Ali sve je to hipotetički. Rijetke su žene koje kažu: „Ako bi me muž prevario, primila bih ga nazad“. Naravno da ne, ko bi ostao sa mužem koji vara? Statistički, mnoge žene i ostanu.

Uključujući i mene. Ali da vam kažem, i ja sam iznenađena. Bila sam u braku 10 godina kada mi je muž priznao da me vara sa svojom asistentkinjom.

Imala sam 42 godine i troje djece. Upravo sam završavala svoju 13. knjigu. Život je bio dobar do tog trenutka. Imala sam ja svoje sumnje, mnogo je vremena provodio s njom na poslu, ali sam sve pravdala time da rade na velikim projektima.

I jednom, dok je moj muž bio na poslovnom putovanju sa svojom asistentkinjom, pokušala sam da ga zovem, ali nisam ga dobila.

I odjednom, jednostavno sam znala. Ne mogu to da opišem. Pokušala sam sebe ubijediti da sam paranoična. Ali sljedeći dan, kad je napokon nazvao, tražila sam da mi kaže istinu. I djelimično mi je priznao. Rekao je da su se jednom poljubili. Dobro, poljubili su se više puta. Insistirala sam da odmah dođe kući ako ima imalo nade da spasimo naš brak. Pristao je.

Dok je satima vozio do kuće ja sam hodala okolo tresući se i razmišljajući šta da radim. Kroz nekoliko dana moj muž je konačno došao do priznanja – njihova afera je, uz prekide, trajala 4 godine! Četiri godine! Danima sam bila u šoku, potresena, u meni je bilo pomiješano milion osjećanja. Varirala sam između bijesa i iscrpljenosti.

Ovo vam niko nije rekao o nevjeri: Toliko vas potrese, da čak nemate snage ni da ga izbacite iz kuće. Zbog djece sam morala biti jaka. Njima nismo rekli jer su bili previše mali. Izbaciti ga? Možda poslije. Sada samo moram smoći snage da se obučem za posao i da spremim užinu za svoje školarce. To sam ja. I to su mnoge od nas.

Nikome nisam ispričala o muževljevoj aferi, osim mojoj majci. Rekla mi je ako ga volim da se borim za naš brak. Još je jedna istina o kojoj se ne priča – muževi ne varaju obavezno s boljom, zgodnijom – često varaju sa… pa prosječnom ili čak jeftinijom.

Joše nešto – ne varaju oni zato što nešto nije u redu s vašim brakom ili vama, nego zato što nešto nije u redu s njim. I misli da će odgovor naći u nekoj aferi iz mašte. Nakon nekog vremena ispostavilo se da ne samo da je imao aferu sa asistentkinjom, imo je mnogo više afera sa raznim ženama. I prije mene ih je ima mnogo.

Problem je bio duboko u njemu. I gledala sam ga dok mi u suzama to priznaje, otac moje djece, kako se raspada, i osjetila sam sažaljenje. Moja djeca trebaju čitavog oca. Trebalo je da prođu godine da bismo uspjeli.

Bilo je teško i prošli smo kroz svašta na putu do oporavka. A ono što sam naučila je da žene koje odu nisu snažnije od žena koje ostanu. Obnovila sam svoj brak na svojim pravilima, a to su iskrenost, transparentnost i međusobno poštovanje. Donosite odluke na osnovu vaših.

Preuzeto sa: fazon.info

Tada smo započeli vrlo duhoviti razgovor, a na kraju izmijenili i brojeve mobitela.

Počeli smo svakodnevno dopisivati se – šale, vicevi, on o svome poslu, ja o svome fakultetu. Nakon mjesec dana tipkanja rekao je kako mora doći u Zagreb poslovno i tu smo proveli prekrasnih tjedan dana zajedno.

Bio je sve ono o čemu sam sanjala i maštala da moj muškarac mora biti. Dobar, duhovit, nježan + visok i snažan – kada me zagrli, da utonem u njega.

Kako sam ja studirala i živjela u Zagrebu, a on imao siguran posao i kuću u Zadru, viđali smo se kada su nam to obaveze dopuštale. Svaki taj susret bio je savršen – večere, šetnje, izlasci, izleti po otocima…

Radio je sve što jedan muškarac može prirediti svojoj djevojci. Razgovarali smo o djeci, o budućnosti, o tome gdje bismo gradili život i kako… A onda je uslijedio šok.

