nije održiv. Možda se u svemu ovome što smo preživele do sad krije nova lekcija o lepoti u kojoj prestajemo da želimo da izgledamo bolje, i u kojoj učimo da razlikujemo dva pristupa brizi o sebi: disciplinu od nežnosti. Uostalom, ne želim da mi se više servira sa svih strana neka nedostižna fantazija večne mladosti. Biram da sebe gledam sa više razumevanja, a manje pritiska da nešto moram da menjam.

Izvor: bura247.rs

Mnoge sportašice suočene su s predrasudama zbog svog takozvanog netipičnog izgleda. Suludo je što uopće moramo to isticati kao netipičan izgled umjesto da prihvatimo činjenicu da su žene koje treniraju mišićave i jake.

Takva je i američka ragbijašica Ilona Maher koja je sa svojom reprezentacijom osvojila broncu na Olimpijskim igrama u Parizu.

Internetom se trenutno širi njezin video iz prosinca 2022. koji je opet postao aktualan jer je u Maher u njemu progovorila o negativnim komentarima na račun svog izgleda.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Fangirl Sports Network (@fangirlsportsnetwork)

“Na sekundu ću biti vrlo iskrena. Kao što vjerojatno možete primijetiti, malo sam plakala. Uvijek dobivam takve komentare, ali u posljednje vrijeme to se pojačalo. Nazivaju me muškarcem, kažu da sam muževna i pitaju jesam li na steroidima. Ljudi su uvijek su negativni i stavljaju žene u okvire, misle da žene moraju biti krhke i sitne, tihe i pokorne, ali nije tako. Žene smiju biti snažne i imati široka ramena, smiju zauzimati prostor i biti velike. Ne dopustite nikome da diktira kako biste se vi trebali osjećati u svojoj koži. Vi to odlučujete”, poručila je.

Potrudite se da je nabavite i nađete mesto u svom domu.

Počeli su topli dani, a sa njima i neki od problema koji mogu užasno da nas iznerviraju – pojavili su se komarci.

Ponekad ih i ne primećujemo, a već u sledećem trenutku vidimo njihov trag na telu i počinje da nas svrbi ujed. Dejan Dragićević, veliki ljubitelj biljaka, daje savet koju biljku da uvek imate u svom domu i da pritom onda o komarcima nećete ni razmišljati.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Dejan Dragićević (@dejan.deki.dragicevic)

– U pitanju je biljka tamjanika. Ona voli sunce, predivnog je mirisa, miris tamjana, od kog komarci beže. Tamjanika ima male, neugledne cvetove i ljudi je uglavnom gaje zbog dekoracije. Odlično se kombinuju sa petunijama – kaže ovaj stručnjak za biljke.

Svi vjerujemo da nas ljepota i seksipil mogu odvesti daleko u životu. Ako smatramo da pripadamo u kategoriju ,,nelijepih” – često ćemo pomisliti kako je svijet nepravedan, a naše samopouzdanje će ići silaznim putem.

Ovih sedam strategija može vam pomoći da se suočite s negativnim osjećajima u vezi svog izgleda.

Osvijestite teret društvenih očekivanja

Postoji čitava mašinerija šminkera, frizera, filtera koji stoje iza slika u medijima kojima smo bombardovani svakodnevno.

Slike selebritija, modela, Instagram influensera češće pripadaju domenu fikcije, a ne realnosti.

Lako je upoređivati sebe s ovim slikama. Međutim, ne zaboravite, ljudi koje svakodnevno gledamo na našim ekranima izgledaju savršeno, uz pomoć filtera ili čitavog tima ljudi posvećenog samo njima.

