Kada putnici imaju pravo na naknadu

Prema Uredbi EU 261/2004, putnici mogu tražiti naknadu u tri osnovne situacije: kada let kasni više od tri sata, kada je let otkazan ili kada im je uskraćeno ukrcavanje. Ova prava važe za sve letove koji polaze iz Evropske unije, bez obzira na aviokompaniju, kao i za letove koji stižu u EU ukoliko ih obavlja evropski prevoznik.

Iznos naknade određuje se prema dužini leta. Za kraće letove do 1.500 kilometara putnici mogu dobiti 250 evra. Srednje distance između 1.500 i 3.500 kilometara donose naknadu od 400 evra, dok za najduže letove preko 3.500 kilometara putnici imaju pravo na 600 evra.

Šta aviokompanije moraju da obezbede

Pored novčane naknade, avioprevoznici su dužni da putnicima pruže odgovarajuću brigu tokom čekanja. To podrazumeva besplatne obroke i osvežavajuća pića, pristup komunikacijskim kanalima poput telefona ili interneta, a u slučaju dužeg čekanja i hotelski smeštaj sa prevozom.

Kada ne možete dobiti naknadu

Važno je napomenuti da aviokompanije nisu uvek obavezne da isplate naknadu. Ako su putnici obavešteni o otkazivanju leta najmanje dve nedelje unapred ili im je ponuđeno alternativno putovanje u razumnom roku, kompanija se oslobađa obaveze plaćanja naknade.

Takođe, u slučaju vanrednih okolnosti koje se nisu mogle izbeći, avioprevoznik nije dužan da isplati naknadu. Pod vanredne okolnosti spadaju ekstremni vremenski uslovi, političke nestabilnosti, bezbednosni rizici i tehnički problemi koji mogu ugroziti sigurnost leta.

Kako ostvariti svoja prava

Prvi korak u ostvarivanju prava na naknadu je kontaktiranje aviokompanije. Putnici moraju imati potvrđenu rezervaciju i moraju se prijaviti na let najmanje 45 minuta pre planiranog poletanja. Zahtev za naknadu podnosi se direktno prevozniku koji je trebalo da obavi let, a ne posredniku preko kojeg je karta kupljena.

Ako aviokompanija ne odgovori na zahtev u roku od dva meseca ili odbije isplatu naknade, putnici se mogu obratiti nacionalnom telu za zaštitu prava putnika u zemlji gde se incident dogodio. Za međunarodne slučajeve, pomoć pruža i Evropski potrošački centar koji može posredovati u komunikaciji sa avioprevoznikom.

Značaj poznavanja svojih prava

Statistike pokazuju da oko polovine zahteva za naknadu bude odbijeno. Ovo nije iznenađujuće s obzirom na složenost propisa i brojne izuzetke koje aviokompanije mogu iskoristiti. Zato je ključno da putnici budu dobro informisani o svojim pravima i načinima njihovog ostvarivanja.

Pored toga, važno je čuvati svu dokumentaciju vezanu za let, uključujući kartu, boarding pass i potvrde o kašnjenju ili otkazivanju. Ovi dokumenti mogu biti presudni u procesu dokazivanja prava na naknadu.

Iako je proces ostvarivanja naknade često komplikovan, poznavanje svojih prava i uporno insistiranje na njihovom poštovanju može dovesti do značajne finansijske kompenzacije. Putnici treba da budu svesni da je ovo njihovo zakonsko pravo, a ne dobra volja aviokompanija.

Izvor: forbes.n1info.rs

Svjedoci navode da je žena očito zakasnila na let za Adelaide budući da je mahala pilotu. Čini se da se, s obzirom na to da je stajala ispod desnih vrata aviona, nadala da će se ona otvoriti. Jedan od svjedoka Denis Bilic opisao je događaj kao “blagi haos”, piše “NZHerald”.

