Podsetimo, majka učenika petog razreda nanela je teške telesne povrede nastavnici svog detata.

Nezadovoljna zaključenom ocenom, uhvatila je nastavnicu za kosu, oborila je na pod i udarala njenom glavom o pod.

Uz fizičko nasilje usledile su i pretnje da će je ubiti i pobiti porodicu, navodi Romandić Petrović.

Zaključivanje ocena je, dodaje ona, najteži deo posla prosvetnih radnika, ali „izgleda da je u Srbiji danas postao i opasan po život onog ko ocene zaključuje“.

Majka koja je napala nastavnicu, navodi, očigledno ima probleme koji sežu dublje od jedne ocene petaka, ali postavlja se pitanje zašto ona nije privedena juče i zašto država nije poslala jasan i direktan odgovor da su ovi vidovi nasilja apsoluno neprihvatljivi?

Podseća da su se u maju sindikati na sastanku sa predstavnicima Vlade Srbije dogovorili da se u što kraćem toku izmeni Krivični zakon u cilju krivično pravne zaštite svih zaposlenih u prosveti, međutim to još nije usvojeno.

„Mi smo zaduženi da se brinemo o onome što je ljudima najsvetije, a to su njihova deca. No, mi služimo za kupovinu socijalnog mira, jer roditelji rade do 18h i ni ne viđaju svoju decu“, objasnila je ona.

Unija sindikata prosvetnih radnika reagovala je juče saopštenjem u kojem je postavila sledeća pitanja:

1. Da li je majka koja poznaje borilačke veštine uhapšena i ako nije zašto nije? (Majka je u međuvremenu privedena, pa Unija postavlja pitanje zašto je to učinjeno danas, a ne juče?)

2. Da li je majka maloletna, pa se njen identitet štiti?

3. Da li su usvojene izmene Krivičnog zakonika, koje se odnose na zaposlene u školama i ako nisu zašto nisu?

4. Šta je majka radila u školi kada je Pravilnikom o ocenjivanju precizirano da u poslednjoj nedelji nastavne godine nema informativnih sastanaka i roditeljskih sastanaka?

5. Zašto nemamo informacije o postupanju u slučajevima nasilja koji su se desila poslednjih nedelja u Priboju, Beogradu i Bačkoj Palanci?

6. Da li treba da završimo ovu školsku godinu sutra bez zaključivanja ocena, kada su već ove aktivnosti opasne po život?

7. Da li treba da u školski kalendar uvedemo očekivanu projekciju dana kada ćemo u toku školske godine štrajkovati, zbog učestalog i nažalost uobičajenog fizičkog nasilja nad zaposlenima u prosveti?

8. Da li je previše očekivati da nadležna ministarstva prosvete i policije povodom incidenata daju saopštenja za javnost?

Nastavnica Romandić Petrović kaže da deca podražavaju svoje roditelje, da su se nekada divila glumcima i muzičarima, a danas rijaliti zvezdama, te da vesti o nasilju koje trpe prosvetni radnici samo nekoliko dana drže pažnju javnosti. pa se zaborave jer ih preklope neke nove.

„Pojedini slučajevi dospeju u medije, ali njih je toliko na dnevnom nivou“, navodi ona.

Priredba je kao i ranijih godina održana u lokalnoj crkvi jer škola nema adekvatan prostor, a za njeno održavanje imali su saglasnost starješine hrama, kaže Grbić koja se obratila redakciji Danas.

Navodi da je Svetosavsku akademiju pripremila uz puno ljubavi i nadahnuća sa svojim đacima, da bi se po završetku programa sveštenik proderao i zahtjevao da prisutni ostanu kako bi se obratio.

“Nadala sam se da će se zahvaliti gostima, roditeljima i đacima čestitati školsku slavu. Nažalost, mimo svih očekivanja, počeo je da se dere govoreći kako je priredba neprimjerena i da dok je on sveštenik, neće dozvoliti da ja, kao nastavnik, uđem u crkvu. Da je on taj koji o tome odlučuje i kakav će program da se izvodi i ko će u buduće djecu spremati. Ličio je na inkvizitora, najmanje na svešteno lice. Roditelji su mu se obratili upozoravajući ga da takvo ponašanje ne dolikuje nijednom pristojnom čovjeku, a kamoli svešteniku, kao i da crkva nikada nije bila toliko posjećena, a sve to zahvaljujući djeci, a ne njemu”, priča Grbić.

Ona kaže da se svake godine priredba u čast Svetog Save održava u crkvi, a potom se u fiskulturnoj sali škole sječe slavski kolač i izvodi skraćeni dio programa. Tako je, kaže, bilo i ovog 27. januara, a drugi dio programa koji je izveden u školi, pripremio je vjeroučitelj.

