U lipnju prošle godine Punkufer.hr objavio je interaktivnu kartu Hrvatske koja otkriva najbolja mjesta za izlete i odmor u Lijepoj Našoj. Na karti se nalaze prekrasne plaže, čarobne rijeke i jezera, zapanjujuća izletišta i druge prirodne ljepote.

Preko interaktivne karte možete otkriti i skriveni smještaj za odličan odmor, kao i nekolicinu kafića te restorana koji poslužuju fine specijalitete domaće kuhinje.

Zamolili smo i naše čitatelje da nam predlože mjesta koja vrijedi obići i staviti na kartu Hrvatske. U nastavku teksta izdvajamo upravo vaše savjete i preporuke za nezaboravan provod – od Vukovarske Ade do Lopuda.

Mjesta:

Sveta Nedjelja, Hvar
Pribislavec
Žuljana, Pelješac
Duba Pelješka
Petrčane, Zadar
Sobra, Mljet
Kotor kod Crikvenice
Punta Planka, Ražanj

Parkovi prirode, šume i rezervati:

Papuk
Paklenica
Telašćica
Zeleni Vir
Jankovac

Rijeke i jezera:

Kamačnik
Slapovi Zrmanje
Izvor Kupe
Izvor Slunjčice
Jezero Borovik, Đakovo
Jezero Đola, Darda
Jezero Hercegovac, Orahovica
Šmitovo jezero, podno Velike Kapele

Plaže i uvale:

Plaža Čista, Pag
Plaža Gaće, Pag
Plaža Draž, Draž
Plaža Slanica, Murter
Plaža Lojišće, Dugi otok
Plaža Brbišćica, Dugi otok
Plaža Podbrig, Zadar
Plaža Mocunig, Donja Klada
Plaža Divna, Pelješac
Plaža Peharovo, Lovran
Plaža Vela Rina, Drvenik Mali
Uvala Javorna, Veli Lošinj
Uvala Srhov Dolac, Hvar
Uvala Vela Farska, Hvar
Uvala Tiha, Vis
Uvala Tatinja, Šolta
Uvala Zaraće, Hvar

Otoci:

Otok Lopud
Otok Mana
Otočić Proizd
Otok Vrgada
Otok Žirje
Vukovarska Ada

Izletišta i vidikovci:

Izletište Mlađan, Dubrava
Bačva vidikovac, Pleternica
Oči Vinodola
Vidikovac Kamenjak

Turističke zanimljivosti:

Vražji Stolček, Gačice
Đardin, Šolta
Grapčeva špilja, Hvar
Svjetionik Punta Bianca, Veli Rat
Staza dinosaura, Rr Kamenjak
Tvrđava Cetin
Zoo Delnice

Preuzeto sa: punkufer.dnevnik.hr

Ne treba zaboraviti ni činjenicu da Dubrovnik važi za gej frendli grad, pa je na internet stranicama koje služe gej populaciji, grad koji se ne zaobilazi.

Prvi dubrovački gej bar trebao bi da se smesti u Ulici Marojice Kaboge, piše Jutarnji.hr.

– Toliko je bilo gejeva muških i ženskih ovoga leta da to nije normalno. Pošto sam magnet za sve polove tako su se oni jednostavno lepili. Jedno 30 odsto posla u restoranu sam ovo leto napravio s njima, a to nije mala stvar. Oni su najbolji gosti na svetu, najbolji potrošači, izuzetno pametni, inteligentni, pristoji i kulturni ljudi – kaže Nikola Nikić, inače dubrovački ugostitelj, pa nastavlja:

– Ovo leto sam rekao ‘ko prvi otvori gej klub da će uzet debelu lovu. A prvo i prvo, to je moja ideja, priča se očito proširila i eto čuo sam i ja da se otvara.

Najavljena pozicija bi bila idealna jer nikom neće smetati buka. Osim toga, to je jedina slepa ulica u gradu.

