Ljudi koji u starosti gledaju na svoj život sa osmehom uglavnom imaju jednu zajedničku osobinu – naučili su da se ne opterećuju nevažnim stvarima i da energiju usmere na ono što ih zaista ispunjava.

Ne morate da reagujete na svaku situaciju

Mnogi osećaju potrebu da odgovore na svaku kritiku, raspravu ili nepravdu. Međutim, jedna od najvećih životnih mudrosti jeste da nije svaka bitka vredna vaše energije.

Ponekad je najbolji odgovor upravo ćutanje. Kada naučite da birate svoje bitke, sačuvaćete mir, živce i vreme za ono što vam je zaista važno.

Opraštanje je poklon koji dajete sebi

Zadržavanje besa i ogorčenosti retko pogađa osobu koja vas je povredila – mnogo češće šteti vama.

Oprost ne znači da opravdavate tuđe postupke, već da sebi dozvoljavate da nastavite dalje bez tereta prošlosti. Oslobađanje od negativnih emocija često donosi unutrašnji mir koji nijedna osveta ne može da pruži.

Sreća se nalazi u sadašnjem trenutku

Veliki deo života provodimo razmišljajući o prošlim događajima ili brinući zbog onoga što tek dolazi. Zbog toga lako propustimo trenutke koji se dešavaju upravo sada.

Uživanje u malim svakodnevnim stvarima, razgovoru sa dragim ljudima, šetnji ili omiljenoj šoljici kafe često donosi mnogo više zadovoljstva nego neprestano razmišljanje o budućnosti.

Neuspeh nije poraz, već prilika

Mnogi se plaše grešaka i neuspeha, ali upravo oni često postaju najvrednije životne lekcije. Svaki pad pruža priliku da naučite nešto novo, promenite pristup i postanete otporniji.

Ljudi koji prihvate neuspeh kao deo razvoja mnogo lakše ostvaruju svoje ciljeve i ne odustaju nakon prve prepreke.

Nikada nije kasno za promenu

Jedna od najvećih zabluda jeste da se ljudi posle određenih godina više ne menjaju. Istina je potpuno drugačija.

Bilo da želite da promenite posao, usvojite zdravije navike, naučite strani jezik ili ostvarite dugogodišnji san, pravo vreme može biti upravo sada.

Pet životnih lekcija koje većina ljudi nauči prekasno

Lični razvoj nema rok trajanja, a svaka nova odluka može biti početak lepšeg i ispunjenijeg poglavlja života.

Na kraju, najveća mudrost možda nije u tome da nikada ne pogrešimo, već da iz svake greške nešto naučimo. Što ranije usvojimo ove lekcije, veće su šanse da ćemo jednog dana na svoj život gledati sa zadovoljstvom, a ne sa kajanjem.

Superžena

Jednu od najlepših i najjednostavnijih definicija ljubavi dao je kineski filozof Konfučije, čije se misli citiraju širom sveta više od dve hiljade godina.

U samo jednoj rečenici sažeta je sva složenost odnosa među ljudima.

Ljubav kao izvor radosti

Kada je ljubav zdrava, ona čoveku daje osećaj pripadnosti, sigurnosti i podrške. Upravo tada postaje “začin” koji svakodnevicu čini lepšom, smislenijom i bogatijom.

Psiholozi godinama ukazuju na to da kvalitetni emotivni odnosi mogu pozitivno da utiču na mentalno zdravlje, smanje nivo stresa i doprinesu većem zadovoljstvu životom.

Ljubav nas podstiče da budemo bolja verzija sebe, da rastemo, učimo i verujemo u budućnost.

Ali ista emocija može da zaboli

Međutim, Konfučije podseća i na drugu stranu medalje.

Kada se pretvori u posesivnost, zavisnost, razočaranje ili neuzvraćena očekivanja, ljubav može postati izvor tuge i patnje. Upravo zato mnogi životni lomovi ostavljaju najdublje tragove kada dolaze od ljudi koje volimo.

Filozof je verovao da nijedna emocija sama po sebi nije ni dobra ni loša – presudan je način na koji je živimo i koliko mudro njome upravljamo.

