1. Pravila zasnovana samo na tradiciji

Djeca visokog intelektualnog potencijala obično vole istraživanje i pomjeranje granica, pa im stagnacija i „jer se tako oduvijek radi” pristup teško padaju. Češće traže smisao i promjenu, a istraživanja pokazuju da su otvorenija za nova iskustva i ideje. Kada se pravila temelje isključivo na tradiciji bez objašnjenja, takva djeca im se često opiru jer ne vide njihovu svrhu.

2. Različiti kriterijumi za braću i sestre

Iako većina roditelja želi biti pravična, u praksi se ponekad javlja favorizovanje jednog djeteta – kroz pažnju, resurse ili popuštanje. Inteligentnija djeca to brzo primijete i teško prihvataju. Nastoje biti korektna, ali ne pristaju na nejednak tretman, što može dovesti do frustracije ili udaljavanja među braćom i sestrama.

3. Zabrana pitanja i neslaganja

U nekim porodicama očekuje se da djeca slijepo slušaju bez objašnjenja. Međutim, djeca sa izraženom inteligencijom prirodno postavljaju pitanja i traže razloge. Kako se razvija govor i logičko razmišljanje, raste i potreba da razumiju uzroke i posljedice, pa im slijepa poslušnost bez objašnjenja često nije prihvatljiva.

4. Stalni pritisak na produktivnost

Roditelji često insistiraju na obavezama i obavljanju zadataka, što je važno za razvoj discipline. Ipak, i djeci je potreban odmor. Pauze i vrijeme bez pritiska doprinose boljem fokusu i dugoročnoj učinkovitosti, dok stalni zahtjevi mogu izazvati stres i otpor.

5. Bezuslovno poštovanje starijih

Djeca se uče poštovanju starijih, ali razlika postoji između osnovnog poštovanja i slijepog prihvatanja autoriteta. Visoko inteligentna djeca često ne prihvataju ideju da starost automatski znači ispravnost ili superiornost, posebno ako se ponašanje starijih kosi s osnovnim principima pravde.

6. Obaveza da se pojede sve iz tanjira

Mnogi roditelji insistiraju da dijete mora pojesti svu hranu, često iz praktičnih ili ekonomskih razloga. Ipak, prisila nije najbolji pristup. Bolje rješenje je prilagođavanje porcija ili ostavljanje hrane za kasnije, uz razvijanje zdravijeg odnosa prema obrocima.

7. Neprihvatanje neuspjeha

Roditelji žele uspjeh svojoj djeci, ali ponekad postavljaju previsoka očekivanja i ne ostavljaju prostor za greške. To može stvarati pritisak i smanjiti samopouzdanje. Greške su prirodan dio učenja, a pretjeran strah od neuspjeha može imati suprotan efekat.

8. Nema pregovaranja

U nekim porodicama pravila su „nepromjenjiva”, bez mogućnosti razgovora. Ipak, djeca koja razmišljaju analitički često žele objašnjenja i prostor za dijalog. Ne radi se o neposlušnosti, već o potrebi da razumiju i učestvuju u donošenju odluka.

9. Uvijek biti „dobar” prema svima

Roditelji uče djecu da budu pristojna i ljubazna, što je važno, ali svijet nije uvijek takav. Djeca moraju naučiti i granice – da nisu dužna svima vjerovati niti biti blaga prema onima koji ih ne poštuju. Inteligentnija djeca to često ranije prepoznaju.

10. Porodica mora biti na prvom mjestu

Iako je porodica važna, insistiranje da ona uvijek mora biti prioritet, bez izuzetka, može biti problematično ako su odnosi toksični. Neka djeca vremenom shvate da zdravlje i lične granice dolaze ispred loših porodičnih obrazaca, pa odbijaju da ih prihvate kao obavezu.

Buka

Zvučaće neverovatno, možda čak i nepravedno, ali ako ste roditelj tinejdžera, morate ponekad da preispitate i svoja očekivanja koja imate od deteta koje prolazi kroz velike promene.

