Kako prenosi Rojters, pozivajući se na dokumente u koje je imao uvid, Temu se suočava sa nekoliko tužbi koje su pokrenule pojedine američke savezne države zbog zabrinutosti da kompanija nezakonito prikuplja podatke američkih korisnika.

Američke vlasti strahuju da bi tim podacima potencijalno mogla da pristupi kineska vlada.

Lični podaci ostaju na serverima u SAD

Teksas je prva američka savezna država koja je postigla nagodbu sa ovom kineskom kompanijom u vezi sa navedenim sporovima.

Prema riječima izvora upoznatog sa detaljima nagodbe, ovo je prvi put da je Temu pristao da lične podatke korisnika čuva na serverima u Sjedinjenim Američkim Državama.

Kompanija će, takođe, morati da ograniči mogućnost prenosa tih podataka u Kinu.

Nagodba predstavlja značajan korak u nastojanjima američkih vlasti da pojačaju kontrolu nad načinom na koji strane tehnološke kompanije upravljaju ličnim podacima američkih građana.

Prema zvaničnom saopštenju tužilaštva Teksasa, Temu će platiti i tri miliona dolara u okviru nagodbe, dok su predviđene dodatne kazne za kršenje određenih pravila o zaštiti podataka.

Izvor: nezavisne.com

Dvije rijeke teku jedna pored druge s oštro definiranom granicom između njih, stvarajući spektakularan prirodni prizor. Fenomen, uzrokovan različitim gustoćama i brzinama toka dvije rijeke, omogućava da bistra i mutna voda ostanu slojevito raspoređene na znatnoj udaljenosti.

Ovaj prirodni spektakl hidrološki je fenomen poznat kao neodgovarajuće miješanje vodenih masa na ušću. Pojava stvara vizualni efekt “dvije vode u jednom koritu”.

Rijeke Tekes i Akqi dolaze iz različitih geoloških okruženja. Kada se spoje, nekoliko fizičkih i hemijskih faktora sprečava njihovo spajanje.

Tekes izvire na sjevernim padinama planinskog masiva Tien Šan na granici Kazahstana i Kine. Teče ukupnom dužinom od oko 438 km (većim dijelom kroz Kinu) kroz slikovitu dolinu Ili.

Budući da se “hrani” otapanjem visokogorskih ledenjaka i bistrih planinskih potoka, njena je voda u gornjem toku iznimno čista, s karakterističnom tirkizno-plavom ili smaragdnom nijansom.

Za razliku od Tekesa, Akqi teče kroz niže brdovite predjele i poljoprivredne stepe. Prolazom kroz erozivna tla bogata glinom i sitnim pijeskom, rijeka sa sobom nosi ogromnu količinu suspendiranog sedimenta. Zbog toga ima mutnu, žuto-smeđu boju.

Klix

Svjetionik je postao svojevrsni zaštitni znak parka, a lokalno ga zovu i Lav Tauer. Nadimak duguje igri riječi u kineskom jeziku – njegov naziv izgovorom podsjeća na izraz za “voljeti nekoga”.

Do njega vodi oko kilometar dugo Rejnbou Roud šetalište, intenzivno plave podloge preko koje se prelivaju pruge različitih boja. Zajedno sa svjetionikom postalo je jedan od najčešće fotografisanih dijelova parka. Najviše posjetilaca stiže predveče, kada se s platforme uz svjetionik može posmatrati zalazak sunca nad morem.

Zimi je prizor sasvim drugačiji jer se uz obalu Bohajskog mora stvara led, pa se crveno-bijeli toranj izdvaja iznad zaleđene obale.

Bokšija Bej nije uređen samo oko svjetionika. Park obuhvata obalnu rekreativnu zonu, prostor za kampovanje, velike skulpture kitova, ljuljaške uz more i kafić uređen u neobičnim kapsulastim objektima. Ulaz u park je besplatan, pa je mjesto popularno za šetnju, fotografisanje i posmatranje zalaska sunca.

Izvor: nezavisne.com

Novinar CNS-a je primijetio da rijeka Jangce nosi žućkastu vodu bogatu sedimentima, dok rijeka Jialing ima zelenkasto bistru vodu.

Dvije rijeke različite boje spajaju se kod voda rijeke Chaotianmen, formirajući oštru, jasnu granicu između njih.