Lekcija koja i danas ima smisla

Iako je živeo u 5. veku pre nove ere, Konfučijeva poruka deluje iznenađujuće savremeno.

Njegova misao ne govori da treba da se plašimo ljubavi, već da budemo svesni njene snage. Kao što mali začin može da oplemeni čitavo jelo, ali i da ga pokvari ako ga ima previše, tako i ljubav zahteva meru, poštovanje i ravnotežu.

Možda upravo zato ova rečenica i danas pronalazi put do miliona ljudi širom sveta – jer nas podseća da najveće životne radosti i najveće životne lekcije često dolaze iz istog izvora.

Ona.rs

Razmišljala sam puno i o onom grafitu: “Kada bi mogao sve iz početka, gde bi tada grešio?“

Stvarno, kad bih mogla, šta bih rekla sebi u ranim dvadesetim, kakav bih savet sebi sada dala? Znam, rekla bih:

1. PROMENI FAKULTET

Nikada nećeš završiti ono što ne voliš. Upiši, studiraj i završi ono što voliš, samo ćeš tako biti srećna svakog jutra, a ne samo jednom mesečno, onda kad leže plata.

2.NAUČI DA PRAVIŠ ŠTRUDLU S MAKOM

I da upališ mešinu za veš, napraviš đuveč, popuniš priznanicu za porez. Mama neće još dugo.

3.PLAČI ONDA KAD TREBA

Plači tada kad se desi, šta god će se dešavati. Deri se, vrišti, kukaj iz sveg glasa tada. Imaš pravo na to. Posle će biti kasno, psihijatri su sve skuplji.

4.PUTUJ ŠTO VIŠE

Kad god možeš, čak i kad ne možeš, putuj. Putuj do Miljakovca, do Kuršumlije, putuj do Ženeve i Mozambika. Kreći se uvek. Tako će ti problemi izgledati manji, a vidici biti sve širi. Volećeš ceo svet i svet će voleti tebe.

5.PUSTI KOSU POD HITNO

Kratko ti ne stoji i ne izgledaš „opasnije“, šta god da ti je to.

6.VIŠE SE SMEJ

Manje zasmejavaj druge, a više se ti smej. Nazolabijalne bore se leče jednostavno – smehom. Ne daj da te vaćare kozmetičarke i plastični hirurzi sa 40.

7.OSTAVI GA, OSTAVI GA ODMAH

Bez obrazloženja.

8.VEŽBAJ

Koliko god mrzela i bila lenja, nauči se da vežbaš redovno. Bićeš manje grbava i sise će ti stajati bolje. Zdravo je, to će ti biti važno kad budeš duplo starija. Zdravlje je važno.

9.PRAŠTAJ

Oprosti majci i ocu odmah. Sve. I svima. Nauči da opraštanjem činiš dobro sebi. Ovo je jako važno, spasiće te na vreme čira na želucu, hroničnh nesanica i kesastih podočnjaka. Ono što je vežbanje za telo to je oproštaj za dušu.

1o.PRESTANI DA BUDEŠ „CONTROL FREAK“

Biće dana kad ništa neće zavisiti od tebe. Biće kako mora. Prestani da kontroliš sebe, svoja osećanja, druge, dete kad ga rodiš… Prestani, odmah prestani da misliš da će sve otići bestraga ako ne bude po tvom. Od toga se dobija nešto gore od gastrititisa.

11.OSTANI SVOJA

Reći će ti jednom da se moraš promeniti, da ćeš morati da uradiš one „tako treba“ i “vreme ti je” stvari. Želećeš možda zbog njega da budeš neko drugi, mislićeš možda da nisi dovoljno dobra. Zapamti, najbolja verzija sebe si takva kakva jesi. Tačka.

12.POČNI DA ŠTEDIŠ

Voli, žrtvuj se, nadaj se, ulaži, ali uvek imaj svoje. Radi, šta god, kad god… Radi.  Imaj svoj račun u banci, a platu u kući. Umećeš.

13.ISTRAJNOST JE VAŽNA

Zvaće laici to tvrdoglavošću tvojom, ali istrajnost i upornost će ti spasiti život. Bukvalno. Kad svi dignu ruke od tebe i svega, ti nemoj. Teraj dalje. Velike će te stvari sačekati na kraju.

