Ovo ostrvo je pokrenulo sukob između Kenije i Ugande jer ga obje zemlje smatraju svojim vlasništvom iako geografski pripada teritoriji Kenije.

Pretpostavlja se da su dva kenijska ribara Dalmas Tembo i George Kibebe bili prvi stanovnici ovog ostrva. Navodno su ga nastanili 1991. godine, iako je bio prekriven korovom, a po njemu su puzale mnogobrojne zmije.

Ugandski ribar Joseph Nsubuga svojevremeno je ispričao kako je on službeno započeo naseljavanje na ostrvo kad je stigao 2004. godine. Na Migingu tada niko nije živio, a Nsubuga je pronašao tek jednu napuštenu kuću.

S obzirom na to da u vodama oko Miginga ima mnogo riba, na njega su s vremenom preselili i ribari iz drugih afričkih zemalja poput Tanzanije. Na službenom popisu iz 2009. stoji da ostrvo naseljava 131 osoba, iako su današnje brojke osmerostruko više.

Kuće se doslovno nalaze jedna na drugoj, a osim jednostavnih nastambi, na ostrvu se mogu naći četiri kafića, javna kuća i apoteka.

Najbolje od svega, tik do Miginga nalazi se veće ostrvo Usingo, koji je praktički nenaseljeno. Stanovnici Miginga ne žele tamo živjeti jer ga navodno posjećuje demon, ali je i podložan čestim napadima pirata koji haraju ovim najvećim tropskim jezerom na svijetu.

Izvor: 6yka.com

“Saznali smo za tužnu smrt naše olimpijske atletičarke Rebeke Čeptegei nakon okrutnog napada njenog dečka”, rekao je Donald Rukare, predsednik Olimpijskog komiteta Ugande, u objavi na mreži X.

Čeptegej, koja je osvojila 44. mesto na olimpijskom maratonu, zadobila je opekotine na 75 odsto tela i nalazila se u bolnici u kenijskom gradu Eldoret, prenela je Prototema. Kenijski policijski zvaničnici saopštili su da je Rebekin dečko doneo kantu punu benzina, prosuo benzin po njoj i zapalio je tokom rasprave u nedelju. Prema navodima lokalnih novinara, napad se dogodio u njenoj kući u Keniji nakon svađe koju je ova 33-godišnjakinja imala sa napadačem u vezi sa imanjem koje je kupila.

Kako je policija tada saopštila, napadač Dikson Dijema takođe je povređen i hospitalizovan zbog zadobijenih opekotina.

“Saznali smo za tužnu smrt naše olimpijske atletičarke Rebeke Čeptegei nakon okrutnog napada njenog dečka”, rekao je Donald Rukare, predsednik Olimpijskog komiteta Ugande, u objavi na mreži X.

Čeptegej, koja je osvojila 44. mesto na olimpijskom maratonu, zadobila je opekotine na 75 odsto tela i nalazila se u bolnici u kenijskom gradu Eldoret, prenela je Prototema. Kenijski policijski zvaničnici saopštili su da je Rebekin dečko doneo kantu punu benzina, prosuo benzin po njoj i zapalio je tokom rasprave u nedelju. Prema navodima lokalnih novinara, napad se dogodio u njenoj kući u Keniji nakon svađe koju je ova 33-godišnjakinja imala sa napadačem u vezi sa imanjem koje je kupila.

Kako je policija tada saopštila, napadač Dikson Dijema takođe je povređen i hospitalizovan zbog zadobijenih opekotina.

“Moja baka ne putuje u neko turističko odmaralište već u dom za nezbrinutu djecu u Keniji kako bi pomogla mališanima koji tamo žive. Pričam vam o njoj zato što vjerujem u to da bi svi mi u sebi uvijek trebali imati zrnce bezbrižnosti kako bismo živjeli, a ne samo preživljavali”, napisala je Eliza.

Na putovanju po Keniji Irmu je pratila njena kćerka, no sama ideja je potekla upravo od ove divne starice. Prije mnogo godina upoznala je oca Remiđa (Remigio), misionara koji je svoj život proveo pomažući ljudima u Keniji. Jedan od njegovih projekata bio je i osnivanje doma za nezbrinutu djecu u toj zemlji za koji je Irma godinama donirala novac. No, ove godine je čula da je otac Remiđo u bolnici i odlučila je da posjeti i njega i sva mjesta koja je sagradio u Keniji (bolnice, dom za nezbrinutu djecu i vrtiće). Željela je da i ona bude od koristi i zato je rekla svojoj kćerci: “Idemo u Keniju. U stvari, ja idem, a ti možeš poći sa mnom, ako želiš”.

Nakon što je stigla u Keniju Irma je počela da predaje engleski jezik i matematiku u školi u Malindiju, Keniji. Pored toga, sa sobom je donijela konce u raznim bojama, igle, makaze i ljepilo kako bi mogla da pravi razglednice i kutije za poklone koje inače izrađuje i kod svoje kuće u Noventi Vićentini, Italiji.