Drugi navode da je “sreća što je pilot bio upozoren o tome šta se događa ili ju je sam uočio i ugasio motor aviona”. Simon Hales je bio u avionu i vidio šta se događa. Navodi da je putnica “očito propustila let i odlučila da ga još uvijek može uhvatiti”.

Well, that's one way to walk the runway.

A woman has been arrested following a bizarre security breach at Canberra Airport around 7.30pm last night.#9News pic.twitter.com/ylC7VFgUY2

— 9News Sydney (@9NewsSyd) November 2, 2023

Opisao je kako se “progurala pored osoblja na vratima, otrčala na pistu i potrčala do aviona”. Iznenadilo ga je što je putnica stigla tako daleko na pistu a da je niko nije zaustavio. Letovi u aerodromu bili su zadržani 10 minuta prije nego što su se normalizovali.

Ženi nije bilo dopušteno da se ukrca u avion koji je odletio bez nje. Uhapšna je i optužena zbog trčanja po pisti i ugrožavanja sebe i drugih. Potparol australijske savezne policije rekao je da je ženi odbijeno puštanje uz kauciju, navodi “Index”. Očekuje se da će pred sud biti privedena u petak.

Tri leta sedmično letjeće cijelu zimu.

Kako je saopšteno, “Wizz Air” neće imati novogodišnjih povećanja iz Ljubljane, Tuzle, Sarajeva, Niša, Podgorice i Ohrida.

– Još 2009. godine želeo sam da odem iz Srbije, a prva ideja bila je Amerika. Radio sam u kol-centru jednog mobilnog operatera i kada sam shvatio na koji način se napreduje u firmi, moja želja je bila još jača. Koleginica mi je slučajno rekla za konkurs avio-kompanije iz Dubaija u hotelu Hajat i ja sam se prijavio. Da mi je neko pričao da ću sa 23 godine postati stjuard, ne bih mu poverovao – priča mi Igor, koji je u vreme kad je dobio posao, sa Silvanom obnovio emotivnu vezu iz srednje škole.

– Išli smo u isto odeljenje Srednje turističke škole, zabavljali se, raskinuli i ponovo sreli posle šest godina. Kada je Igor otišao, ja sam planirala da idem u Ameriku da čuvam decu, ali sam odustala. On me je učio engleskom jeziku koji sam jedva govorila, a nekoliko meseci nakon što se zaposlio, prijavila sam se na kasting za stjuardesu, ali nisam prošla – priseća se Silvana.

– Po dolasku u Dubai, tokom probnog rada shvatio sam koliko mi nedostaje, tako da smo se dogovorili da Silvana dođe kod mene i nađe neki posao. Radila je u butiku Michael Kors, a onda još nekoliko puta pokušavala da postane stjuardesa, što joj je iz četvrtog i uspelo.

Otkad su se venčali 2011. godine, zajedno žive u Dubaiju, u stanu koji su kupili. Jedna od najboljih pogodnosti rada u Ujedinjenim Arapskim Emiratima je što velike kompanije poput Emirates-a, zaposlenima pored plate daju i novac za smeštaj, a na radnicima je da odaberu kako će ga trošiti.

– Od 22.000 zaposlenih u našoj firmi, oko 700 ljudi je iz Srbije, dok u celoj državi kažu da radi oko 10.000 Srba. Moje društvo je mahom internacionalno zbog prethodnog posla, dok se Igor druži samo sa prijateljima iz Srbije. Često sretnemo i naše ljude na letovima, najčešće putuju do Australije – priča mi Silvana.

U rodni Beograd dolaze jednom godišnje, mada ih roditelji, braća i sestre svako malo posećuju, a Igorov brat odnedavno takođe radi kao stjuard u istoj kompaniji. Iako su se zvanično venčali pre četiri godine, prošlog leta su napravili svadbu na splavu na Ušću i venčali se u crkvi na Bežanijskoj kosi. Medeni mesec nisu imali, jer im je, kako su mi rekli, pored toliko putovanja cela godina medena.

