Inače, objavljen je Prijedlog odluke o izmjeni Liste opojnih droga, psihotropnih tvari, biljaka iz kojih se može dobiti opojna droga i prekursora, čime je započet postupak javnog savjetovanja sa zainteresovanom javnošću i otvorena prilika građanima, stručnjacima i institucijama da daju svoje prijedloge i komentare.

Ministarstvo

“Režim strogog nadzora podrazumijeva da proizvodnja, promet i posjedovanje kanabisa ostaju pod strogim zakonskim i regulatornim mjerama – kanabis se može izdavati isključivo u obliku farmaceutskog pripravka, i to samo na temelju ljekarskog recepta. Među supstancama koje su trenutno obuhvaćene režimom strogog nadzora nalaze se i kokain, fentanil, ketamin i druge tvari”, navode iz Ministarstva.

Navode da je u decembru 2020. godine Komisija Ujedinjenih nacija za opojne droge, u skladu sa preporukama Svjetske zdravstvene organizacije, uklonila kanabis s međunarodnog popisa supstanci koje se smatraju posebno opasnima. U skladu s međunarodnim konvencijama o kontroli opojnih droga, čija je potpisnica i BiH, države su pozvane da usklade svoje zakonodavstvo s izmijenjenim statusom kanabisa.

Hrvatska

Kod komšija, odnosno u Hrvatskoj, lijekove koji sadrže aktivne tvari iz kanabisa doktori mogu propisati pacijentima za ublažavanje tegoba kod multiple skleroze, karcinoma, AIDS-a i epilepsije.

“Iako je upotreba kanabisa u medicinske svrhe trenutno zabranjena u BiH, pripravci koji sadrže kanabinoide već su prisutni na tržištu, često dostupni putem neslužbenih kanala prodaje. Ti se proizvodi prodaju po visokim cijenama, bez ikakvog nadzora kvaliteta, standardizacije sastava ili garancije o sigurnosti njihove primjene”, navode iz resornog ministarstva.

Zdenka Gojković

Zdenka Gojković, nacionalni koordinator za maligna oboljenja pri Ministarstvu zdravlja RS, za “Nezavisne” kaže da je ona praktično bila neko ko je pokrenuo cijelu tu priču još početkom 2017. godine, kad je bila poslanica u Narodnoj skupštini RS.

Ističe da je pozitivno što se sada ponovo govori o tome nakon toliko godina.

“Krajem 2017. godine je u Ministarstvu civilnih poslova bio sastanak i tada je komisija dala pozitivno mišljenje da se kanabis premjesti iz tablice jedan u tablicu dva, gdje je dozvoljena upotreba kanabisa samo u medicinske svrhe”, pojašnjava Gojkovićeva.

Kako kaže, onkološki pacijenti se hvataju za slamku, te koriste kanabis bez obzira na to što on nije u drugoj tablici.

“Ti pacijenti su se snalazili i uzimali kanabis, i to najčešće zbog teškog kancerskog bola koji terapijom koju imamo ne uspijemo potpuno stopirati, a zatim i kod nepodnošenja ili vrlo teškog podnošenja hemoterapija, i pored toga što im damo svu našu premedikaciju, da bismo spriječili neželjena efekte. Iz iskustava tih pacijenata saznajemo da to ima efekta, tako da su to sigurno dvije indikacije kod onkoloških pacijenata kod kojih bi se mogao koristiti kanabis”, zaključuje Gojkovićeva.

21 zemlja u EU regulisala upotrebu kanabisa

U Evropskoj uniji 21 zemlja regulisala je upotrebu kanabisa u medicinske svrhe, i to Austrija, Belgija, Hrvatska, Kipar, Češka, Danska, Estonija, Finska, Francuska, Njemačka, Grčka te Irska.

Osim njih, tu su i Italija, Luksemburg, Malta, Nizozemska, Poljska, Portugal, Rumunija, Slovenija i Španija.

Izvor: nezavisne.com

Muška impotencija se tako doživljava kao ozbiljna stvar, dok se o ženskoj skoro i ne priča, a kada se i priča, rešenja se retko pominju. Tu je i opštepoznata normalizacija reči penis, latinske reči za muški polni organ, koja ne važi za sramotnu reč, dok se vulva kao intimna regija žene, klitoris kao erektilni organ i ekvivalent penisu, te vagina i dalje izgovaraju šapćući i krišom. Vulva i klitoris, misaono vezani ponajpre za seksualnost, a ne reproduktivnu funkciju žene, naročito se pažljivo izgovaraju, uz dozu misterioznosti, srama, pa čak i straha, koji su u skladu s nepoznavanjem žene i njene prirode – posledicom vekovima prisutne patrijarhalnosti.

Medicinski tabu klitorisa

Od svih delova tela i organa žene, klitoris je taj koji je i dalje u najtamnijoj senci i o kome se najmanje zna. Znanja o klitorisu manjka ne samo opštoj populaciji, već i celokupnoj medicinskoj gardi. Njegova anatomija i fiziologija, funkcija i njegov uticaj na ženino zdravlje tek počinju da se intenzivno istražuju i obelodanjuju. Za to su zapravo zaslužne operacije promene pola, sve zastupljenije u vremenu u kom živimo – da nema njih, neznanje o klitorisu i njegovoj ulozi bi verovatno trajalo još duže. Zahvaljujući ideji promene pola, više nego ikada prije se “čačka” i ispituje područje ženskih genitalija.

