Lubenica je voće koje je pravi sinonim za ljeto: slatka, sočna i crvena, uvijek je dobrodošla na pikniku, roštilju ili ljetnjem koktel-partiju.

Međutim, da biste zaštitili sebe, svoju porodicu i goste od neprijatnih posljedica ljetnjeg uživanja – konkretno, trovanja hranom – ne preskačite jedan važan korak prije nego što lubenicu isječete.

“Obavezno operite lubenicu prije nego što je isječete!”, upozorava dr Darin Detvajler, stručnjak za bezbjednost hrane i profesor na Nortistern univerzitetu. Iako vam možda nikada nije palo na pamet da operete voće čiju koru ne jedete, ovaj savjet ima više nego smisla.

Lubenice rastu na zemlji, što znači da su izložene prašini, blatu, nečistoj vodi, pa i kompostu upitnog kvaliteta. Nakon berbe, dodatno se kontaminiraju tokom skladištenja, transporta i rukovanja – od njive do supermarketa, pa do vaše kuhinje.

Do trenutka kada kupite lubenicu koja lijepo “zvoni”, vjerovatno ju je dodirnulo više desetina ljudi – od kojih neki možda imaju kućne ljubimce, nisu oprali ruke nakon toaleta ili su se češkali po nosu neposredno prije toga.

“Ne znate gdje su bile ruke tih ljudi prije nego što su dotakli lubenicu koju planirate da pojedete”, naglašava dr Detvajler.

“Kada presječete neopranu lubenicu, sječivo noža prenosi sve te bakterije s kore direktno na unutrašnjost ploda. Tako se u vaš organizam unose salmonele, listerije, Ešerihija koli i druge bakterije koje mogu izazvati ozbiljne zdravstvene probleme”, kaže dr Detvajler.

Simptomi trovanja hranom najčešće uključuju mučninu, povraćanje i proliv, koji se javljaju u roku od nekoliko sati ili dana nakon konzumacije i mogu potrajati više dana.

Lubenica se jede sirova, što znači da nema termičke obrade koja bi uništila bakterije. Zato je pranje kore jedini efikasan način da spriječite njihovo unošenje u organizam.

“Operite lubenicu prije nego što je isječete”, savjetuje dr Detvajler – i time ćete ukloniti potencijalne kontaminante s kore prije nego što dospiju do sočne unutrašnjosti.

Ovaj savjet ne odnosi se samo na lubenicu. Dinja, sa svojom hrapavom korom, još je podložnija zadržavanju bakterija.

“Dinja zahtjeva još temeljnije pranje, jer se na hrapavoj površini još lakše zadržavaju bakterije”, kaže dr Detvajler. Takođe savjetuje da se lubenica ili dinja, nakon što se operu i isijeku, odmah pojedu ili spreme u frižider najkasnije u roku od dva sata (još ranije ako je napolju vruće). To sprečava plod da dospije u tzv. “rizičnu temperaturnu zonu” od 5 do 60 °C, u kojoj se bakterije brzo razmnožavaju.

Isječenu lubenicu treba čuvati u zatvorenoj posudi u frižideru, na temperaturi nižoj od 4 °C i pojedite je u roku od 3 do 4 dana, kako biste spriječili dalje razmnožavanje bakterija.

Izvor: mondo.ba

To je začarani krug,” tvrdi Zuhra Pavlova, endokrinolog na Univerzitetskoj bolnici u Moskvi.

Nešto slično o voćnim cijeđenim sokovima je pričao i doktor Dejan Čubrilo:

“Vi kada uzmete te sokove i više puta dnevno ih pijete, a ti sokovi su uglavnom napravljeni od raznog voća i povrća u blenderu, a mi smo sve to lijepo iščistili, pa je to presovano, a količina je vrlo galantna – oko 500 ml, vama će insulin skočiti kao da ste na testu opterećenja glukozom. To je takav skok insulina od tako zdravog soka, to će biti stimulus za blokadu topljenja potkožnih masnoća, stimulans za pravljenje više holesterola i da vam se jetra zamasti. Sok mora biti sa vlaknima, sa malo masnoće, sa sjemenkama, da se smiri taj odgovor pankreasa.”