Jednoga vikenda došla sam ga iznenaditi. Uplatila sam smještaj i poslala mu poruku da ga čekam na kafi. Vidno uzrujan nazvao me s napadom: “Odakle ti pamet? Što to radiš? Zašto me ne pitaš?” Odgovorila sam da mi nje namjera svađati se, već je ovo trebao biti vikend iznenađenja za njega. Prekinuo je razgovor.

Sva šokirana otišla sam kod prijateljice, pile smo kafu i pričale o tome, a zrno sumnje u meni se probudilo. Potom me nazvao i rekao da želi da se nađemo u smještaju koji sam nam rezervirala. Došao je hladan kao špricer i rekao mi da moramo prekinuti naš odnos.

Izgubila sam tlo pod nogama, u meni se javila mučnina i jedva sam pitala zašto. Njegov je odgovor bio: “Zato što sam u braku već pet godina i imam dijete!”

Na prvu sam se nasmijala misleći da laže i odgovorila sam mu da nađe bolju izliku od te nakon čega mi je na mobitelu pokazao fotografije svoje obitelji.

Kroz glavu mi je samo prolazilo kako sam bila ljubavnica, a da toga nisam bila ni svjesna. Skoro dvije godine razarala sam nečiju obitelj, a da o tome nisam pojma imala.

Objasnio mi je da je kuća njegova, ali da sa svojom obitelji živi u stanu te da se sa mnom planirao samo malo družiti i da mu je žao. Čovjek koji je u mojoj glavi bio čovjek moga života, u sekundi je postao za mene nitko i ništa. Došla sam u Zagreb, ušla u stan, zaključala se i tri dana neprestano plakala… Lomila se od tuge i jada.

Najviše me razarala  pomisao da sam uništavala obitelj jedne žene, žene koja je mislila da njezin suprug radi, a on je provodio vrijeme sa mnom. Gadila sam se sama sebi, nisam se mogla u ogledalo pogledati.

Njega sam mrzila, mrzila iz dna duše i pitala se kako je mogao to napraviti. Potom je nastupila depresija. Mjesecima se nisam mogla ustati iz kreveta. Jela sam i pila da preživim, umirala sam od plača i jada.

Pomoću nekoliko kontakata odlučila sam popričati s njegovom ženom. Spremila sam se i otišla u Zadar. Na vratima sam pokušala objasniti situaciju nakon čega me pozvala u stan. Obje smo plakale, svađale se i objašnjavale jedna drugoj svoje viđenje stvari te sam ju molila za oprost jer nisam pojma imala kakav odnos gradim.

Vratila sam se u Zagreb, a njega je nakon povratka s posla dočekao prazan stan. Prijetio mi je, izgovarao sve i svašta, ali nakon toga tek sam došla k sebi. Dok nisam sve izbacila iz sebe i dok nisam bila iskrena prema ženi kojoj smo oboje lagali, iako ja nesvjesno, nisam mogla nastaviti sa životom.

Moju priču i dalje znamo samo moja najbolja prijateljica i ja. Kako nekome objasniti da sam nesvjesno razorila nečiji brak?

Preuzeto sa: zenskirecenziraj.com

Jer je kroz život naučila da ona koja je prva – bude jamac za kredit, pere gaće i čarape, rađa i odgaja decu, kuva i ide tamo gde joj se i ne ide baš uvek i istim žarom, misli da mora ono što ne mora, izlaže se pogledima i procenama, pozira za fejs kad je na godišnjem, očekuje poklon za rođendan, valentinovo, 8. mart, godišnjicu, kupuje poklone za rođendane i godišnjice.

I koji je uopšte ženski rod za jamac? Jamica?

Sve to druga – ne mora.

I ne treba.

I ne radi.

I ne očekuje.

Druga samo uživa kad poželi.

Bez spremanja, slikanja, izlaganja pogledima.

Nije zahtjevna, ne želi ga često i dugo.

Druga nikom ništa ne garantuje. Druga samo daje vreme i još neke sitnice koje zadovoljstvo znače. Isto to i uzima. Ni manje ni više.

Druga ne pita.

Druga ne traži odgovore.

I druga ne odgovara.

Drugu ne zanima gde je, s kim je, zašto je.

I zašto nije.

Druga gleda sebe i kako sebi da udovolji.

Druga nikoga ne ugrožava, ne petlja se, ne zanimaju je tuđi životi. Ne zanimaju je tuđi izbori. I tuđe muke, jer su napravili takve izbore. Nije druga psihijatrica, pa da sluša tuđa sranja. I da jeste, ne radi posle radnog vremena. Druga je tajna. O drugoj znaju zidovi i plahte. Njene ili hotelske.