Stručnjaci su objasnili da se ovaj fenomen često javlja tokom ljetne sezone poplava, uglavnom zbog razlike u sadržaju sedimenta između dvije rijeke.

Obilne kiše u gornjem toku rijeke Jangce rezultirale su ispiranjem sedimenta u rijeku.

Područje ušća rijeka podvrgnuto je ekološkom upravljanju počevši od 2018. godine, provedena je obnova obale i renoviranje mreže cjevovoda. Sada ima međusobno povezan sistem šetališta uz rijeku. Dana 7. decembra završena je i za javnost otvorena obnova Trga Chaotianmen, dugog otprilike 2,4 kilometra, i šetališta uz ušće dviju rijeka, povezujući tri glavna slikovita mjesta Hongyadong, Chaotianmen i Huguang Guild Hall.

Pomorski odjel predstavio je “Vodič za krstarenje dviju rijeka” i implementirao Projekt tretmana ispušnih plinova brodova. Finansijski distrikt Jiangbeizui okuplja otprilike polovinu gradske finansijske imovine, formirajući koordinirani obrazac razvoja s Lujiazuijem u Šangaju.

U 2021. godini, obim finansijske imovine u Jiangbeizuiju iznosio je otprilike 3,5 biliona juana, što čini oko polovinu ukupne imovine Chongqinga. Preko rijeke, finansijski distrikt Jiangbeizui suočava se s kompleksom zgrada na stupovima Hongyadong, koji zajedno čine gradsku znamenitost na planinskoj vodi.

Klix

Izvor: n1info.rs

Zuo Xiaoyong, vlasnik farme koja stoji iza oglasa, bio je zapanjen kada je njegov poziv za dva pastira za rad na neravnom terenu južno od Mongolije postao najpopularnija objava dana na Weibu, kineskom ekvivalentu X-a. U roku od nekoliko sati oglas je prikupio 59 miliona pregleda i pokrenuo 21.000 rasprava.

Preko 700 ljudi, od profesionalaca u megagradovima poput Šangaja i Chongqinga do tvorničkih radnika i nedavnih diplomanata, natjecalo se za dva radna mjesta, piše Independent.

Zuo rekao je da je desetina prijavljenih tek završila fakultet, dok su drugi kao motivaciju naveli dugove, zahtjevne industrijske uloge ili politiku na radnom mjestu. “Nisam očekivao da će postati viralno”, rekao je, dodajući: “Čini se da obični ljudi teško pronalaze posao.”

Rast nedovoljne zaposlenosti

Dok je glavna stopa nezaposlenosti nešto iznad 5 posto, nedovoljna zaposlenost u Kini raste, a prihodi privatnog sektora zaostajali su za gospodarskim rastom veći dio proteklog desetljeća. Radnici i administrativni radnici žale se na kulturu “996” rada od 9 do 21 sat, šest dana u tjednu.

Analitičari očekuju da će se tržište rada pogoršati u nadolazećim mjesecima, jer se tvornice suočavaju s većim troškovima zbog rata u Iranu, dok se usvajanje umjetne inteligencije ubrzava, a rekordnih 12,7 milijuna sveučilišnih diplomanata ovog ljeta počinje tražiti posao.

Reakcija na oglas bila je “simptomatska za ono što je i dalje vrlo konkurentno i često slabo nagrađujuće tržište rada”, rekla je Lynn Song, glavna ekonomistica za Kinu u ING-u.

“Urbani poslovi postaju manje atraktivni i rjeđi”, naglasila je.

Postotni gospodarski rast Kine uvelike ovisi o rastućem izvozu, jer proizvođači žrtvuju profit kako bi stekli tržišni udio diljem svijeta, stavljajući veći pritisak na radnike kod kuće.

James Guo prijavio se za posao jer je bio iscrpljen radom u tvornici za proizvodnju brodskih kontejnera. “Nemate pojma kako je raditi više od 13 sati dnevno, pričvršćujući vijke dok vam ruke ne oteknu i ne prekrijete se žuljevima, a da nemate ni vremena otići na WC”, rekao je 21-godišnjak. “Ne mogu više”, poručio je.