– Dubrovniku treba sve i svašta. Naravno, sve dok je ukusno i u nekim standardima, da nije razvrat, da nije Sodoma i Gomora – smatra Dubrovčanin Edi Jertec, koji dodaje:

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Aida Đapo Muharemović (@iddavanmunster)

Kroz našu živopisnu rubriku o putovanjima već ranije smo pisali o bh. vodopadima koji su nas očarali svojim izgledom i naveli da ih posjetimo. Vodopad Kravica kod Ljubuškog kao i skriveni vodopad na rijeci Ilomskoj podno Vlašića osvojili su i vaše simpatije, stoga vam u nastavku otkrivamo još nekoliko vodopada koji zaslužuju da ih posjetite.

Naravno, #staytuned jer vam u sklopu naše rubrike Putovanja donosimo još mnoštvo preporuka.

VODOPAD ŽUKOVICA

U gustoj šumi u blizini Posušja, u Posuškom Zagorju (zaseok Vira) smjestio se tajnoviti vodopad Žukovica koji impresionira svojom ljepotom i netaknutom prirodom, a “probijanje” kroz šumu vrijedi svakog truda. Uz vodopad se nalazi i zanimljiva Žukovačka pećina koju su istraživali brojni arheolozi.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Denis Leko Photography (@lekography)

Po dolasku na ovu netaknutu destinaciju dočekati će vas hladna, izvorska voda i zvuk prirode, stoga ju upišite na #mustsee lokaciju koju ćete posjetiti ovog ljeta.

VODOPAD MOVRAN

Veliki Movran s visinom od 584 metra smjestio se kod Gornje Drežnice, 30-ak kilometara sjeverno od Mostara. Ovaj vodopad je sezonskog karaktera i neslužbeno je (kada se pojavi) najviši vodopad u Bosni i Hercegovini.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Mladen Topić Photography (@mladentopicphotography)

Zanimljivo je da ga ne možemo vidjeti uvijek nego samo u periodu otapanja snijega i obilnih padavina. Čak je moguće da se pojavi samo jedanput u cijeloj sezoni i traje samo nekoliko sati. Upravo zbog te neobičnosti, vodopad Movran je svakako vrijedan spomena.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Sarafanje (@sarafanje)

SKAKAVAC PERUĆICA

Vodopad Skakavac u sklopu Nacionalnog parka Sutjeska u Perućici još je jedna prirodna atrakcija poznata avanturistima i ljubiteljima prirode. Visine od preko 70 metara obrušava se niz strmu stijenu i stvara prekrasan prizor. Bogata flora i fauna dodatni su razlog za posjetiti ovo zanimljivo mjesto.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Mihailo Vukićević (@cu_boy_doormitore)

VODOPAD BLIHA

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Samo Ila (@samo_ila)

Ovaj vodopad visine 50 metara poznat i kao Blihin skok, nalazi se 14 kilometara od Sanskog Mosta. Odlična destinacija za turiste i izletnike koji uz posjetu ovom prirodnom fenomenu mogu uživati i u ostalim aktivnostima koje nudi ovo područje, poput planinarenja i jahanja.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Outdoor Bosnia | Dobrodošli (@outdoorbosnia)

PLIVSKI VODOPAD U JAJCU

Pristupačna lokacija ovog vodapada i turistički grad dovoljan su razlog da, ukoliko već niste, posjetite Jajce i upoznate njegove prirodne znamenitosti. Plivski vodopad mjesto je na kojem se rijeka Pliva slijeva u rijeku Vrbas i to na spektakularan način. Vodopad je visok oko 20 metara i krasi centar grada.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Edin Osmanovic (@buxna)

Preuzeto sa: bonjour.ba

„Nek sam se samo otrgla iz one naše sramotne selendre“, rekla je.

Promenila je naglasak. Razvlačila je reči, onako kako to rade Novosađani. Pričala je sporo, pa opet nekako nerazumljivo. Imala sam utisak da je ispred mene neka druga osoba, a ne devojka koja je do juče sa mnom pazarila hleb u seoskoj maloj pekari i pričala onako kako se inače priča u našoj varoši još od kolonizacije iz Bosanskog Petrovca ’46.

