U Pariz je stiglo toliko cveća da ga je kuća Dior na kraju prosleđivala na Place de l'Étoile. Dok je kovčeg putovao prema jugu Francuske, gde je dizajner sahranjen, kroz mesta kojima je prolazio čekale su žene sa cvećem u rukama.

Teško je zamisliti prikladniji oproštaj od čoveka čiji je čitav estetski svet praktično počeo u jednom vrtu.

Mnogo pre nego što je postojala kuća Dior, pre New Looka, Avenue Montaigne, Miss Dior i haljina koje će promeniti siluetu čitave generacije žena, postojao je vrt njegove majke u Granvilu.

Sve je počelo u ružičastoj kući iznad mora

Kristijan Dior rođen je 21. januara 1905. u Granvilu, normandijskom gradu na obali Lamanša. Njegovi roditelji, Moris i Madlen Dior, naredne godine kupili su Villu Les Rhumbs – kuću na litici iznad mora koju će Kristijan do kraja života pamtiti kao jedno od presudnih mesta svog detinjstva.

Kuća je bila obojena nežnom ružičastom bojom sa sivim detaljima, kombinacijom koja će se kasnije neprestano vraćati u Diorovom svetu. Ali njegovu maštu još više je oblikovalo ono što se nalazilo oko nje.

Zemljište izloženo jakim morskim vetrovima njegova majka Madlen pretvorila je u raskošan vrt. Volela je biljke i cveće, posebno ruže, a Kristijan je mnogo vremena provodio uz nju. Učio je latinske nazive biljaka, pravio herbarijume i, kako beleži sama kuća Dior, kao dete provodio sate u porodičnom ružičnjaku.

Nije samo posmatrao vrt, već je u njegovom oblikovanju i učestvovao. Dokumentacija današnjeg Muzeja Kristijana Diora navodi da je 1925. zajedno sa majkom osmislio jezerce, pergolu i vrtni nameštaj koji su postali deo imanja.

Dior će mnogo kasnije napisati da su arhitektura i okruženje te kuće uticali na čitav njegov način života.

Danas se u istoj Villi Les Rhumbs nalazi Muzej Kristijana Diora. Nije slučajno što je njegova izložba za 2026. godinu posvećena upravo sećanjima iz detinjstva i načinima na koje su Granvil, vrt, more, boje porodične kuće i prvi estetski utisci kasnije završili u modi, parfemima i enterijerima kuće Dior.

Ali Dior uopšte nije trebalo da postane dizajner

Njegovi roditelji zamišljali su mnogo konvencionalniju budućnost. Kristijan je želeo da studira arhitekturu, ali je na insistiranje porodice upisao političke nauke u Parizu, sa idejom da bi jednog dana mogao da postane diplomata.

Diplomatija ga nije zanimala koliko umetnost.

Godine 1928. sa prijateljem Žakom Bonžanom otvorio je galeriju u kojoj su izlagani umetnici poput Pabla Pikasa, Žorža Braka, Anrija Matisa i Salvadora Dalija. Međutim, početkom tridesetih njegov život se dramatično promenio. Porodično bogatstvo urušilo se tokom ekonomske krize, galerija više nije mogla da opstane, a 1931. umrla mu je majka Madlen. Usledile su godine finansijskih problema i bolesti.

Tek sredinom tridesetih moda postaje ozbiljan deo njegovog života.

Počeo je da prodaje modne ilustracije, 1938. zaposlio ga je dizajner Robert Pige, a nakon rata radio je za Lisijena Lelonga. Godine 1946, uz finansijsku podršku tekstilnog industrijalca Marsela Busaka, konačno je osnovao modnu kuću koja će poneti njegovo ime.

I tada se, gotovo četrdeset godina nakon detinjstva u Granvilu, vratio svom vrtu.

Žena je u njegovoj mašti postala cvet

Prvu kolekciju Christian Dior predstavio je 12. februara 1947. u salonima na adresi 30 Avenue Montaigne.

Dior je dve glavne linije kolekcije nazvao Corolle i En 8. „Corolle“ na francuskom označava venčić cveta, odnosno skup latica.

Silhoueta koju je napravio upravo je tako i izgledala: meka zaobljena ramena, naglašene grudi, ekstremno uzak struk i raskošna suknja koja se širila poput cveta.

U posleratnoj Evropi, nakon godina nestašice, uniformi i ograničene upotrebe tkanine, takva odeća delovala je gotovo ekstravagantno. Za jednu suknju mogla je biti potrebna ogromna količina materijala, zbog čega je kolekcija izazvala i oduševljenje i kritike.

Urednica američkog Harper's Bazaara Karmel Snou navodno je nakon revije rekla Dioru da njegove haljine imaju „takav novi izgled“. Naziv New Look ostao je zauvek.