Razmislite šta za vas znači pojam ljepote

Često okrivljujemo naš izgled za sve u trenucima usamljenosti ili kada se osjećamo da ne pripadamo

Možda brinete da:

–           vaš fizički izgled utiče na vašu popularnost u školi i na poslu

–           ponašanje drugih ljudi zavisi od oblika i veličine vašeg tijela

–           niste dovoljno privlačni da biste pronašli romantičnog partnera ili zadržali interes trenutnog

Nažalost, istina je, mnogi ljudi donose prebrze zaključke na osnovu izgleda. Potpuno je normalno osjećati se povrijeđeno kad vas drugi ignorišu ili odbacuju. Ovo odbacivanje prouzrokuje bol i pokreće lavinu misli o vama i vašoj (bez)vrijednosti

Ako vidite sebe kao neprivlačnu osobu, može se desiti da ćete početi raditi  sve za ljepotu, samo da bi se osjećali socijalno prihvaćeno.

Prirodno je da želimo da smo privlačni drugima i da se osjećamo prihvaćeno. I da, naravno, fizički izgled igra veliku ulogu u privlačnosti, ali nije sve samo do fizičkog izgleda.

Neće vam svi suditi na osnovu konvencionalnih standarda ljepote. Mnogi ljudi neće ni obratiti pažnju na vaš fizički izgled. Oni će više obratiti pažnju na vaše druge kvalitete.

Tjelesni dismorfni poremećaj?

Tjelsna dismorfija podrazumijeva preokupiranost s dijelovima tijela koje ne volimo. Ljudi s poremećajem provode mnogo vremena razmišljajući o svojim,,manama”, stresiraju se oko njih i rade sve da ih sakriju.

Simptomi poremećaja:

–           Nisko samopouzdanje

–           Frekventno gledanje u ogledalo

–           Socijalne anksioznosti

–           Dermatillomania

TDP je relativno učestao poremećaj. U Americi, TDP pogađa 1 od 50 ljudi. Ovaj poremećaj se najčešće razvija tokom adolescencije.

Obratite se drugima za pomoć

Određeni mentalni problemi mogu da utiču na vaše samopouzdanje i na način na koji vidite sebe:

–           Depresija: depresija podrazumijeva nisko samopouzdanje i osjećaje bezvrijednosti. Život sa depresijom može da oteža brigu o sebi, koja pak, može da utiče na to kako doživljavate sebe.

–           Poremećaji u ishrani: Loša slika o sebi je česta kod ljudi koji se bore s poremećajima u ishrani. Pored težine i visine, ljudi s ovim poremećajem, vjeruju da imaju i druge nedostatke.

Sa terapeutom možete otkriti dublje uzroke ovih poremećaja. Obratite se psihoterapeutu kad:

–           razmišljate samo o tome kako ste ružni

–           Kad ste fiksirani na određene dijelove tijela

–           kad se osjećate bezvrijedno ili neprivlačno

Efekat reflektora

Ljudi su nesavršena bića i svako od nas ima neke mane.

Zahvaljujući ,,efektu reflektora”, mi često mislimo da drugi ljudi primjećuju naše fizičke nesavršenosti, javne nezgode i socijalne nespretnosti, nego što je to zapravo slučaj.

Vaša lična iskustva i percepcije utiču na vaš svakodnevni život. Vi ste glavna uloga vaših života što znači da se najviše fokusirate na stvari koje vi smatrate važnima. To je u redu. Ali imajte na umu: Svi drugi na svijetu razmišljaju na isti način.

Zbog uvjerenja da smo pod reflektorima, mi često pomislimo da i svi drugi mogu vidjeti naše nedostatke kao i mi sami.

Nekad nam se desi da nam čitav dan propadne zbog loše frizure ili loše radne uniforme.

Istina je da mnogi ljudi koje sretnete, uopšte ne razmišljaju o vama. Oni više razmišljaju o sebi – čak i kada ste vi hipersvjesni svog fizičkog izgleda.

 Posijajte sjeme ljubavi prema sebi

Ako ne volite sebe, bićete sve više svjesniji svog izgleda – i ne nužno zato što ste ,,ružni’’.

Osjećaji mržnje otežavaju nam da pratimo rutine koje bi nam mogle biti od pomoći.

Ljudi će prije osjetiti vaš nedostatak samopouzdanja i nesreću, nego što će primijetiti vaše fizičke nedostatke.

Ali samopouzdanje ne može da se lažira, bez obzira kako izgledate. Jedini put je put prihvatanja sebe.

