Zašto se sve više govori o odlaganju menopauze?

Odlaganje menopauze moglo bi da produži reproduktivni period žene, ali interesovanje za ovu temu neme veze samo sa mogućnošću trudnoće.

– Mislim da je jedna od najvećih zabluda o menopauzi to da je ona samo problem plodnosti – kaže dr Berenice Benayoun, profesorka gerontologije i bioloških nauka na University of Southern California’s Leonard Davis School of Gerontology.

Vreme ulaska u menopauzu dovodi se u vezu i sa opštim zdravljem. Tokom perimenopauze i menopauze jajnici postepeno smanjuju proizvodnju hormona poput estrogena i progesterona, koji imaju zaštitne funkcije u različitim delovima organizma. Smatra se da pad nivoa ovih hormona doprinosi povećanom riziku od pojedinih zdravstvenih problema koji imaju veze sa menopauzom, uključujući srčane bolesti, moždani udar i osteoporozu.

Uloga ovih hormona mogla bi da objasni i zašto se kasniji ulazak u menopauzu u pojedinim istraživanjima dovodi u vezu sa manjim doživotnim rizikom od određenih bolesti, kao i sa dužim očekivanim životnim vekom.

Koji faktori utiču na početak menopauze?

Uprkos sve većem interesovanju za odlaganje menopauze, trenutno ne postoje dokazani postupci kojima se njen početak može namerno pomeriti. Istraživači su, međutim, identifikovali brojne faktore koji utiču na vreme ulaska u menopauzu. Neki od njih ne mogu se promeniti, a među najvažnijima je genetika.

– Starost majke, kada je ušla u menopauzu, veoma je povezana sa starošću kada će u menopauzu ući njena ćerka – naglašava dr Kara Goldman, reproduktivni endokrinolog sa Northwestern University Feinberg School of Medicine.

Na početak menopauze mogu da utiču i faktori iz životne sredine. Izloženost hemoterapiji, kao i nepovoljna iskustva tokom detinjstva, mogu da ubrzaju starenje jajnika i doprinesu  ranijem ulasku u menopauzu. Postoje, međutim, i faktori na koje je moguće uticati. Među njima su zdrave životne navike, poput pridržavanja mediteranskog načina ishrane i redovnog vežbanja. Iako nije dokazano da ove navike mogu direktno da odlože menopauzu, one bi mogle da budu u vezi sa manjim rizikom od njenog ranijeg početka jer doprinose boljem metaboličkom zdravlju.

Kakve veze imaju metabolizam i starenje jajnika?

Jesen je tu, što je idealna prilika da se ušuškani, tokom sve dužih večeri, posvetimo filmskim klasicima.

Jedna filmska scena, kao malo koja druga, predstavlja savršenu jesenju pozornicu – Meg Rajan i Bili Kristal razgovaraju i šetaju stazama Central parka prekrivenim opalim lišćem.

Radnja ovog filma iz 1989. godine proteže se kroz nekoliko godišnjih doba, ali upravo u jesenjim scenama on deluje najživlje i najvedrije i zato se decenijama smatra najboljim jesenjim filmom svih vremena.

Scenario su napisali Rob Rajner, koji je ujedno i režirao film, i kraljica romantičnih komedija Nora Efron.

Priča prati Harija Bernsa (Bili Kristal) i Sali Olbrajt (Meg Rajan) tokom godina njihovih slučajnih susreta, razvoja prijateljstva i na kraju ljubavi.

Njih dvoje se upoznaju 1977. godine, nakon što su diplomirali u Čikagu, kada zajedno putuju automobilom za Njujork. Tokom puta se posvađaju oko Harijeve teorije da muškarci i žene ne mogu da budu prijatelji jer se seks uvek ispreči između njih. Po dolasku u Njujork svako odlazi na svoju stranu.

Tokom narednih godina sudbina ih spaja nekoliko puta (na aerodromu, u knjižari), dok oboje prolaze kroz različite emotivne veze i raskide.

Kada se ponovo sretnu u svojim tridesetim, oboje su sami i emotivno povređeni. Odlučuju da postanu bliski prijatelji. Dele zajedničke večere, duge telefonske razgovore i pomažu jedno drugom da prebole bivše partnere, uspešno dokazujući (naizgled) da je platonsko prijateljstvo moguće.

Ali granica između prijateljstva i nečeg višeg se ruši kada jedne noći, u trenutku Saline emotivne ranjivosti, njih dvoje spavaju. To unosi tenziju i nesigurnost u njihov odnos, preteći da uništi sve što su izgradili. Film kulminira čuvenim Harijevim govorom na novogodišnjoj zabavi, gde joj izjavljuje ljubav.

Glavna poenta i poruka filma vrte se oko nekoliko ključnih životnih i partnerskih pitanja, a centralna teza je mogu li muškarci i žene biti samo prijatelji.

Film pokazuje da iskreno muško-žensko prijateljstvo jeste moguće, ali da se iz najdubljeg i najčvršćeg prijateljstva često rađa i najprirodnija, najstabilnija ljubav.

Takođe, tu je i pitanje zrelosti. Hari i Sali na početku filma nisu bili jedno za drugo. Bilo im je potrebno više od deceniju da sazru, promene svoje krute stavove o životu i odnosima i nauče da prihvate mane onog drugog. Film poručuje da se ljubav često ne dešava na prvi pogled, već se gradi.

Na kraju, poruka je i da idealan partner nije neko ko vas samo fizički privlači, već osoba sa kojom možete da razgovarate o svemu, koja vas poznaje do srži i sa kojom se osećate potpuno prirodno.

Izvor: zadovoljna.nova.rs