Pre nepuna dva meseca se tako konačno otkrilo da klitoris ima oko 10 000 nervnih završetaka. Dosadašnji podatak da ima 8 000 bio je izveden na osnovu izbrojanih završetaka klitorisa krave. A da tih osam žena koje su se podvrgle operaciji promene pola u muškarca nije pristalo da se njihov klitoris iskoristi u naučne svrhe, ispravan podatak i dalje ne bismo imali.

O tom čuvenom zrnu graška iznad vagine, koje je ucrtano u anatomskim atlasima, ne govori se puno ni na medicinskim fakultetima. Vidljivi deo klitorisa je zapravo glava klitorisa, dok je telo klitorisa unutar mišića karličnog dna. Vidljivo je u proseku od 5% do 10% klitorisa, dok se kod nekih žena ništa ne vidi. To je nešto što takođe nije dostupno u literaturi budućih lekarki_a, što objašnjava nepostojanje njihovog razumevanja i osećaja za taj deo tela žene. Svakako, kao sledeće pitanje se nameće: zašto sada ne nauče sve ono što se o klitorisu danas zna? A znamo i odgovor.

Nepodsticajan društveni kontekst i niska primanja obično su razlog zašto većina lekarki i lekara s naših prostora nije motivisana za istraživanje novih saznanja i zato se njihov način rada svodi na ono kako su (ih) naučili. Oni među njima koji istovremeno rade za farmaceutske kompanije s ciljem dobijanja procentualne naknade za propisivanje određenih proizvoda usavršavaju se na kongresima i seminarima pod pokroviteljstvom istih kompanija, čime se samo perpetuira promocija određenih farmaceutskih proizvoda dok se ne ispituju i predstavljaju nova saznanja. A da bi zdravstveni sistem funkcionisao optimalno za žene, potrebno je neprestano usavršavanje i učenje, potrebna je saradnja istraživačica_a i onih koji direktno učestvuju u pružanju primarne zdravstvene zaštite ženama.

Svakako, propust u pružanju primarne zdravstvene zaštite nije vezan samo za klitoris, već i za čitav vulvarni predeo. Na brojna stanja, poput vaginizma, vulvodinije, klitorodinije, ginekologinje i ginekolozi sležu ramenima i ubeđuju žene da je sa ginekološkog aspekta sa njima sve u redu, a žene koje muče ovi problemi itekako znaju da nije. Tabuizacija bilo koje teme je posledica neznanja, a posledica tabuizacije su propusti i produbljivanje problema.

Na pregled kod klitorologa

Sve navedeno je problem čitavog sveta, ne samo našeg područja. Ipak, dobra vest je da se nalazimo na početku nezaustavljivog procesa detabuizacije ženskog intimnog zdravlja. Ankete koje sprovodim za potrebe svog rada na popularizaciji savremenih informacija koje imamo o ženskom telu i seksualnosti govore u prilog tome da postoji sve veće interesovanje žena za upoznavanje sa sopstvenim telom, uprkos činjenici da, grubo govoreći, četvrtina žena nikada nije pogledala svoju vulvu uz pomoć ogledala, a trećina se ne oseća prijatno da samu sebe dodirne.

Naime, u suprotnosti sa stereotipom da muškarci ne znaju “naći” klitoris, istina je još i tužnija: ni veliki procenat žena ne zna kako klitoris uopšte izgleda, niti koliko bitnu ulogu ima u ženinom telu. Premda je prva asocijacija na klitoris vezana za užitak, on nije isključivo seksualni organ već igra bitnu ulogu i u plodnosti žene, tako što svojom aktivnošću pospešuje cirkulaciju materice. Klitoris je čuvar koji stoji na kapiji portala čovečanstva.

Potrebno je samo malo znatiželje i uživat ćemo u činjenici da imamo priliku ići ukorak sa velikim novostima o našem telu. Vulva i klitoris prestaće da budu tabu tema i time će polako prestati negativan uticaj njihove tabuizacije. Uskoro će se znati i o tome učiti, da treba paziti pri izvođenju epiziotomije i zato da se ne bi povredilo tkivo klitorisa. Vulva će biti lako izgovarana reč, isto kao i ruka ili glava. Žene će saznati da su štikle, nepravilno držanje i sedenje najveći neprijatelji klitorisa, a da njegova upotreba i nega omogućuju pravilan rad hormona koji se luče u ženskom telu. Da je to tkivo koje se ne troši, naprotiv – da sve više raste kako žena stari. Da mišići karličnog dna mogu da se treniraju kao i svi drugi mišići na telu.

Kao lekarki, uliva mi radost to što je revolucija ženskog zdravlja počela i što smo baš mi pionirke i pioniri u toj revoluciji. Već će naše ćerke intenzivno doživeti pozitivne posledice razvoja kome sada svedočimo, kako u sferi ljudskih prava, tako i u području medicinske zaštite žena. Možda još ne nailazimo na najbolje razumevanje ginekologinja i ginekologa i moramo za njega da se borimo, ali nepobitna je činjenica da medicina napreduje i da je sve više toga što ide u prilog ženama i ženskom zdravlju. A kad smo već kod naših potomkinja, treba reći nešto i o našim budućim unukama: one će imati priliku da idu i na klitorološki, a ne samo na ginekološki pregled.

