U opširnoj analizi koju prenosi “The Guardian”, psiholozi, terapeuti i profesionalni organizatori objašnjavaju da nered često predstavlja tugu, anksioznost, osjećaj gubitka, nostalgiju ili potrebu da zadržimo dio sopstvenog identiteta. Umjesto da bude znak lijenosti ili neorganizovanosti, nered je, kako navode stručnjaci, često “razgovor koji naša kuća vodi s nama”.

Nered nije isto što i gomilanje stvari

Psiholog Džozef Ferari sa Univerziteta DePaul, koji decenijama proučava fenomen nereda, ističe da postoji velika razlika između svakodnevnog haosa i ozbiljnog poremećaja gomilanja stvari.

“Kod patološkog gomilanja imate ogromne količine iste vrste predmeta. Kod običnog nereda riječ je o mnogo različitih stvari koje su svuda po prostoru”, objašnjava Ferari.

Stručnjaci naglašavaju da većina ljudi ne pati od kliničkog poremećaja, ali da višak stvari ipak može ozbiljno da utiče na kvalitet života – od osjećaja stresa i srama do problema u odnosima i finansijama. Nered postaje problem kada prostor više ne služi svojoj svrsi, kada izaziva stalnu nervozu ili kada zbog njega ljudi izbjegavaju da pozovu goste u svoj dom.

Predmeti kao uspomene i zaštita od gubitka

Jedan od najčešćih razloga zbog kojih ljudi teško bacaju stvari jeste emocionalna povezanost s predmetima.

Čuvanje odjeće preminulih članova porodice, starih igračaka ili predmeta koji podsjećaju na određeni period života često predstavlja pokušaj očuvanja uspomena i veze sa prošlošću. Profesionalna organizatorka Kerolajn Rodžers kaže da ljudi nerijetko zadržavaju čak i naizgled bezvrijedne stvari jer one simbolizuju dio njihovog identiteta ili života koji ne žele da izgube.

“Ako bacim ovu stvar, da li to znači da taj dio mog života više nije stvaran?” pitanje je koje, prema njenim riječima, mnogi nesvjesno sebi postavljaju.

Stručnjaci ističu da problem nije u samom predmetu, već u emociji koju on nosi. U mnogim slučajevima ljudi ne čuvaju stvar zbog njene praktične vrijednosti, već zbog osjećaja sigurnosti, pripadnosti ili sjećanja koje ona predstavlja.

Nostalgija, krivica i “buduća verzija sebe”

Psiholozi navode da nered često nastaje i zbog sentimentalnosti, ali i zbog idealizovane slike o sebi.

Mnogi čuvaju opremu za vježbanje koju nikada ne koriste, knjige koje nikada neće pročitati ili kurseve jezika koje nikada nisu završili. Organizatori prostora takve predmete nazivaju “aspiracionim neredom” – stvarima koje simbolizuju osobu kakva želimo da budemo.

Džen Džordan, osnivačica organizacijske kompanije Orjenise, objašnjava da ljudi često zadržavaju predmete jer ih podsjećaju na neku staru verziju sebe.

“Nekima su to gitare koje više ne sviraju, drugima kolekcije CD-ova ili stara sportska oprema. Ispod svega je strah da će izgubiti dio identiteta koji su nekada imali”, kaže ona.

Tu je i osjećaj krivice zbog novca potrošenog na stvari koje nikada nisu korištene, pa ljudi radije zadržavaju predmet nego da priznaju da im više nije potreban.

Nered i porodična prošlost

Terapeuti upozoravaju da odnos prema stvarima često potiče iz porodične istorije i iskustava oskudice.

Ljudi koji su odrasli u siromaštvu, tokom ratova ili ekonomskih kriza često razvijaju potrebu da čuvaju stvari “za svaki slučaj”. U takvim porodicama predmeti postaju simbol sigurnosti i zaštite od budućih problema.

Zbog toga je, kako navode stručnjaci, važno razumjeti da nered nije samo estetski problem, već često emocionalni odgovor na nesigurnost i stres.