14.NE DIRAJ TUĐE

Vratiće ti se istom merom.

15.VOLI PUNO, ALI VOLI I SEBE

Nauči što pre da sebe voliš. Razmazi samu sebe na dobre ljude, lepa osećanja, na udobnost u svojoj koži, na sreću u dvoje, na uživanje u svojoj lepoti. Ako ti nećeš, život ti sigurno neće pomoći. Razmazi sebe na dobro, što pre. Pružiće ti šanse o kojima nisi ni sanjala, voleće te više nego što si se ikada nadala.

16.NA KRAJU ĆE SVE ĆE IPAK BITI OK

Dobro, izgubićeš neke ljude, ovako ili onako, volećeš puno, ponekad uzaludno, slamaće ti se srce, bićeš nekada depresivna, usamljena, nesrećna, bez kinte, bez oslonca, ali će i to proći. Nećeš verovati, ali će proće. Biće gusto i čupavo, ali ne bi bilo zanimljivo da je drugačije. Šta bi sutra pričala unucima u suprotnom? Bićeš dobro, zapamti.

Ko zna šta bih još stavila na ovaj spisak, ali život će se već pobrinuti da uskoro saznam na šta sam to zaboravila… A vi, da možete, šta biste rekli sebi u dvadesetim?

Poslovice su jedna od najupečatljivijih manifestacija folklora. Ovaj žanr usmenog narodnog stvaralaštva odlikuje se svojom raznolikošću, kapacitetom i bezvremenskom relevantnošću. Ljudi su stvarali poslovice kako bi preneli mudrost i iskustvo svoje generacije budućim pokolenjima. Svaka poslovica sadrži duboku mudrost.

One pomažu da se pronađu tragovi, izađe iz teških situacija i donesu prave odluke. Pred vama su indijanske poslovice i izreke koje zadivljuju svojom mudrošću.

Mudrosti američkih starosedelaca nude dubok uvid u različite aspekte života, podstičući ljude da pronađu mudrost, harmoniju sa prirodom, saosećanje i lični rast. I služe kao podsetnici na vrednosti i principe koji nas mogu voditi ka harmoničnijem i srećnijem životu.

1. U svakom od nas bore se dva vuka. Prvi je zao, drugi je dobar… Koji će vuk pobediti? Onaj koga hraniš.
2. Lako je biti hrabar iz daljine.
3. Već imate sve što vam je potrebno da postanete sjajni.
4. Nijedna reka se ne može vratiti svom izvoru, ali sve reke moraju imati početak.
5. Bolje je imati manje groma u ustima, a više munje u ruci.
6. Slušajte, ili će vas jezik učiniti gluvim.
7. Ne osuđujte svog komšiju dok dva meseca ne hodate u njegovim mokasinama.
8. Nemoguće je probuditi osobu koja se pretvara da spava.
9. Dobro postupajte sa zemljom: roditelji vam je nisu dali, od vas su je pozajmili. Mi ne nasleđujemo zemlju od predaka, već je pozajmljujemo od dece.
10. Nije potrebno mnogo reči da se kaže istina.
11. Što više znate, više ćete verovati i manje ćete se plašiti.
12. Tek kada se poseče poslednje drvo, ulovi poslednja riba i otruje poslednja reka, shvatićemo da se novac ne može jesti.

Izvor: sensa.mondo.rs

Psihologija ukazuje na to da postoji devet tipova muškaraca koji treba da budu prisutni u našem životu kako starimo. Takav muškarac donosi pozitivnost, rast i osećaj ispunjenosti i zato je vredan da ga zadržimo.

Prijatelj za ceo život

Svako od nas ima jednog prijatelja koji je bio uz nas u lepim i teškim trenucima. Prijatelj za ceo život je onaj koji nas poznaje bolje nego što sami sebe znamo, pamti naše neprijatne priče iz detinjstva i još je tu uz nas. On je čovek koji u naš život unosi osećaj sigurnosti i poverenja.

Psihologija ukazuje na to da je ova vrsta odnosa ključna kako starimo. Održavanje dugoročnih prijateljstava može pružiti osećaj kontinuiteta i stabilnosti. Ovi odnosi nude emocionalnu podršku, koja može biti posebno dragocena tokom izazovnijih trenutaka u životu.