Jedno parče lubenice pruža čak 25% dnevnih potreba za vitaminom C. Vitamin C je važan za zdrave zube i desni, pomaže u apsorpciji gvožđa, u održavanju zdravlja vezivnog tkiva kože, imunološkim funkcijama i zacjelivanju rana.

Ovaj vitamin sadrži i antioksidante pa sprejčava oštećenje ćelija neutralizacijom slobodnih radikala – molekula za koje se vjeruje da su povezane sa starenjem i pojavom određenih bolesti.

Sve je više dokaza da ljudi koji jedu dovoljno voća i povrća, kako bi zadovoljili dnevne potrebe za vitaminom C, imaju stabilniji krvni pritisak od onih koji ne jedu dovoljno tih važnih namirnica.

Izgradite imuni sistem

Lubenica ima puno vitamina A, koji igra važnu ulogu za zdravlje očiju, rast kostiju, reprodukciju i deobu ćelija.

Vitamin A je od vitalnog značaja za mnoge druge funkcije, uključujući regulaciju imunog sistema i proizvodnju limfocita. Jedno parče pruža 30% dnevnih potreba.

Možete da smršate na zdrav način

Budući da u mnogim zemljama i više od 60% odraslih ima prekomjernu težinu, ili je gojazno, povećava se rizik od hroničnih bolesti. Ako želite da smanjite svoje faktore rizika, imajte na umu da jedno parče lubenice ima samo četrdeset kalorija.

Ukusno povrće niske je kalorijske vrijednosti, ali je bogato hranljivim materijama.

Čuva zdravlje srca

Istraživanja su pokazala da ljudi koji jedu najmanje tri obroka voća i povrća dnevno, manje podležu riziku od smrti od moždanog udara, bolesti srca i drugih srčanih uzroka nego ljudi koji pojedu samo jednu porciju dnevno.

S obzirom da je lubenica veoma hranljiva, a organizam ne opterećuje mastima, grickajte je umjesto čokoladnih i slanih grickalica.

Kako su počele vrućine, sve više ljudi se žali da ih glavobolja podseti da nisu uneli dovoljno tečnosti. Iako su deca i stari posebno osetljivi, pokazalo se da kod žena čak i blaga dehidracija negativno utiče na raspoloženje, povećava zamor, smanjuje koncentraciju i izaziva glavobolje. S obzirom na to da lubenica u proseku sadrži čak 92% vode, priroda se pobrinula da nam ponudi sjajno voće za tople letnje dane. Ipak, osvežavajući miris i koncentracija vode su samo delić njenih kvaliteta.

Novi naučni dokazi svrstavaju je rame uz rame sa ostalim „super namirnicama“. U obilju fitonutrijenata iz lubenice, smatra se da su najvredniji sastojci: likopen, vitamin C, beta karoten, citrulin i vitamini B kompleksa. Broj 1 je, svakako, likopen za koji se dugo verovalo da postoji samo u paradajzu. Danas se zna da je lubenica još bogatiji izvor likopena i, za razliku od onog iz paradajza (koji se najbolje iskorišćava nakon kuvanja), likopen iz lubenice je dostupan i bez termičke obrade.

Likopen je moćan antioksidans koji se nedvosmisleno povezuje sa dobrim zdravljem srca i krvnih sudova. On deluje antiupalno, unapređuje imunitet, povećava čvrstinu kostiju i zaustavlja rast malignih ćelija pa se istražuje njegova efikasnost u prevenciji i terapiji karcinoma, pre svih prostate. Lubenica je bogat izvor citrulina koji širi krvne sudove i poboljšava njihovu funkciju, snižavajući krvni pritisak. Ova aminokiselina značajno ubrzava oporavak mišića pa se preporučuje da lubenicu uzmemo pre planiranog intenzivnog napora.

Sok lubenice je bogat i mineralima (kalijumom, magnezijumom i bakrom) pa je ovakva strategija naročito korisna za sportiste. Iako još uvek nismo sigurni da li je citrulin efikasno sredstvo za mršavljenje, postoje teorije da bi on mogao da smanji deponovanje masti u telu. Bez obzira na to, lubenica je siromašna kalorijama, a daje osećaj sitosti što je čini jednom od retkih poslastica koje možemo da konzumiramo „bez griže savesti“.

