Gust smog iznad severnog dela Indije i susednog Pakistana, koji može da se vidi na satelitskim snimcima američke svemirske agencije NASA, uzrokovao je kašnjenja i otkazivanja letova.

Prema podacima IQAir, švajcarske kompanije koja meri indeks kvaliteta vazduha (IKV), Nju Delhi je bio najzagađeniji glavni grad na svetu u 2023. godini, a Indija je bila treća najzagađenija zemlja, posle Bangladeša i Pakistana.

Svake godine tokom zimskih meseci, od oktobra do januara, zagađenje u zemlji raste zbog niskih temperatura, dima, prašine, blagog vetra, emisija štetnih gasova iz vozila, i paljenja strnjike.

Situacija je teška u Indiji, ali nije jedina zemlja koja ima problem zagađenja vazduha. U većim gradovima u Srbiji i BiH je u zimskim mesecima kvalitet vazduha označen kao veoma ili izuzetno loš.

Podaci SZO-a pokazuju da 99 odsto svetske populacije udiše vazduh lošeg kvaliteta, a zagađenju su najviše izloženi stanovnici zemalja sa niskim i srednjim prihodima.

Zagađenje vazduha doprinosi smrti sedam miliona ljudi godišnje, navodi SZO.

Dakle, kako se meri zagađenje vazduha i koji nivoi su opasni za ljude?

Kako se meri zagađenje vazduha

Zagađujuće materije potiču od ljudskih aktivnosti, kao što je upotreba fosilnih goriva za vozila i kuvanje, i prirodnih izvora, kao što su peščane oluje, šumski požari i vulkani.

Za merenje kvaliteta vazduha koriste senzore za otkrivanje određenih zagađivača, navodi Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP)

Pojedine stanice i uređaji imaju laserske senzore za merenje koncentracije čestičnih materija u vazduhu, a neke se oslanjaju na satelitske snimke da procene energiju koju reflektuje Zemlja.

Među zagađujućim materijama koji utiču na zdravlje ljudi i životnu sredinu su PM2,5 i PM10 čestice, prizemni ozon, azot-dioksid, i sumpor-dioksid.

Najveći rizik po zdravlje predstavljaju PM2,5, čestice veličine 2,5 mikrometara i manje, jer mogu da uđu u krvotok i povezane su sa raznim bolestima.

Koncentracija ovih pet glavnih zagađivača u vazduhu meri se indeksom kvaliteta vazduha (IKV).

Skala IKV-a kreće se od 0 (savršen vazduh) do 500 (neposredna opasnost po javno zdravlje).

Ona pokazuje koliko je vazduh čist ili zagađen i naznačava moguće uticaje na zdravlje, posebno one koji mogu da se jave u roku od nekoliko sati ili dana od izlaganja zagađenom vazduhu.

„IKV je komunikacioni alat koji pretvara složene podatke o kvalitetu vazduha u informacije koje su korisne za zaštitu javnog zdravlja”, portparol IQAir Armen Araradian kaže za BBC.

Pema UNEP-u, baze podataka o kvalitetu vazduha precizno kombinuju vrednosti prikupljene sa državnih stanica, privatnih mernih uređaja i satelita za izračunavanje indeksa kvaliteta vazduha, a vrednost IKV-a se tumači „na osnovu pouzdanosti i vrste izmerenih zagađujućij materija”.

UNEP i partner IQAir su 2021. godine pokrenuli prvi sistem za izračunavanje izloženosti zagađenju vazduha u realnom vremenu, koji kombinuje vrednosti akreditovanih očitavanja sa 6.475 mernih stanica u 117 zemalja.

Baza podataka daje prioritet merenju PM2,5, najopasnijeg zagađivača vazduha, i koristi veštačku inteligenciju za izračunavanje izloženosti stanovništva zagađenju vazduha na svakih sat vremena.

„U svetu, glavni zagađivač koji određuje IKV su PM2,5 čestice, ali ne uvek.

„Kada poraste nivo PM2,5, prvo su na udaru ranjive grupe kao što su stariji, deca i ljudi sa respiratornim i kardiovaskularnim oboljenjima”, kaže Araradian.

„A kako ova vrednost dalje raste, kvalitet vazduha utiče i na širu populaciju, dok se povećava rizik od ozbiljnijih ishoda po zdravlje ranjivih grupa”, dodaje on.

Araradian takođe napominje da IKV za određeni grada nužno ne predstavlja nivo zagađenja vazduha u celoj oblasti.

„IKV se zasniva na vrednostima izmerenim na određenim stanicama koje možda neće uhvatiti značajno različit kvalitet vazduha u malim izolovanim područjima predmetnog gradu, posebno onim u blizini prometnih puteva i industrijskih zona”, objašnjava on.