Prijatelje za ceo život treba čuvati, jer su oni stalno prisutni, u našoj sadašnjosti i budućnosti.

Mudri mentor

Neki od nas imaju sreću da u svom životu imaju mudrog mentora. On je već prošao putem kojim mi idemo. On je pun mudrosti, znanja i saveta koji potiču iz godina iskustva. On može da nas vodi kroz izbor karijere i nauči nas lekcijama o životu koje nijedna knjiga ne može. Njegova mudrost i vođstvo mogu da budu ključni u oblikovanju naše ličnosti.

Psihologija kaže da osoba koja ima mentora može poboljšati lični rast i pružiti jedinstveno viđenje životnih izazova.

Optimistični saveznik

To je čovek koji čašu uvek vidi kao polu punu. Bez obzira na situaciju, on ima neverovatnu sposobnost da uvek vidi svetliju stranu.

Optimistični saveznik može da nam ulepša dan svojio pozitivnom energijom i veselim ponašanjem. Ali nije reč samo o tome da se osećamo dobro. Kada smo u društvu pozitivnih ljudi to može da poveća verovatnoću da i sami zadržimo pozitivan stav. To dugoročno može dovesti do boljeg fizičkog i mentalnog zdravlja.

Odani pružalac podrške

U životu se suočavamo sa usponima i padovima, trenucima trijumfa i trenucima poraza. U tim trenucima mnogo znači kada pored sebe imamo nekoga ko nam je odan i pruža nam podršku.

Odani pružalac podrške onaj je koji stoji uz nas bez obzira na sve. On veruje u nas, čak i kada ne možemo da nađemo snagu da verujemo u sebe.

Psiholozi tvrde da pouzdan sistem podrške može značajno poboljšati našu otpornost i sposobnost da se suočimo sa stresom. Ako imate odanog pružaoca podrške u svom životu, cenite ga. Njegova nepokolebljiva vera u vas može biti stena koja je vaš oslonac u teškim životnim vremenima.

Iskreni kritičar

Niko ne voli da čuje kritiku, ali ponekad, to je upravo ono što nam treba. Iskreni kritičar je čovek u našem životu koji se ne plaši da nam kaže istinu, čak i kada je to neprijatno. On nije zlonameran niti pokušava da nas obeshrabri. Umesto toga, on brine o našem razvoju i daće nam konstruktivne povratne informacije koje mogu pomoći da se poboljšamo.

Psihologija navodi da je primanje iskrenih povratnih informacija ključno za lični razvoj. Pomaže nam da prepoznamo naše slabe tačke i oblasti za poboljšanja koje možda sami ne vidimo. Zato iskrenog kritičara u našem životu treba da cenimo, jer je njegova iskrenost, mada ponekad teška da je progutamo, neophodna je za naš lični rast.

Empatičan slušalac

Ponekad, sve što nam treba je da imamo nekoga ko će da nas sasluša. Neko ko će samo da sedi, da sluša i da razume, bez osuđivanja ili nuđenja neželjenih saveta. Treba nam empatičan slušalac.

On je čovek koji će nam omogućiti da se ispovedimo, podelimo svoje najdublje strahove i radosti i da potvrdi naša osećanja. Neće pokušavati da reši naše probleme osim ako to od njega ne zatražimo. Umesto toga, obezbediće nam siguran prostor da se izrazimo.

Psihologija objašnjava da neko ko sa empatijom sluša može poboljšati naše mentalno zdravlje. To čini da se osećamo cenjeno, da znamo da nas je neko saslušao i tada se osećamo manje usamljeno u našim borbama.

Treba da čuvamo empatičnog slušaoca u svom životu. Njegova spremnost da zadrži prostor za naše emocije dar je koji nemaju svi.

Inspirativni motivator

Bilo je trenutaka u životu kada smo bili zaglavljeni u kolotečini, ne znajući u kom pravcu da krenemo. I onda nas je neka nama draga i bliska osoba podstakla da izađemo iz naše zone udobnosti i težimo cilju koji želimo da postignemo, da ne odustajemo od nečega što želimo da uradimo. „Ako nikada ne pokušaš, nikada nećeš saznati.” Te reči nam se urežu u pamćenje i nastavljaju da nas motivišu kad god se suočimo sa novim izazovom.