Ljubav prema sebi se gradi kroz:

–           Postavljanje granica i  ispunjavanja emocionalnih potreba

–           Razumijevanje i regulaciju vaših emocija

–           Nježnost koju pokazujete sebi i svojim prijateljima

–           Prepoznavanje sebe kao unikatne individue

–           Izbjegavanje poređenja

Promijenite perspektivu o svom tijelu

Ljubav prema sebi je nekim danima nedostižna.

Ne možete uvijek promijeniti svoje tijelo ili druge aspekte vašeg izgleda: oblik očiju, akne ili druge kožne bolesti.

Možda ove stvari ne spadaju u kategoriju privlačnosti, ali one ne treba da vas zaustave da koristite vaše tijelo za pokret, posao, igru ili jednostavno rečeno, život.

Neutralni odnos prema vašem tijelu može vam pomoći da cijenite više šta vaše tijelo može da uradi, a ne kako izgleda. Ne morate da volite vaše tijelo ili vaše fizičke karakteristike da biste pronašli zadovoljstvo i sreću.

Jednostavno možete da prihvatite svoj izgled i da nastavite dalje.

Razmislite o nekoliko specifičnih promjena

Nije alarmantno ako ne volite neke odlike svog izgleda. Možda biste voljeli da znate kako da unesete promjene u vaš ormar ili da promijenite vašu frizuru, ali ne znate odakle da počnete.

Nema ništa loše u tome što želite da transformišete način na koji izgledate. Internet je tu da vam pomogne. Google pretraživač nudi mnoge savjete za brigu o koži ili promjenu stila, a potpuno je besplatan!

Jednostavne promjene, koje su u skladu s vašim fizičkim karakteristikama, mogu da vas osnaže i da vam pomognu da posmatrate sebe iz druge perspektive.

Nekoliko savjeta:

–           Birajte odjeću u kojoj se osjećate dobro

–           Pronađite frizuru koja odgovara vašem licu i tipu kose

–           Eksperimentišite s proizvodima za njegu lica dok ne nađete one koji odgovaraju vašem tipu kože

Neki ljudi pronalaze svoju ekspresiju kroz pirsinge i tetovaže.

Nema ništa loše u želji za fizičkim transformacijama , ali uvijek to radite za sebe, a ne zbog ispunjavanja nametnutih očekivanja.

Zaključak

Sam koncept ,,ružnoće” podrazumijeva da naše tijelo postoji za druge ljude. U stvarnosti, način na koji izgledate vas ne definiše. Romantične veze podrazumijevaju mnogo više stvari od samo fizičkog izgleda.

Važno je da zapamtimo da ne moramo izgledati na određen način da bi zaslužili i iskusili ljubav, sreću i radost.

Prevela: Iris Janković

Izložba je realizovana u saradnji Narodne biblioteke Istočni Stari Grad i Narodne i univerzitetske biblioteke Republike Srpske.

Prema riječima autora, za izložbu je korišćen dio materijala iz fondova Narodne i univerziteske biblioteke Republike Srpske, a nešto i iz fondova drugih biblioteka.

Blagojević je istakao da kroz ove oglase i reklame provijavaju humorističke note, koje su bitne i u današnjem marketingu, ali i da ima i ozbiljnih iz automobilske, kožarske ili tekstilne industrije.

– I prije 100 godina bili smo konkurentni sa Evropom, mogli smo ispratiti određene trendove i u grafičkoj pripremi i tehničkoj opremi toga doba – rekao je Blagojević.

Direktor Narodne biblioteke Istočni Stari Grad Saša Radović izjavio je da je cilj ove izložbe da se posjetioci upoznaju sa razvojem marketinškog pristupa kroz određeni period u štampanim medijima.

– Takođe, može se vidjeti i kako su oglašivači kroz marketinški pristup, putem novinskih članaka, časopisa ili drugih štampanih formata pokušavali privući pažnju čitalaca i potencijalnih potrošača – naveo je Radović.

Berislav Blagojević je magistar geografskih nauka, a odrastao je i školovao se u Brodu, Pančevu i Banjaluci, gdje trenutno živi i radi.