Irmin život nije bio nimalo lak. Sa samo 26 godina izgubila je muža, a kasnije i jedno od svoje troje djece. No, kako sama Eliza kaže, njena baka se uvijek oslanjala na svoju snagu kako bi nastavila dalje. Irmina živahnost i energija su nevjerovatni, a njene godine je ne zaustavljaju čak ni u tome da se vozi na motoru! Uprkos svim teškoćama koje joj je život donio, ona i dalje uživa u svakom danu.

Najljepše u cijeloj priči jeste i to što je baka Irma oduvijek pomagala drugim ljudima, a i svoju djecu je učila da to rade. Njena unuka Eliza je 2016. i 2017. godine volontirala u izbjegličkim kampovima u Grčkoj.

Zato, ne zaboravite – nije važno ko ste, šta radite, niti koliko godina imate zato što nikad nije kasno da ovaj svijet učinite boljim mjestom za život. Bakica Irma definitivno može da bude uzor svima nama.

Njeno Veličanstvo je tokom svoje vladavine posetilo 117 zemalja. I dok su mnoga putovanja za nju bila vrlo iscrpljujuća, budući da su bile u pitanju kraljevske ture, postoji nekoliko destinacija koje zauzimaju posebno mesto u kraljičinom srcu.

Od kenijskog hotela u kome je saznala za očevu smrt do ruralne divljine gde odlazi da pobegne od svega, cntraveler.com navodi njene omiljene destinacije.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by My Life In Cornwall (@my_life_in_cornwall)

St Mawes, Kornvol

Primorsko mesto Sent Moz (St Mawes) na južnoj obali Kornvola poznato je po idiličnoj luci i belim kućama, a oduvek je zauzimalo posebno mesto u kraljičinom srcu. Mnogo srećnih praznika tokom detinjstva provela je ovde. Ovo živopisno ribarsko selo bilo je posebno za kraljicu majku, koja bi tamo redovno vodila Elizabetu i Margaret na izlete.

Porodica bi uvek boravila u Penolvi, osamljenom imanju na obali, koje je izgradio Dik Vilkins, blizak prijatelj kraljice majke. Smeštane u srcu rivijere, kuća ima spektakularan pogled.

Južna Afrika

Dok je bila mlada, kraljica nije naročito mnogo putovala. Zapravo do 20-te godine nije nikada napustila Ujedinjeno Kraljevstvo.

Februara 1947. godine, samo nekoliko meseci pre veridbe sa princom Filipom, njen otac objavljuje da će porodica putovati u Južnu Afriku. Putovanje kraljevskim vozom trajalo je 35 noći. Upravo na tom putovanju je Elizabeta proslavila 21. rođendan.

Malta

Jedino mesto van svoje zemlje koje je kraljica nazvala svojim domom je sredozemni arhipelag okupan suncem. Na Malti je živela sa princom Filipom dve godine, od 1949. do 1951. godine, budući da je u tom periodu kao oficir Kraljevske mornarice službovao vojvoda od Edinburga.

Njihov dom je bio u predgrađu Valete, u elegantnoj vili Gardamangija, izgrađenoj tokom 18. veka. U njoj je postojalo 18 soba, prostrana bašta i štale. Vilu im je poklonio lord Luis Mauntbaten, Filipov ujak. Trenutno je u fazi renoviranja i trebalo bi da funkcioniše ubuduće kao muzej.

Kenija

Iako je na putovanje u Keniju krenula kao princeza, Elizabeta se vratila kao šef britanske države. Primarno je to trebalo da bude lični odmor Elizabete i Filipa, ali je tamo primila vest da joj je otac preminuo 1952. godine. Mladi par je boravio u kućici na drvetu, na obodu Nacionalnog parka Aberdare.

Brazil

Tokom dvonedeljnog putovanja po Južnoj Americi 1968. godine, kraljica je posetila i Brazil. Ovo putovanje važi za posebno avanturističko, a Elizabeta i Filip su posetili i Resife, Salvador, Braziliju i Sao Paolo.

Potom su krenuli put Rio de Žaneira, gde su se u kraljevskom Rols Rojsu sa otvorenim krovom vozili pored čuvene plaže Kopakabana. Kraljica je tada imala čast da uruči pobednički trofej legendarnom Peleu.

Kanada

Od neverovatnog broja putovanja u inostranstvo, budući da je imala čak 290 državnih poseta, kraljica je najviše posećivala Kanadu.

Zabeleženo je da je u toj zemlji bila čak 27 puta. Najaktivnija poseta Kanadi bila je 1994. godine, kada je posetila i Novu Škotsku, Britansku Kolumbiju i neke od divljih teritorija na području te zemlje.

Škotska visoravan

Ako postoji mesto na svetu na kome kraljica može zaista da odmara, onda je to Škotska visoravan. Tačnije, zamak Balmoral u Aberdinširu, koji je počev od 1852. godine kraljevska rezidencija.

Od kako je 1952. godine na tronu, kraljica je svake godine posećivala taj zamak i navodila da se tu oseća najopuštenije. Zato i nije bilo čudno što se upravo tu vratila prošlog leta, nakon Filipove smrti.

Preuzeto sa: ona.telegraf.rs