Sram i pritisak savršene kuće

Istraživanja pokazuju da nered kod mnogih izaziva osjećaj stida, posebno zbog društvenih mreža i pritiska da dom uvijek izgleda savršeno. Međutim, Ferari ističe da žene nisu sklonije neredu od muškaraca – razlika je samo u načinu na koji društvo to posmatra.

“Kod žena se to naziva ‘haos’ ili ‘nered’, dok su kod muškaraca to njihove ‘igračke’ ili ‘kolekcije’,” kaže Ferari.

Stručnjaci upozoravaju da osjećaj srama često dodatno otežava rješavanje problema jer ljudi izbjegavaju da pričaju o tome i pokušavaju da sakriju stanje svog doma.

Kako se osloboditi viška stvari

Prema riječima profesionalnih organizatora, rješenje nije agresivno bacanje svega odjednom niti kupovina novih kutija za odlaganje.

Kerolajn Rodžers savjetuje da ljudi prvo sebi postave pitanje kako žele da koriste određeni prostor i kako žele da se u njemu osjećaju. Tek tada postaje lakše odlučiti šta zaista ima mjesto u domu.

Jedna od preporuka jeste da ljudi “ispričaju priču” o predmetu prije nego što ga se odreknu – da naglas objasne šta im je značio i zašto su ga čuvali. Stručnjaci tvrde da upravo taj proces često pomaže da se emotivna vezanost smanji i da predmet postane lakše pustiti.

Psiholozi takođe upozoravaju da pritisak i svađe uglavnom ne daju rezultate, posebno kada je riječ o partnerima ili članovima porodice. Promjena mora doći iznutra, a ne pod prisilom.

Nije riječ o stvarima, već o emocijama

Stručnjaci zaključuju da se pravi problem ne krije u broju predmeta, već u emocijama koje ih prate. Zato cilj nije stvoriti savršeno minimalistički dom, već prostor koji omogućava mirniji i funkcionalniji život.

Kako navode terapeuti, uspomene, ljubav i identitet ne nestaju kada nestane predmet koji ih simbolizuje.

Izvor: Nezavisne

Gotovo da ne postoji stan bez jednog prepoznatljivog mesta na kojem završava garderoba koja nije ni sasvim čista, ali ni spremna za veš mašinu. Najčešće je to stolica u spavaćoj sobi, ali može biti i klupa, komoda, sobni bicikl ili bilo koja ravna površina koja „trpi“ slojeve odeće iz dana u dan.

Na prvi pogled stolica za odeću deluje kao nered, ali psiholozi upozoravaju da ova navika nije ni slučajna ni nužno loša. Naprotiv, reč je o svojevrsnoj „prelaznoj zoni“ — prostoru koji pomaže da svakodnevne odluke budu jednostavnije, piše washingtonpost.com.

Između ormara i korpe za veš

Ta famozna „stolica za odeću“, često nazivana i „chair of shame“, ima vrlo konkretnu funkciju. On predstavlja međuprostor između ormara i korpe za prljav veš, omogućavajući da odložimo komade koje planiramo ponovo da nosimo.

Na taj način štedimo vreme, izbegavamo nepotrebno pranje i smanjujemo broj sitnih odluka koje donosimo na kraju dana. Umesto da razmišljamo gde šta ide, mozak bira najjednostavnije rešenje — da stvari privremeno ostavi „na čekanju“.

Navika koja štedi mentalnu energiju

Stručnjaci za ponašanje ističu da ovakve navike proizlaze iz načina na koji mozak upravlja energijom. Tokom dana donosimo na desetine malih odluka, pa uveče često nemamo kapacitet za dodatne izbore.

U tom kontekstu, stolica postaje praktičan alat: ona odlaže odluku, ali istovremeno uvodi privremeni red. Psiholozi ovakve prostore nazivaju „tranzicionim zonama“, jer omogućavaju fleksibilnost i postepeno rešavanje obaveza.