Izvor: feministika.ba

Finalistkinja iz Bosne i Hercegovine:

Dragana Milaković, mr. pharm.

Područje: farmacija

Naučni rad: Population Pharmacokinetic Model of Linezolid and Probability of Target Attainment in

Patients with COVID-19-Associated Acute Respiratory Distress Syndrome on Veno-Venous

Extracorporeal Membrane Oxygenation—A Step toward Correct Dosing

Objava naučnom časopisu: Pharmaceutics

Svi finalisti konkursa 11. International Medis Awards for Medical Research (po abecednom redu područja):

– Dermatologija: Damian Meyersburg, Austrija, i Mirjana Popadić, Srbija

– Farmacija: Aleksandra Stolić Jovanović, Srbija, i Dragana Milaković, Bosna i Hercegovina

– Ginekologija: Julia Binder, Austrija, i Marija Rovčanin, Srbija

– Intenzivna medicina i anesteziologija: Martin Balik, Češka, i Tamara Braunschmid, Austrija

– Neurologija: Hana Mojžišová, Češka, i Vesna Marija van Midden, Slovenija

– Oftalmologija: Juraj Timkovič, Češka, i Ana Maria Varošanec, Hrvatska

– Pedijatrija: Alja Kavčič, Slovenija, i Jelena Radić Nišević, Hrvatska

– Pulmologija i alergologija: Filip Marković, Srbija, i Aleksandra Plavšić, Srbija

– Reumatologija: Ana Banko, Srbija, i Mirjana Zlatković-Švenda, Srbija

Za nagrade 11. International Medis Awards mogli su se prijaviti ljekari i farmaceuti koji su svoje naučnoistraživačke radove objavili u uglednim naučnim publikacijama s faktorom uticaja višim od 1,500. Na konkurs je ove godine stigle 251 prijava iz Austrije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Crne Gore, Češke, Hrvatske, Mađarske, Sjeverne Makedonije, Slovačke, Slovenije i Srbije. Svim visokim kriterijima za nominacije za nagradu International Medis Awards odgovaralo je 197 prijava.

Svečana dodjela nagrada će biti 13. marta 2025. u Ljubljani. Konkurs je 2014. godine osnovala slovenska farmaceutska kompanija Medis, koja je i danas glavni sponzor konkursa. Više informacija na: www.medis-awards.com

U saopćenju se navodi da nakon što su prijave za preglede grlića materice vrlo brzo popunjene, njih ukupno 5.300, omogućeno je dodatnih 660 prijava za pomenuti skrining program.

“Pregledi grlića materice mogu se obaviti u ASA bolnici, BWN ginekologiji, PZU – poliklinika ALEA dr. Kandić Sarajevo i Zavodu za zdravstvenu zaštitu žena i materinstva Kantona Sarajevo”, navodi se u saopćenju.

Iz Ministarstva napominju da je ostao mali broj slobodnih mjesta za preglede dojke, manje od 800 pregleda od osiguranih 5.800, te za preglede pluća, nešto više od 1.000 pregleda, od osiguranih 2.666. Za preglede prostate (PSA test – uzorak iz krvi ) i preglede debelog crijeva (FOBT test) ima još dovoljno mjesta.

Prilikom popunjavanja prijave i odabira pregleda na veb-stranici zivotjeupitanju.ba, građani mogu birati ustanove i preglede koji još nisu popunjeni.

Iz resornog  ministarstva ističu da je realizirano nekoliko hiljada pregleda, a stotine građana očekuje rezultate svojih nalaza.

U saopćenju se dodaje da su neki životi već spašeni i mnogi će još biti, što ovo čini najznačajnijim projektom u zdravstvu posljednjih godina.

“Vjerujemo da će desetine života biti spašeno do kraja realizacije ovog projekta, a da će veliki broj pregledanih učestvovati i u budućim projektima preventivnih pregleda koje namjeravamo realizirati. Pozivamo sve one koji se još nisu prijavili na neki od omogućenih pregleda da to učine u što skorijem periodu dok još uvijek ima slobodnih kapaciteta”, naglasio je Enis Hasanović, ministar zdravstva Kantona Sarajevo.

Svi detalji i kriteriji za prijave su na stranici “Život je u pitanju”, prijavite se, poručuju iz Ministarstva.

Izvor: nezavisne.com

Na kraju je tužila njenog hirurga u sudskom postupku koji je okončan u julu, ali on nije priznao krivicu.

Ilejn je imala mnogo problema – metalna šipka-implant joj je probila kost, i osećala je kao da joj se noge „prže iznutra”.

„Ovo iskustvo je bilo vatreno, ali sam preživela”, kaže ona.

Njen doktor je uporno negirao nemar i naglasio je da su neke probleme uzrokovale komplikacije na koje je upozorena, a da su drugi nastali usled njenih postupaka.

Put do operacije od 85.000 evra

Ilejn je oduvek bila nesrećna zbog njene visine.

„U 12. godini sam bila viša od većine devojaka”, kaže ona.

„Sa 14 sam odjednom bila niža od svih. Vremenom je to preraslo u opsesiju.