Nije bilo nijednog „đe“ da zaluta. A znala mi je nekad zorom dobaciti: „Đe ćeš ti ranije?“

U telo moje simpatične komšinice kao da se uselila neka gradska cura koja nikad u selo kročila nije, koja je naprasno zaboravila na one kokoši iza svoje kuće koje smo svaki drugi dan podizale da nađemo sveža jaja za moje dete. Koliko smo se samo smejale kad se preplašena živina razleti i počne sudarati među našim nogama. Perja na sve strane.

Sada stoji ispred mene sa velikim kartonskim kesama smeštenim među prste sa predugačkim bež noktima. U jednoj ruci joj je cigareta, maše sa njom dok priča, pepeo leti svuda.

Rekla mi je kako je u gradu totalno ludilo, kako je sve super, kako su ljudi kežual i kako svako za sebe „bleji“.

Mogla sam da je razumem, život na selu među ljudima koji te poznaju od prve pelene zaista može biti opterećujući.

Ono što nisam mogla da razumem je ta brzinska promena od akcenta do držanja.

Za svega tri nedelje počela je da priča sporo i mekano, obogaćeno nekim novim frazama i rečima, odevena drugačije, našminkana drugačije, pogleda i stava drugačijeg.

Nije pitala šta ima novo u selu. Niti kako su svi oni ljudi koje je do juče volela da sretne, sa kojima je toliko volela da priča.

Spominjala je mesta na koja sada izlazi sa nekim novim kul ljudima.

“Žao mi je što vam je Žućko podavio kokoške”, rekla sam.

“Koje kokoške i koji Žućko?”

“Pa vaš Žućko i vaše kokoške. Valjda se otkačio sa lanca pa uleteo u kokošinjac. Jedna ili dve su preživele, ostale podavljene. Ne znam gde sad da nađem za dete domaća jaja…”

“Ne znam zaista o čemu pričaš, nisam se čula sa svojima petnaest dana”, rovarila je rukom po dubokoj kesi.

“Nego, ajde se javi kad ponovo budeš u gradu da malo prozujimo, ima super kul mesta, svideće ti se. Taman da malo oladiš od selendre i onih dosadnih kafića i radoznalih baba. Ja ne mislim tamo u skorije vreme da kročim, uz to ćale je opet umislio da umire, ugušio bi me kuknjavom.”

Zatvorila je kesu, poljubila me nekako brzinski i odjurila pozivajući nekoga mobilnim telefonom.

Ostadoh negde na Bulevaru zatečena. Pokušala sam da posložim sve ono što sam za nekoliko minuta čula i videla.

Bila sam srećna kada su mi njeni roditelji rekli da je počela da radi u gradu i da tamo od sada živi. Da dobro zarađuje. Uvek mi je drago kada čujem da se neko osamostalio, da je krenuo u novo, u nepoznato, da je zadovoljan zbog toga.

Ono što nisam mogla da razumem jeste kako je uspela da za samo dvadesetijedan dan promeni način na koji je govorila tridesetipet godina, gde je isparilo ono bosansko, kolonizacijom u naše mesto doneto i naučeno, gde je sklonila, kad je brže ubila one reči po kojima smo oduvek prepoznatljivi, one navike kojima se nekad dičila? Da li ih se možda postidela?

Kad je pre zaboravila Žućka i kokoške koje su nam vazda dobra jaja davale?

Kad joj je brže naše selo postalo selendra i otkad su seoski kafići u kojima smo znale do iza ponoći piti postale mesto “smaranja”.

Nisam mogla da razumem njenu potrebu da se meni predstavi drugačije, jer ja nisam tamo neki stranac ili novi komšija u soliteru koji je ne poznaje.

Nisam mogla da razumem zašto bi se uopšte predstavljala drugačije?