Druga nije upisana u telefon. Jer ne želi da se izlaže riziku od prve. Prva zna biti opasna ako otkrije drugu, često zna biti opasna upravo po drugu, a ne po njega bez kojega druge ne bi ni bilo tu. Često mu je druga duže u životu od prve, što samo po sebi ne mora značiti ništa.

Nekad druga i prva rade skupa.

Nekad su susjede, a nekad kume.

Nekad prva frizira drugu. Ili druga frizira prvu.

Druga uvek, ali uvek zna na čemu je.

Druga se ne nada, ne živi iluzije, ne mašta. Druga živi opuštenije od njega. Jer druga ne laže nikoga.

Pardon, druga ne prećuti nikom ništa. Hihihi! Druga ne zavlači. Druga se ne svađa. Jer nema oko čega. Nema razlog. Ne mora složiti kockice da bi se zabavila. Drugoj je lakše nego njemu. Drugu ne zanima prva, jer je prva.

Drugu ne zanima da je na mestu prve. Ni ove prve ni neke druge prve. Druga nikada neće učiniti da prva za nju sazna. To ako se desi, odgovoran je isključivo on.
Drugu drugom čini prva. I zato je prva drugoj, ustvari, važna. Važno joj je postojanje prve.
Postojanje prve garantira drugoj sve to što je zanima.
Druga je sebi uvek prva. Druga nije samo njemu druga.

Druga nikad neće biti prva. Ni njemu ni nikom. Jer ne želi to da bude. Ne da joj se. Zna da ne mora. Može joj se da ne bude prva.

Druga uvek zna da je druga. Prva uvek misli da je prva.

Niža je nego što sam mislila, hm, i deblja – razmišljala je crna žena, noseći neki čvor na mestu želudca, dok je probala suknju dva broja manju u kabini radnje na spratu. Izašla je iz prodavnice i rešila da batali suknju već da se ponovi novim vešom. Sav nemir je trebalo preusmeriti na neki brushaler koji bi joj podigao grudi visoko, kao što ih plava žena nosi i možda nekakve haltere. To u filmovima uvek dobro igleda. Znala je da je besmisleno sve to što radi, ali nemir se mogao samo tako smiriti. Večeras je obećao da će doći na vreme s posla, provesti sa njom i decom veče, možda bi ga mogla iznenaditi. Napraviće i one lovačke šnicle što voli i makovnjaču po receptu njegove majke. Samo je na trenutak pomislila da se previše trudi zbog nekog ko joj je pojeo pola mladosti, ali se ubrzo sabrala i našla najbolji izgovor na svetu: „On je otac naše dece, on je čovek mog života – baš takav kakav je. On možda to teško pokazuje, ali ja znam da me voli.“ Jedino što nije znala šta će sa onim zelenim očima sa kojima se mimoišla, koje su je tako ignorisale, iako, bila je ubeđenja da znaju  ko je. Izvadila je iz tašne Ranisan i popila ga. Nije mogla da se seti šta je to jela pa je sad ubija gorušica.

U isto vreme, plava žena se na trenutak mučila da se seti gde je ostavila auto. Skinula je jaknu u liftu ka garaži, odjednom joj je bilo previše toplo. Napokon je sela u auto i otipkala poruku: „Srela sam ti ženu. Drugačije sam je zamišljala.“ Ostala je da sedi još neko vreme u kolima, ne znajući od čega je zadihana. Nije stizao odgovor, možda je do dometa.  Dobro, napravila je možda gaf, nije trebalo da mu pošalje poruku, lepo joj je sinoć rekao dok je navlačio pantalone i zakopčavao ih ispod nabreklog trbuha, da je danas zauzet i da će se javiti kad bude mogao. Ovih dana, rekao je. Nije trebalo da pošalje poruku, prekorevala se vozeći ka gradu. Pozvala je par prijateljica i probala da zakaže nekakavu kafu, sve gledajući u telefon u nadi da će se ipak javiti. Nijedna nije mogla, sve su manje više žalile na isto – nema ko decu da im pazi, deca bolesna, muž na putu… Bila sam u pravu što nikad nisam želela decu, pomislila je, lepo je biti samo tetka. Telefon nije davao nikakvu nadu.