Jer, verovali ili ne, većina ponašanja koja vas nerviraju, promene raspoloženja, odlaganje obaveza, drsko odgovaranje, znakovi su NORMALNOG razvoja. Vaš tinejdžer ne pokušava da vas iznervira. Iako vi to ne vidite, na njegovom mozgu stoji znak ”radovi u toku”.

Evo koja su to ponašanja normalna za jednog tinejdžera, a mi ih kažnjavamo:

1. Taj ”drski stav”

Izgleda kao: Dramatičnost, drskost, sarkazam.

Mozak vašeg tinejdžera još se emocionalno razvija, a u periodu od 10. do 19. godine njihova osećanja jača su od sposobnosti da njima upravljaju.

Mnogo efikasnije od kažnjavanja je da ostanete smireni (posebno kada vaše dete to nije), da mu pomognete da izgovori to što ga muči i da pokažete kako se frustracija kanališe.

2. Ne uradi ništa po kući, dok mu ne ponovite 87 puta

Izgleda kao: Ignorisanje obaveza, lenjost, prokrastinacija.

A zapravo se izvršne funkcije u mozgu još razvijaju. To učenje kako da planiraju, postave prioritete i realizuju isplanirano traje i nakon 25. godine.

Mnogo efikasnije od kazne je da zadatke koje imate za svog tinejdžera podelite na više manjih, koristite ček liste ili podsetnike i da rutine gradite SA njima, a ne za njih.

3. Svađa se oko svega

Izgleda kao: Nepoštovanje, nezahvalnost, prkos.

A u pitanju je njihovo kritičko razmišljanje i formiranje identiteta u kombinaciji sa jakim emocijama.

Mnogo efijkasnije od kazne jeste da ih upitate da objasne svoju strane priče u datoj situaciji, to SASLUŠATE, pa tek onda objasnite vi svoju. U svemu tome važno je da ostanete smirani i dosledni.

4. Ponašaju se potpuno sebično

Izgleda kao: Manjak empatije, grubost.

Tek posle 13. godine mozak deteta POČINJE da razume svet izvan svog ličnog iskustva i pogleda. I vrlo je moguće da neke stvari shvate pogrešno.

Mnogo efikasnije od kazne je otvoren razgovor i trudite se da primetite svaki put kad pokaže velikodušnost i empatiju.

5. Donošenje loših, pogrešnih odluka

Izgleda kao: Impulsivnost, rizično ponašanje, svaljivanje krivice na druge.

A zapravo su procena rizika i kontrola impulsa još nedovoljno razvijeni.

Mnogo efikasnije od kazne je da pokušate da o potencijalnim ishodima neke odluke razgovarate ranije, ali i da im dozvolite da donose male odluke, jer vežba gradi veđtinu. Takođe, deca koja imaju pravo da kod kuće kažu ”ne”, lakše će to pravo iskoristiti kad im van kuće neko ponudi nešto loše.

6. Isključe se kad im pričate

Izgleda kao: da vas ignorišu, ne interesuje ih šta imate da kažete.

Ali se radi o kognitivnoj preopterećenosti. Između 12. i 18. godine njihovi mozgovi se brzo i lako napune stresom emocijama ili jednostavno velikim brojem informacija odjednom.

Mnogo efikasnije od kažnjavanja je da pokušate da ono što želite da kažete bude kratko i jasno i da podstaknete komunikaciju umesto da prosto zahtevate da budete saslušani.

7. Soba im liči na brlog

Izgleda kao: aljkavost, nepoštovanje truda koji ulažete da stan bude čist

A u stvari je znak rastuće potrebe za nezavisnošću. U uzrastu od 11. do 19. tinejdžeri jasno stavljaju do znanja da im je prioritet lični komfor u odnosu na praćenje standarda koje su nametnuli roditelji. Naročito kada se radi o njihovom ličnom prostoru.

Efikasnije od kazne je da objasnite svoja očekivanja kada je reč o higijeni zajedničkog prostora, a da poštujete njihov prostor dok istovremeno dajete primer urednosti. Taj primer će se jednog dana (možda ne tako brzo) primiti poput pelcera.

Izvor: Zelena učionica