Zar se postidela svog porekla, očevog porekla, mesta u kom je prohodala, čije ulice je kredom šarala, na zidovima čijih kuća se oslonjena prvi put ljubila i dodirivala, na čijim klupama je zbog bivšeg plakala, u čijoj jedinoj školi je pisala i brojati naučila, u čijoj je pekari vruće kifle pazarila i na čije malo groblje je najmilije ispratila.

Možda se više nikada nećemo sresti.

Možda više nećemo pričati na isti način. Sasvim sigurno ne u seoskim kafićima.

Možda me sledeći put neće pozdraviti. Možda će okrenuti glavu.

Možda će se uplašiti da ponovo ne pomenem selo i Žućka i kokoši, „jebale me kokoši kud sam ih i spomenula“.

Možda se nećemo razumeti. Sigurno se nećemo razumeti.

Možda me neće shvatiti ako joj kažem da bi čovek trebalo da se menja, da ide napred, da preseca tamo gde boli, gde ne prija, ali da nikada ne bi trebalo da se stidi onoga što je nekad bio, što je nekad radio, kako je nekad živeo, jer sve je to uticalo na ono što je on danas.

To ga je oblikovalo, i naučilo gde da stane, kad da požuri, kad da zažmuri, kad da ubrza.

Mi smo naši promašaji.

Mi smo naši najveći uspesi.

Mi smo naši roditelji. Naši prijatelji. Naše domaće životinje iza kuće, naš kiseli kupus na terasi zgrade.

Mi smo naše ljubavi, naša pijanstva, naš prvi duvan, marihuana, naše svađe, naši brakovi, naši razvodi, promašeni poslovi, naši loši akcenti, naši čudni koreni, naše dobro i ono loše.

I ne bi trebalo da se toga sramimo. Niti da se svim silama trudimo da od toga pobegnemo, jer ono od čega bežiš nekako te uvek stigne. A i nismo savršeni. Kud bismo ovakvi i bili.

Dobra reč je dobra bila bosanska ili novosadski razvučena, dobar čovek je dobar živeo on na selu ili živeo u gradu, imao kokoške ili kućnu biblioteku.

Sve ostalo je manje bitno.

Duša neće postati bolja ako promeniš akcenat, ako prećutiš da imaš živinu, oca umišljenog bolesnika, ili da si na selu odrastao. Nema potrebe da druge zamajavaš niti da se lažno predstavljaš, jer kad padne mrak ipak ostaješ sam sa sobom i svojim lažima.

A one će te kad tad pojesti.

City square

U srcu Sarajeva, a ipak, udaljen od gradske gužve i buke, smješten je City Square, ugostiteljska radnja koji na adresi Gajev trg 4 obitava već trideset i četiri godine. Rustikalni detalji kamena i drveta povešće vas na put do Dalmacije i priobalja, gdje ćete uz ljubazno osoblje imati priliku da degustirate različite sorte vina, poslužene uz punjene masline i Livanjski sir.

Važno je naglasiti kako se u ovakvom ambijentu najbolje uklapaju domaća pića pa smo Mirza i ja odlučili probati višnjevaču, koja je bila pun pogodak večeri. Uz zvukove Frenk Sinatre, strance, boeme i zanimljive sagovornike mali ambijent poput ovog pruži sve ono što vam je potrebnu. Dušu i emocije.

Nakon što se opustite i poželite nešto slatko, na red dolazi vjerovatno najbolji cheescake u Sarajevu, ako ne i šire. Tamo nas je odveo dobro vam poznati Boris Trapara, koji je odlučio da zasladi dan Loli, baš kao što je to uradio nedavno sa svojim putopisom.

Torte i to

Torte i to su jedna od najboljih slastičatnih u Sarajevu, i sigurno mjesto gdje ćete probati jednu od najboljih torti od sira ikada. U Sarajevu se Torte i to nalaze na dvije lokacije; u BBI centru je veća slastičarna sa terasom sa pogledom na Sarajevo i dijelom za pušače, a manja i meni slađa je na Baščaršiji, preko puta Gazi Husrev-begove biblioteke. Kada mi neko od prijatelja prvi put dolazi u Sarajevo, pored obavezne ture kroz kulturno-istorijsko naslijeđe grada pauza za kafu (češće čaj) i kolače je u Tortama na Baščaršiji.

