U razgovoru za magazin “Lola” Lukijan otkriva da trenutno nije zaljubljen, da sve više vjeruje u sindrom srednjeg djeteta, te se prisjeća nastupa kada je uhapšen zbog pjesme.

Nedavno si promovisao prvi album. Je li sve proteklo baš onako kako si zamislio?

Bio je to moj najsrećniji dan jer sam uz podršku porodice, RTRS-a i kompanije m:tel predstavio album “Svoj sam” medijima, prijateljima  i publici.

Čiji si u danima kada nisi svoj?

Svačiji. Prijateljima sam drug, meštanima naselja sugrađanin koji se vozi busom zajedno sa njima do grada. U tim danima sam običan momak koji živi kao i svi drugi oko mene.

Kažeš da te trema jede pred svaki nastup, kada ćeš ti pojesti nju?

Mislim da me trema pokreće i da je to osećaj koji će me pratiti uvek.  Imam odgovornost da nešto pokažem onima koji nešto očekuju. Trema me podstiče da budem bolji i da se borim.

Koliko djevojaka želi da pjevaš samo njima?

Pa ja pevam svakoj devojci koja voli moje pesme, a to je veliki broj.

Prijateljima sam drug, meštanima naselja sugrađanin koji se vozi busom zajedno sa njima do grada. U tim danima sam običan momak koji živi kao i svi drugi oko mene.

Bez koga ne umiješ?

Porodica je moj oslonac, mirna luka i podrška. Ne znam da li bih umeo da se osamostalim i živim sam bez njih.

“Lična karta” Ace Lukasa te “uhapsila”. Pjevaš li je i dalje?

Mene je uhapsio policajac koji je hteo da me legitimiše na nastupu u Višegradu, a ja sam shvatio da on naručuje pesmu od Lukasa “Lična karta”. Posto je ne pevam, on me je tada priveo. Bio je to jedan šaljivi nesporazum koji će mi ostati u jako lepoj uspomeni.

Kažeš da živiš samo od muzike. Šta je sa vazduhom, hranom, vodom…?

Rekao sam da živim za muziku, odnosno da uz pomoć vazduha, hrane, vode i ljubavi muziku koju nosim u sebi pretočim u pesme.

Imam odgovornost da nešto pokažem onima koji nešto očekuju. Trema me podstiče da budem bolji i da se borim.

Vjeruješ li u sindrom srednjeg djeteta?

Verujem sve više, jer me taj buntovni stav i stalna borba što nisam najuspešniji prvorođeni i najmaženiji poslednjerođeni terao da nešto i postignem. U tome sam uspeo da se izborim za svoje stavove i opredeljenja.

Različite faze svog života provodio si u različitim gradovima. Šta odgovoriš kada te pitaju odakle si?

Moji roditelji su posle 23 godine podstanarskog staža napravili kuću u kojoj živimo pet godina. Sticajem okolnosti živelo se svuda, ali ja sa ponosom kažem da sam Banjalučanin.

Ivanovići su spontano pokrenuli porodični biznis iz oblasti muzike. Planirate li ga formalizovati?

Kada su mama i tata formalno sklopili brak  pre 27 godina verujem da nisu ni slutili kakvu će decu imati. U mojoj kući su svi sami svoji majstori. Borimo se da opstanemo kao umetnici u različitim oblastima zahvaljujući radu i kreativnosti koje smo nasledili od roditelja.

Koliko ti znači podrška prijatelja iz kompanije m:tel?

Puno mi znači podrška kompanije m:tel. Stati uz mladog momka koji pokušava da gradi karijeru je velika stvar. Neizmerno sam im zahvalan što su prepoznali vrednosti moga rada i podržali me. A i CD lepše izgleda sa crvenim mašnama. Svetski.

Moji roditelji su posle 23 godine podstanarskog staža napravili kuću u kojoj živimo pet godina. Sticajem okolnosti živelo se svuda, ali ja sa ponosom kažem da sam Banjalučanin.

Izjavio si da si zaljubljive prirode. U koga ili šta si trenutno zaljubljen?

Trenutno nisam zaljubljen jer nemam vremena za ljubav.

Ko je tvoj snalažljivi frend? A mudri frend?

Snalažljivi frend je moj drug Dejan, a mudri frend moja drugarica Minja.

Plašiš li se da će te sestra Kristina zasjeniti svojim talentom?

Uvek sam govorio i zaista bih bio najponosniji brat ako moja sestra odluči da se bavi pevanjem. Smatram da poseduje dragocen talenat, jedinstvenu emociju i da bi imala veliku karijeru. Bio bih najsrećniji ako se to jednom i ostvari. Plaše se oni koji ne priznaju vrednosti koje poseduje Kristina.