Psihologija potvrđuje važnost postojanja takve osobe u našem životu. Ovakvi inspirativni motivatori pomažu nam da prevaziđemo sumnju u sebe i podstiču nas da ostvarimo svoj puni potencijal.

Pouzdan saputnik

U današnjem savremeni urbanom životu pouzdanost je osobina koja je sve ređa, ali neverovatno vredna. Pouzdan saputnik je osoba koji drži svoju reč, pojavljuje se onda kada kaže i ostaje uz nas kada stvari postanu teške. On je taj na koga možemo računati za sve – bilo da pomera kauč u nedelju ujutru ili da bude uz nas kada nam je teško.

Psihologija naglašava važnost pouzdanosti u našim odnosima. Ona gradi poverenje, jača veze i pruža osećaj sigurnosti.

Nesebični davalac

Na kraju, ali ne i najmanje važno, nesebični davalac je osoba koji daje ne očekujući ništa zauzvrat. Uvek je tu da pruži pomoć, ponudi podršku ili podeli sve što ima. On oličava veštinu davanja, podsećajući nas na radost i ispunjenje koje dolazi iz pomaganja drugima.

Psihologija naglašava moć altruizma u našim životima. Ne samo da koristi primaocu, već i poboljšava sreću i blagostanje davaoca.

Izvor: eklinika.telegraf.rs.com

Ponekad nije potrebno čuti mnogo, već samo nekoliko reči mogu pomoći da pronađemo izlaz iz neke situacije, naučimo važnu životnu lekciju, osvestimo svoje vrednosti i odgonetnemo tajnu života. Često nismo svesni koliko sami svoj život činimo komplikovanijim i težim nego što jeste, zaboravljamo da uživamo u sitnicama i stalno se trkamo za vremenom. Zato vam donosimo 6 sjajnih citata nekih od najpoznatijih psihologa koji vam mogu poslužiti kao važna lekcija u raznim trenucima života. Čitanje ovih izjava, neće vam oduzeti puno vremena, ali može vam doneti poruke koje kao “kec iz rukava” možete iskoristiti kada vas život stavi na test. Evo koje reči psihologa treba zauvek da zapamtite:

“Radost dolazi u naše živote kada imamo nešto da radimo, ima koga da volimo, i imamo čemu da se nadamo”.(Viktor Frankl – austrijski psiholog, psihijatar, neurolog i filozof, bivši zatvorenik nacističkog koncentracionog logora)

“Ne biramo se slučajno… Srećemo samo one koji već postoje u našoj podsvesti .” (Sigmund Frojd je austrijski psiholog, psihijatar, neurolog i psihoanalitičar. Osnivač psihoanalize, koja je uticala na psihologiju, sociologiju, antropologiju, književnost, medicinu i umetnost 20. veka.)

“Imajući određeni cilj, čovek se oseća sposobnim da prevaziđe sve probleme, jer u njemu živi njegov budući uspeh.” (Alfred Adler – austrijski psiholog, mislilac, psihijatar, tvorac sistema individualne psihologije.)

“Ako želite zaista da razumete nešto, pokušajte to da promeniti.”(Kurt Levin, nemački i američki psiholog. Pitanja kojima se bavio: nivo težnje, društvena percepcija, grupna dinamika, nagon za uspehom i izbegavanje neuspeha, vremenska perspektiva)

“Ljudi nisu zainteresovani za mene ili za vas. Ujutru, u podne i noću, oni se bave samo sobom.”(Dejl Karnegi, američki pisac i predavač. Bavio se temama koje su vezane za samounapređivanje ličnih osobina, razvijanje trgovačkih sposobnosti, razvijanje timskog duha i funkcionisanje u timu, javni govor i interpesonalne veštine. Autor je bestselera “Kako steći prijatelje i uticati na ljude” i knjige “Kako prestati brinuti i početi živeti”.)