Zuo je tražio pastire, po mogućnosti par, koji bi ljeti vodili 3000 ovaca na ispašu na pašnjaku od 2000 hektara, a zimi, kad temperature mogu pasti ispod minus 30°C, obavljali bi naporno hranjenje i čišćenje u zatvorenom prostoru.

Za to bi pastiri dobivali po 8000 juana (1.012 eura) mjesečno, što je znatno iznad nacionalnog urbanog prosjeka u privatnim tvrtkama od otprilike 6000 juana (758 eura), te bi imali osiguran smještaj i namirnice.

Shaun Rein, generalni direktor China Market Research Group, rekao je da magistri s vrhunskih sveučilišta traže slične plaće u Šangaju, ali većina prihoda nestaje na najam malog stana i plaćanje drugih osnovnih troškova.

Zuo, koji također posjeduje 200 grla stoke, rekao je da plaća odgovara teškoćama. “Plaća je visoka, ali najvažnije je možete li raditi dugoročno i preživjeti zimu”, rekao je. “Ovo nije turizam.”

“Prokletstvo 35”

Polovica prijavljenih rođena je 1990-ih, rekao je Zuo, dobna skupina u središtu onoga što kineski radnici nazivaju “prokletstvom 35”, a studije pokazuju da većina poslodavaca, uključujući javni sektor, previđa kandidate starije od toga.

“Svjedočimo kako se “prokletstvo 35” mijenja od memea tehnološkog sektora do šire ekonomske stvarnosti”, rekao je Christian Yao, viši predavač upravljanja ljudskim resursima na Sveučilištu Victoria u Wellingtonu.

Jedna administrativna radnica u e-trgovini, 28-godišnja Wu, koja je iz razloga privatnosti navela samo svoje prezime, zarađuje 10.000 juana (1.265 eura) mjesečno, ali posao pastira pobudio je njezin interes.

“Želim pobjeći od gradskog života i prestati se baviti svakakvim teškim ljudima. Mogla bih uživati ​​u mirnom, osamljenom životu daleko od svijeta”, zaključila je.

N1

Nacrt propisa objavila je Uprava za kibernetički prostor Kine (CAC), a odnosi se na širok spektar AI proizvoda i usluga koje su dostupne korisnicima u zemlji, prenosi BBC.

Planirana pravila uskoro bi, nakon javnih konsultacija, trebala postati obavezujuća i predstavljaju jedan od najambicioznijih pokušaja regulacije ubrzano rastuće tehnologije.

Kompanije koje razvijaju i nude AI sisteme morat će osigurati da njihovi modeli ne generišu sadržaj koji promoviše kockanje ili druge oblike štetnog ponašanja.

Posebno su naglašene obaveze zaštite maloljetnika, uključujući uvođenje personaliziranih postavki, vremenskih ograničenja korištenja te pribavljanje saglasnosti staratelja prije pružanja usluga emocionalnog “društva” ili razgovora namijenjenih podršci djeci.

Za operatere chatbotova propisana je obaveza da u svim razgovorima koji se tiču samoubistva ili samopovređivanja obavezno interveniše čovjek, odnosno da ljudski operater preuzme komunikaciju.

Uz to, zahtijeva se da čuvari ili hitni kontakti korisnika budu odmah obaviješteni ukoliko postoji opasnost po život ili sigurnost.

Također, tražilo se i sprječavanje širenja “sadržaja koji ugrožava nacionalnu sigurnost, narušava nacionalnu čast i interese ili podriva nacionalno jedinstvo”.

CAC je poručio da ohrabruje upotrebu vještačke inteligencije za promociju lokalne kulture, razvoj alata za društvo starijih osoba i druge društveno korisne svrhe, pod uslovom da su sistemi sigurni i pouzdani.

Objava nacrta je uslijedila nakon snažnog rasta broja chatbotova u Kini i svijetu, pri čemu su pojedine kineske kompanije postigle globalnu vidljivost.

Kineska AI firma DeepSeek ove godine dospjela je na vrh ljestvica preuzimanja aplikacija, dok su startupi Z.ai i Minimax, koji zajedno imaju desetine miliona korisnika, najavili planove za izlazak na berzu.

Direktor OpenAI-ja Sam Altman ranije je isticao da je način na koji chatbotovi odgovaraju na teme samopovređivanja jedan od najtežih izazova za kompaniju.

