Tviter profil jedne Beograđanke već unazad mesec dana postao je pravo mesto ljubitelja životinja zbog jednog malenog mačka Maslačka. Objave o njemu na ovoj mreži broje čak preko 100.000 pregleda gde tviteraši svakodnevno nestrpljivo čekaju da vide šta to njihov omiljeni mačak radi.

Osmog novembra ove godine na ulici ga je, tek rođenog i teškog 81 gram, pronašla Hristina iz Beograda. Iako se isprva nadala da će majka ubrzo doći po njega, to se nije desilo, pa je sledeći korak svakako bio da ga ponese kod sebe kući, što je i uradila.

Od tog dana, pa sve do danas, mačak Maslačak je prava zvezda na njenom Tviter profilu “Htina86”.

“Danas je tačno četiri nedelje od nađendana i tim povodom izvolite Maslačkovu prvu sliku. Ovde nas dvoje sedimo na trotoaru pored kontejnera i čekamo da se vrati mama maca i zahteva starateljstvo. Nije se vratila i tako je Maslačak upoznao svet i svet Maslačka”, napisala je Hristina svojim prijateljima na Tviteru.

Iako je devojka pokušavala da nađe i privremenu macu dojilju, to joj međutim nije polazilo za rukom, pa je rešila da se sama pobrine da mali Maslačak izraste u zdravu i jaku životinju. Zbog toga danas, uz pomoć šprica i požrtvovanosti jedne devojke ima čak ogromnih 459 grama.

Danas je tačno 4 nedelje od nađendana i tim povodom izvolite Maslačkovu prvu sliku. Ovde nas dvoje sedimo na trotoaru pored kontejnera i čekamo da se vrati mama maca i zahteva starateljstvo. Nije se vratila i tako je Maslačak upoznao svet i svet Maslačka pic.twitter.com/Rlewcuyu7J

— Hristina (@Htina86) November 5, 2023

Nekoliko dana nakon prve Hristinine objave Mačak je poput prave zvezde stekao mnogo obožavatelja, a s vremenom je čak postao prepoznatljiv ljudima na ulici i kod veterinara – zbog čega je uspeo da natera mnoge da pomisle da ima daleko bolji socijalni život od njih.

Hristina celu priču želi da podigne na viši nivo

Na osnovu ovog događaja koji je Beograđanku naterao da se pobrine o jednom malom mačetu prepuštenom samom sebi, ali i zbog velike podrške ljubitelja životinja na Tviteru, Hristina je nedavno objavila da će uskoro preduzeti veliki korak, te da će otvoriti foster za mačke, prenosi portal “Skitnice”.

Svima nam je ponedeljkom neophodno ovako nešto pic.twitter.com/mLvUQTh3eg

— Hristina (@Htina86) November 20, 2023

“Želela sam ovom prilikom da objavim da moja kuma i ja na leto planiramo da otvorimo foster za mace jer se cela situacija sa zbrinjavanjem mačaka otima kontroli, uvek neke mačke negde zbrinjavamo pa da to podignemo na viši nivo. Eto sad kad sam objavila ne mogu da ne ispunim” objavila je ona.

Njene objave o Maslačku se tu nisu zaustavile, te i dalje svakodnevno objavljuje njegove fotografije i razne aktivnosti – Od izležavanja, do ometanja Hristine u učenju, pa sve odlaska u goste i na rođendane.

Ono što je ipak najbitnije, čak i pored njegove popularnosti, jeste da se Maslačak ugojio i danas postao pravi borac i heroj.

Ježevi hiberniraju od novemra do marta, obično se zakopaju zbog sigurnosti ali kako imamo manje zelenih površina, grmlja ili šuma i sve je teže pronaći sigurnost.

Neki mogu doći u vaše domove tražeći sigurnost i toplinu za hibernaciju, neki se toliko iscrpljuju od potrage da zaspu na najčudnijim mestima poput ulice ili šetalista.

Kada hibernirate otkucaje srca i celokupno funkcionisanje tela se usporava kao način da sačuvate energiju, što može otežati razlikovanje između hibernacije ili smrti.
Samo u slučaju da vidite “zaspalog” ježa pobrinite se da je na sigurnom, toplom mestu i da može biti tamo 5 meseci.

Ukoliko u svom dvorištu, kući ili ulici pronađete dezorijentiranog ježa, napravite otvor na kartonskoj kutiji, ispunite je slamom i ostavite na suvom sigurnom i tihom mestu kako bi se mogao odmoriti.

Ježevi su ugrožena vrsta, potpuno su bezopasni i vrlo su važni u našem ekosastavu.
Molim vas budite svesni i zaštitite ježeve, pomoć ovako krhkoj životinji ne košta ništa.

Molim vas, nemojte ignorisati

Preuzeto sa: facebook.com

– Oglašavalo se piskutavim glasom, kao ptica, ili neko mače koje je ostavila majka. Kada sam se približila, u kanalu, u visokoj travi, ugledala sam oči, molećivog pogleda. Šareno lane, sive dlake sa crnim tufnama, bilo je sasvim bespomoćno – opisuje Martija prvi susret sa tankonogom Tinom.

To je sada već odrasla srna koja trčakara po dvorištu, ulazi u kuću, hoda za njom, prati je u stopu.