Blagojević je prvenstveno prozni pisac, ali piše i poeziju, eseje i književnu kritiku, a djela su mu prevođena na nekoliko svjetskih jezika.

Nemoj ga zauzimati previše, izgledaće da želiš šefovati.

Našminkaj se.

Zapravo, nemoj. Muškarci vole žene sa manje šminke.

Pokrij se ako ne želiš privući neželjenu pažnju.

Nemoj se pokriti, uvredljivo je i čudno.

Biti žena u 2017. godini teško je kao i godinama ranije, jer šta god radile, kako god izgledale, uvijek smo predmet rasprava, komentara i kritika. Od toga kako se oblačimo, nanosimo šminku, do toga kako se ponašamo na poslu, što se direktno reflektuje na majčinstvo. Sve je loše, ako žena to radi, rekli bismo, jer nikako udovoljiti svim potrebama svijeta.

Da stvari budu gore (ako uopšte mogu biti) ono što se očekuje od nas je totalno kontradiktorno. Žena je zatražena da skine burkini na plaži u Nici, ali samo mjesec dana prije toga voditeljka na televiziji je označena kao kurva jer je pokazala gola ramena. Tako su je okarakterisale i žene i muškarci, jer dobro znano je da ženska solidarnost nije na visokim granama.

Umjesto da se zapitkujemo šta društvo od nas želi, bilo bi bolje da odustanemo od potrebe da objasnimo svijetu ono što ga se jednostavno ne tiče. Upravo zato novinarka i modna ilustratorica Dejzi Bernard uzela je stvar u svoje ruke i iskoristila vještine koje ima, kako bi predstavila šta društvo misli i očekuje od žena, inspirisana crtežima francuskog umjetnika LaSauvageJane.

Konstantno imamo fraze tipa “našminkaj se, ali izgledaj prirodno” ili “ponašaj se kao dama, razmišljaj kao šef”, a u vezama naročito. Nemoj biti jeftina, ali nemoj biti ni frigidna. Ako nisi u štiklama, daj otkaz ili će ti ga dati, čak i ako ti krvare stopala. Ako si autoritet epiteti koji te prate su teška, nagla, impulsivna, jednom rječju kučka. Ako si muško, ništa onda, samo si šef, sa svim svojim osobinama.

U vezama izgledaj ženstveno, šminkaj se, lijepo oblači, obrij se, jer ako ne obriješ, pitaće te kao Adel nedavno, šta o tome misli tvoj momak? Ako izgledaš prirodno i ne radiš ništa od toga, pitaće se šta on radi s tobom takvom, običnom, neurednom i ružnom. Međutim, ako pretjeraš postaviće se pitanje šta je svrha toga. Da te drugi takvi gledaju? Ma neće moći. Ako si u vezi ljubomorna, onda si luda. A još si luđa ako nisi, jer ako imaš kombinaciju prirodnog izgleda i manjka sumnjičavosti, ode ti taj tvoj muškarac.

Dekolte jednako laka žena.

U kulturi prezasićenoj digitalno izmenjenim slikama naizgled savršenih žena, odgajanje devojke sa visokim samopoštovanjem može biti zaista zastrašujuće. Ali kao roditelji, imate veliki uticaj — i onim što kažete i onim što radite.

Naravno, to nije nimalo lako. Nakon primarne socijalizacije koja je zastupljena u porodičnoj kući, nastupa sekundarna – okolina, društvo i škola. Na sve to, dodajte i društvene mreže i dobijate recept za “katastrofu”.

Današnje trendove diktiraju žene upitnog morala i veštački izmenjenog izgleda, a nijedna majka ne želi da njena devojčica pronalazi uzore na pogrešnom mestu. Kako to sprečiti?

Evo nekoliko saveta kliničkog psihologa za adolescente dr Meri Runi.

1. Model prihvatanja tela

Mame imaju ogroman uticaj na sliku koje ćerke kreiraju o svom telu. Nikad ne bi trebalo da pitate svoje žensko dete: „Da li u ovim farmerkama izgledam debelo?“.