„Više znači bolje. Više znači lepše. Jednostavno sam osećala da viši ljudi imaju veće šanse”.

Kada je odrasla, njena patnja zbog visine je postala nepodnošljiva.

Veruje da je imala telesnu dismorfiju, poremećaj mentalnog zdravlja kada osoba delove svog tela doživljava izuzetno ružnim, deformisanim i neprivlačnim, bez obzira na to kako je drugi vide.

Reč je o poremećaju koji može da ima užasne posledice.

Kada je imala 25 godina, Ilejn je naišla na tekst o kineskoj klinici koja je obavljala operacije produženja nogu.

U tekstu su navedene jezive pojedinosti o uređaju za spoljnu fiksaciju noge, koji podseća na srednjevekovne kaveze i ozbiljnim infekcijama koje mogu da sa jave.

Takva operacija je izgledala kao noćna mora, ali je zaintrigirala Ilejn.

„Znam da će ljudi reći da je u pitanju sujeta”, kaže ona.

„Ali kada patite od telesne dismorfije, nema racionalnog objašnjenja za to što se osećate tako užasno”.

Šesnaest godina kasnije, Ilejn je otkrila privatnu kliniku u Londonu gde se vrše ove operacije.

Obavljao ih je hirurg ortopedije Žan-Mark Giše, specijalista za produžavanje udova, koji je čak napravio sopstveni uređaj za produžavanje, poznat kao Gišeova šipka.

„Bila sam presrećna jer sam to mogla da obavim u Londonu i mogla sam da se oporavim kod kuće”, priseća se ona.

„Doktor Giše mi je otvoreno objasnio moguće komplikacije – povrede nerava, krvni ugrušci, mogućnost da se kosti ne spoje.

„Ali i sama sam istraživala, operisaće me veoma skup doktor i očekivala sam odgovarajuću medicinsku uslugu i negu.

„Moj san je bio da sa mojih 157 centimetara porastem na 165 centimetara”.

Na operaciju, koja je koštala oko 58.000 evra, otišla je 25. jula, kada je i počelo iskustvo koje će joj promeniti život.

Operacije produženja nogu se relativno retko obavljaju, ali se vrše na privatnim klinikama širom sveta.

U zavisnosti od toga gde se obavljaju, cena se kreće od oko 17.500 evra do više od 175.000 evra.

Posle operacije

„Buđenje iz anestezije je bilo veoma uzbudljivo, jer se činilo da se ništa nije dogodilo. Nisam imala bolove.

„Ali 90 minuta kasnije, bol je počeo. Osećala sam kao da mi neko kuva noge, kao da se prže iznutra.

„Te prve noći sam vrištala do šest sati ujutro, sve dok nisam zaspala vrišteći”.

Posle ovog operativnog zahvata očekuju se određeni bolovi.

Tokom operacije, kosti nogu se slome na dva dela, a potom se ugrađuje metalna šipka-implant.

Metalne šipke se postepeno protežu i razdvajaju dva kraja slomljene kosti.

Kako se ovim zahvatom stvara prostor između dva kraja kosti, nova kost raste da popuni tu prazninu.

Operacija je složena i samo je početak dugog postupka produženja nogu.

„Traje oko dva ili tri meseca, a onda treba još najmanje četiri do šest meseci da se povrate funkcije nogu”, kaže profesor Hamiš Simpson, bivši član saveta Britanskog udruženja ortopeda.

„To većini ljudi oduzme godinu dana života”.

Posle operacije, počeo je postupak produženja Ilejninih nogu.

Nekoliko puta dnevno morala je da okreće noge da pokrene mehanizam za rastezanje šipke.

Ali dve nedelje kasnije, počela je, kako kaže, katastrofa.

„Mnogo me je bolela leva noga.

„Onda sam jedne noći, dok sam se okretala na krevetu, čula zvuk koji podseća na krckanje čokolade sa keksom, koji je pratio jak bol”.

Ilejn je uradila snimak koji je potvrdio njene strahove.

Šipka-implant u njenoj levoj nozi je probila butnu kost, najjaču kost u ljudskom telu.

Bila je izbezumljena, ali kaže da ju je doktor Giše umirio.

„Rekao mi je da sve što sada treba da uradim je da ne brinem.

„Sačekajte da zaceli i kada se to desi, ponovo ćemo započeti proces”.

Problemi

Dok se njena desna noga produžavala, zakazana joj je još jedna operacija da se reši problem njene leve noge koja bi na kraju trebalo da bude produžena koliko i desna.

Ilejn kaže da joj je rečeno da će dodatna operacija koštati hiljade evra, ali da je bila voljna da plati ako će rešiti sve probleme.

Do septembra, njena desna noga je dostigla cilj – bila je duža sedam centimetara.

Međutim, pojavili su se novi problemi.

Razlika u dužini njene desne i leve noge je stvarala probleme, savijala joj se kičma i bolovi nisu prestajali.

Šest nedelja kasnije, snimci njene desne noge pokazali su da ne raste kako treba kost koja treba da popuni prazninu između slomljenih krajeva kosti.

Njena butna kost je izgledala kao dve kosti spojene metalnom šipkom-implantom.

Ilejn se obratila Gišeu, koji joj je zakazao još jednu operaciju, ovog puta na klinici u Milanu, u Italiji, na kojoj je radio.

