Da li ste ikada osetile onaj trenutak kada vam neko prodaje “upakovanu priču”, a realnost je zapravo potpuno drugačija? Upravo to se ovih dana dešava na najprestižnijem filmskom festivalu na svetu. Dok se Kroazetom vijore zastave sa likovima čuvenih buntovnica koje su postale simbol ženske slobode, iza zatvorenih vrata bioskopskih sala priča dobija sasvim drugi obrt. Da li je Kan zaista postao “ženski”, ili je u pitanju samo jako dobar fotošop?

“Telma i Luiz” na posteru, a žene na margini?

Ovogodišnji, 79. Kanski festival, koji počinje ovog utorka i traje do 23. maja, odlučio je da nas kupi nostalgijom. Na zvaničnom posteru blistaju Đina Dejvis i Suzan Sarandon u svojim kultnim ulogama iz filma “Telma i Luiz”. Prelepo, zar ne? Doduše, feministički kolektivi nisu ostali nemi. Optužbe za “feminističko pranje” pljušte sa svih strana.

Problem je u matematici koja se ne poklapa sa estetikom, jer od 22 filma koji se ove godine bore za čuvenu Zlatnu palmu, samo pet su režirale žene. Ako vam to zvuči malo, u pravu ste, prošle godine ih je bilo sedam. Dakle, dok nam se sa postera smeše ikone ženske snage, u stvarnom takmičenju broj rediteljki opada.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Festival de Cannes (@festivaldecannes)

Šta kaže prvi čovek Kana i zašto je napredak pužev korak?

Tijeri Fremo, čovek koji već dve decenije drži palicu festivala, morao je da stane pred novinare i opravda ove brojke.

Njegova odbrana? Kaže da poster nema veze sa pokušajem da se festivalu veštački popravi imidž. Iako su 2018. potpisali povelju o ravnopravnosti, Fremo oštro odbija uvođenje kvota.

– Biramo po kvalitetu, a ne po ključu – poručuje on, mada dodaje da bi, u slučaju dva podjednako dobra filma, uvek dao prednost ženi.

Međutim, priznao je ono što svi vide.

– Stvari se kreću nabolje, ali je to sporo.

Zastrašujuća je statistika da su, u skoro osam decenija dugoj istoriji Kana, samo tri žene ikada podigle Zlatnu palmu. Poslednja kojoj je to pošlo za rukom bila je francuska režiserka Žistin Trije 2023. godine za maestralni film “Anatomija pada”.

Gde smo danas?

Iako statistika u glavnom programu deluje obeshrabrujuće, organizatori se brane širim brojkama. Kažu da, kada se pogleda ceo zvanični program, žene čine 34% režisera, a taj broj skače na 38% ako uračunamo i kratke filmove.

Uticajni list “Mond” je to najbolje sumirao naslovom koji je podigao veliku prašinu: “Žene na posteru, ali i dalje po strani”.

Čini se da će borba za “ženski pogled” i senzibilitet u svetu filma trajati još dugo nakon što se crveni tepih u Kanu urola. Do tada, ostaje nam da pratimo festival i vidimo da li će neka od onih pet hrabrih rediteljki uspeti da pobedi statistiku i osvoji vrh.

Izvor: Ona.rs

Ove godine na najpopularnijem tepihu Azurne obale blistale su kako ženske, tako i muške zvijezde, koje su rado pozirale ispred fotografa.

Duboki dekoltei i šlicevi, elegantne haljine, otvorena leđa, jake boje… Na festivalu u Kanu je sve dozvoljeno, a jedini uslov jeste da je iskombinovano sa dobrim ukusom.

[nextpage]

[nextpage]

[nextpage]