Međutim, direktorica OŠ „Branko Radičević“, Biljana Farkić demantuje tvrdnje nastavnice srpskog da iza organizacije priredbe u crkvi stoji škola.

“Program koji je realizovan u Hramu Svetog Georgija organizovan je u dogovoru protonamjesnika Zorana Trivunovića i pomenute nastavnice i iza organizacije nije stajala škola. Školska priredba je održana istog dana, u našim prostorijama, i za nju su bili zaduženi nastavnica Liliana Grbić i vjeroučitelj. Priredbi i sječenju kolača u školi je prisustvovao pomenuti sveštenik poštujući prethodni dogovor sa direktoricom škole”, kaže Farkić za Danas.

Grbić kaže da su imali saglasnost sveštenika za probe priredbe u crkvi.

“Vidjela sam njegov neprijateljski stav kada sam mu se obratila prije održavanja priredbe. Rekao je da ne može da se pjeva ruska pjesma, da ne može projektor da se unosi, da će on da prekine priredbu…Odgovorila sam da nisam došla da se prepirem, već da se dogovormo o organizaciji, da se unese neko grijno tijelo u crkvu da se djeca ne bi smrazavala. Cijeli program je brižljivo pripreman u čast Svetog Save, tradicionalna ruska pjesma govori o prodnim ljepotama i u njoj nema ništa pogrdno”, kaže Grbić.

Ona je uvjerena da je ponašanje sveštenika upereno protiv nje, ali ne zna šta je razlog za takav njegov stav. U prilog tome navodi da sveštenik prošle godine nije došao da sveti vodicu uoči porodične slave koju slavi.

Redakcija Danasa obratila se svešteniku Zoranu Trivunoviću da čuje njegovu verziju događaja, ali do objavljivanja ovog teksta on nije odgovorio na poruku i poziv.

Preko Eparhije Banatske su kontaktirali i namjesnika za crkvenu opštinu Aleksandrovo Karađorđa Trivunovića, koji nije želio da se oglašava.

– Tatjana Stevanović je 3.5.2023. upucana i teško ranjena na svom radnom mestu. Učenik je pucao u nju i druge učenike u školi i učionici, teško ih ranio i pobio, dok je ona držala čas.

Njene kolege, bivši i sadašnji učenici, pokreću ovu inicijativu kao izraz empatije, solidarnosti i podrške prema njoj lično, sa jasnom porukom o značaju i položaju nastavničke profesije. – navodi se u tekstu peticije objavljene na sajtu peticije.online.

Prema njenim riječima ona učenika nije ni poznavala, niti mu predavala, te ju je on bez ikakvog povoda napao i povrijedio.

“Da, ja sam ta nastavnica koju je nepoznati maloljetni učenik, visok, (da sam pomislila da je srednjoškolac),  napao ogromnim kamenom od oko 10 -15 cm prečnika, a ne običnim  kamenčićem, i to je uradio sa udaljenosti od oko metar, metar i po, i udario me u glavu, ne razmišljajući da je napao na nečiji život. Rečeno mi je da je imao pune džepove kamenja, kao i to da su nađene  odbačene makaze u blizini.

Cijeli događaj je snimila i školska kamera. Ja sam ta koja ga nikad u životu, ni u školi nije vidjela, niti mu predavala, niti se srela sa njim jer smo suprotne smjene. Ja sam ta koju je pomenuti maloljetnik napao bez ikakvog motiva, onako mučki, neočekivano, direktno u lice, ne razmišljajući da može da ubije osobu koja je samo htjela da profesionalno odradi taj poslednji čas, prisustvuje Nastavničkom vijeću i požuri kući da se čuje sa svojim djetetom…”, napisala na svom Fejsbuku Danijela Lazić.

Dodala je da se svako mogao zadesiti kao i ona na pogrešnom mjestu u pogrešno vrijeme i čiji je život bio ugrožen.

“Ja sam ta koja je mogla biti bilo ko, ko se zatekao u školi, možda i neko dijete koje bi se našlo kao i ja u pogrešno  vrijeme, na pogrešnom mjestu. Kažu mi, možda je tako  spriječen  dalji planirani napad na bilo koga u školi… Ja sam ta čiji je život bio ugrožen ovim napadom.  Možda sam samo imala sreće što sam živa, što možda ne bi bilo da me pogodio u slijepoočnicu ili potiljak”, kategorična je ona.

Ističe da joj je nevjerovatno da se krivica svaljuje na prosvetare.

“Žao mi je što  se traže motivi, i krivica svaljuje na prosvetare, a ne vidi prava istina u sunovratu društva i porodice u globalu. Zašto je ovo učinilo to dijete? Zašto je planirao nekome ugroziti ili oduzeti život, pa je  ponio taj ogroman kamen? Ko to zna, možda ni on sam ne zna?!  Razloge i krivca neka traže nadležne institucije, a ne da se traže nagađanja i  mišljenja neukih i neobaviještenih ljudi  po društvenim mrežama”, navodi ova nastavnica.

