“Jadna stvorenja“ odnijela su četiri, a Ema Stoun svog drugog “Oskara”. Uprkos 10 nominacija, Skorsezeove „Ubice pod cvjetnim mjesecom“ nisu osvojile nijednu statuetu, dok je „Barbi“ pokupila tek jednu – za najbolju pjesmu.

margot robbie and ryan gosling pic.twitter.com/IxP1YpcG4u

— ໊ (@addictionmargot) March 10, 2024

U izuzetno jakoj konkurenciji, Ema Stoun osvojila je svog drugog “Oskara” za najbolju glumicu i to za ulogu Bele Bakster u filmu Jadna stvorenja.

Ludvig Goranson podigao je svog drugog “Oskara” za originalnu muziku filma Openhajmer, dok je Bili Ajliš takođe osvojila drugu statuetu u karijeri i to za pjesmu What I Was Made For u blokbasteru Barbi, prenosi RTS.

Da razbiju pomalo monotonu atmosferu u teatru Dolbi pobrinuli su se Rajan Gosling i Sleš izvodeći numeru Im just Ken iz filma Barbi.

Zlatna statueta u kategoriji za najbolji zvuk pripala je Tarnu Vilersu i Džoniju Bernu za rad na filmu” Zona interesa”.

Najbolji kratkomentražni film je Čudesna priča Henrija Šugara, a Oskar je otišao u ruke Vesa Andersona i Stivena Rejlsa.

Ben Praudfut i Kris Bauers nagrađeni su za najbolji kratki dokumentarni film Posljednja majstorska radionica, dok su Mstislav Černov, Mišel Mizner i Rejni Aronson-Rat podigli statuete za dugomentražni dokumentarac Dvadeset dana u Marijupolju.

Prijatno filmsko iznenađenje iz Japana Godzila minus jedan osvojila Oskara za najbolje vizuelne efekte, a statuete su podigli Takaši Jamazaki, Kijoko Šibuja, Masaki Takahaši i Tatsuji Nodžima. Za najbolju montažu pozlaćenom statuetom nagrađena je Dženifer Lejm za svoj rad na Openhajmeru.

Robert Dauni Džunior osvojio je u kategoriji za najboljeg sporednog glumca svoj prvi “Oskar” u karijeri i prvi sinoćnji za Openhajmera.

Reditelj Džonatan Glejzer podigao je Oskara za najbolje međunarodno ostvarenje za potresnu dramu o nacističkim zločinima tokom Drugog svjetskog rata.

Jedan od glavnih favorita, drama Jadna stvorenja, odnio je Oskare za najbolju šminku i frizuru (Nadija Stejsi, Mark Kulijer i Džoš Veston), najbolju scenografiju (Džejms Prajs, Šona Hit i Žuža Mihalek) i najbolju kostimografiju (Holi Vedington).

U kategoriji najboljeg originalnog scenarija nagrađeni su Žistin Trije i Artur Harari, dok je za najbolji adaptirani scenario pozlaćenu statuetu podigao Kord Džeferson.

Najbolji dugometražni animirani film je Dečak i čaplja, a Oskar je pripao Tošiju Suzukiju i najvećem imenu japanske animacije Hajau Mijazakiju.

Zahvaljujući se Džonu Lenonu i Joko Oko na inspiraciji, Dejv Malins i Bred Buker podigli su zlatne statuete za kratki animirani film “Rat je završen”.

Nakit i cipele pratile su celokupnu kombinaciju. Vil Smit jeste osvojio Oskara za najbolju glavnu mušku ulogu, ali bez sumnje, sve oči su bile uprte u njegovu suprugu.

Na njenu pojavu nije ostao imun ni komičar Kris Rok. Rok je pokušao da se našalo na račun njene frizure, uporedivši je sa Dži Aj Džejn, akcionom heroinom iz istoimenog filma, a posledica toga je bio skandal po kome će ovogodišnji Oskar ostati upamćen.