Kada praktičnost preraste u stres

Ipak, ova navika ima i svoju drugu stranu. Ako se garderoba predugo gomila, stolica prestaje da bude funkcionalan sistem i postaje izvor pritiska. Nagomilane stvari mogu da izazovu osećaj haosa i podsećaju na obaveze koje stalno odlažemo.

U tom slučaju, kako upozoravaju psiholozi, reč je o blagom obliku prokrastinacije — odlaganju odluka koje deluju bezazleno, ali se vremenom akumuliraju.

Dizajnerska konstanta u svakom domu

Zanimljivo je da i dizajneri enterijera ovu pojavu smatraju gotovo univerzalnom. Bez obzira na to koliko je prostor organizovan, ljudi će instinktivno pronaći mesto za „privremeno odlaganje“. To govori koliko je ova navika duboko ukorenjena u svakodnevnom funkcionisanju.

Istovremeno, stručnjaci za održavanje odeće navode i njene prednosti: ređe pranje produžava vek tkanina, pa ponovno nošenje garderobe ima i praktičan i održiv smisao.

Kako uvesti red bez odricanja od navike

Cilj nije savršen red, već sistem koji funkcioniše u svakodnevici. Ako vam stolica za odeću stvara stres, rešenje nije nužno da je potpuno ukinete, već da je zamenite organizovanijim pristupom:

Uvedite „među-zonu“: korpa, fioka ili stalak za garderobu koja nije ni čista ni prljava

Olakšajte odlaganje: neka ormar bude jednostavan za korišćenje

Promenite raspored: sklonite stolicu iz neposredne blizine kreveta

Postavite pravilo: kada se prostor napuni, deo odeće mora u pranje ili nazad u ormar

Na kraju, „stolica za odeću“ nije znak lenjosti, već dokaz da svakodnevni život retko funkcioniše po savršenim pravilima. Između haosa i reda često postoji upravo taj mali, nesavršeni prostor — i možda je baš on ključ da sve držimo pod kontrolom.

Izvor: Detinjarije

Kako je saopšteno iz Policijske uprave Banjaluka, pod nadzorom dežurnog tužioca i tužioca za maloljetnike Okružnog javnog tužilaštva Banjaluka, preduzimaju mjere i radnje na dokumenotvanju krivičnog djela nasilničko ponašanje.

“Nadležnoj policijskoj stanici, juče oko 12,20 časova prijavljeno je da je u bašti ugostiteljskog objekta u Banjaluci, narušen javni red i mir tučom više osoba. Policijski službenici su izašli na lice mjesta i preduzimanjem mjera i radnji utvrdili da je u tuči učestvovalo šest lica, dva punoljetna i četiri maloljetna”, navode iz PU Banjaluka.

Kako napominju ćetiri losobe zadobile su  povrede i ukazana im je ljekarska pomoć na Univerzitetskom – kliničkom centru Republike Srpske. 

“Na licu mjesta izvršen je uviđaj, kojom prilikom su izuzeti predmeti koji se mogu dovesti u vezu sa izvršenjem navedenog krivičnog djela.

Lica N.I. i M.D. oba iz Banjaluke, istog dana su lišena slobode i u toku je kriminalistička obrada lica”, navode iz PU Banjaluka.

Sve mjere i radnje prema maloljetnim licima preduzimaju se u skladu sa Zakonom o zaštiti i postupanju sa djecom i maloljetnicima u krivičnom postupku.

O svemu navedenom je obaviješten i Centar za socijalni rad Banjaluka.

Suviše lenji da bismo silom trpali odeću u fioke već krcate do krajnjih granica i na ofingere tesno nanizane dan za danom, predajemo se, nehajno je bacajući na stolicu, koja se odavno više ne vidi ispod slojeva i slojeva.

Zašto ne možemo da se odupremo stolici kao privremenom rešenju za odlaganje odežde u tranziciji? Odgovor je prost: imamo suviše toga. Ne trebaju vam svih sedam majica iz srednjoškolskog sportskog tima ili pantalone u koje ne možete da stanete poslednje tri godine — a opet, tu su, zauzimaju upravo ono mesto koje odeća koju stvarno nosite (jeste, ona što obitava na vašoj stolici) zaslužuje.