“Ne dozvoli da život živi tebe. U suprotnom ćeš dočekati četrdesetu osećajući kao da nikad nisi živeo. Živi sad tako da se sa pedeset godina nećeš osvrćati ka svojim četrdesetim sa žaljenjem.” (Irvin Jalom, američki psihijatar, profesor psihijatrije na Univerzitetu Stanford i književnik. Bavio se najviše egzistencijalnom psihologijom i pitanjima samoće, besmisla, smrti i slobodne volje. Njegovo najpoznatije delo je “Kad je Niče plakao”.)

“Ako dobro mislite o sebi, zašto je potrebno da još neko dobro misli o vama.” (Mihail Litvak, ruski doktor i psihoterapeut. Napisao je delo “Psihološki aikido” u kojem pojednostavljuje mnoge situacije u životu u svojim sistemom podstiče ljude da žive lakše i smislenije.)

Izvor: sensa.mondo.rs

I dalje smo ono što smo bili prije…

Nemoj zaboraviti na to…
Obraćaj mi se kao i uvijek…

Ne mijenjaj ton glasa, ne pravi ozbiljno i tužno lice…
Smij se kao što smo se nekad smijali zajedno …
Nasmiješi mi se, misli na mene, moli se za mene…

Neka moje ime bude izgovoreno…
Onako kako je uvijek i bilo, jednostavno i bez tuge ozbiljnosti, onako obično…

Život uostalom znači isto kao i prije, ono što je uvijek bio…
Nije prekinut niti…
Pa zašto bih trebao biti odsutan iz tvojih misli?
Samo zato što me ne možeš vidjeti?

Čekam te i vrlo sam ti blizu…
S druge strane praga…
Samo nas vrijeme dijeli…
Budući da sam ja već stigao, a ti si još uvijek na putu…

Vidimo se!

(Nepoznat autor)

Slušala, a ne čula,

Gledala slijepim, a ne vidjela zdravim očima

Tražila sam pamet i mudrost

Ponavljala razrede

Pravdala sebi druge, bezbroj puta

Tražila sam nježnost i dobrotu

Dobivala napola

Tražila sam snagu da preživim
Zrake sunca, hvatanje zraka

Grč u želucu

Trenirala emocije

Skupljala ostatke same sebe

Tražila sam Božji znak da ne valja

Stalno istim cestama hodala

Glava luda nikako da shvati

Čim sam znakove tražila

Elem, onomad kad sam proletos, pobuđena nekim njegovim floskularnim šatro pretnjama, rešila snažno da celu stvar prepustim sudu i nadležnim službama, pa angažovala najljuću advokaticu (čitaj jedinu) iz parkića gde nam se deca zajedno igraju, kao i svaka rešena majka hrabrost dodatno se osigurah i potražih „vezu“, što se kaže „zlu ne trebalo“.

Veza je jaka – kumovska, ne može da omane – stvar maltene završena pre nego što je i počela. Ima veza par krivina, od kume sestra, pa od sestre muž, pa muževa bratanica – ali S I G U R I C A!

Znajući svoju sreću, kanda sam ipak pomalo nervozna oko svega. „Nikakvog razloga za sekiraciju nemaš. To je čista formalnost. Dobar dan – Dobar dan i gotovo“ – uverava me danima advokatica. Mora da je ipak tako, kad ona kaže.

Kako bilo, dođe i taj dan. Početak jula, vrućina u vražju mater.

Kao i obično, naravno da sam prvo došla na posao pa ću onda odatle na „sučeljavanje“ (inače, krajnje stručan pravnički izraz za jebavanje majke jedno drugom ispred socijalnog radnika).