U aprilu 2017. godine, ponovo je počeo postupak produženja Ilejnine leve noge, dok su joj istovremeno ubrizgavali koštanu srž u desnu nogu da bi se podstakao rast kosti.

Posle operacije kada se Ilejn probudila, čekale su je još gore vesti.

„Doktor Giše mi je rekao da se šipka slomila dok ju je vadio”, kaže ona.

„Imao je šipku drugog pacijenta koju je mogao da ubaci”.

To dodatno platila, kaže Ilejn.

Tri dana kasnije, iako je jedva mogla da se kreće, vratila se u London jer je očajnički želela da bude kod kuće.

Kaže da se komunikacija sa Gišeom pogoršala, a do leta se potpuno prekinula.

Sudski postupak

Nije znala kome da se obrati, a do jula 2017. godine uspela je da zakaže kod specijaliste ortopedske hirurgije u britanskoj Nacionalnoj zdravstvenoj službi (NHS).

Kaže da joj je specijalista rekao „ovo neće biti kratko putovanje”.

„Morala sam da se pripremim za najmanje pet godina lečenja do potpunog izlečenja”, kaže ona.

Osam godina nakon prve operacije, Ilejn kaže da se još uvek oporavlja od psihičkih i fizičkih ožiljaka.

Kaže da ima mnogo problema da se kreće i da pati od posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP).

„Od 2017. do 2020. godine sam se krila od sveta. Nisam imala partnera, bila sam nezaposlena, bez novca i invalid”.

Ali nedavno je kraj počeo da se nazire.

Četvorogodišnja pravna bitka je okončana u julu kada je doktor Giše pristao da plati Ilejn „značajnu” sumu da namiri njena potraživanja od njega, ali nije priznao nikakvu odgovornost.

Hirurgov branilac je negirao svaki nemar Gišea.

„U slučaju doktora Gišea nije bilo nemara, prelom i odloženo zarastanje kosti su nesrećne komplikacije koje nisu izazvane nemarom, a na koje je gospođa Fu upozorena pre operacije”, naveo je advokat.

„Ograničena regeneracija kosti na desnoj strani je pogoršana antidepresivima koje je koristila gospođa Fu a nije prijavila da ih uzima, kao i namernim rastezanjem šipke-implanta u desnoj nozi preko dužine koja je dogovorena”.

Na sudu je takođe tvrdio da je Fu „često odbijala” da postupi po savetima Gišea i da je zanemarivala rehabilitaciju i fizioterapiju.

Ilejn osporava sve ove tvrdnje.

Kaže da antidepresivi nisu povezani sa komplikacijama i smatra da je doktor odgovoran za ono što joj se dogodilo.

Ilejn je pretpostavila da je bezbedna zbog velikog iznosa koji je platila.

Međutim, platila je mnogo veću cenu od novca koji je potrošila.

„Izgubila sam najbolje godine života.

„Znam da ljudi vole da čuju da se neko kaje, i šta bih odgovorila da me sada neko pita da li bih to uradila da sam znala šta me čeka? Definitivno bih rekla: ‘Ne, hvala lepo'”.

„Jedna krvna matična ćelija mogla bi da zameni 3.4 litara vaše krvi.

Svakog meseca, prof. dr Svetlana Vujović pregleda oko 500 pacijenata iz zemlje i sveta. Član je Svetskog borda za ginekološku endokrinologiju, član Svetskog borda za menopauzu, predavač na najuglednijim svetskim univerzitetima od SAD, Velike Britanije, Kine, do Katara.

Svojim ogromnim znanjem i vizionarskim idejama hrabro ruši tabue i trasira nove puteve u medicini. Jedan od njenih ciljeva je da doprinese da ljudski život traje 120 godina, a da i u tim godinama budemo u savršenoj formi.

• Moj cilj je da ljudi od 45. godine pa nadalje žive kvalitetno poput moje pacijentkinje koja ima 95 godina. Ona je ekonomista svetskog ugleda i aktivno drži predavanja širom sveta. Pet decenija prima hormonsku terapiju i sa svojih 95 nema nijednu zdravstvenu tegobu, bistrog je uma, brzog toka misli, a njen fizički izgled odgovara 30 godina mlađoj ženi. Uz to, ima redovne seksualne odnose sa 10 godina mlađim suprugom koji takođe prima testosteron. Ona je živi primer da se može živeti drugačije i da se u godinama koje danas smatramo poznim, može živeti bez bolesti, aktivno, kvalitetno, sa radošću, kao da nam je 30.

A zašto se već tako ne živi?

• Zato što nema dovoljno znanja, zato što postoje tabui, a ja sam rešena da ih isključivo znanjem rušim, da znanjem pokažem istinu i da najnovija svetska znanja primenimo kod nas u Srbiji. Ali da biste to radili, morate konstantno biti u toku sa najnovijim trendovima i dostignućima, a isto tako znati da prepoznate i odgovorite kada se pojave plaćene studije sa ciljem da se prikaže kako su hormoni opasni i nemaju značaj, jer hormoni su jeftini a unosnije je prodavati skupe preparate – objašnjava profesorka Vujović.

