„Vi izgleda imate dve materice.”

Sari je ovu retku dijagnozu saopštila ginekološkinja na studentskoj poliklinici.

Imala je 20 godina i prvi put je otišla na pregled iz predostrožnosti.

Gotovo sve žene u njenoj porodici su se mučile sa nekim ginekološkim problemom.

„Molim?”, upitala je uplašeno.

Čula je da ljudi mogu da se rode sa jednim bubregom ili viškom prstiju, ali ju je ovaj podatak potpuno zbunio.

„Kako je to moguće? Kako žena može da ima dve materice?’ Šta to znači?”, izgovarala je pitanja dok je ležala na krevetu.

„Dešava se, ali želim da budem sigurna.

„Dođite ponovo za mesec dana kada vam prođe ciklus”, prisetila se doktorkinih reči u razgovoru za BBC na srpskom.

Ženski reproduktivni organi (materica, jajovod, vagina i grlić materice) nastaju spajanjem Milerovih kanala još u ranoj fazi razvoja embriona.

Ukoliko do toga ne dođe, razvijaju se dve materice, a mogu i da nastanu dva grlića ili dve vagine, objašnjava Snežana Rakić, ginekološkinja.

Dijagnostikuju se ultrazvučnim pregledom, a simptomi koji bi mogli da ukažu ove promene su bolne menstruacije ili produžena krvarenja.

Kod nekih žena, krvarenja gotovo da nema.

„To je stvar na koju ne možemo da utičemo, jer se dešava u ranoj deobi ćelija i priroda je tako udesila.

„Retki su slučajevi i učestalost je između 0,3 i 0,7 odsto”, kaže za BBC na srpskom.

Zvanične statistike o broju žena koje sa urođenom retkom ginekološkom anomalijom nema, ali se procenjuje da oko 8,4 odsto žena u svetu ima neku vrstu promena u reproduktivnim organima.

Sarina priča

Sari je mesec dana od prvog pregleda potvrđeno da je rođena sa dve materice.

„Živi se sa tim, možda će biti problema sa trudnoćom, ali je rano da mislite o tome”, pokušavala je lekarka da je umiri.

Sara nikada do tada nije razmišljala o deci.

Njene dve materice su podjednako razvijene, čvrste su i ima samo jedan grlić.

„Šta to znači?”, pitala je.

„Vi praktično duplo krvarite. Uradićemo i hormone da vidimo kada su vam ovulacije”, glasio je odgovor.

Žene sa ovom vrstom anomalije uglavnom mogu da ostanu trudne, ali je pitanje da li mogu da iznesu trudnoću do kraja, ukazuje ginekološkinja Rakić.

„One su sklonije čestim spontanim pobačajima, jer sve zavisi od toga u kojoj materici je plod, na šta ne može da se utiče, zbog čega trudunoća zahteva posebnu kontrolu.

„Kod nekih žena sa dvostrukom matericom dolazi do prevremenog porođaja, a ima i slučajeva gde plod ne preživi.

„Neke žene sa dve materice su prirodno sterilne ukoliko imaju septum materice (zid)”,

Sara je među njima.

Ima septum, a analiza hormona pokazala je i da ne ovulira redovno, što će joj u narednim godinama stvoriti dodatne probleme, pa i rani ulazak u menopauzu, period kada žena prestaje da ima ciklus.

„Kod uterus dupleksa, kako se još naziva ova pojava, pojačan je i sekret i žene mogu da imaju dugogodišnje hronične upale”, dodaje ginekološkinja.

Elizabetina priča

Elizabet Amoa je saznala da je rođena sa dve materice, ali i dve vagine relativno kasno – u 33. godini.

Vagina se nalazi unutar tela – to je mišićni kanal koji povezuje matericu sa spoljnim svetom.

Ono što možete da vidite spolja, deo koji dodiruje vašu odeću, to je vulva.

Elizabetinom saznanju su prethodile mučne godine praćene obilnim menstruacijama, nesnosnim bolovima i učestalim vaginalnim infekcijama.

Rođena je u Gani, u Africi, ali je odrastala u Londonu, glavnom gradu Velike Britanije.

Želela je da bude pravnica, ali je prekinula studije jer je morala da radi.

Bili su to privremeni poslovi, pošto se često razboljevala.

Neprestano je govorila da joj nije dobro, da ima jake bolove, ali „kao da je niko nije čuo”.

„Mislili su da izmišljam i da se pretvaram, govorili mi da sam psihički loše i da od toga treba da se lečim”, priseća se Amoa za BBC na srpskom.

„Bila sam uznemirena i gnevna, istovremeno, jer mi zaista nije bilo dobro.

„Čovek oseća kada mu je loše”, dodaje.

Kada je napunila 28 godina saopštili su joj da ima mnoštvo mioma (dobroćudne promene na grliću materice) i da je to potencijalni razlog bolova.

Vrlo brzo je zatrudnela, ali se porodila prevremeno.

Elizabeti je bilo sve gore, da bi joj tek 2015. u Nemačkoj saopštili da zapravo ima retko ginekološko stanje.

Tada su joj dijagnostikovali i teški stadijum endometrioze, hronično, dobroćudno, ali neizlečivo oboljenje.

„Neprestano sam postavljala pitanje kako do sada nisu videli moje stanje. Kako na tim pregledima nisu videli da imam dve materice i vagine i da imam i endometriozu.

„Nikada nisam dobila odgovor”, kaže razočarano.

Od 2016. do 2018. Elizabet je nekoliko puta bila na operacionom stolu.

Bile su, kaže, teške, ali neophodne operacije.

„Kada su utvrdili šta mi je osetila sam i olakšanje.

„Pomislila sam: ‘Ipak nisam luda, zaista nešto nije u redu sa mnom i zaista mi je loše'”, kaže Amoa godinama kasnije.

U međuvremenu joj je dijagnostikovan i dijabetes 2.

„To mi je sada najmanji problem”, dodaje ova 43-godišnjakinja.

Prošlo je deset godina od prve operacije, ali se bolovi ipak vraćaju, samo što je sada naučila da živi sa njima.

Posle godinu dana prvi put je dobila menstruaciju, iako joj je rečeno da je uveliko u menopauzi.

„Nadam se da neću ponovo ležati u bolnici”, kaže optimistično.

Sarino zdravstveno stanje začudilo je i njene drugarice.

I posle toliko godina i dalje se šale na njen račun.

„Kad god se vratim sa ginekološkog pregleda najboljoj drugarici pošaljem poruku – Bez brige, obe materice su dobro i u ljubavi su.”

„Bitno da su dobre. Ti ćeš zauvek biti moj omiljeni medicinski fenomen”, napiše joj prijateljica.

Elizabet je osnovala nevladinu organizaciju Speciallady Awareness čiji je cilj da se više priča o reproduktivnom zdravlju žena.

Napisala je i knjigu Neizgovoreni identitet.

„Trebalo bi da o tome više pričamo, to nije sramota. Treba više istraživati, kako bi se dijagnoze postavljale na vreme.

„Da sam znala moje stanje, mnoge stvari bi bile drugačije”, kaže ona.

Najveća podrška su joj svih ovih godina bili muž i uža i šira porodica.

„Na moje iskustvo više ne gledam kao na traumu, već smatram da je to sada blagoslov”, zaključuje Elizabet Amoa.

Izvor: bbc.com