Kolege mi zdušno podižu moral. Stariji od njih dvojice, i sam ratni veteran koji je prošao svu golgotu razvoda od žene koju je prevario sa nekom dronfuljom od koje se raziš’o taman kad je razvod bio gotov, žustro me instruira: „Znači, puna koncentracija! Gledaš isključivo u socijalnu radnicu, s njim nemaš ništa! Ti pričaš svoju priču i odgovaraš samo na pitanja koja ti ona postavlja. Samouvereno! Ti si tu da bi se izborila za sebe, razumeš?“ . Klimam glavom, malo me boli stomak. Ovaj drugi ispija espreso, prevrće očima i pita: „ A da popiješ jedan leksaurin, ’oćeš da ti dam jedan od 5mg? Da tempiraš formu.“ Odbijam i zahvaljujem se (ne razumem ovo s formom). Stariji nastavlja sa obukom: „Znači, ne širiš priču! Jasni i kratki odgovori. Ciljano, u metu. I pazi – nemoj da padaš u vatru. Ne zanima te šta on priča, ti imaš svoju verziju! Ja sam prošao kroz to, to je najgori deo, pakao!“ – teši me. Tešio me tako još dobrih 15-tak minuta a onda zaključio: „Daj joj da popije taj leksaurin, nešto je ubledela“.
Uzimam lekić, dok ovaj drugi dodaje: „E, al’ da mi vratiš sutra, znaš da sad ne može da se nabavi bez recepta“. Potvrđujem.

Dolazim naravno ranije. Zgrada „Službe za socijalni rad“ oslikava svoju namenu. Unutrašnjost sveže okrečena. Sedam u čekaonicu, nigde nikog. I dalje mi frka.

Stiže i on. Ih, lep, visok, doteran. K’o upisan. Na njemu somić – „Zegna“ lone, „lacosta“ košulja i….japanke (doduše, kožne). „Hm “, mislim se, „ne mogu da verujem da je u japankama došao. On je kao opušten, ovo-ono“.
„Zdravo“.
„Zdravo“.

Škripe vrata iza ćoška hodnika, prozivaju nas. Ulazimo u rashlađenu prostoriju veličine mog radnog stola na poslu. Socijalna radnica u bermudama, majici na bretele i…japankama! „Sedite“. Zgledasmo se i sedosmo – maltene jedno drugom u krilo, toliko nismo bili bliski od kad se rastasmo. „Profi je“ razmišljam „ne provaljuje se da mi je veza, vrlo dobro.“

Klima i dalje radi iako u prostoriji ima, po slobodnoj proceni, – 5°C. Krilca klime nekako okrenuta baš ka meni. Ubi me u čelo. Ćutim, da ne igleda da tražim protekciju.

Počinjemo.
Gospođa „Veza“ izgleda nekako neljubazno. „Kako dobro igra ovu igru“ i dalje sam ubeđena.
Uzima nam podatke. Značajno podiže obrve na pomen cifre moje plate.

„A Vi, gospodine?“
„Kao prvo“ veli on vrlo svečanim tonom „da Vam pravo kažem ja ni ne znam zašto sam ovde. Ona me je tužila, pojma nemam zbog čega. Mislim, nije meni ovo nepoznato. Ja sam već treći put ovde, znate“.
Nastavlja :“Da, igrom slučaja meni je ovo takoreći treći razvod. Inače, ja sam oba ranija puta ovde dolazio sa osmehom. Formalnost čista, verujte mi. Uvek sam imao jako prijatne i konstruktivne razgovore sa Vašim kolegenicama. Jedino sa njom“ – pa zabaci očima i glavom ka meni – „nikako da izađem na kraj“.
Počinjem da verujem da se raziđosmo samo da bi on ovde došao po treći put sa velikim zadovoljstvom. I dalje sam ubeđena da sve ide po planu, mada mi se moja gospođa „veza“ prilično zarumenela (inače sad je već – 10°C i jebena klima me i dalje piči u glavu) i zainteresovala za slučaj „kako sam 3 puta s velikom radošću obilazio službu za socijalni rad“.
Ma sve je to ok, garant.

„Kažite mi malo o tome kako je došlo do raspada vaše zajednice, šta je tome prethodilo i kako se to odrazilo u praktičnom smislu na život deteta“

NAPOKON – mojih 5 minuta da saspem svu gorčinu, bes i prezir, da ispričam kako i zašto, ko i gde…ma da ispričam sve. Taman sam zinula da zaustim, prekide me moja „veza“ i reče s blaženim osmehom i naslonom na šaci, onako kako to u lošim američkim filmovima rade zacopane šiparice: „ Hoćete Vi prvi, gospodine?“