Enterijer ove slastičarne podsjeća na skandinavske enterijere sa pažljivo odabranim detaljima; komadima namještaja, tkaninama, bojama i rasvjetom koji će učiniti da se u Torte uvijek rado vraćate. Ovdje sve ima mjeru i opuštenu atmosferu predivnog dnevnog boravka. A kolači… kolači su posebna priča, totalno drugačiji od svih drugih. Kremasti, ukusni i uvijek svježi… Pored nekoliko vrsta torti od sira, možete probati i druge vrste torti sa svježim voćem, ili čokoladom i prelistati neki od časopisa, ili jednostavno uživati u razgovoru sa prijateljima u ovoj maloj oazi skladno doziranih boja i ukusa.

Kuća Despić jedan od depandansa Muzeja Sarajevo

Ovaj mali vremeplov nastajao je u nekoliko faza počev od XVII vijeka, a predstavlja kulturu življenja pravoslavnog građanskog društva u Bosni i Hercegovini na prelazu iz XIX u XX vijek. Despići su se bavili trgovinom, te kao istaknuti članovi zajednice zaslužni su za osnivanje Muzeja Stare crkve na Baščaršiji, izgradnju prvog modernog hotela u Sarajevu (hotela Evropa) i pomagali su izgranju Saborne crkve u Sarajevu. U kući su izloženi eksponati namještaja i drugih upotrebnih predmeta koji su pripadali porodici Despić i koji potiču i sa Istoka i sa Zapada, ali i od domaćih majstora.

Ovdje ćete vidjeti venecijanska ogledala, bečki namještaj, engleske satove, i dr. Najzanimljiviji član porodice Despić je Hadži Makso Despić koji je dva puta kao pravoslavac išao na hadž, igrao glavnu ulogu u prvim pozorišnim predstavama koje su održane u ovoj kući, i iza sebe ostavio testament koji svjedoči o njegovoj nesvakidašnjoj ličnosti. Ako posjetite kuću porodice Despić imaćete priliku da saznate više o kulturi življenja u osmanskom i austrougarskom periodu, o kulturno-istorijskim prilika u Sarajevu kao i zanimljive detalje o porodici Despić.

Nakon istorijskog časa u Sarajevu, vrijeme je da ostarite barem jednu od tri želje koje vam može ispuniti zlatna ribica. Tu nas je odveo vječiti šaljivdžija Haris Parabuća, sa preporukom da obavezno zavirite ovdje češće.

Zlatna ribica

Jedno od neizostavnih mjesta u Sarajevu sa ugodnim etno motivima pruža nezaboravan ambijent za opuštanje i sastanke. Zbog izuzetnosti i posebne pažnje,kojom je opremljen ovaj caffe-svjetski priznati medij NATIONAL GEOGRAPHIC, na svojoj je top listi objavio Zlatnu Ribicu iz Sarajeva, kao preporučeno mjesto koje vrijedi obići-te mu tako odali izuzetno priznanje svjetskih ljubitelja znamenitosti.

Potragu za ugodnim mjestima završavamo sa Lolinom preporukom, novootvorenog mjesta u centru Sarajeva, koje svojom velikom baštom i veselim bojama daje toplinu i unosi radost u svakodnevicu.

Manolo

U neposrednoj blizini vječne vatre, ovaj prostrani ambijent pruža osjećaj ugodne atmosfere. Bašte čine fokus samog eksternog interijera, jer zapravo ulazite u dio koji je suštinski bašta, odnosno nalazite se kao u unutrašnjem vrtu, sa mnogo svijetlosti i toplih boja. Zanimljiv način serviranja i priprema određenih napitaka u teglama, oduševiće sve one koji žeče nešto drugačije. Lola je ujedno svoj obilazak ovdje i završila u ugodnom društvu Naide Kundurović. Do narednog putovanja, posjetite neka od mjesta koja smo vam spremile.

