Nervni ili mentalni slom je reakcija na stres. Inače, „nervni slom“ je zastareli termin i nije klinički termin, a zdravstveni radnici ga ne smatraju mentalnom bolešću. Opisuju ga kao rekaciju na stresno stanje zbog kojeg čovek nije u mogućnosti da obavlja svakodnevne aktivnosti.

Šta se tačno dešava tokom nervnog sloma stručnjaci objašnjavaju stanjima kao nemogućnost da se zaspi,  razdražljivost, osećaj bespomoćnosti, problem sa razmišljanjem ili gubljenjem apetita.

Šta sve može da izazove nervni slom?

Koliko god je teško definisati nervni slom, jednako je izazovno razumeti šta može da ga izazove. Nekoliko stvari može da doprinese nervnom slomu – emocionalni i fizički umor, hronična  bolest, problemi sa novcem, briga o bolesnoj voljenoj osobi… Svako može da doživi nervni slom kada životne okolnosti postanu previše da bi se s njima moglo  nositi.

Tokom vremena, visoki nivoi stresa mogu da izazovu emocionalne i fizičke simptome koji ometaju  svakodnevnicu. Simptomi nervnog sloma razlikuju se među ljudima i kulturama jer nervni ili mentalni slom nije specifična medicinska dijagnoza s obzirom na to da naša tela i um reaguju na stres na različite načine. Kao simptomi nervnog sloma izdvajaju se 9 stanja:

1. Anksioznost i depresija

Produženi stres, kao tokom mentalnog sloma, može povećati rizik od anksioznosti i depresije, kao uobičajenih reakcija na stres. Momenat kada čovek „upada“ u problem je kada je taj stresor stalan i uporan, a resursi osobe za suočavanje su preopterećeni. 

Anksioznost izaziva emocionalne simptome kao što su osećaj straha, straha i nervoze. Fizički simptomi uključuju znojenje, napetost i ubrzan rad srca. Ovi simptomi su normalna reakcija na stresne situacije i obično nestaju nakon kratkog perioda. Nasuprot tome, ljudi sa anksioznim poremećajima imaju hronični stres. Depresija izaziva uporna osećanja tuge. Neki ljudi sa depresijom se često osećaju anksiozno, krivim, beznadežnim ili su razdražljivi.

2. Moždana magla

Vremenom, stres može da izazove širok spektar emocionalnih i fizičkih simptoma, uključujući maglu u mozgu. Moždana magla+ izaziva kognitivne poteškoće, uključujući zaboravnost i probleme sa fokusiranjem. Prema stručnjacima, simptomi moždane magle, koji se mogu javiti sa mentalnim slomom, uključuju:

• Poteškoće u rešavanju problema
• Osećaj dezorijentisanosti
• Neodlučnost
• Gubitak pamćenja.

3. Problemi sa spavanjem i nesanica

Nervni ili mentalni slom može da utiče na naše navike spavanja, kao što je premalo sna ili čak previše spavanja. Moguće je da se javi nesanica ili problemi sa spavanjem ako je mozak  preopterećen. Dešava se da ljudi leže i ostanu budni celu noć razmišljajući, odnosno „mentalno uvežbavajući situacije koje nemaju rešenje“, kažu stručnjaci. Istraživanja su otkrila da visoki nivoi hormona stresa kortizola imaju veze sa smanjenim trajanjem sna, a nedostatak sna posledično pogoršava nivo stresa. Nasuprot tome, neki ljudi preteruju sa spavanjem a san im tako postaje bekstvo.

4. Umor

Istraživači su identifikovali poremećaj iscrpljenosti, koji se dovodi u vezu sa stresom, koji se manifestuje kao emocionalni i fizički umor kao odgovor na dugotrajni stres. Čovek može da se oseća toliko umorno da nema energije da se bavi svojim normalnim aktivnostima. Uobičajeno je i da ljudi izloženi dugotrajnom stresu izgube interesovanje i za stvari koje su im nekada donosile radost.

5. Osećaj bespomoćnosti

U situacijama visokog stresa normalno je da se čovek oseća anksiozno. Anksioznost obično nestaje kada se stresna situacija završi. Nasuprot tome, osećaj beznađa može signalizirati krizu mentalnog zdravlja. Studija objavljena 2020. godine pokazala je da se osećanje beznađa povećalo tokom početka pandemije covid 19 kada su mnogi ljudi bili pod stresom i nesigurni u budućnost.

6. Razdražljivost

Razdražljivost je uobičajen znak dugotrajnog stresa, na primer tokom mentalnog sloma. Naše telo konstantno proizvodi kortizol ako uvek funkcioniše u režimu „bori se ili beži“. Visok nivo kortizola može da poveća osećaj besa i razdražljivosti. Čovek može da se ponaša razdražljivo, a da nije toga ni svestan.

7. Gubitak apetita ili prejedanje

Nelagodnost, poput glavobolje ili bola u stomaku, može dovesti do gubitka apetita. Istraživanja su otkrila da neki ljudi imaju gastrointestinalne tegobe, kao što su zatvor ili dijareja. Nasuprot tome, drugi mogu da jedu nezdravu hranu tokom nervnog sloma.

Neki dokazi pokazuju da hormon stresa kortizol može da izazove žudnju za hranom sa visokim sadržajem masti i šećera. Može se javiti osećaj manje motivisanosti nego obično da se priprema zdrava hranu ako je osoba usred nervnog sloma. Odnosno, u stanju nervnog sloma ljudi nemaju snage ni volje da se brinu osebi. 

8. Problemi sa disanjem

Jedan od najčešćih znakova napada panike je problem sa disanjem. Napadi panike, ili iznenadna osećanja intenzivnog straha, često se dešavaju ako smo pod velikim stresom, na primer tokom nervnog sloma. Istraživanja su otkrila da vežbe disanja, koje usporavaju dah, mogu pružiti brzo olakšanje. Posavetujte se sa lekarom kako biste rešili koren problema ako često imate ozbiljne tegobe sa disanjem.

9. Nekontrolisani plač i emocionalni slom

Možda ćete se osećati plačljivo ili čak imati epizode ​​​​nekontrolisanog plača tokom mentalnog sloma, kažu stručnjaci.

Istraživanja su otkrila da stres — kao i umor i nedostatak sna — mogu da izazovu da čovek plače više nego obično. S druge strane, plakanje kao odgovor na stres može da bude od pomoći.