NEEEEEEEEE!!!!
„Naravno“ krenu on „kako da Vam kažem, mi smo znate radili kao zajedno, zabavljali smo se neko vreme“ , ona klima glavom i ritmu njegovih slogova „ pa se tako nekako rodilo i dete. A, znate, kad se dete rodilo, stvari su se izmenile. To više nije bilo to, mislim, ja više nisam sebe video u tome i tako. Sve u svemu to je dovelo do toga da ja na kraju krenem malo slobodnije da živim, hehe, ali eto…mislim manje više to je to, ništa specijalno“.
Prekidam ga i kažem: „ Šta pričaš? Osam godina smo se zabavljali !!“

Odjednom primećujem da iako sam ubeđena da vičem, glas mi nekako leluja i govorim kao vokmen kome su iscurele baterije. Sričem slogove. Jbt, NISAM TEMPIRALA FORMU s onim leksaurinom – drmnulo me kad ne treba. Totaaaalno sam opuštenaaaa.

Slušam ga kako priča o tome kako izdržava svo troje dece iako velika kriza u poslu, nema se, muka živa ali eto on zaista uspeva da deci pruži sve (inače je na početku prijavio prihod od 100 Evra mesečno – jbt, šta sve čovek ume sa 100 evrića), kako sa najmlađim (čitaj našim) detetom ima idiličan odnos, sve pršti od lepote, ljubavi i brige na sve strane.
Ona trepće, klima, piše u notes…on ubacuje po neku pošalicu a mene usrana klima i dalje udara tačno u čelo.

Osmelih se i opasuljih malo, pa nekako dođoh do reči – počeh da pričam kako je sve bilo, pa šta je radio i kako se sve odražava na dete…vidim da mi je „veza“ zadremala na tu moju žalopojku i u jednom momentu me prekinu i reče:
„Gospođo, zašto pričate o stvarima koje su prošle?! Pa vidite kako gospodin sa lakoćom nosi breme vašeg rastanka“ – ZNAČI NE VERUJEM – „i Vi tako jednako morate da radite na sebi, znate. Vi ste nekako ljuti, ne znam zašto.

„Pa, naravno da sam ljuta, zaboga, zato sam ovde, on je napustio porodicu, dete…“ vičem.

„Molim Vas, gospođo, morate da shvatite. Evo praktično da Vam objasnim, jer vidim da Vi ništa ne razumete od ovog što vam ja pričam. Jel’ me pratite?“ pita moja veza.

Odustajem.

„Probaću nekako da ispratim“ kažem već ogorčena „ ali mogu li samo da Vas zamolim da na ovoj klimi podignete krila za jedan stepen, baš me bije u glavu?“

Moja veza: „Pa ako podignem krila tućiće gospodina direktno u čelo“.
Da, zaista, ukoliko klimu podigne njega će da bije u glavu a to bi bila velika šteta jer njemu glava vitalni organ a meni podloga za šminku.

I onda, sledi za sve pare objašnjenje i životna mudrost od neprocenjivog značaja:
„Gospođo draga, da se vratimo na ono najvažnije, kada se nađete u situaciji u kojoj se gospodin našao u Vašem braku (???!!!!) to Vam je kao kad u avionu padne pritisak u kabini i stjuardesa kaže: prvo stavite masku sebi pa onda detetu. Znači, gospodin je ispravno postupio, prvo je spasio sebe pa je tek onda razmišljao o detetu. Razumete? Evo polako ću da vam objasnim: Prvooo seebiii stavitee maskuuu, znači prvooo sebi. Jel me sad razumete?“
„Razumem“, šta ću drugo, tako kaže socijalni radnik u parničkom postupku za starateljstvo nad detetom. Znači, prvo sebi maska pa onda detetu.

Primena ovog saveta u praksi izgleda ovako:

Ja: „Danas je 25. u mesecu, nameravaš li da plaćaš alimentaciju?“.
On: „Je l’ ti frka za pare baš? Mislio sam da odem na neki put pa mi treba lova, pa da ti dam kad se vratim,“
Ja: „Važniji ti je neki put od deteta????“
On: „Prvo maska sebi, pa detetu“.

SVI LIKOVI I DOGAĐAJI U OVOJ BASNI SU IZMIŠLJENI.
IPAK SAVET: BOLJE TEMPIRATI FORMU SA LEKSAURINOM.