Pariz: posetite Luvr

Pariski Luvr dnevno posećuje hiljade turista, a isto možete učiniti i vi. I to besplatno. Uslov je da imate manje od 26 godina, da ste nastavnik ili profesor, i da imate dokaz o tome. Za sve ostale, besplatan ulaz važi svake prve nedelje u mesecu.

Međutim, nemojte misliti da će vam jedna poseta omogućiti da saznate sve tajne koje ovo velelepno zdanje čuva. U Luvru je izloženo više od 65.000 eksponata. Prema procenama, deteljanije razgledanje celokupne riznice umetnina moglo bi trajati oko 35 dana.

Rim: prošetajte trgovima večnog grada

Šetnja večnim gradom, naročito ujutru, kada nema gužve, nezaboravno je iskustvo za svakog ljubitelja istorije, arhitekture i umetnosti. Krenite od trga Rotonda. Tu potpuno besplatno možete obići rimski Panteon, mesto na kom se od 7. veka nalazi crkva Santa Marija Rotonda. U okviru crkve je i grob velikog Rafaela.

Odatle se preselite na trg Navone i odmorite se pored čuvene Fontane četiri reka. Onda pređite reku Tibar preko veličanstvenog mosta Sant Anđelo, ukrašenog prelepim skulpturama rimskih umetnika. A most će vas odvesti pravo do Anđeoske tvrđave, mauzoleja velikog rimskog cara Hadrijana. Iz tvrđave direktno možete ući na teritoriju Vatikana.

Rim: zavirite u riznice Vatikanskih muzeja

Ako se kojim slučajem nađete u Rimu poslednje nedelje u mesecu, ne propustite priliku – kapije Vatikanskih muzeja širom su otvorene za sve posetioce. Godišnje ovde prodefiluje više od milion turista diveći se raskošnim kolekcijama slika, skulptura, verskih artefakata… Vrhunac predstavlja Sikstinska kapela, ukrašena božanstvenim freskama čuvenog Mikelanđela.

Berlin: popnite se na vrh Rajhstaga

Staklena kupola na vrhu zgrade Rajhstaga čini je različitom od svih drugih zdanja istočno-berlinske arhitekture. Svako ko poželi da se popne na vrh ove kupole, moći će to da uradi potpuno besplatno. A sa vrha se pruža veličanstven pogled na glavni grad Nemačke. Zbog velike posećenosti, obavezna je prethodna rezervacija termina.

London: posetite Vestminstersku opatiju

Ako odaberete kasno popodne za šetnju pokraj londonske Temze, imaćete priliku da preko Vestminsterskog mosta slobodno uđete u kompleks Vestminsterske opatije. Svakoga dana od 17.30 otvaraju se kapije jednog od najreprezentativnijih zdanja gotske arhitekture i to u isto vreme kada počinje večernja liturgija. Doživljaj će, dakle, biti upotpunjen božanstvenim pojanjem tamošnjeg crkvenog hora.

Unutar ovog velelepnog zdanja nalaze se crkva Svetog Petra iz 616. godine i ogroman mauzolej sa više od 3.000 grobnica engleskih vladara, članova kraljevske porodice, važnih istorijskih ličnosti, umetnika i naučnika. Ovde su sahranjeni Njutn i Darvin, Šekspir, Lord Bajron i Dikens, Hendal i mnoge druge značajne ličnosti Londona.

Budimpešta: obiđite Ribarski bastion

Smeštena u srcu čuvenog  Budimskog dvorca, ova prelepa terasa nudi nezaboravnu avanturu osmatranja grada. Sam bastion izgleda fenomenalno, sa skladno ukombinovanim elementima neogotike i klasicizma. U njegovom čelu nalazi se Crkva Kralja Matije.

Za šetnju kroz bastion nije vam potreban nikakav novčani izdatak. A ko se jednom popne na terasu ribara, uvek će se rado vraćati na ovo čarobno mesto.