MENJATI USTALJENE MODELE

Među adaptivnim mehanizmima koji brane naš organizam hormoni su najsnažniji. Kada ih ima dovoljno, pokreću imunološke procese, jačaju odbranu od stresa, sprečavaju pojavu brojnih bolesti.

• U trenutku kada se dešava infarkt miokarda kod muškarca, vrednosti muškog polnog hormona testosterona izrazito su niske, dok su vrednosti estrogena, ženskog polnog hormona, u tom trenutku ogromne. Na to, pre mene, retko ko je obraćao pažnju. Jednom od svojih doktoranada predložila sam da uradi disertaciju posvećenu upravo tom problemu i detaljnim ispitivanjem smo jasno pokazali da bi injekcije testosterona menjale ceo kardiovaskularni sistem muškarca i sprečile pojavu infarkta. A zašto se ne postupa tako? Pa zato što je hormon jeftin, a postoji ogromna paleta skupih lekova za kardiovaskularne bolesti, što je svakako prioritetniji interes farmaceutske industrije.

Kada hormoni od 45. godine počnu da padaju, dolazi do disbalansa koji povlači brojne poremećaje zdravlja. Sve se to može sprečiti.

• Zašto se danas nevoljno primaju u radni odnos osobe starije od 50 godina, pa se kaže: ta žena je depresivna, loše se koncentriše, slabo spava, ima problem sa kostima, polomila je kuk. Ili se muškarac javi sa poremećajem potencije a mi znamo da je to vrh ledenog brega jer je testosteron nizak, a ispod ide visoki krvni pritisak, kardiovaskularna oboljenja, infarkt, poremećaji ponašanja itd. Zašto se to dešava? Upravo zbog nelečenog hormonskog poremećaja i predrasude da je starenje proces koji prirodno donosi bolesti. Ako se počeci poremećaja uoče i hormoni pravilno doziraju, osoba od 50 će ubrzo biti u formi kao da joj je 30 godina.

Zadatak endokrinologa je da na vreme prepoznaju problem i pravilno doziraju terapiju. Time se značajno podiže kvalitet života, produžava radno aktivan period, sprečava pojava brojnih bolesti, a zdravstvenom sistemu donose velike uštede. Važno je i da hormonska terapija nema vremensko ograničenje.

• Ko je taj koji nekome sme da kaže, možeš da se lečiš do 60. godine?! Ko je taj koji nekoj ženi sme da kaže, imaš jedan odsto šanse da rodiš. Ili što nisi rodila sa 18?! Od tih „otpisanih parova“ ja imam 3000 rođene dece! – sa radošću ističe naša sagovornica.
  Lekarima u Srbiji, znanje na poklon

Profesorka dr Svetlana Vujović u Srbiji na poseban način organizuje kongrese u saradnji sa mladim lekarima, trudeći se da svi koji dolaze iz unutrašnjosti Srbije, imaju besplatne kotizacije.

• Ja našim lekarima želim da poklanjam znanje, da misionarim znanje. Ako čovek dolazi iz siromašnijih delova naše Srbije, dovoljno je da plati put do Beograda. Ja uvek prenosim samo najnovija znanja. Moj docent, ili asistent će održati predavanje iz tematike koju možda delom poznaju, ali od mene će uvek dobiti samo najnovije ideje i saznanja, isključivo ono što je u datom trenutku svetski vrh iz moje oblasti. Mi smo lekari 21. veka i treba da činimo sve da čovek živi kvalitetnije, duže, srećnije, da gledamo kako da poboljšamo karakteristike u slavu čoveka.

Profesorka dr Svetlana Vujović odlikovana je za Dan državnosti Ordenom Karađorđeve zvezde, a dobitnik je i nagrade „Kapetan Miša Anastasijević“, za dostignuća u napretku Srbije u medicini.

U laboratoriji u Mančesteru, dobrovoljci drže maske na licima kako bi punim plućima udisali zagađen vazduh.

Iako je dobro poznato da kvalitet vazduha utiče na pluća i kardiovaskularni sistem, štetnost po mozak nije mnogo proučavana.

Jedan od vodećih naučnika na studiji je doktor Ijan Madvej, toksikolog sa Imperijalnog koledža u Londonu, čija uža oblast je zaštita životne sredine.

„U poslednjih 10 godina, počeli smo u statistici da uočavamo povezanost zagađenja vazduha sa čitavim nizom moždanih problema – od načina na koji deca uče, načina na koji se menjaju njihove kognitivne sposobnosti, do mentalnog zdravlja i povećanog rizika od demencije.

„Ovom studijom pokušavamo da sprovedemo eksperiment da bismo razumeli zašto postoji takva povezanost i da otkrijemo koji su to osnovni biološki mehanizmi koji povezuju zagađenje vazduha sa štetnim uticajem na ljudski mozak”.

Ogledi se vrše na Univerzitetu u Mančesteru gde istraživači stvaraju četiri vrste zagađenja: izduvni gasovi dizel motora, dim od sagorevanja drveta, isparenja od sredstava za čišćenje i od kuvanja (stvara se prženjem krmenadle u digestoru/kapeli).

Nivoi zagađivača se pažljivo mere i kontrolišu, zatim se oni uvode u vazdušnu komoru, koja je zapravo plastična vreća veličine sobe, i odvode do maske da ih dobrovoljci udišu.