U Kaliforniji je protiv OpenAI-ja podignuta tužba zbog smrti šesnaestogodišnjeg mladića, u kojoj porodica tvrdi da je ChatGPT ohrabrio tinejdžera da sebi oduzme život, što je prvo pravno postupanje u SAD-u u kojem se kompanija tereti za krivicu za smrt korisnika.

Izvor: Klix.ba

Ipak, sve više mladih u Kini, gde je visoka stopa nezaposlenosti mladih, plaćaju da odlaze na posao i pretvaraju se da rade.

To je dovelo do naglog rasta broja firmi koje postoje isključivo da održe iluziju zaposlenosti i produktivnosti.

Ovaj fenomen se pojavio u trenutku usporenog rasta kineska ekonomije i stagnacije tržišta rada.

Kako je sve teže pronaći stvarno zaposlenja, neki radije plaćaju da bi išli u kancelariju nego da sede kod kuće.

Tridesetogodišnji Šui Džou je imao firmu u industriji hrane, ali je propala prošle godine.

U aprilu ove godine počeo je da plaća 30 juana dnevno (oko 3,6 evra) da bi išao u lažnu kancelariju koju vodi kompanija Pretend To Work Company u gradu Dungguan, 114 kilometara severno od Hongkonga.

Tamo ima pet „kolega” koji rade isto što i on.

„Vrlo sam srećan”, kaže Džou.

„Kao da radimo zajedno kao tim”.

Ovako koncipiranih kancelarija je sve više u velikim kineskim gradovima, među kojima su Šendžen, Šangaj, Nanđing, Vuhan, Čengdu, i Kunming.

Obično izgledaju kao prave, funkcionalne kancelarije i imaju računare, pristup internetu, sale za sastanke, i prostorije za čaj.

A dok su u „kancelariji”, mogu da koriste računare da traže posao ili pokušaju da pokrenu sopstveno startap preduzeće.

Cena dana „na poslu”, koja se najčešće kreće između 30 i 50 juana (između oko 3,6 i 6 evra), ponekad podrazumeva ručak, grickalice i pića.

Broj ovakvih prostora raste u vreme kada je stopa nezaposlenosti mladih u Kini visoka, iznad 14 odsto.

To znači da čak i visokoobrazovani diplomci fakulteta imaju poteškoća da se zaposle.

Prema zvaničnim podacima, broj diplomaca koji ove godine ulaze na tržište rada dostići će rekordnih 12,22 miliona.

Dr Kristijan Jao, viši predavač na Fakultetu za menadžment Univerziteta Viktorije u Velingtonu, na Novom Zelandu, je stručnjak za kinesku ekonomiju.

„Fenomen ljudi koji glume da rade je vrlo rasprostranjen”, kaže on.

„Zbog ekonomske tranzicije i neusklađenosti obrazovanja i tržišta rada, mladima su potrebna ovakva mesta da bi mogli da promisle o sledećim koracima ili da rade povremene poslove u prelaznom periodu.

„Lažne kancelarije su jedno od prelaznih rešenja”.

Džou je našao kompaniju Pretend To Work Company dok je pretraživao društvenu mrežu Sjaohungšu (Xiaohongshu).

Kaže da je smatrao da će mu kancelarijsko okruženje pomoći da poboljša samodisciplinu.

Na njegov lažan posao ide više od tri meseca.

Poslao je roditeljima fotografije kancelarije, i kaže da su sada mnogo mirniji u pogledu njegovog zaposlenja.

Iako „zaposleni” mogu da dolaze i odlaze kada žele, Džou obično stiže između osam i devet sati ujutru.

Ponekad ostaje i do 23 časa jer čeka da prvo ode rukovodilac.

Dodaje da su mu ljudi koji takođe dolaze u njegovu kancelariju sada kao prijatelji.

Džou kaže da kada je neko od njih zauzet, na primer traženjem posla, svi naporno rade, ali da kada imaju vremena, pričaju, šale se i igraju igrice.

I često posle posla zajedno večeraju.

Kaže da mu se dopada ovakav način održavanja timskog duha i da je mnogo srećniji otkako je počeo da dolazi.

Sjaoven Tang je ranije ove godine iznajmila radni sto na mesec dana u lažnoj firmi u Šangaju.

Ova 23-godišnjakinja je diplomirala prošle godine, ali još nije našla stalno zaposlenje.