Firenca: posmatrajte zalazak sunca sa Mikelanđelovog trga (Piazzale Michelangelo)

Svega dvadesetak minuta laganog hoda trebaće vam da se od centra Firence popnete do Mikelanđelovog trga. Najpre ćete uživati u šetnji kroz jedan od najlepših gradova Evrope, a kada stignete na vrh brda na kome je trg smešten, bićete zadivljeni.

Mikelanđelov trg je jedan od najlepših vidikovaca ne samo u Firenci i Toskani, nego i u celoj Italiji. Njegov panoramski pogled stavlja Firencu na dlan svakom posmatraču koji se obreo tu. Posmatranje letnjeg zalaska sunca sa Mikelanđelovog trga doživljaj je koji se pamti celog života.

Madrid: obiđite najbolje muzeje

U glavnom gradu Španije postoji mnoštvo muzeja, a neki od njih mogu se obići potpuno besplatno.

Prado je jedan od najpoznatijih svetskih muzeja. U njemu se čuva jedna od najvrednijih zbirki umetničkih slika (ima ih više od 8.600), između ostalih i najbolja dela Fransiska Goje i El Greka. Takođe, u ovom muzeju je izloženo i više od 700 starogrčkih i starorimskih skulptura i više hiljada drugih eksponata. Prado je besplatan svake nedelje.

[nextpage]
Nacionalni muzej i umetnički centar kraljice Sofije fokusiran je na dela španskih umetnika 20. veka, sa posebnim akcentom na Pikasov i Dalijev rad. Sve to možete istražiti potpuno besplatno, subotom posle 14.30 i nedeljom tokom čitavog dana.

Prag: prošetajte kroz zamaka Praški hrad

Sa božanstvenim pogledom na češku prestonicu i njenu reku Vltavu, jedan od najvećih svetskih zamaka Praški hrad, nesumnjivo je turistička atrakcija broj jedan u Pragu. Svako može da prošeta i razgleda unutrašnjost zamka. Međutim, poseta pojedinih mesta u unutrašnjosti se plaća. Posebno je interesantno naći se unutar zamka oko podneva, jer tada gardisti vrše primopredaju straže.

Briž: posetite Bogorodičinu crkvu

Ovo velelepno zdanje je građeno i dograđivano duže od dva veka (13-15. vek). Crkva ima najviši evropski i drugi najviši svetski toranj zidan od cigle (122m). U unutrašnjosti Bogorodičine crkve jedan predmet, znatno više od svih drugih, golica maštu svih ljubitelja umetnosti. To je Mikelanđelova skulptura “Madona i dete” (1504.), prikaz Device Marije i malog Isusa Hrista, prepun simbolike, jedno od najvećih remek dela ovog veličanstvenog umetnika. U crkvu možete ući apsolutno besplatno.

Beč: obiđite Katedralu Svetog Stefana

Jedno od najupečatljivijih arhitektonskih obeležja austrijske prestonice svakako je ova katedrala. Podignuto početkom 14. veka, na mestu starije crkve iz 1144. godine, ovo zdanje privlači pažnju gotskom lepotom svojih fasada i grandioznim krovom sačinjenim od 250.000 pločica.

Sevilja: posetite Španski trg

Na ovom ogromnom, prelepom trgu ima dosta toga da se vidi, a nećete morati da plaćate ništa. Trg je oivičen prelepim parkom i brojnim građevinama neorenesansne i pseudomaorske arhitekture. Dodatno ga ukrašavaju šarene pločice kojima je popločan. U njegovom središnjem delu nalazi se ogromna fontana. Ako već dođete ovde, nemojte zaobići Vojni muzej Sevilje, jer se ulaz u njega takođe ne naplaćuje.

Milano: uživajte u besplatnim zalogajima

Ako se nađete u nekom milanskom baru bilo koji dan u 6 popodne, uz samo jedno naručeno piće dobićete besplatnu klopu. Tada u celom Milanu počinje tzv. aperitiv pauza, koja gostim barova daje priliku da probaju čuvene milanske kobasice i nachos, ili bilo šta drugo sa menija, a da za to ništa ne plate. Iako se besplatna hrana služi u svim barovima, dva najpopularnija mesta su Le Biciclette i Bar Brera.