Da bi nas sve poštedela ovog amoralnog, bahatog načina života, razgovarala sam sa konsultantkinjom za čišćenje pri KonMari i osnivačicom Minimize With Purpose Kejtlin Roberts, koja nam je dala praktične, osvežavajuće savete kako da se jednom za svagda rešimo odeće koju ne nosimo.

Kako da krenete da krčite plakar

Nažalost, ako tek počinjete da raskrčujete plakar, vaš prvi zadatak podrazumeva da izdvojite jednu slobodnu nedelju (ili čitav vikend, u zavisnosti od stanja u kom se nalazi vaš plakar) kako biste se suočili sa svom svojom garderobom odjednom. Prema Roberts, taj “maraton čišćenja” nešto je što ne želite da radite tokom dužeg vremenskog perioda; odredite jedan dan za to i svršite s tim.

Počnite tako što ćete izvući bukvalno svaki komad odeće iz plakara i staviti ih sve ispred sebe. Ne zaboravite ni odeću u torbi za teretanu, kolima ili bilo gde drugde gde imate običaj da krijete ili odlažete odeću koju nosite. “Veoma je moćno sve to poslagati u vašoj sobi, obično na krevet, i zaista pojmiti koliko toga imate”, kaže Roberts.

Možda ćete se zabrinuti zbog te količine, ali ne krivite sebe, krivite kapitalizam. “Odeća u naš život ulazi veoma lako preko jeftine robe, rasprodaje, promene stila… to je samo nešto što kupujemo u velikoj količini i nemamo vremena da proberemo i oprostimo se sa stvarima kad jednom završimo s njima.”

Roberts predlaže da u glavi zamišljate svoj stil pre nego što krenete da prebirate po odeći. Možda ćete poželeti da sačuvate komade za koje znate da će trajati zbog kvaliteta i vaš prvi korak treba da bude recikliranje jeftine odeće; možda ste spremni da se oprobate s minimalizmom i samo sačuvate osnovne stvari — na vama je.

Kako odlučiti koju odeću zadržati

Čišćenje plakara kad vam je teško da se oprostite od tih predmeta, kad imate problem sa suzdržavanjem u šopingu ili kad to zbog nečega prosto morate da uradite ume da bude teško i emotivno. To je razumljivo —“Ljudi iskazuju ličnost i identitet preko odeće”, kaže Roberts.

Da bi taj proces bio manje strašan, Roberts govori klijentima da se pre usredsrede na ono što žele da zadrže umesto na ono što žele da bace. “Zabavnije je i pozitivnije tako”, objašnjava ona. Mislite o tome kao o probiranju odeće kako biste istakli artikle za koje mislite da najbolje odražavaju vas, umesto o opraštanju od polovine vašeg plakara.

Roberts predlaže da odredite potkategorije za svu svoju odeću (npr. pantalone, topovi, fensi majice, i tako dalje…) i da odaberete omiljeni artikl iz svake kategorije. Potom iskoristite taj artikl kao reper da izmerite koliko radosti vam donose drugi artikli. Zapitajte se: Kako se osećam u ovim pantalonama u poređenju sa mojim omiljenim parom? Ako su blizu, verovatno treba da ih zadržite. Ako nisu, možda će vam biti lakše ako se oprostite od njih.

Još jedno pitanje koje treba da postavite sebi kad ste rastrzani oko nekog komada odeće jeste da li biste ga ponovo kupili. Ako ne biste, verovatno ga ne vredi zadržati. Zapamtite, pronalaženje radosti u komadu odeće ne znači samo misliti da je prelep. On vam možda unosi radost u život zato što se slaže uz sve i olakšava vam jutra ili možda čak i ako ga ne biste obukli danas, on za vas ima određenu sentimentalnu vrednost.