Lazićka kaže da se ovo moglo desiti svakome, te da se svi trebaju zapitati šta društvo i zajednica mogu da urade kako se ovakve stvari ne bi ponavljale i kako bi se izborili sa nasiljem po školama.

Podsjećamo, učenik sedmog razreda Osnovne škole (OŠ) “Knez Ivo od Semberije” u Bijeljini koji je povrijedio nastavnicu pogodivši je kamenom u glavu nalazi se na posmatranju u Banjaluci, a povrijeđena nastavnica D.L. je u stabilnom stanju, rekao je direktor škole Radenko Savić.

Ono na šta godinama upozoravaju dobronamerni ljudi bljesnulo je na najstrašniji mogući način. I dalje, svi kolektivno, tražimo uzroke i razloge zbog kojih je cela Srbija i region 3. maja zavijena u crno. Razloge znamo, ali ti razlozi nikako ne mogu biti opravdanje za ono što se desilo.

Dugi niz godina i decenija kolektivno ćutimo pred opštim nepravdama i anomalijama u društvu. Sada upiremo prstom jedni u druge i na sve ono što nas je dovde dovelo. Mislim da bi nam bilo pametnije da taj isti prst stavimo na čelo i zapitamo se kako i šta dalje.

Kao prosvetni radnik, ne želim da savetujem roditelje kako treba da vaspitavaju svoju decu, niti ću prozivati medije i resorno Ministarstvo jer je to, u startu, uzaludan posao. Reći ću vam šta ću ja, kao pojedinac, da uradim sve dok ne odem u penziju. Moj dosadašnji, skoro tridesetogodišnji radni vek, bio je propraćen najlepšim ali i najružnijim stvarima koje mogu zadesiti jednog prosvetnog radnika: od emotivnih, lepih susreta sa svojim bivšim đacima i njihovim roditeljima do peticije roditelja đaka jednog odeljenja za moju smenu jer sam uvredila njihovu decu rečenicom: “Gore je biti loš čovek, nego loš đak.” Moja “uvreda” bila je odgovor na pokazani nedostatak empatije jedne odlične učenice (sa svim peticama) prema svom drugu iz odeljenja.

Otkad radim u školi, važim za blagog nastavnika – onog koji decu ne opterećuje teškim domaćim zadacima i koji misli da njegov predmet nije najvažniji na svetu, iako predajem jedan svetski jezik. Moram da priznam da sam se godinama preispitivala, pitajući se da li možda deci činim medveđu uslugu svojom blagošću i nedovoljnom zahtevnošću.

Trudila sam se da deci prenesem znanje koliko su oni bili spremni da prihvate. Glavni cilj mi je bio da kod njih razvijem ljubav prema svim jezicima i da ih naučim osnovnim stvarima kako bi kasnije sami nadograđivali stečeno znanje. Nadam se da sam kod nekih i uspela.

Kao neko ko ne daje domaće zadatke za vikend, a kamo li raspust, ipak sam ove školske godine to uradila. Naime, učenici prvog i drugog razreda pitali su me šta imaju za domaći tokom zimskog raspusta.

Zadala sam im da svako ko ne ume da veže pertle, to nauči. Na moju radost, oko petoro dece svakog odeljenja pohvalilo se da su uradili zadatak. Neki od njih su mi i pokazali tako što su odvezivali pertle sa svojih patika, a onda ih ponovo vezivali preda mnom.

Više nemam dilemu i mislim da na osnovu svog dosadašnjeg iskustva imam pravo da vaspitanje i insistiranje na praktičnim veštinama, danas više nego ikad, stavim iznad obrazovnih ciljeva.

Nemam vremena i ne želim da čekam da se smanje preobimni nastavni programi.

Nemam vremena da čekam da se ukinu neprimereni sadržaji u svim medijima i društvenim mrežama.

Nemam vremena da čekam da država usvoji neophodne zakone.

Nemam vremena da čekam da se svaki roditelj promeni i shvati koliko je škola važna… Nemam vremena!

Uvek ću prekinuti čas obrade ili utvrđivanja ukoliko primetim da se nešto neobično dešava u odeljenju. Iskreno, ne interesuje me da li ću odraditi sve nastavne sadržaje i ispuniti sve obrazovne ciljeve do kraja desetak školskih godina koje su mi preostale do penzije. Ako zbog toga ostanem bez posla, neće mi biti žao jer sam uradila ono što sam mislila da je bilo ispravno.

Kao što je neko nekad rekao – To što je neko obrazovan, ne mora da znači da ima obraza. S druge strane, nedovoljno obrazovan čovek i te kako može biti pun razumevanja, lišen svake mržnje i predrasuda.