Lisabon: degustirajte lokalna vina

Zvuči suviše dobro da bi bilo istinito, ali je tako. Organizacija Viniportugal koja se bavi promocijom vina proizvedenih u ovoj mediteranskoj zemlji, nudi svakom ko poseti Portugalsku sobu za degustaciju vina mogućnost besplatnog degustiranja. Tu se mogu probati razna portugalska vina, poput slatkog porta ili crvenog vina iz Doline Douro, čuvene portugalske vinske regije. Besplatno vino se služi svakoga dana od utorka do subote u periodu između 11 i 19 sati.

Granada: uživajte u pogledu sa Mirador di San Nicolas

Ako postoji nešto što nikako ne smete propustiti u španskoj Granadi, to je svakako odlazak na vidikovac Mirador di San Nicolas, odakle se pruža spektakularan pogled prema srednjevekovnom utvrđenju Alhambra, ali i prema drugi delovima grada. Preko dana ovde sve ključa od ljudi. Tu su muzičari i razni drugi zabavljači, i naravno, mnoštvo turista. Poseta u večernjim satima ipak je nešto posebno, jer vam pruža priliku da prisustvujete zalasku sunca koji će vam ostati urezan u sećanju čitavog života.

London: razgledajte najbolje muzeje i galerije britanske prestonice

Za sve one koji vole da razgledaju muzeje i umetničke galerije, London je savršen grad, jer sve značajnije ustanove ovog tipa mogu se obići bez ikakvog novčanog izdatka. Besplatno možete ući u Britanski muzej, najpopularniju turističku atrakciju Londona i najstariji svetski muzej. Ulaz je slobodan i u Muzej nacionalne istorije, Muzej nauke, Muzej kraljice Viktorije i princa Alberta, kao i u Nacionalnu galeriju, Galeriju portreta, Tejt galeriju itd.

Krakov: vrhunski besplatni jazz

Krakov je poznat kao grad sa fantastičnom muzičkom scenom. Ono što je najbolje od svega, jeste mogućnost slušanja lokalinih jazz bendova u brojnim barovima i klubovima. Svirke se organizuju bukvalno svake večeri, kvalitet je vrhunski, a užitak – besplatan. Novac spremite za pivo, jer je odlično i odlično legne uz jazz. Osim toga, barovi u Krakovu najjefiniji su u Evropi kada je u pitanju cena piva.

Pariz: posmatrajte noćni sjaj Ajfelove kule

Svake noći u Parizu možete sebi priuštiti jedinstvenu lajt šou zabavu, pravi praznik za oči. Kada mrak počne da obavija grad, na svakih sat vremena Ajfelov toranj zasija punim sjajem. Predstava sa 20.000 lampiona traje 5 minuta, a pamti se celog života. I potvrđuje epitet grada svetlosti, koji francuska prestonica ponosno nosi.

Minhen: razgledajte muzejske zbirke

Minhen je svetski poznat po svojim muzejima, a svi muzeji koji su u nadležnosti grada, svake nedelje širom otvaraju svoja vrata za posetioce. Među njima, naročito su interesantni Minhenska gliptoteka (Muzej starovekovne umetnosti sa bogatom zbirkoma skulptura starogrčkih i starorimskih umetnika), kao i Gradski muzej u kome možete saznati puno o istoriji grada.

Riga: uživajte u razgledanju art nuvo arhitekture

Najupečatljiviji simbol letonske prestonice svakako su brojne zgrade u secesionističkom stilu. Obzirom da je najizraženiji francuski uticaj, dominanti stil gradnje u Rigi se naziva Art nuvo arhitektura. Jedna trećina zgrada u centralnom gradskom jezgru pripada ovom stilu. Preciznije, to je čak oko 800 art nuvo zdanja. Izgled nekih od njih kod svakog prolaznika mami uzdahe divljenja.

Dragan Antić

Izvor: Luftika