Njen univerzitet ima nepisano pravilo da studenti moraju da potpišu ugovor o radu ili dostave dokaz o obavljanju prakse u roku od godinu dana od diplomiranja, i da u suprotnom neće dobiti diplomu.

Ona je univerzitetu poslala fotografije kancelarije kao dokaz da je na „praksi”.

U stvarnosti je plaćala dnevnu cenu boravka u kancelariji, u kojoj je pisala sadržaj za internet da zaradi nešto novca.

„Ako već foliraš, onda foliraj do kraja”, kaže Tang.

Dr Bjao Sjang, direktor Maks Plank instituta za socijalnu antropologiju u Nemačkoj, kaže da ovaj trend u Kini potiče od „osećaja frustracije i nemoći” zbog nedostatka mogućnosti za zaposlenje.

„Pretvaranjem da rade mladi ljudi sebi stvaraju čauru u kojoj se malo udaljavaju od dominantnih društvenih normi i daju sebi malo prostora”.

Vlasnik kompanije Pretend To Work Company u gradu Dongguan je 30-godišnji Feiju (pseudonim).

„Ne prodajem radne stolove, već dostojanstvo – osećaj da neko nije beskoristan”, kaže on.

I sam je ranije bio nezaposlen, jer je tokom pandemije korona virusa morao da zatvori njegovu prodavnicu.

„Bio sam jako depresivan, čak i pomalo samodestruktivan”, kaže on.

„Želeo sam nešto da učinim da promenim stvari, ali sam bio nemoćan”.

U aprilu ove godine počeo je da reklamira kompaniju Pretend To Work i u roku od mesec dana svi radni stolovi su bili zauzeti.

Oni koji ubuduće žele da se pridruže, moraće da šalju prijave.

Feiju kaže da su 40 odsto korisnika kancelarije mladi koji su nedavno diplomarili i dolaze da se fotografišu i tako dokažu bivšim profesorima da su na „praksi”.

Manji broj njih dolazi zbog pritiska roditelja.

Preostalih 60 odsto su frilenseri, među kojima su mnogi digitalni nomadi od kojih neki rade za velike kompanije za elektronsku trgovinu, a neki su autori sadržaja za internet.

Prosečna starost je oko 30 godina, a najmlađi ima oko 25 godina.

Zvanično se vode u kategoriji „fleksibilan radni angažman”, u koju spadaju i vozači uslužnog prevoza koji se naručuje putem interneta ili aplikacija, kao i vozači kamiona.

Feiju kaže da nije siguran da li će ovaj posao ostasti profitabilan na duže staze.

Zato na njega više gleda kao društveni eksperiment.

„Ovaj posao koristi laži da bi se spolja sačuvao ugled, ali nekima zapravo pomaže da pronađu istinu”, kaže on.

„Ako ljudima pomažemo samo da produže njihove veštne pretvaranja, saučesnici smo u bezazlenoj obmani.

„Ali ako im pomognemo da njihovu lažnu kancelariju pretvore u stvarnu početnu tačku, onda ovaj društveni eksperiment može da ispuni njegovu svrhu”.

Džou sada većinu vremena provodi usavršavajući znanje u oblasti veštačke inteligencije.

Kaže da je primetio da neke kompanije prilikom zapošljavanja traže poznavanje alata veštačke inteligencije.

Zato veruje da će mu veštine u oblasti veštačke inteligencije „olakšati” da pronađe stalan posao.

Izvor: bbc.com

Stopa nataliteta u zemlji opada, čak i posle ukidanja kontroverzne politike jednog deteta, koju je vladajuća Komunistička partija proklamovala pre skoro jedne decenije.

Program će tako pomoći bezmalo 20 miliona porodica oko troškova odgajanja dece, prenose državni mediji.

Nekoliko provincija širom Kine već su uplatile neke iznose kako bi podstakli ljude da imaju više dece usled nadolazeće demogradske krize sa kojom se suočava druga najveća svetska ekonomija.

Prema planu, objavljenom 28. jula, roditeljima će biti ponuđeno ukupno do 10.800 juana (1.500 dolara ili 1.300 evra) po detetu.

Odluka će se primenjivati retroaktivno od početka ove godine, javila je kineska državna televizija CCTV.