– Naš način života je drugačiji jer nemamo klasično radno vreme, pa možemo i češće da putujemo. Glavni razlog zbog kojeg sam odabrao ovaj posao je odlična plata i dosta slobodnih dana, ali da se razumemo, nije lako raditi kao stjuard, mada ljudi misle da se sve svodi na letenje avionom, šetanje između putnika i fotografisanje po sletanju. Mi i te kako fizički dosta radimo – objašnjava Igor.

– Mene je Dubai malo umorio jer, na primer, tamo nema pozorišta, pa mi znači da odem negde drugde. Jedino što mi se ne dopada je kad treba da ustanem u dva ujutru i budem lepa (smeh). Šalu na stranu, obično smo po 24 sata u nekom gradu između letova, pa stižemo ponešto i da vidimo kao turisti. Jednom smo za Australiju leteli nas dvoje i Igorov najbolji drug, pa smo se ukupno družili pet dana, tamo i nazad – kaže Silvana.

Radeći ovaj atraktivan posao kažu da su naučili da budu strpljiviji i tolerantniji prema ljudima. Kao stjuarda Igor sebe vidi još koju godinu, a Silvana bi volela znatno duže da radi u avionu. Svesni su da Dubai nije idealan grad za odrastanje dece, jer je školovanje preskupo, ali su sigurni da neće živeti u Srbiji. Ipak, pošto se vode izrekom „Nikad ne reci nikad“, ko zna gde će ih život odvesti u budućnosti.

Nenad Blagojević

Izvor: Priče sa dušom

Instalacija golubova ispred muzeja asocijacija je na našu slobodu. Uprkos tome što smo slobodni, a ujedno i stvoreni kao takvi, mi konstantno visimo na jednoj tankoj niti od silka, koja nam sprečava let. Čini se impozantno gledati nas u jatu, spremne da poletimo svakog trenutka. Preplavljeni emocijama, sa utkanim porukama mira i odgovora na pitanje šta je sloboda. Ali mnogo veće pitanje postaje: “Ko upravlja tim nitima, ko nas spriječava da letimo?”

Nekima će odgovor biti vlasti. Drugi će krivce tražiti u porodici, prijateljima, društvu. Tek neki će dosegnuti moć introspekcije pa odgovoriti kratko i jasno: “Mi”. Ljudi koji sebi stavljamo omče oko vrata, tanke niti silka da visimo poput šišmiša naglavačke, jer ono što čini let jeste sloboda. Sloboda je spremnost da se iskaže svoj stav, ponosno argumentuje mišljenje, srčano i predano bori za ideale. Sloboda je hrabrost.

Društvo marioneta slobodu definiše u riječniku. Ali ona nema definiciju. Odgovori su svuda oko nas. Na mnogo većim panoima od onih u muzeju. Sloboda je mogućnost da živimo po svojim pravilima, ali istovremeno poštujući da su ona drugačija od tuđih. Sloboda je ljubav, a ljubav nema okvire, oblike, niti koji je stežu i u torove stavljaju. Sloboda su on i ona, ali i ona i ona, on i on. Ono i ono. Sloboda je sve što čovjek želi, a ostvaruje uprkos strahu.

Sloboda je govor, ali i mišljenje. Sloboda je trenutak u kojem spoznamo da smo jači od paušalnih govornika koji bi da nas straše metalnim oružjem. Imali smo i mi sinoć metalni odsjaj. Ali mnogo sjajniji od ovoga, jer su naši golubovi obasjani mjesečinom bili upravo takvi. Snažni, hrabri, ponosni i prkosni. Lelujali su na povjetarcu i prikupljali energiju svih nas. Upravo ona je ta koja će im omogućiti let. Na naredno predstavljanje, u druge gradove, države, ali i u druga prostranstva, koja ne poznaju granice, jer upravo to je sloboda.