Pošto verovatno nikada neću naučiti kako odzvanja idealna lubenica, preskočiću praktične savete. Teoretski, pri odabiru je važno da znamo da su zreli plodovi i najhranljiviji, jer imaju najviše likopena. Iako je nepisano pravilo da srce lubenice dajemo najmlađima, bledi delovi kore takođe imaju veliku količinu hranljivih sastojaka. Pored toga, čišćenjem semenki, ne gubimo samo vreme već i mogućnost da unesemo gvožđe, cink i proteine u obliku u kome se izuzetno dobro iskorišćavaju u organizmu. Nažalost, semenke više nisu u modi. Ako je suditi po trendovima u Americi, gde je lubenica bez semenki dominantno zastupljena u prodavnicama, velika je verovatnoća da za samo par godina našim mališanima ni na kraj pameti neće padati šta predstavlja čuvena „puna škola đaka…“.

Preuzeto sa Allme Cosmetics, autorka: Dr Jelena Lazić

Ova ukusna namirnica u sebi ima više od 91 % vode, a osim što će vas dodatno hidrirati, lubenica vam može pomoći i za ublažavanje mnogih zdravstvenih tegoba.

Mnogi ljudi bacaju koru lubenice, ali istraživanja su pokazala da je to greška zato što je ona bogata amino-kiselinom L–citrulin koja se u vašim bubrezima pretvara u arginin, amino-kiselinu od velikog značaja za zdravlje vašeg srca i održavanje imuniteta.

Ove korisne amino-kiseline ima mnogo više u kori lubenice nego u njenom crvenkasto–rozom plodu. Umjesto da je bacite u smeće, dobro je operite i izblendajte zajedno sa limetom. Dobićete ukusan i veoma zdrav napitak.

Ukoliko želite da bacite crne sjemenke lubenice, razmislite još jednom zato što su one jestive i veoma zdrave. U njima ima mnogo željeza, cinka, proteina i vlakana.

Prije odlaska u teretanu ne bi bilo loše da u sokovniku napravite sok od 1/3 svježe lubenice zato što bi vas L–citrulin u njemu mogao zaštititi od bolova u mišićima. Istraživanja su pokazala da su muškarci koji su pili prirodni nepasterizovani sok od lubenice 24 sata poslije vježbanja imali manju upalu mišića. Ipak, zapamtite da ne smijete pretjerati sa ovim sokom zato što u njemu ima mnogo fruktoze.

Lubenica je bogata likopenom, a vi se sada pitate zašto je to važno? Jedno istraživanje o uzrocima moždanog udara pokazalo je da su muškarci sa visokim nivoima likopena u krvi bili u manjoj opasnosti nego oni koji nisu imali dovoljno likopena.

Godine 2014. jedna analiza je pokazala da likopen smanjuje rizik od moždanog udara za više od 19%. Takođe je utvrđeno da dijetalni likopen može zaštititi žene u menopauzi od raka jajnika. Istraživanja na životinjama su pokazala da likopen može biti koristan i u liječenju raka.

Nova istraživanja su pokazala da hranjivi sastojci lubenice igraju važnu ulogu u prevenciji srčanog napada tako što značajno snizuju krvni pritisak. Ukoliko ste čuli da lubenicu nazivaju prirodnom vijagrom, znajte da u tome zaista ima istine.

Naime, dodatak citrulina pomaže u opuštanju krvnih sudova i pojačava erekciju kod muškaraca. I to nije sve! Lubenica je puna protuupalnih supstanci zahvaljujući kojima se smanjuje bol i upala. Isto tako, ova namirnica ima jako malo kalorija i bogata je vitaminima C, B6 i A, magnezijumom i kalijumom.

Koliko god lubenica bila zdrava, nikad nemojte zaboraviti da je ne smijete previše jesti zbog toga što u sebi ima mnogo fruktoze. Samo 1/16 lubenice srednje veličine u sebi ima 11.3 grama fruktoze. Ako ste zdravi, dnevno možete u organizam unijeti manje od 25 grama fruktoze.

Ukoliko imate višak kilograma ili vas muče dijabetes i visoki krvni pritisak pazite da dnevno u svoje tijelo unesete manje od 15 grama fruktoze. Naravno, o svemu tome se prethodno morate konsultovati sa svojim doktorom.

Izvor: Mercola