Učesnici istraživanja dolaze u laboratoriju više puta tokom nekoliko meseci i svaki put su po sat vremena izloženi drugačijoj vrsti zagađivača ili čistom vazduhu.

Oni nikada ne znaju šta udišu.

Profesor Mekfigans se nada da će biti moguće poređati različite zagađivača prema nivou rizika

Profesor Gordon Mekfigans, iz Centra za atmosferske nauke na Univerzitetu u Mančesteru, kaže da je glavni zadatak da se rangiraju nivoi rizika povezani sa svakim zagađivačem, kako u zatvorenom prostoru tako i na otvorenom.

„Postoji mnogo novih dokaza da zagađenje vazduha u zatvorenom prostoru zapravo može biti štetnije od onog na otvorenom”, objašnjava on.

„I naravno, kada otvorite prozor ili imate mehaničku ventilaciju, spoljni zagađivači mogu da uđu u prostoriju, a unutrašnji da izađu, tako da su svi izloženi raznim vrstama zagađivača.

„Mislim da treba da sačinimo sveobuhvatne smernice za ljude kako bi bili svesni mogućnosti različitih vrsta uticaja na njihovo zdravlje”.

Brajoni Ivens, jedna od dobrovoljki, radi kognitivne testove pre i posle svakog izlaganja zagađivačima

Tim kaže da ispitivanja mozga predstavljaju neposredan način za sagledavanje kognitivnih funkcija, dok biološki uzorci mogu da otkriju šta se dešava u telu.

„Ono što želimo da uradimo je da razumemo načine na koje zagađenje zapravo utiče na mozak”, kaže prof. Mekfigans.

Profesor naglašava da tim želi da utvrdi da li zagađivači stižu u mozak neposredno ili imaju posredno dejstvo.

Jedna mogućnost je da zagađivači izazivaju upale u drugim delovima tela, na primer u plućima, a da hemijske supstance nastale ovim biološkim procesom kasnije dospevaju u mozak.

„Trenutno, jednostavno ne znamo”, kaže on.

Dr Ijan Madvaj kaže da su potrebna dodatna istraživanja o povezanosti zagađenja i moždanih problema

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), 99 odsto svetskog stanovništva udiše vazduh koji je iznad dozvoljene granice za uobičajene zagađivače koju su odredile Ujedinjene nacije (UN), a da združeni uticaj spoljašnjeg i unutrašnjeg zagađenja vazduha doprinosi prevremenoj smrti sedam miliona ljudi svake godine.

Tim kaže da je ključno otkriti kako zagađenje utiče na zdravlje mozga.

Iako se čini da je studija mala, jer obuhvata 13 ljudi, ona predstavlja jednu od najvećih analiza te vrste do sada.

Naime, svaki dobrovoljac je izložen pojedinačnom dejstvu četiri zagađivača (i čistom vazduhu), i ti rezultati se međusobno upoređuju, a zatim se i unakrsno upoređuju sa rezultatima svih drugih učesnika ispitivanja kako bi se uradila analiza koja će imati statistički značaj.

Tokom ispitivanja uzimaju se krv i drugi biološki uzorci

Brajoni Ivens je jedna od učesnica ispitivanja.

Kaže da je srećna da udiše zagađivače za potrebe nauke i da čita knjigu dok je satima priključena na vazdušnu komoru.

„Ako će na ovaj način da prikupe više podataka, zaista vredi uložiti sopstveno vreme i pomoći im da izrade ovu studiju”, kaže ona.

„Sve što može da se učini da se otkrije to što nam nanosi štetu, samo u našem svakodnevnom životu, a što može da se promeni, stvarno je vredno truda”.

Rezultati ispitivanja se očekuju u narednih nekoliko meseci.

Nalaze se na listama čekanja Fonda solidarnosti Zavoda zdravstvenog osiguranja FBiH, koji nema novca za nabavku neophodnih lijekova. S druge strane, Vlada FBiH tom fondu duguje 1,5 milijardi KM.

Četiri udruženja koja okupljaju oboljele od karcinoma te reumatskih bolesti, ovih dana upućuju dramatične vapaje u cilju iznalaženja rješenja u nevjerovatnoj situaciji u kojoj se nalaze onkološki pacijenti.

Naime, kako navode čelnici udruženja, više od hiljadu i po pacijenata se nalazi na listi čekanja za dobijanje lijekova ili odlazak na liječenje u inozemstvo pri Fondu solidarnosti Zavoda zdravstvenog osiguranja FBiH. Međutim, lista ne može biti skraćena jer fond trenutno nema novca prevashodno za nabavku lijekova.

Umiru bez prilike da dobiju liječenje

“Zaključno s 31. julom ove godine, na listi čekanja nalazi se 1.590 pacijenata, od čega njih više od 800 treba urgentno liječenje lijekovima i terapijama, dok oni preostali trebaju medicinsko zbrinjavanje izvan zemlje. Mi smo sada u septembru te su brojevi znatno veći, a naša udruženja bilježe smrtne ishode oboljelih, koji nisu ni dobili priliku da se liječe”, kaže za Klix.ba Sead Sefić, predsjednik Udruženja oboljelih od raka prostate FBiH.