Ne govorite naglas o svojoj opsesiji hranom i ne umanjujte sopstveni izgled.

Izbegavajte ono što se naziva “moralnost usmenog govora” – da o hrani i sebi govorite kao o „dobrom” ili „lošem”.

2. Medijska pismenost

Odvojite vreme i gledajte sadržaj koji je zanima, zajedno sa njom. Koliko god vam delovalo besmisleno ili nezanimljivo, to je pravo vreme kad možete da iznesete svoje mišljenje i sugestije.

Pomozite joj da razvije kritičko oko kroz koje će dekodirati i filtrirati medijske poruke.

3. Ne odgajajte je kao nekog ko treba da udovoljava

Ohrabrite je da se zalaže za ono što joj treba i želi.

– Stvorite prilike da ona koristi svoj glas – savetuje Bog: – Pitajte je “Šta želiš od života?”. Pustite je da napravi izbor i onda poštujte isti.

4. Timski sportovi u ranom detinjstvu

Istraživanja pokazuju da devojke koje se bave timskim sportom imaju veće samopoštovanje.

– Po mom iskustvu postoji vrlo česta korelacija između devojaka koje se bave timskim sportovima i devojaka koje pate zbog niskog samopoštovanja jer validaciju traže u očima dečaka, a ne svojih koleginica – ističe psiholog.

5. Mame, ne pozajmljujte odeću od ćerke

Želite da dozvolite detetu da razvije sopstveni izgled i svom stilu doda lični pečat. Zato je važno ne kupovati garderobu ćerkama koje stupe u tinejdžersku fazu, već ih pustiti da same biraju.

6. Usmerite svoje pohvale

Uravnotežite komplimente o izgledu i više pažnje posvetite komplimentima zasnovanim na tome ko je ona i šta radi.

– Izazovite sebe da svaki kompliment koji date o izgledu svoje ćerke uparite sa najmanje dva komplimenta o nečemu što nije zasnovano na izgledu i uradite isto za druge devojke koje vam ukrste put – prijateljice vaše ćerke, nećake, itd. – ističe dr Meri.

Pomozite joj da izgradi veštine koje su nezavisne od fizičke estetike tako što ćete je uključiti u aktivnosti koje grade osećaj samopouzdanja, umesto da se fokusirate na spoljašnost i kupovinu materijalnog.

Pravi način su sport, muzika, umetnost, sve što može pomoći devojkama da se izraze rečima, kreativnošću ili aktivnostima, a ne kroz njihov izgled ili ono što nose na sebi.

7. Pohvalite trud, a ne učinak

Manje se fokusirajte na ishod, a više na napore i razvoj novih veština.

Majstorstvo je ono što gradi samopouzdanje, a učenje da se toleriše neuspeh podstiče otpornost.

8. Pazite koje časopise imate u kući

Istraživanje pokazuje da se nakon 15 minuta gledanja modnog časopisa, raspoloženje menja sa radoznalosti i entuzijazma na upoređivanje i ponižavanje.

Ovo je posebno opasno u današnjem vremenu u kojem je konzumacija društvenih mreža uveliko preterana.

9. Ne govorite loše o drugim ženama

Svojim primerom postavljate model ponašanja koji će slediti vaša ćerka. Ukoliko ogovarate druge žene, najverovatnije je da će i ona raditi isto.

– I ne dozvolite da to rade dečaci ili muškarci u vašem domaćinstvu. Ne dozvolite deci da se zadirkuju oko hrane ili izgleda – zaključuje dr Meri, a prenosi “Childmind”.

10. Ne tretirajte je kao “damu u nevolji”

Ovo posebno važi za očeve. Jasno je da je ona vaša princeza i da želite da je zaštitite, ali ukoliko to radite neumereno, ona će se kroz život konstantno oslanjati na muški rod da bude tu da je spasi.

Trend mršavosti među ženama jači je nego u prošlom veku kada je dominirala Tvigi, a potom Kejt Mos.

Svaka žena, od 7 do 77 godina želi da bude najmršavija verzija sebe. Niko više ne priča o zdravlju. Pojedine devojke čak i ne treniraju jer ne žele zategnuto i mišićavo telo – one žele da izgledaju mršavo.