Kao odgovor na to, Smit je ustao i udario Roka dok je stajao na bini. Činilo se da je Rok bio u šoku, a Smit mu je dva puta poručio da ne izgovara Džejdino ime braneći čast svoje supruge koja se godinama bori sa alopecijom.

Prošlog leta Džejda Pinket Smit je rekla da je proćelavila usled borbe sa alopecijom, zbog koje je usledio ozbiljan gubitak kose, i otkrila da je njena ćerka, Vilov Smit, bila inspiracija za njenu smelu transformaciju kose i potpuno brijanje glave.

Alopecija je autoimuna bolest kože koja može izazvati gubitak dlake na glavi, licu ili drugim delovima tela. Džejda je uspelada smelo i hrabro prihvati svoju bolest i pronađe način da bude iznad situacije i da joj izgled ne bude prepreka ni u jednom segmentu života, što svakako vidimo po njenom glamuroznom pojavljivaju na dodeli Oskara.

Džejda Smit je sada svakako postala neko ko je najbolje izneo haljinu ovakvog kroja u boji koja je uz kraljevsko plavu postala sinonim za luksuz i eleganciju.

Kada je reč o onima koji su njen izgled shvatili kao povod za šalu, vredno je pomena u edukativnom smislu da svaka od ovih i sličnih interakcija sa osobom koja se bori sa određenim estetkim i zdravstvenim problemima ima dug i trajan uticaj na tu osobu. To uništava njeno već okrnjeno samopouzdanje i navodi je da krije ko ona jeste zaista samo iz straha od osude i ismevanja.

Reakcija njenog supruga Vila Smita bila je očekivana, ali nasilje nikada nije rešenje, jer je samim tim privukao još više pažnje na svoju suprugu.

Skrenuo je pažnju sa ozbiljnog razgovora o tome zašto mislimo da je smešno zbijati šale o nečijem zdravstvenom stanju, jer je pred velikim auditorijumom ovo bio idealan trenutak za tako nešto. Za velika dela od velikog uticaja koriste se i velike reči, a ne pesnice.

Žena koja je uz Džejdu obeležila veliko veče bila je i Džesika Čestejn, koja je osvojila Oskara za najbolju glavnu glumicu za ulogu u filmu “Oči Tami Fej”.

Prethodno je bila nominovana za Oskara za ulogu CIA analitičarke u filmu “Zero Dark Thirty”, kao i za sporednu ulogu u drami “Pomoć”. Film za koji je Oskarom nagrađena prikazao je stvarnu priču o moćnom evangelističkom paru Džimu i Temi Fej Beker, koji su svoju televizijsku službu u PTL klubu izgradili u svetsku hrišćansku radiodifuznu mrežu tokom 70-ih i 80-ih.

Iako je film izazvao pomešane kritike, kritičari su pripisali Džesiki to što je prikazala nijansiranu, simpatičnu figuru koja je bila veoma popularna u svoje vreme zbog neobične šminke i stila odevanja. Čestejn je rekla da je provodila nekoliko sati dnevno na setu u stolici za šminkanje stavljajući protezu lica i rekonstruišući čuvene teške trepavice sa kojih su se slivale crne suze od maskare.

U svom govoru tokom prihvatanja nagrade Čestejn je skrenula pažnju na ozbiljnost samoubistva kao nečega što je dirnulo mnoge porodice, uključujući i njenu, a posebno članove LGBTQ zajednice, koji se često osećaju odbačenim od sveta.

– Suočeni smo sa diskriminatornim i fanatičnim zakonima koji haraju našom zemljom, sa jedinim ciljem da nas dalje podele – rekla je ona i dodala:

– I u ovakvim trenucima, mislim na Tami i inspirisana sam njenim radikalnim ljubavnim delima. Inspirisana sam njenom strašću. Ja to vidim kao vodeći princip koji nas vodi napred i povezuje nas sve u želji da budemo prihvaćeni takvi kakvi jesmo, prihvaćeni zbog onoga koga volimo, i da živimo život bez straha od nasilja ili terora.

Preuzeto sa: telegraf.rs