Naglašava da je uspostavljanje široke mreže mernih stranica u gradu „najefikasniji način” da se uhvate nivoi zagađenja vazduha u ovim različitim malim izolovanim gradskim područjima.

Koje vrednosti zagađujućih materija su opasne po ljude

Prema smernicama SZO, indeks kvaliteta vazduha (IKV) ispod 100 smatra se bezbednim za disanje, dok se vrednosti u opsegu 400-500 smatraju opasnim.

IQAir izveštava da je u jutarnjim satima 13. novembra nekoliko delova Nju Delhija dostiglo vrednost IKV 500, a u satelitskim gradovima Noidi i Gurgaonu takođe je izmern IKV blizu 500.

Izveštaj UNEP-a za 2021. godinua navodi da praćenje kvaliteta vazduha nije zakonska obaveza u 37 odsto zemalja u svetu, a stručnjaci su zabrinuti što mnoge zemlje sprovode rigorozno praćenje zagađenja.

„Vlade moraju da uvedu zakonsku obavezu praćenja kvaliteta vazduha i da ulažu u postojeću infrastrukturu radi poboljšanja tačnosti podataka”, kaže UNEP.

Araradian objašnjava da „se za izračunavanje lokalnog indeksa kvalitata vazduha primenjuju različite granične vrednosti koncentracije zagađivača u zavisnosti od regiona”.

„Iako ne postoji bezbedan nivo zagađenja vazduha, u pojedinim delovima sveta je visok nivo zagađenja vazduha postao ’normalan’”, kaže on, navodeći kao primer Nju Delhi.

„Zbog toga granične vrednosti koncentracija zagađujućih materija koje određuju da li je kvalitet vazduha ’nezdrav’ mogu da se razlikuju u zavisnosti od organa javnog zdravlja koji te vrednosti određuje” objašnjava on.

Koje bolesti uzrokuje zagađenje vazduha

Čestične materije i drugi zagađivači u vazduhu mogu da uzrokuju upalu disajnih puteva i pluća, slabljenje imunog sistema i pad nivoa kiseonika u krvi, navodi SZO.

Ovakva izloženost može dovesti do respiratornih infekcija, bolesti srca, moždanog udara i raka pluća, posebno kod ranjivih grupa kao što su deca, starije osobe i ljudi sa niskim primanjima, dodaje SZO.

Na primer, ozon pogoršava astmu, dok azot-dioksid i sumpor-dioksid doprinose astmi, bronhijalnim simptomima, upali pluća, i smanjenoj funkciji pluća.

SZO takođe kaže da loš kvalitet vazduha povećava rizik od mrtvorođenja, pobačaja i neuroloških stanja poput kognitivnog oštećenja i demencije.

Prema proceni SZO-a, zagađenje vazduha izaziva sedam miliona smrtnih slučajeva godišnje – 4,2 miliona od spoljašnjeg zagađenja i 3,8 miliona iz unutrašnjih izvora, kao što su sagorevanje drveta i uglja.

Podaci SZO-a pokazuju da je skoro 85 odsto ovih smrtnih slučajeva povezano sa nezaraznim bolestima, među koje spadaju bolesti srca, moždani udar, rak pluća, astma, hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP), i dijabetes, zbog čega je zagađenje vazduha drugi vodeći uzrok nezaraznih bolesti u svetu, posle duvan.

SZO takođe napominje da se 90 odsto smrti od zagađenja vazduha na otvorenom beleži u zemljama sa niskim i srednjim prihodima.

Istraživanje koje je sprovela lokalna platforma LocalCircles u Nju Delhiju i obližnjim gradovima pokazala je da je u poslednje tri nedelje 81 odsto porodica prijavilo da najmanje jedan član pati od zdravstvenih problema uzrokavnih zagađenjem.

Vlada Nju Delhija usvojila je akcioni plan kojim su zabranjene sve aktivnosti koje podrazumevaju upotrebu uglja i ogrevnog drveta, kao i dizel generatora za usluge koje nisu hitne.

Međutim, te mere nisu spasle grad od toksičnog nivoa zagađenja.

Vlasti su takođe apelovale na stanovnike da ostanu što je više moguće u zatvorenom prostoru i da koriste javni prevoz radi smanjenja emisije štetnih gasova iz vozila.

Gde je zagađenje vazduha najveće, a gde najmanje

Prema podacima IQAir, najzagađenije zemlje u 2023. godini bile su Bangladeš, Pakistan, Indija, Tadžikistan, Burkina Faso, Irak, Ujedinjeni Arapski Emirati, Nepal, Egipat, i Demokratska Republika Kongo.

Zemlje sa najčistijim vazduhom bile su Francuska Polinezija, Mauricijus, Island, Grenada, Bermudi, Novi Zeland, Australija, Estonija, Finska, i Švedska.

Rangiranje je zasnovano na prosečnim godišnjim koncentracijama PM2,5

Izvor: bbc.com