– Othranila sam je kravljim mlijekom. Prvih dana boravila je kući, spavala na trosjedu, dok nije ojačala. Pomagala mi je mama Dragica ali i ostali ukućani. Ona nas je pridobila i na svoj način uzvratila ljubav. Poslije smo je premjestili u štalu, u sijeno, gdje je imala ugodan ležaj, dovoljno hrane.

Rasla je tako, prihvatajući mene kao svoga spasitelja i zaštitnika – sa neizmjernom ljubavlju, Marija je za Srpskainfo pričala o svojoj ljubimici.

Pokazivala nam je stotine fotografija, od tih prvih dana, kada je Tina zauzela počasno mjesto u Marijinom domaćinstvu, sve do sada.

– To je neopisivo, koliko se svi mi radujemo Tini. To ime nadjenula joj je Marija. Tina boravi, tu negdje, u kukuruzima, u obližnjem šumarku, slobodno hoda po dvorištu, a naveče odlazi na konak, u prirodu – dodaje Marijina majka Dragica.

– Kada se pripremam za posao, ujutro, oko sedam, ona bane odnekud i ispraća me do kapije. Spava u blizini. Danju je tu negdje, ali kada se vraćam sa posla, oko četiri popodne, ona me opet čeka pored kapije. Skakuće, trčakara za mnom, jede iz ruke. Voli smokve, naučila od mene.

I meni se dopada ovo voće. Jednu smokvu pojedem ja, jednu dam Tini. Ona mi se umiljava, nudi mi glavu da je češkam, mazim, milujem. Želi da stalno bude uz mene. To je usrećuje. Drugima ne dozvoljava tako blizu – priča Marija, medicinska sestra zaposlena u staračkom domu.

Duga je i opširna njena priča. Na nagovor mame Dragice, pozvala nas je da podijeli svoju sreću i upozna nas sa svojom ljubimicom. Kada smo došli kod Kalinića, baš tada Tina nije bila u blizini. Ipak, na susret nismo dugo čekali. Marija je prišla velikoj njivi bujnih kukuruza i na sav glas, povikala.

-Tinaaa! Tina, gdje si, dođi ovamo. Ideš li – pozvala je Marija.

Nekoliko minuta kasnije, na naše iznenađenje, šuškajući kroz kukuruzište, stigla je, zastala ispred Marije. Kao da je htjela reći, evo me, došla sam, zašto si me zvala, šta treba…

– Najviše boravi u visokim kukuruzima, tu je pronašla stanište… Ukoliko čuje moj glas, uvijek dolazi. Primijetila sam da ne voli kišu, čim počne da pada, moja Tina požuri kući i zakloni se ispod šupe, pod sigurnim krovom. Navikla je na suvo i toga se i sada pridržava – zaključila je Marija.

O svojoj Tini, priča sa ushićenjem, opisuje njene navike, sklonosti, ponašanje… Strahuje od seoskih pasa, boji se da joj ne naude, uhvate, otkriju trag i mjesto.

Ipak, vjeruje da je zadržala instikt svoje životinjske vrste i da je sposobna umaknuti od svake opasnosti. Uostalom, i domaćinstvo Kalinića, kao sigurno Tinino utočište, uvijek je pogodno mjesto za zaklon, bijeg i spas od svake opasnosti.

Preuzeto sa: seesrpska.com

Vlasnici porodičnog poljoprivrednog gazdinstva Fabijanić učinili su sve da bi spasili svoju ljubimicu, ovcu po imenu “Zgužvano uvo”, koja je zalutala u brdo i pala, pa je čitavu noć ostala da leži, bespomoćna i sama.

Nakon što su je satima tražili, i napokon i pronašli, odlučili su da učine sve da bi je vratili kući, iako to nije bio nimalo lagan i siguran poduhvat.

– Zgužvano uvo, 15 godina, nije se vratila s paše. On je tražio satima. I našao, Bogu iza nogu. Kao i svi mi kad ostarimo, dama je mislila da je u snazi i da može, propinjala se na drvo, pala, zaplela u šiblje i tako provela noć. Ja sam dušu ispustila do gore i donijela plahte da je nekako prenesemo – napisali su vlasnici na Fejsbuku.

– Nema šanse, bojim se visine, kamenje klizi i oštro je kao sam vrag. Pa je on uradio jedino što mu se činilo ispravno… Digao je u naručje i pravac štala. Plakala sam jer ne znam hoće li Zgužvana preživjeti – prisetila se vlasnica čiji je suprug na rukama po kamenjaru nosio ovcu u nadi da će je uspjeti spasiti.

– Plakala sam jer znam koliko Peru muža bole leđa. I plakala od ponosa jer Pero muž ima toliko srce. Rekao je, da ako treba uginuti, uginuće kući, ali bogami sama u kamenjaru neće – dodala je.

Ovcu su uspjeli da donesu kući.

“Iskustvo nam kaže, da ništa od toga… Srce govori drugo. Dok god nije u bolovima, pokušavaćemo. Jede, pije, burag radi ko veliki, srce isto. Preloma i rana nema. Ali je noge ne slušaju. Pa vežbamo. Fizioterapija na bali sena. Masiramo joj noge, vežbamo kukove, malo se sama koprca i tako…”, opisali su kako je izgledala briga o nesretnoj životinji.

Nažalost, “Zgužvano uvo” nije uspjelo da preživi kobni pad.

– Gotovo. Adio “Zgužvano uvo” naše… I žao mi je… – oprostili su se vlasnici za kraj i dirnuli mnoge, piše Indeks.

Preuzeto sa: srpskainfo.com