Ukazujući na dramatično stanje, naš sagovornik navodi da su predstavnici četiri udruženja u Parlament FBiH uputili inicijativu za amandman na rebalans federalnog budžeta za 2023. godinu, kako bi za potrebe liječenja najtežih oboljenja bila izdvojena neophodna sredstva.

“Problem je počeo nastajati još od 2002. godine, kada je zakonom formiran Fond solidarnosti FBiH, čiji se budžet puni iz dva izvora, odnosno iz doprinosa zdravstvenog osiguranja i transfera iz federalnog budžeta. Samo prve, odnosno 2002. godine je propisani koeficijent ispoštovan. U svim ostalim godinama, Fondu solidarnosti FBiH novac nije uplaćivan, a Vlada FBiH ne ispunjava svoje zakonom propisane obaveze.

To je dovelo do dugovanja od milijardu i 530 miliona KM za liječenje najtežih oboljenja. Mi ne živimo u nadi da će vlada pokriti te troškove jer su to ogromna sredstva”, ističe Sefić.

Prema proračunima, za osiguranje liječenja onkoloških pacijenata koji se trenutno nalaze na listi čekanja, potrebno je izdvojiti dodatnih 70 miliona KM. Sefić navodi da je potrebno pristupiti sistemskom rješenju problema jer u suprotnom, dramatična situacija bi mogla biti i iduće godine, shodno kontinuiranom porastu broja oboljelih od nekog oblika karcinoma.

“Mi smo dosad imali nekoliko sastanaka sa nadležnima, ne dozvoljavamo paušalna rješenja u kojima se spominje iznos od pet miliona KM. U Fondu solidarnosti FBiH nedostaje okvirno 70 miliona maraka i mi insistiramo da se to pokrije”, potcrtava Sefić.

Liječenje jednog onkološkog pacijenta košta od 40 do 200 hiljada KM, a bez lijekova mnogi sada gledaju smrt u oči. U dramatičnoj situaciji, pacijenti svakodnevno putem grupa na društvenim mrežama traže lijekove na poklon.

“Ispod svakog ljudskog dostojanstva je da mi kao lešinari čekamo da nam jedna žena umre, kako bismo njene lijekove koji su ostali predali drugoj pacijentici. Kao pacijenti ne tražimo ništa što nam zakonski ne pripada, kao porezni obveznici plaćamo svakoga mjeseca doprinose za zdravstveno osiguranje. To bi trebala učiniti i Vlada FBiH koja Fondu solidarnosti FBiH duguje milijardu i po maraka”, priča nam predsjednica Udruženja oboljelih od raka dojke Renesansa Enida Glušac.

Prema riječima naših sagovornika, tendencija rasta oboljelih od nekog oblika karcinoma sveprisutnija je u našoj zemlji, a shodno tome povećava se i iznos novčanih sredstava koja je potrebno izdvojiti. Konkretno u FBiH, prije šest mjeseci na listi čekanja za dobijanje terapije nalazilo se 209 oboljelih od metastatskog karcinoma dojke, dok ih je danas 313.

Riječ je o uvođenju novog softvera u radiologiji, koji omogućava značajno poboljšanje procesa dijagnostike, kvantitativnu analizu i obogaćivanje medicinskih podataka, što može biti dragocjeno za istraživanje i razvoj novih dijagnostičkih algoritama ili terapijskih strategija, saopšteno je danas iz Bolnice.

Pomoćnik ministra zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Milan Latinović istakao je da je Vlada Republike Srpske u proteklom periodu zdravstvenim ustanovama nabavila najsavremeniju medicinsku opremu sa određenim softverima koji u radu koriste vještačku inteligenciju.

– Bijeljinska Bolnica je stavila krunu na ovaj proces i dijagnostičku opremu nadogradila još jednim naprednijim sistemom, koji će omogućiti da radiolozi kvalitetnije i bolje rade. Ne treba da imamo strah od primjene određenih softvera i sadržaja jer oni poboljšavaju rad naših medicinskih radnika, koji i dalje ostaju najvažniji kada je riječ o zdravlju i radu sa pacijentima, poručio je Latinović.

Hirurg Milorad Todorović rekao je da je poenta vještačke inteligencije da se sa novim podacima sistem dalje razvija.

Profesor Paola Savona sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Palermu naglasila je da je veoma važno uspostaviti pravni aspekt primjene vještačke inteligencije u medicini, s ciljem sprečavanja zloupotrebe ili bilo kog tipa diskriminacije.

Zlatko Maksimović, predsjednik Organizacionog odbora Naučne konferencije, u okviru koje je i otvoren Centar, rekao je da je jedan od bitnih zaključaka da vještačku inteligenciju koja je već došla, treba nadzirati, i onoliko koliko je moguće kontrolisati.

Dvodnevna međunarodna naučno-praktična konferencija “Budućnost vs. sadašnjost u medicini, digitalzacija-vještačka inteligencija” okupila je više od 130 učesnika iz Republike Srpske, Federacije BiH, Srbije, Crne Gore, Hrvatske, Velike Britanije, Austrije, Italije, SAD, Ruske Federacije i Sejšela.

Konferencija je održana u organizaciji Fondacije za kulturu kvaliteta i izvrsnost iz Beograda, “Brejnkon tehnolodžiz” iz Beča i Bolnice “Sveti vračevi” iz Bijeljine. Pokrovitelj je Vlada Republike Srpske, Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite.