Teta Ruža je oduvijek radila u drugoj smjeni. Vozila je crvenu “mečku”, pjevala i drijemajući, a za sebe je tvrdila da je od glave do pete – Kočićevka.

– „Krajišnik“ je otvoren 1976. godine. Pet puta sam bila zakupoprimac, jer nisam imala para da kupim vlastitu kafanu. Počela sam da radim golim rukama, bez opreme i ičije pomoći. Imala sam samo devet čaša – tri od 0,5, tri od deci i tri od dva deci. I tri kafena suđa – tri džezvice, tri fildžana i tri poslužavnika, tri tacne – pričala je autoru ovog teksta prije nekoliko godina teta Ruža.

Za prvi dan posla nabavila je dvije gajbe piva i jednu gajbu mješovitog soka, „od svake fele“ – deset jednih, deset drugih i deset trećih. Litru vinjaka, dvije litre vlahova, litru rakije. Odatle je, veli, krenula. Sutra je uzela drugo. I tako.

– Imala sam taj zanat i nisam imala drugi. To je bio najjednostavniji početak. Potičem iz siromašne porodice. Moja majka je rodila 12 djece – devet sinova i tri kćeri. Otac je veoma rano umro. Ostali smo kao vučad – da se snalazimo kako umijemo i da radimo šta možemo i umijemo. Nismo išli na škole, jer nije imao ko da nas pošalje i da nas izdržava. Majka je bila bez primanja. Bila je bespomoćna, jer nas je imala osmoro.

Toliko nas je ostalo iza oca. Prirodna selekcija je učinila svoje. Ono što je bilo zdravo je ostalo, ono što nije – otišlo je. I tako smo mi krenuli. Dva starija brata. I ja za njima. Ostali su bili nejaki. Nejaka sam bila i ja. Ali, nije niko pitao.

Rođena je u blizini Gomionice. Titin sistem, kaže, nije davao, ni pomagao ljude među kojima je rođena. Tamo su ljudi bili jedne nacije i nisu nikome vjerovali. Nisu dozvoljavali da im se neko petlja u selo i naselje. Vlast tome kraju nije dao ništa, nije dao da se djeca školuju.

– Zato se moja majka namučila s nama. A i mi smo se namučili s njom. Jer, ono što ne zaradimo – nismo imali. Morali smo sve da radimo. I onda i sada sam znala da napravim sve što treba za živa čovjeka. Sve. Hranu, proizvodnju, poljoprivrednu strukturu. Nismo imali ono što nismo proizveli. Nismo imali kome da kažemo da nam nešto nedostaje, da nešto nemamo.

Završila je ugostiteljsku školu „u poprečac“.  Prvo je bila na 12. kilometru prema Bronzanom Majdanu, u Bistrici. Tamo je „jedan čovjek“, spomeničar, imao lokal. Kada je njegov momak otišao u armiju, kafana je ostala bez radnika i Ruža se prijavila. Imao je krupni inventar, kupila ga je i počela da radi. Odatle je, nastavlja priču, otišla u Karanovac. Tamo je prenijela čuvenu „Bijelu stijenu“, jer nije imala para da „napiše“ firmu. Ali, vlasnik tog lokala je previše tražio i zarade nije bilo.

Potom je otišla u Trapiste, u jedan „lokalić“. Počela je lijepo da radi. Vlasniku lokala se to nije svidjelo. I onda konačno prelazi u park Mladena Stojanovića. Pročitala je da se prostor izdaje na licitaciji i uradila je nešto mladalački drsko – napisala e u ponudi da ću dati pedeset maraka više od najviše ponude. Otvarali su koverte sa ponudama, a Ruža se, kaže, skupila u ćošku kao šteta. Ali, dobila je taj prostor.

– Ja potičem od solunskoga borca. Moj deda je nas sve vaspitao prema časti, poštenju i radu. I otvorim kafanu. I počnem da pjevam. Da skačem s noge na nogu. Imala sam uveče, kada je muzia, sedam radnika. Napolju sam imala 60, a unutra, u sali, 30 stolova. I sve je to bilo puno.  Radila sam stalno. Dočekivala sam i barabe i ljude. Tu sam radila osam godina. Onda je počela sanacija parka.

Vojska, čiji je kamp bio u blizini te kafane, pozvala me je na strelište. Znali su me i vjerovali su me. Fikret Alić me je pozvao, sjećam se. Otišla sam. I na tom poslu sam našla oglas za ovaj lokal, za ovu kafanu. I kupila sam ga od jednog čovjeka sa Krčmarica. Napravila sam ugovor na konobarskom bloku. Mislim da ga i sada imam negdje.

Mnogi koji su danas u predsjedničkim, predsjedavajućim ili ministarskim foteljama još u kosi nose mirise Ružine kuhinje. Svi su, pričala je Ruža, prolazili i svi su bili.

– Svima sam pravila sendviče. Mnogi među njima su više u mojoj kafani pojeli sendviča nego kod svoje matere. Svi su oni tada bili dječaci. Nema ko dolazio nije. I svi su mi, nadam se, vjerovali.

Iako spava samo četiri sata – nije umorna. Kaže da je navikla i da ne bi mogla drugačije. Ponekad – ako je raspoložena preko mjere i ako u kafani nema mnogo svijeta – Ruža i zapjeva. Kaže da je rođena sa glasom i da su joj sve pjesme podjednako drage. Teško joj je jedino kad neko zapjeva, a ne zna. Tada samo podvikne: Ili prekidaj ili popravljaj!

– Nedostaju mi roditelji, ali sam svjesna svega. Ipak, otac mi uvijek nedostaje, snažno. Nikada nisam preboljela što sam ga rano izgubila. On mi je bio zaštita u životu. Bio je častan čovjek, koji je u pet okolnih sela bio primjer časti i poštenja.

Kada on, umjesto danas geometra, u svoje vrijeme popozivu seljaka udari kolac na nekoj spornoj međi – taj kolac niko nije smio da dira. I zato mi nedostaje. Ali…

Teta Ruži želimo miran san.

Smeštaj i kretanje po gradu

Sa koliko novca raspolažete? Koliko god da je to, bolje da sve potrošite na perece, kolenice i buradi piva nego na smeštaj. Zar ne? Naša preporuke je da se smestite što dalje na periferiji ili u okolnim seocima. Minhen je prepun javnih Park + Ride garaža. U zavisnosti od udaljenosti od centra grada parkiranje ćete platiti od 0,5 do 2 evra po danu…ili ništa! Evo je imapa parkirališta sa ucrtanim linijama gradskog prevoza. Legenda ispod mape je na nemačkom, pa da napomenemo da kostenlos znači – za dž. Jedino je još ostalo da se vidi ko je iz ekipe imao najkraću slamčicu i mora da vozi tog dana.

Ako vam se i vozač zapije, alternativa je da jednu partiju odremate na Kotzhugel-u, obližnjem brdašcetu na kojem ćete svakoga dana sresti na stotine pospanih i pijanih ljudi. Seks, mokrenje, velika nužda…sve se to dešava baš na Kotzhugel-u . Ni tuče nisu izuzetak. Neki prosto ne vole da se mokri po njima dok spavaju. Pa ako vam ne smeta, vi se ispružite.Kotzhugel vam toplo NE preporučujemo.

Ukoliko imate svoj smeštaj, pa još i u centru Minhena, zaboravite da smo uopšte pominjali garaže i obližnja seoca. Vama je kašika u medu.

Minhenski GSP i metro funkcionišu savršeno. Dalo se očekivati od Nemaca. Ukoliko ste smešteni u samom gradu sve će vam biti brzo i jednostavno. Ukoliko ste na periferiji, kao što smo gore predložili, javne garaže u blizini obilaznice su odlična opcija. A odatle javnim prevozom. Dnevna karta košta 6,60 evra. Međutim, postoji mogućnost da kupite grupnu kartu po ceni 12,60 evra koja važi za 5 osoba. Cena pojedinačne trodnevne karte iznosi 16,50 evra, a grupne 29,10 evra.

Grad Minhen za vreme Oktobarfesta uvodi nove i pojačava postojeće linije ka Theresienwiese.Pitate se šta je koji đavo Theresienwiese? Razumemo vas, čak je i Gugl smatrao da na mapi treba pre da stoji Munchner Oktoberfest nego Theresienwiese. U pitanju je poljana od 42 hektara, “domaćica” ovog događaja.

Četiri metro stanice opkoljavaju Theresienwiese i na kojoj god da izađete, samo pratite more pivopija koji će vas odvesti na pravo mesto. Stanice su: Theresienwiese, Goetheplatz, Poccistraße i Schwanthalerhöhe.

Šta poneti a šta ne

Recite joj da ne bude luda i da ne ide na štiklama! Iako šatre imaju daščane podove, Oktobarfest je opštenarodno veselje. Pivo se prosipa svuda, sve je lepljivo i prljavo. Ljudi se guraju.

Tradiconalna nošnja je skupa. Nije pametno uzimati je u Minhenu tokom trajanja festivala. Odraće vas! Bolje da dirndl ili lederhoze kupite u nekom selu na putu do Minhena.

Gledajte da nosite što je moguće manje stvari. Samo u 2016. godini ljudi su izgubili 660 novčanika, 580 pasoša, 410 telefona, 250 naočara, 220 ključeva, 25oro dece i jednu baku. Na svu sreću, baka i deca su bezbedno vraćeni starateljima.

Na Oktobarfestu u 2016. godini bilo je zabranjeno nošenje velikih torbi zbog terorističkih pretnji, a možda i zato što su idealne za uzimanje krigli? Hm…i to ima smisla. Prema procenama prošle godine je čak 96.000 krigli našlo nove vlasnike širom sveta. U svakom slučaju, usred nedavnih napada po Evropi pravilo da torba veća od 20 x 15 x 10 ne sme da se nosi i dalje je na snazi. Takođe su zabranjeni sprejevi sa aerosolima i predmeti koji mogu da ubodu ili poseku.

Kada se kafana otvara

Ove godine je ceremonija otvaranja planirana za subotu, 16.09. Zatvaranje je 03.10. Radnim danima se može očekivati opuštenija atmosfera jer vikendom uglavnom navraćaju medijske ekipe, zatim fudbaleri Bajerna i druge slavne ličnosti. Atmosfera je uštogljenija jer su to velikim delom korporativne rezervacije. I dalje je fenomenalno, ali nije kao provod radnim danima, kada se pod šatrama nalaze mladi koji su tek tako banuli. Hiljade njih, žedni, gladni i neiživljeni.

Radno vreme točilica:

• radnim danima od 10.00 do 22.30
• vikendom i praznicima od 09.00 do 22.30

Radno vreme šatri:

• ponedeljak – červrtak od 10.00 do 23.30
• petak od 10.00 do 00.00
• subota od 09.00 do 00.00
• nedelja od 09.00 do 23.30

Važnije pitanje je kada u toku dana doći. Naša preporuka je da banete rano izjutra. Ne treba vam rezervacija i nije bitno da li vas dolazi dvoje ili trinaestoro. Dolazak ujutru nije ništa drugačiji od večernjeg izlaska. Sve je puno, muzika trešti. Brzo i teško se pije. Atmosfera je živa. Ima mesta i na parteru i na balkonima, ali treba uzeti u obzir da se šatre neverovatno brzo pune.

Kako ne bi nastao kolaps, što u prošlosti i nije bila tako retka pojava, grad Minhen je obezbediouživo praćenje posete koje vam može pomoći oko organizovanja. Stranica je na nemačkom, al’ boje su više nego jasne. Što crvenije, to gore.

Koja šatra je prava šatra

Mnogima će se ovo činiti kao ključno pitanje. Stvarno nije. U 14 glavnih šatri provod je dosta sličan. Ni u jednu od njih se ulaz ne plaća. Zbog velike gužve i teškog pronalaženja mesta najbolje je da se smestite pod jednu šatru za jedan dan.

Pored velikih šatri koje mogu da prime i do 10.000 ljudi možete izabrati i neku od manjih koje primaju jedva par stotina. Takvih ima 20tak i najveći broj njih nalazi se na glavnoj Wirtsbudenpromenadi.

Izabrali veliku ili malu, u svakoj šatri se služi pivo koje je pravljeno u skladu sa minhenskim Zakonom o čistoći piva iz 1487. i nemačkim Zakonom iz 1906. godine. Piti isključivo čista piva za Nemce je stvar ponosa i identiteta. Zanatsko pivo sa, recimo, đumbirom nije nešto što možete naći na ovom mestu.

Glavne šatre i njihovi sajtovi, ukoliko poželite da rezervišete mesto u nekoj od njih, što će vam svakako trebati ako odlučite da navratite tek popodne:

Hacker-Festhalle – 9.200 mesta. Služe se piva Hacker–Pschorr pivare.

Käfer’s Wies’n-Schänke – 3.300 mesta. Služe se piva Paulaner pivare. Käfer je ujedno i food brend tako da je klopa ovde originalnija. Radi duže od ostalih (01.00h) i često je poprište džet seta.

Löwenbräu-Festhalle – 8.500 mesta. Služe se piva Löwenbräu pivare. Ova šatra je poznata po formiranju i okupljanju Društva slavih žena Nemačke koje je započelo ’89.

Hofbräu Festzelt – 10.000 mesta. Služi se omiljeno Hitlerovo pivo po imenu HB. Ukoliko ste prvi put na festu ova šatra je odličan izbor. Adekvatno će vas upoznati sa ludilom koje je uobičajeno za Oktobarfest. Samo u ovoj šatri se za vreme Oktobarfesta popije oko 600.000 litara piva.

Fischer Vroni – 3.800 mesta. Služe se piva Augustiner pivare. Licencu je porodica Fišer dobila davne ’49. Veronika Fišer, glava pivare, je od tada pa sve do svoje smrti ’98. svake godine bila prisutna na festivalu. Ova šatra je poznata i po okupljanju LGBT zajednice.

Armbrustschützen-Festhalle – 5.800 mesta. Služi se Paulaner pivo.

Pschorr-Bräurosl – 8.500 mesta. Služe se piva Hacker–Pschorr pivare.

Weinzelt – 2.500 mesta. Služe se piva Paulaner pivare, vino i šampanjac.

Schützen-Festzelt – 5.300 mesta. Služe se piva Löwenbräu pivare. Poznato je i po nadmetanju streličara.

Winzerer Fähndl – 11.000 mesta. Zvanična šatra pivare Paulaner koja služi istoimena piva.

Schottenhamel – 4.000 mesta. Služe se piva Spaten–Franziskaner pivare. Ovo je šatra u kojoj gradonačelnik zabija slavinu u prvo bure i zvanično otvara Oktobarfest. Ujedno je i domaćin mnogobrojnih studentskih udruženja, zato na fasadi i vise razni grbovi.

Marstall – 4.500 mesta. Služe se piva Spaten–Franziskaner pivare.

Ochsenbraterei (Spatenbräu-Festhalle) – Ne znamo broj mesta. Ove godine se gradi nova šatra. Vlasnici, porodica Resler, obećava da ćemo se svi prijatno iznenaditi. Služe se piva Spaten–Franziskaner pivare. Ova šatra je poznata i po pečenju volova i bizarnom običaju da se ime svakog pojedenog vola ispisuje na tabli, dok orkestar tu čitavu ceremoniju ispraća posmrtnim maršem.

Augustiner-Festhalle – 8.000 mesta. Služe se piva Augustiner pivare. Kad god da se pojavite, ispred ove šatre će vas dočekati redovi.

Napominjemo da rezervacije ujedno znače da ćete verovatno određenu količinu piva i hrane morati da popijete odnosno pojedete. Naravno, tu je i cena same rezervacije.

Pivo ili nešto drugo

Pa pivo! Na Oktobarfestu nema hoću ovo ili ono. Glavno pitanje je koliko komada. Pivo se toči u litrama. Ne postoji manje “pakovanje”. Cene su standardizovane, utvrđuju se svake godine pred  početak festivala i važe za sve. Uzmite u obzir da su to piva sa povišenim nivoom alkohola, takozvane Oktobarfest serije koje pivare izbacuju isključivo pred ovaj događaj. Uglavnom imaju između 6 i 9%.

Ukoliko niste ljubitelj piva, nemamo pojma šta tražite na ovom mestu, ali i za vas postoji ponuda, pogotovo u šatri Weinzelt.

Kad je u pitanju tehnika pijančenja prenosimo vam savet Hejli Aleksis, koja već duže vreme živi u Minhenu i redovan je gost Oktobarfesta. “Jedna krigla piva, jedna krigla vode, jedna pereca ili podelite s nekim kolenicu sa kupusom. Pa u krug satima”. Verovatno ste pomislli – „Ovo je glupost. Šta zna ta Hejli.“ Ne zaboravite da je Oktobarfest maraton. Treba imati OZBILJAN plan za desetočasovno (ili duže) pijančenje, a da kući ne odete četvoronoške. I što je najbitnije, da posle svega i sutradan dođete.

Preporuka je da konobaricama date bakšiš. U šatri vas ima nekoliko hiljada, ako hoćete da vam sledeća tura uopšte stigne, motivišite cure da obrate pažnju na vas.

Kol’ko para

Mnogo para. Obavezno nosite keš. Bankomata, par njih, ima ali redovi su veći nego za toalet. Cene koje možete očekivati na Oktobarfestu ove godine:

• Pivo (litarska krigla, naravno) od 10.40 do 10.80 evra
• Pereca oko 5.00 evra (ogromna je, može glava da prođe kroz nju…omanja)
• Kolenica oko 18.00 evra
• Piletina oko 10.00 evra
• Kobaje na 100 načina od 6 do 10 evra

Na Oktobarfestu se ni na čemu ne štedi. Primera radi, kada kažu piletina misle na pola otfikarenog pileta sa sve kostima. A pod kolenicom, gledajte obrok za dvoje.

Jedna pesma, jedna želja

Kažu da je pesma koja se zapeva na Oktobarfestu pesma koja će biti večna. Takvih već ima podosta, malo narodnih, a malo i svetskih hitova. Tradicija nalaže da orkestar na kraju svakog segmenta zasvira himnu Oktobarfesta. To je Ein Prosit. Ako je ne znate, naučićete je. Brzo uđe u glavu.

Večna lista Oktobarfest hitova izgleda ovako:

• Ein Prosit, evo vam i link za karaoke da se ne sramotite tamo.
• Hey baby (I wanna know if you would be my girl)
• Highway to Hell
• Bergwerk
• Griechischer Wein
• Sweet Caroline
• Iha Iha Iha Oh
• Hulapalu

Tradicija je tradicija

Da nosite lederhoze ili dirndl baš i ne morate, pogotovo jer iznajmljivanje kreće od 40 evra pa naviše, ali da pijete iz cipele morate. Tradicija nalaže da izujete patiku/cipelu, ustanete, popnete se na klupu (pentranje na sto je zabranjeno i najverovatnije će vas pokupiti obezbeđenje pre nego što završite), sipate pivo u svoju obuću i ispijete na keca sve. To je momenat kada cela šatra gleda u vas i navija. Ukoliko se zagrcnete ili zastanete, to je momenat kada vam ta ista šatra zviždi i gađa vas čime god stigne. Uglavnom maramicama. Nema teških predmeta, na svu sreću. Pa se vi popnite i izdominirajte. Evo kako to izgleda, doduše ne iz cipele, što možda opravdava negodovanje ostalih pivopija.

Bezbedno povlačenje sa festa

Povlačenje sa Oktobarfesta vam izgleda kao povlačenje sa fronta. Uvek neko nekoga vuče ili nosi. Zato je dobra ideja da bar neko bude trezan i sposoban da povede. Pa sad…gde god da se krenulo. Kući ili pod drugu šatru.

Ako si istrenirani pivopija ostavi nam komentar kada je u pitanju borba protiv mamurluka. Pomozimo ljudima da lakše podnesu drugi ili treći dan. Dalje od toga ionako ne može da se izdrži.

Priča ispričana u saradnji sa Turističkom organizacijom Nemačke.

Tripblogpost.com