Porodice sa decom rođenom između 2022. i 2024. takođe mogu da se prijave za delimične subvencije.

Ovaj potez je usledio posle težnji lokalnih samouprava da povećaju stopu nataliteta u Kini.

U martu je Hohot, grad u severnom regionu Kine, počeo da nudi stanovnicima do 100.000 juana (skoro 14.000 dolara ili 12.000 evra) po bebi za parove sa najmanje troje dece.

Šenjang, grad severoistočno od Pekinga, nudi pomoć od 500 juana (70 dolara ili 60 evra) mesečno porodicama na lokalu sa trećim detetom mlađim od tri godine.

Vlasti u Peking nedavno su pozvale lokalne samouprave da naprave planove za sprovođenje besplatnog predškolskog obrazovanja.

Kina je među najskupljim mestima na svetu za rađanje dece, u relativnom smislu, prema studiji kineskog Instituta za istraživanje stanovništva JuVa.

Studija je pokazala da odgajanje deteta do 17 godina u Kini košta u proseku 75.700 dolara (više od 65.400 evra).

U januaru su zvanični podaci pokazali da broj stanovnika Kine opada treću godinu zaredom u 2024.

U Kini je 2024. godine rođeno 9,54 miliona beba, prema podacima Nacionalnog zavoda za statistiku.

To je blago povećanje u odnosu na prethodnu godinu, ali se trend opadanje stanovništva zemlje nastavio.

Stanovništvo Kine, države od 1,4 milijarde ljudi takođe brzo stari, što dodatno pojačava demografsku zabrinutost.

Izvor: bbc.com

Lola je istraživala običaje, jezik i kulturu Kine, pa evo nekih interesantih informacija.

U Kini nema abecede

Verovali ili ne, u kineskom jeziku pismo ne postoji. Umesto toga, kineski jezik ima preko 20.000 znakova. Upravo je znakovno pismo razlog zašto je većini posebno intrigantno i teško da uče ovaj jezik. Međutim, jednom kad se prilagodite znakovnom konceptu, postaje mnogo jednostavnije.

Neka opšta preproruka je da naučite najmanje 2.500 znakova da viste mogli komunicirate i razumete druge dok govorite kineski. Međutim, za prevođenje dokumenata i tekstova sa kineskog jezika i obrnuto, potrebno je, naravno, mnogo veće znanje. Treba imati u vidu i činjenicu da u okviru jezika postoji 7 glavnih grupa dijalekata, a da svaki lokalni govor ima svoju varijaciju.

U Kini je običaj da bar jednom odbijete poklon

Tradicionalni kineski običaj nalaže da kada vam neko daje poklon, odbijete bar jednom pre nego što ga prihvatite. Čak i ako je to nešto što zaista želite, prema etikeciji i bontonu trebalo bi da kažete “ne” pre nego što uzmete i zahvalite.

Takođe, ako ste davalac poklona, uobičajeno je da insistirate da primalac uzme dar. Smatra se nepristojnim ako otvorite poklon u društvu, tj. ispred darodavca. Dakle, Kinezi u svojim darovima uživaju u samoći.

Kineska vremenska zona

Iako je Kina tako velika zemlja, vrlo je zanimljivo da ima samo jednu vremensku zonu. Sve do 1949. godine, zapravo, u Kini je postojalo 5 vremenskih zona. Sada svi rade po zvaničnom pekinškom vremenu, što u pojedinim delovima zemlje za posledicu ima ne baš konvencionalan radni raspored. Počev od toga da negde sunce izlazi poprilično kasno, kao što je 10h ujutro, preko neobičnog početka radnog vremena i nastave, u Kini ume da bude baš zanimljivo u nekim regionima.

Kina je multireligijska zemlja

Kina je multireligijska zemlja koja ima otprilike 5 zvaničnih religija. Lideri komunističke partije su odlučili (iako su ateisti) da su budizam, katolicizam, islam, taoizam i protestantizam religije koje se mogu praktikovati. Međutim, praktikovanje bilo koje druge religije smatra se nezakonitim.

Kultura vožnje bicikla u Kini

Kultura vožnje bicikla je veoma jaka u Kini, a za mnoge Kineze predstavlja glavni vid prevoza. Smatra se da je vožnja bicikla toliko popularna, jer je u ovoj zemlji izrazito teško doći do vozačke dozvole. Takođe, kupiti, posedovati i održavati automobil u Kini nije baš jednostavno i svim građanima lak dostupno.