Ukoliko važi ovo potonje, “Možda plakar nije mesto na kom treba da ga držite”, kaže Roberts. “Možda je to nešto što treba da završi u kutiji sa uspomenama.”

Prema Roberts, ljudi umeju da osećaju grižu savesti kad se ratosiljaju odeće koju još nisu ni obukli. “Znaju da su potrošili novac na nju, ali im ona naprosto nikad nije legla”, kaže ona. U tom slučaju, ljudima savetuje da urade jednu od dve stvari sa predmetima koji još imaju etiketu na sebi.

Jedan, oslobodite se osećaja krivice misleći na radost koju će doneti nekom drugom ko možda nije mogao da je priušti dok je bila nova novcijata tako što ćete je donirati. Dva, “Zapravo ljude savetujemo da skinu etiketu i zaista se posvete tome da je nose”, kaže Roberts. Ako je i dalje ne obučete posle nekog vremena, onda znajte da je došlo vreme za rastanak.

I na kraju, ako je komad odeće koji nikad nećete nositi bio poklon i osećate se loše ukoliko ga prosledite nekom ili inače nosi određenu sentimentalnu vrednost za vas, razmislite o tome da mu nađete neku novu svrhu. Čak i ako je dotični artikal krajnje ružan, postoje načini za to.

Ponekad ružan džemper može da posluži kao savršen dekorativni krpeni jastuk. Početkom meseca, dok sam kopala po sopstvenom plakaru, odećom koju više ne nosim napunila sam Marokanske pufove, što su praktično velike kožne vreće koje mogu da posluže kao mesto za čuvanje stvari, udobno sedalo ili zabavna dekoracija.

Kako da održite čisti plakar čistim

Jednom kad ste probrali svaki komad odeće u plakaru, počastite se izlaskom ili nečim sličnim, jer to nije bilo lako i strahovali ste od toga čitavu večnost! Dobra vest je da to nikad više nećete morati da radite ukoliko poslušate Robertsin savet da svoju garderobu održavate u skladu s onim ko ste.

Proces održavanja organizacije vašeg sada pospremljenog plakara mnogo je jednostavniji i manje naporan od onoga što ste upravo postigli. “Kad perete odeću i odlažete je, svaki put kad zaviriste u plakar, ponovo ste u dodiru sa materijom”, kaže ona. “Preispitujte odluku šta želite da nosite. Ako postoji nešto što ste primetili da stalno preskačete, onda to treba da izbacite napolje.”

Roberts predlaže da svako negde u domu drži malu kutiju za donacije. Svaki put kad shvatite da više ne želite ili vam ne treba neki komad odeće, ubacite ga unutra i, kad kutija bude puna, odnesite je u centar za donacije. Takođe, mogli biste da razmislite o tome da stvari donirate mestu koje je blisko vašem srcu, umesto samo najbližem centru za donacije, kako biste bili dodatno motivisani.

Vi se neprestano menjate, tako da bi i vaš plakar trebalo to da odražava. Roberts se priseća klijentkinje koja se u nekom trenutku života silno ložila na pilates, ali sada više voli da rekreativno trči. Roberts joj je pomogla da shvati da joj više ne trebaju čarape za pilates zato što su joj se interesovanja promenila. Koje još stvari čuvate a koje više nemaju mesta u vašem životu?

Lično kad gledam sopstveni plakar iz kog se prelivaju stvari ili radnu stolicu — ili makar njene grube obrise, pošto se ostatak više ne razabire ispod svih onih stvari koje sam isprobala i nisam obukla čitave prethodne nedelje — to kod mene izazove anksioznost i nervozu.

Na neprijatno iznenađenje petnaestogodišnje ja, moja mama je sve vreme bila u pravu: čist, organizovan dom zaista čini da se osećate bolje. Kao maske za lice, bezbedan seks i zdrava ishrana, čišćenje vašeg plakara je neka vrste samo-nege. Dakle, pozabavite se viškom garderobe zarad sopstvene dobrobiti —zaslužili ste to.