O tom trendu, kao i želji da se podmladimo najbolje je rekla Vedrana Rudan u jednoj od najčitanijih kolumni na njenom sajtu. Prenosimo je u celosti:

“Zapanjila sam se. Jedna od tri najbolje hrvatske televizijske voditeljke već mesecima ne silazi sa naslovnica ženskih časopisa jer je najzad postala ”normalna”.

Presrećno izjavljuje kako nakon ko zna koliko godina može na sebe navući suknjicu koju je nosila u osmogodišnjoj školi. Žena u četrdeset i drugoj čuva suknjicu koju je nosila u osmogodišnjoj školi? 

Još je bizarnije što je sletela na sve naslovnice tek kad je postala kostur. Zašto visokoobrazovana, pametna, lepa žena sebe svodi na vešalicu za dizajnerske haljine koje su kreirali pederi opsednuti guzičicama dečačića u četvrtom osnovne?

Moderne žene svih godina nasedaju manipulaciji plastičnih hirurga i zagovaratelja Dachau-looka. Privlačne smo samo kad možemo zaklepetati kostima?

Severina na svojim štapićima više ne liči na sebe. Anđelina Džoli ima četrdesetak kilograma, u čizmama, Kejt Midlton ima nešto sitno više od četrdeset na visinu od metar i sedamdeset i pet.

Koliko ženu kad navrši tridesetu može pomladiti anoreksija? Nimalo. Naša voditeljka samo fotošopirana može izgledati kao devojčica iz osmogodišnje škole.

Koji život? Dođeš uvečer kući, otvoriš frižider, izvučeš iz njega list salate, ubaciš ga u usta, zaliješ čašom vode i tako… Do kraja života.

Jesmo li totalne ludače, mi žene? Definitivno.

I dok naša voditeljka u gledanoj televizijskoj emisiji zbog koje je od sebe učinila to što je učinila leluja na tankim nogama, struk joj kao u ose, pokraj nje voditelj. Zadrigli muškarac u odelu, sako mu puca, gledaoci samo čekaju kad će sa trbuha nekome iz publike lansirati dugme u oko.

Nimalo ga ne brine što liči na kasicu prasicu. Zna da su muškarci neodoljivi u svakom obliku. 

Nakon emisije, raskopčan, odlazi doma, tamo gurne glavu u frižider i krene ga čistiti od kulena, sira, pive i kolača. Nikad taj nije od mame tražio da mu iz njegovog ormara izvuče pantalone iz šestog razreda. Nikad taj neće dati intervju kako je ovih dana uskočio u pantalone iz sedmog razreda. Da tako nešto kaže odmah bi ga odvezli u ludnicu.

On nije lutka, on je osoba. Ne sviđa mi se samouvereni debeljko zato jer je inkarnacija svih muškaraca kojima se, s pravom, živo je*e kako izgledaju. Život je samo jedan. Oni svoje trbušine ponosno nose, na svakom koraku dižu potkošulje i češkaju burad kad ih svrbi.

A mi… Pumpamo sise, brišemo bore, skidamo kilograme, vraćamo se u mladost u koju se niko ne može vratiti. Prežalosna sam zbog one ženske. Nadam se da će ovih dana ipak napuniti frižider. Ako joj zbog toga prigovore neka punih ustiju promrmlja da je svoga tela gospodar.

Ma, bit ću iskrena. Zašto me ta priča toliko pogodila?

Ovih dana uporno pokušavam na sebe navući svoju trudničku haljinu iz sadamdeset i pete. Ne ide pa ne ide. A vidi nju. Za koji će dan na ekranu skakutati u pelenama.”

Bio je to praznik za onaj dio komentatora na društvenim mrežama koji najviše vole analizirati nečiji izgled.

Doduše, većina komentara ovaj put se odnosila na činjenicu da Ivana Knoll svoje fotografije na Instagramu često obradi do neprepoznatljivosti pa su ove neobrađene pokazale kako zapravo izgleda kada ne izbriše svaki trag stvarnosti sa svog tijela.