Vaspitna uloga škole stavljena je u zapećak. Osnovni cilj i zadatak našeg školstva decenijama unazad je obrazovanje, a ishod smo, nažalost, videli.

Piše:  Marina Raičević

Izmaknuta im je stolica još od kada su pretvoreni u administrativne radnike, koji su pored časova, svake godine, sve više zatrpani administrativnim poslovima, vođenjem duplih evidencija i od kada umesto da im informacione tehnologije olakšavaju posao služe da se komplikuje sve što može da pojednostavi.

Stolica je iznaknuta od kada sve više posla nose kući, pa ih tamo osim pripreme časova, nastavnih materijala, testova i kontrolnih čeka silna papirologija, on-line seminari i svakodnevni dopisi ministarstva koji ih podsećaju da treba da su angažovani 24 sata jer svi govore kako oni ne rade ništa, imaju 100 raspusta, svaki državni praznik i lak posao.

Stolicu izmiču i roditelji koji ih cimaju kad god im se prohte, nedeljom u podne, praznikom od rane zore, uveče posle 22.00 jer su baš tad stigli sa posla. Izmiču i ne pitaju kako je moguće da smo i mi završili školu a da naši roditelji nisu imali privatni telefon od naših nastavnika.

Niti se pitaju kako je moguće da za razredno starešinstvo, oko koga ima više posla celog meseca i kidanja živaca, nego oko držanja nastave – nastavnik ima dodak od 2.700 dinara na platu, što je menje nego dnevnica za skupljanje lešnika?

Izmaknuta je stolica odavno od kada je normalno da se pljuje po prosvetarima rečima: “Za šta oni primaju platu?” “Šta je teško da upiše dvojku?” “Oni ništa ne rade!” “To što nas teraju da učimo nikad nam neće trebati.” Zašto moramo da kupujemo knjige?” “Škola je gubljenje vremena, zatvor, produžena ruka sistema koji lomi kičmu.” (nastavi niz)

Zlotvori su i oni koji ne shvataju da je nasilje nad ženama u ovoj zemlji na previsokom nivou i da je svaka vest o nasilju nad nekom ženom propraćena gnusnim komentarima u kome se krivica traži na obe strane, umesto da se nasilje osudi i kazni bez relativiziranja.

Prosvetnim radnicima se izmiče tlo pod nogama od kada je u medijima obrazovni program neprepoznatljiv, a nepopularni pokušaji istog proteran na termine koje niko ne prati. Mediji izmiču tlo prosvetrima pišući na naslovnoj strani da je “učenik patosirao nastavnicu” (naslovna strana Srpskog Telegrafa od 17.11.2022.) ili da “profesorica nije povređena prilikom ova “šale” (k1info.rs).

Kako nije, ako se obratila lekarima? Ajd da vama izmaknemo stolicu pa da vidimo da li boli? Je l’ trebala da isključivo krvari ili nešto slomi da bi bila povređena? Nije dovoljno što je otišla kod lekara? Niste čuli za traumu, duševnu bol koja boli više nego fizička?

Reč “šala” je klasično relativiziranje, da se izbegne, da se stvari nazovu pravim imenom. Radi se o nasilju koje je bilo planirano. Jer da nije učenici ne bi događaj direktno prenosili uživo na društvenoj mreži. Dakle neko je morao da podesi prarametre za prenos, i da “osmisli scenario” kako bi dobio što više lajkova. Nema tu šale, ali ima predumišljaja. I dok nas neinformisani, bahati i bezobzirni informišu – izmiču vrednosno tlo celom društvu.

Profesorici je stolicu izmakla bolumenta procedura koja podrazumeva pokretanje disciplinskog postupka, sazivanje Tima za borbu i sprečavanje nasilja, sastančenje Tima za zaštitu od diskriminacije, zlostavljanja i zanemarivanja, davanje izjava od strane učenika, saslušanja, pisanje i izrada operativnih planova za učenike – sve same izmišljotine bespotrebnih procedira od strane Ministartva prosevete kako bi prosvetni radnici opravdali svoju platu – umesto da deca budu automatski isključena iz škole, sa zabranom prilaska nastvnici, a roditelji kažnjeni drakonskom novčanom kaznom i da to bude udarna vest 3 dana.

Pa da vidiš kome će to sledećem pasti na pamet i kako će roditelji naći vremena da porazgovaraju sa svojom decom o poželjnom i nepoželjnom ponašanju u školi, kada bi se takvi prestupi kažnjavali drakonskim udarom po džepu.

Jer ovi balavci koji su profesorici izmakli stolicu samo su izvršioci, dok su nalogodavci svi prethodno nabrojani.

Spisak nalogodavaca nije konačan, niz slobodno nastavite.

(tekst i naslov su preuzeti, uz dozvolu autora, sa fejzbuk strane Ženska asocijacija)

Preuzeto sa: izglave.com