Međutim, u skladu sa “biciklističkim navikama” kineskog naroda uređeni su i veliki gradovi, pa tako postoje službene trake posvećene biciklima, kao i mnoga mesta za bezbedno parkiranje. Kada se sve ove okolnosti uzmu u obzir, ne treba da vas iznenadi što Kina lider u svetu kada je u pitanju proizvodnja bicikala.

Kina – Zemlja svile

Svila je prvi put otkrivena u Kini 3000 godina pre nove ere, i to na zapanjujuć način. Naime, jaja svilene bube pala su u šolju toplog čaja posluženog kineskoj carici Si Ling Sui, ženi kineskog cara Huang Dija. Na površinu šoljice počele su da izlaze svilene niti. Otkriće svile i način na koji je napravljena postalo je strogo čuvana tajna unutar Kine, a kazna za krijumčarenje čahura svile iz zemlje bila je pogubljenje. Zbog ove veličanstvene tkanine, Rusi su Kinu nazvali Sercia, što znači Zemlja svile.

Toaletni papir i kompas su izumi drevne Kine

Postojalo je nekoliko važnih pronalazaka ili otkrića starih Kineza koji su dali značajan doprinos svetu. Poznato je da je papir je izmišljen u drevnoj Kini, a kasnije je izumljen i toaletni papir. Zanimljivo je das u ga prvenstveno koristili samo carevi.

Četiri pronalaska koja se najviše pripisuju Kini su papir, barut, štampanje i kompas. Postoje istorijske tvrdnje i dokazi da je najmanje 20 pronalazaka kineskog porekla.

Neobična simbolika boja u Kini

Boje igraju važnu ulogu u svakodnevnom životu Kineza i to vekovima. Crna se smatra bojom neba i smrti, a bela je zvanična boja žalosti. Ljudi koji prisustvuju sahranama u Kini nosiće belo, a ne crno kao što se nosi u mnogim drugim zemljama širom sveta. Crvena simbolizuje vatru, radost i sreću. To je najznačajnija boja koja se koristi kako za proslave zvaničnih državnih praznika, tako i rođendana i venčanja. Sasvim logično, ova je boja strogo zabranjena na sahranama.

Kinezi zelenu boju povezuju sa harmonijom, zdravljem i prosperitetom. Žuta je povezana sa zemljom i smatra se lepom i prestižnom. Takođe se koristi za označavanje herojstva, suprotno od zemalja na Zapadu koje povezuju žutu boju sa kukavičlukom.

Saobraćajna gužva je veliki problem u Kini

Kina je sasvim izvesno zemlja koja se može pohvaliti time da ide ukorak sa svim inovacijama u svetu. Međutim, kada je u pitanju saobraćaj, s obzirom na to da govorimo o najmnogoljudnijoj državi na planeti, gužve su i dalje neminovnost.

No, Kinezi su osmislili način da se izbore (barem delimično) sa saobraćajnim kolapsom. Postoji služba koja se bavi upravo gužvama u prevozu i koja može da vam pomogne u hitnim slučajevima. Ova vrsta “spasilaca” deluje tako što vas jedan mladić vozi do vašeg odredišta motorom, a drugi preuzima vozačko sedište automobila i umesto vas čeka da se gužva raščisti. Naravno, vaš će auto bezbedno biti dovezen na adresu koju zatražite.

Kineska kuhinja nisu samo jela od pirinča

Svuda u svetu postoji određen mišljenje o tome šta je kineska hrana. Međutim, svako ko poseti Kinu može otkriti da kineska kuhinja nije bazirana samo na pirinču, odnosno da sadrži mnogo voća i povrća, te da je izuzetno začinjena. Za razliku od mnogih evropskih zemalja, Kinezi jedu skoro sve, uključujući pse, pacove, pa čak i zmije.

Duga istorija i bogata tradicija čine Kinu jednom od najatraktivnijih zemalja za posetu. Bilo da je reč o jeziku, pismu, specijalitetima ili bojama, Kinezi pokazuju jedinstven pogled na svet i jednu potpuno drugačiju kulturu vrednu otkrivanja.