E sad, dio kritičara osvrnuo se generalno na njen izgled, nezavisno  o vještinama provlačenja kroz filter, i tu dolazimo do malog problema. Ili možda ipak velikog s obzirom na to u kakvom su porastu poremećaji poput tjelesne dismorfije koji ljude dovode do iskrivljenog doživljaja sopstvenog tijela i opsesivne težnje fizičkom savršenstvu.

Uslovno rečeno savršenstvu jer ko od nas uopšte ima pravo definisati kako izgleda savršeno tijelo?

Gle kako je masna, kaže jedna komentatorica. Bezveze, celulitna, nikakva u licu i tijelu, nadovezuje se druga. Govore li svojim prijateljicama da su masne i nikakve? Vjerojatno ne. Draga, izgledaš top, reći će njima i zalijepiti im vatricu ispod fotke. Ali Ivani Knoll pobrojat će svaki “šlauf” i svaki milimetar celulita.

Da se opet vratimo na ono očito – komentarisanje njenog izgleda u kontekstu sadržaja koji Knoll svojevoljno obrađuje i objavljuje na društvenim mrežama je shvatljivo, ali  proglašavanje žene koja izgleda dobro i normalno masnom bezveznjačom šalje potpuno pogrešnu poruku svim drugim ženama koje, eto, nisu maksimalno utegnute i ne preziru loše ugljenehidrate.

Ruku na srce, živimo u svijetu u kojem i Jennifer Lopez, ovisnicu o tjelovježbi koja trenira svakodnevno, nazivaju salastom. Nedavno se na internetu povela velika rasprava o tome kako Margot Robbie izgleda prosječno i uopšte  nije velika ljepotica kakvom je predstavljaju.

Tko je uopće dovoljno dobar za sve te stroge kritičare koji su sigurno, svi od reda, isklesani fitness-treneri i misice sa savršeno simetričnim licem?

Stavit će se u ulogu kreatora javnog mišljenja i rezolutno osobu proglasiti ovakvom i onakvom samo zato što ne odgovara njihovim osobnim standardima, a poslije se iščuđavati količini filtera kojima pokušava prekriti sve mane koje su im nabrojali.

Holivudska zvezda Šeron Stoun u svom poslednjem intervjuu za Vogue Arabia otkrila je da više ne planira da ide na estetske zahvate. Iako je ranije koristila botoks, s time takođe prestaje. Kaže da ju je jedan od njenih bivših partnera ostavio jer je donela tu odluku, prenosi City Magazine.

Naime, kako je prepričala, pitao ju je da li planira da koristi botoks, na što je ona odgovorila „ne”, a on taj odgovor nije najbolje prihvatio.

„Videla sam ga još jednom nakon toga i više nije bio zainteresovan za mene. Ako neko ne vidi u meni više od botoksa, onda molim vas, znate gde su vrata”, poručila je. Nije otkrila ime partnera koji ju je ostavio zbog ovog razloga.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Vogue Arabia (@voguearabia)

Istakla je i kako je učvrstila svoj stav nakon aneurizme 2001. godine koja ju je zamalo koštala života. Tada je operacija trajala sedam sati, a proces oporavka je bio dugotrajan.

„Bilo je perioda kad sam koristila botoks, filere i slično, a onda sam imala veliki moždani udar i devetodnevno krvarenje u mozgu i morala sam da primim više od 300 injekcija botoksa i filera kako bi mi se jedna strana lica vratila u normalu“, prisetila se.

Iako je Šeron govorila da je zadovoljna u svojoj koži, kaže da je svesna da žene s godinama postaju nevidljive u svetu u kom vladaju seksizam i predrasude o godinama.

„Mislim da u umetnosti dostojanstvenog starenja postoji nešto seksi u posedovanju nesavršenosti. To je senzualno. Ljudi se boje promena i toga da će nešto izgubiti. Ne razumeju da time takođe nešto dobijaju. Na primer, kada sam izgubila punoću lica, dobila sam sjajne jagodice”, rekla je.

Preuzeto sa: rs.n1info.com