Crna je žena dala slobodno popodne dadilji i posvetila se šporetu i kako je mislila, deci. Odmicalo je popodne, zvala ga je i rekao je da ima još dva sastanka ali eto, tu je na večeri dok trepne. Bila je dodatno uzbuđena i rumeneli su joj obrazi. Deca su u dnevnoj sobi igrali PES, koji im je tata kupio da se ne bi dosađivali u slobodno vreme i samo bi ponekad vrisnuli navijajući. Kuća je mirisala na štrudlu i njenih ruku đakonije, na dom, na toplinu. Imala je taman toliko vremena da uleti pod tuš i popravi depilaciju s prepona. On je voleo urednost. Nije stigla da opere tek kupljani veš te ga je zasula kapima parfema. Uživaće skupa svi dok deca ne zaspe, a onda će se ona uvijati oko njega do jutra, s novim vešom il’ bez njega.

Na drugom kraju grada, plava žena je sedela kod manikirke, na korekciji noktiju, prepričavajući joj preko  UV sušača noktiju, današnji susret opisivajući crnu ženu u detalj, iako je nije htela pogledati u onom sudbonosnom sučeljavanju pogleda. Manikirka je tešila da joj do kolena nije i da je sasvim jasno da je samo s njom zbog dece. Htela je da se i ošiša na kratko ali je frizer ubedio da ipak prespava pa sutra donese odluku. Frizeri su uvek dobri drugari, znaju da kad žena dođe kao ona danas, ne smeju se za makaze hvatati.

„Ukusna ti je, ljubavi, strudla, mada keva uvek doda još nešto. Što nisi pitala nju za recept?“ , upitao je dok je s klincima drndao džojstik i demonstrirao silu besmislene igrice pred šestogodišnjacima. Ispod tanke bluze žuljao je novi push-up bruhalter ali je rešena da svog muškarca zadovolji da nikad ni ne pomisli na zelenooko čudo, trpela peckanja i stezanja. Vreme je odmicalo i poterala je klince na tuš i spavanje, kad je zazvonio mobilni nonšalatno ostavljen na kuhinjskoj ploči. „Da? Ma nije valjda? Strašno, evo me odmah, gde ste vi? Tu sam za petnaest“.

„Ljubavi, ne čekaj me. Sranje je s poslom, sad me Goran zvao, moram nazad. Ne može on to sam. Da te ne davim oko detalja, možemo sve da izgubimo, idi lezi i odmaraj, ja kad dođem – došao sam“.

Crna žena je napunila kadu, skinula tesni brushalter, sipala čašu vina koje je preostalo od lovačkih šnicli.  U ogledalu joj se na tren učinilo kao da joj se maskara razlila niz obraze. Umila se i zaronila u penu svoje kade. Taman da operem ovaj veš, biće prilike, razmišljala je.

Plava žena, sveže izdepilirana sa sređenim noktima i dalje  se vozala po gradu, kad je telefon zazvonio. „Rekao sam ti da ne radiš takve stvari i da me to posebno nervira“ ukorio je. Pravdala se da je u afektu poslala poruku iako je znala da nije takav dogovor i da će biti u stanu za desetak minuta. Došao je ljut i mirisao je na beli  luk. „Od jebenih šnicli”, rekao je. Obećala je da se neće ponoviti i da će se od sad pridržavati dogovora, dok on ne vidi to sa njom oko razvoda i te imovine za koju mu crna žena preti  da će mu oteti. Sve će istrpeti, samo da je napokon samo njen. Crna žena je ionako već prošlost, tako joj rekao i obećao. Nije je ni žalila niti je volela da misli o njoj. Zato je danas tako perfidno sklonila pogled, iako je znala da je ona, ipak, zamišljala ju je drugačije. Očekivala je da bude jadnija, starija u licu od suza i neprospavanih noći i dece koja cvile. Na momenat joj je ta misao utišala savest.

Rekao joj je da ne želi probleme, jer je sve komplikovano i da se stiša na neko vreme. Obećala je puna nade. Zakopčao je pantalone i rekao: „Zvaću ja tebe, nemaš razloga za brigu, volim samo tebe“. Plava žena je svoju maskaru razlila od suza radosnica.

Dvadesetak minuta kasnije, uvukao se u svoj krevet. Crna se žena se okrenula da pita je li sve u redu s poslom, ali je on već hrkao pored nje.

A htela je i da pita da li mu se dopada onaj resort što ga je pronašla u Antaliji za juli i da li da ide sutra u agenciju da uplati avans. Poljubila ga je spokojno u čelo.

Takva pitanja mogu da sačekaju jutro.

U kupatilu se se sušio tek kupljeni  crni veš kojim će ga zaseniti jedne od narednih večeri, kad mu posao da da diše.

O zelenookoj ženi više mislila nije.