A iza revolucije koja je vratila Pariz u centar svetske mode nalazila se ideja koju je Dior poznavao još iz Granvila: žena kao cvet.

Sama kuća Dior danas njegovu siluetu naziva femme-fleur — „žena-cvet“. Ruža, omiljeni cvet iz vrta njegove majke, davala mu je i oblik i boje za tu viziju.

Cveće se zatim pojavilo svuda

Veza nije prestala sa prvom kolekcijom.

Dior je svojim haljinama davao imena poput Roseraie, Muguet de Mai i Les Lilas, dok su modeli Vilmorin i Andrieux iz 1952. dobili nazive koji su ga podsećali na kataloge semena i cveća koje je voleo još kao dete.

Muzej u Granvilu navodi da je kao dečak upravo takve kataloge čitao sa većim zanimanjem nego romane.

Za proleće 1953. napravio je kolekciju nazvanu Tulip, punu cvetnih printova i silueta inspirisanih formom biljke.

Ali nijedan cvet nije imao toliko lično značenje kao đurđevak.

Dior je bio izuzetno sujeveran i smatrao ga je srećnim cvetom. Prema arhivi same kuće, grančice đurđevka stavljao je u džep ili ih ušivao u porube haute couture haljina kako bi mu donele sreću na revijama.

Iz te opsesije 1956. nastao je i Diorissimo, parfem posvećen đurđevku.

Cvet iz detinjstva tako više nije bio samo motiv na haljini. Postao je kroj, naziv modela, amajlija i miris.

Miss Dior takođe je počeo jednom porodičnom pričom

Iste 1947. kada je predstavio New Look, Dior je lansirao i svoj prvi parfem.

Želeo je, kako je govorio, da bude parfimer jednako koliko i kreator. Od parfimera Pola Vašera tražio je miris koji bi „mirisao na ljubav“, a Miss Dior je pratio njegovu prvu kolekciju praktično od samog početka – parfem je raspršivan po salonima tokom predstavljanja.

Ime nije bilo slučajno.

Miss Dior bila je njegova mlađa sestra Ketrin.

Njena priča bila je sasvim drugačija od glamura Avenue Montaigne. Tokom Drugog svetskog rata bila je članica francuskog Pokreta otpora. Gestapo ju je 1944. uhapsio, mučio i deportovao u koncentracione logore. Preživela je rat i vratila se u Francusku, a kasnije se profesionalno bavila uzgojem i prodajom cveća.

Dior danas upravo ljubav prema Ketrin, njegovim ružama iz Grasa i želju da napravi parfem koji „miriše na ljubav“ navodi kao tri ključne niti priče o Miss Dioru.

Zanimljivo je koliko se krug time zatvara.

Majka Madlen naučila ga je da voli vrt. Ketrin je posle rata pronašla novi život među cvećem. A Kristijan je te iste slike pretvarao u haljine i parfeme.

Kada je mogao da bira gde će pobeći iz Pariza, ponovo je napravio vrt

Kasnije u životu Dior je u Provansi kupio Château de La Colle Noire.

I tamo je ponovo pravio ono što je poznavao iz Granvila: vrt ispunjen ružama.

Sama kuća Dior opisuje La Colle Noire kao mesto na kojem je ponovo stvorio „raj za ljubitelja ruža“, inspirisan vrtom svog detinjstva. Bio je to njegov beg od Pariza, mesto na kojem se odmarao i vraćao prirodi.

U okolini Grasa i njegova sestra Ketrin uzgajala je ruže. Dior i danas deo svog parfemskog identiteta vezuje za ružu centifoliju sa tog područja, pa je veza između porodice, zemlje, mode i parfema ostala živa mnogo nakon smrti osnivača.

Njegova modna kuća nosila je njegovo ime samo deset godina

Najneverovatniji deo priče o Kristijanu Dioru možda je njeno trajanje.

Sopstvenu kuću osnovao je 1946, prvu kolekciju prikazao 1947, a već 1957. iznenada je umro.

Pod svojim imenom stvarao je samo desetak godina.

U tom periodu vratio je raskošnu ženstvenost u posleratnu modu, pomogao Parizu da ponovo postane njen svetski centar, razvio međunarodni modni biznis i ostavio estetske kodove koji opstaju skoro sedam decenija nakon njegove smrti.

Kada je umro, kuću je nasledio njegov tada veoma mladi asistent Iv Sen Loran, koji će potom izgraditi jednu sasvim novu modnu legendu.

Ipak, vrt je ostao.

Ruže, đurđevak i ideja žene-cveta nastavili su da se vraćaju u kolekcijama, parfemima, nakitu i predmetima za dom koje su stvarali Diorovi naslednici. Čak i današnji prostor kuće na Avenue Montaigne sadrži vrtove, uključujući ruže kao direktnu referencu na osnivačevu opsesiju prirodom.

Izvor: zadovoljna.nova.rs