Novorođenčad su izuzetno osetljiva bića, potpuno ovisna o nama. Roditelji, posebno majke, čine sve u njihovoj moći kako bi na pravi način odgojili bebu i zaštitili je od svega lošeg. Međutim, šta se dešava ukoliko neinformisanost dovede do ozbiljnih posledica?

Biti mama prve dve godine bebinog života je izuzetno teško – mnogo neprospavanih noći, umor, odsustvo slobode…

Nije iznenađujuće da roditelji često u stanju premora postanu isfrustrirani i anksiozni. No, koliko god bili umorni, nikada ne smete svoj bes da projektujete na bebu; naravno, zabrana nasilja se podrazumeva, ali u pitanju je i nešto više.

Da li vam je nekad došlo da prosto “prodrmate” svoju bebu? Da li znate da taj potez može biti smrtonosan?

Sindrom protresene bebe

Sindrom protresene bebe je ozbiljna povreda mozga koja nastaje usled nasilnog treskanja bebe ili malog deteta. Takođe je poznata kao nasilna trauma glave, sindrom uzdrmanog udara, naneta povreda glave ili sindrom protresanja bebe.

Sindrom protresene bebe uništava moždane ćelije deteta i sprečava njegov mozak da dobije dovoljno kiseonika. Ovaj oblik zlostavljanja dece može izazvati trajno oštećenje mozga ili smrt.

Bebe imaju slabe vratne mišiće i ne mogu da izdrže težinu svoje glave. Ako se beba snažno protrese, njen krhki mozak se kreće napred-nazad unutar lobanje. Ovo uzrokuje modrice, otok i krvarenje.

Sindrom potresene bebe obično se javlja kada roditelj ili staratelj ozbiljno protrese bebu zbog frustracije ili besa – često zato što dete ne prestaje da plače. Sindrom potresene bebe obično nije uzrokovan poskakivanjem deteta kada ga ljuljamo na kolenu ili manjim padom.

Simptomi, faktori rizika i posledice

Sledeće okolnosti mogu povećati rizik da će roditelji ili staratelji prodrmati bebu i izazvati sindrom protresene bebe:

• Nerealna očekivanja od beba
• Mladi ili samohrani roditelji
• Stres
• Nasilje u porodici
• Zloupotreba alkohola ili psihoaktivnih supstanci
• Nestabilne porodične situacije
• Depresija
• Istorija maltretiranja u detinjstvu

Takođe, veća je verovatnoća da će muškarci izazvati sindrom protresene bebe nego žene.

Čak i kratko prodrmavanje bebe može izazvati nepovratno oštećenje mozga. Mnoga deca pogođena sindromom protresene bebe umiru. Preživelima od sindroma protresene bebe može biti potrebna doživotna medicinska nega za stanja kao što su delimično ili potpuno slepilo, kašnjenje u razvoju, problemi sa učenjem ili problemi u ponašanju, intelektualni invaliditet, napadi, cerebralna paraliza, prenosi “Mayoclinic”.

Simptomi i znaci sindroma protresene bebe uključuju:

• Ekstremnu nervozu ili razdražljivost
• Poteškoće da beba ostane budna
• Probleme sa disanjem
• Povraćanje
• Bledu ili plavkastu kožu
• Napade
• Paralizu
• Komu

Seksualna frustracija je nešto što mnogi od nas osete u toku života – prate je osećaji besa, anksioznosti, čak i depresivna raspoloženja. Ona nastaje kada vaša seksualna očekivanja nisu ispunjena.

Na primer, želite da imate više intimnih odnosa nego što to vaš partner želi, ili biste voleli da češće imate oralni seks, ali to sve ostaje na nivou želje. I sasvim je normalno da se ovako osećate, vaše emocije su validne.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Wedding~Elopement photographer (@janasnuderl)

Možda veoma dugo niste imali seks, imate visok libido, a odnosa nema nigde na vidiku. U redu je da ste isfrustrirani, jer želja za seksom je nešto sasvim prirodno. No, koliko da je sve to prirodno, niko nije dužan da ima intimne odnose sa vama, pa čak ni kada je sa vama u vezi.

Seksualna furstracija, takođe, nastaje kod žena, u trenucima kada partner ne zna kako da ih zadovolji. Osećate uzbuđenje, da ste na nekoliko koraka od orgazma i onda svaka senzacija nestane. Bićete ljuti jer vam je izmakao orgazam. Ovo je više stanje uma nego fizičko stanje – to je nezadvoljstvo koje nastaje usled nedostatka onoga što želite.

Ne može se tačno ni odrediti ko najviše oseća seksualnu frustraciju, jer prisutna je i kod muškaraca i kod žena, i kod onih u vezi, kao i kod onih koji su singl.

Zato je u vezi veoma bitno da ste i seksualno kompatibilni, u smislu da oboje imate sličan seksualni apetit, jer će frustracija nastati ako neko ima visok libido, a drugi partner ne. Osobe koje su zadovoljne seksom u vezi su uglavnom zadovoljnije čitavom vezom.

Ljudi koji su singl su imali teži period naročito u toku pandemije, kada smo bili primorani da budemo zatvoreni u svojim domovima i kada smo se generalno mnogo manje kretali i upoznavali manje ljudi. Tada je seksualna frustracija bila u velikom usponu.

Morate imati na umu, ova vrsta frustracije ne nastaje samo zbog seksa, već i zbog emotivne povezanosti koja neretko ide uz seks. Možete redovno masturbirati, gledati porno filmove i opet osećati frustraciju.

Seksualna frustracija podseća na frustraciju koju susrećemo svakodnevno. Ako se slično osećate povodom nedostatka seksa kao kad vas isprska auto koji je prošao posred bare, ili kada neko viče na vas u saobraćaju, kada saobraćaj stoji… onda to može biti znak da imate seksualnu frustraciju. A ovo su još neki simptomi koji se vezuju za ovu vrstu frustracije:

– Ne osećate više toliku povezanost sa partnerom.

– Ne možete da dostignete orgazam.

– Imate misli o seksu u najnezgodnijim mogućim trenucima.

– Ne osećate zadovoljstvo kada imate seks i previše razmišljate u toku samog čina.

– Ne možete da se fokusirate.

– Ljutite se na partnera zbog najmanjih sitnica.

– Previše inicirate seks, ili ga ne inicirate uopšte, jer znate da vam neće prijati.

– Vaš partner nema volju da nauči kako da vas zadovolji.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Wedding~Elopement photographer (@janasnuderl)

Ako osećate seksualnu frustraciju, to je znak da treba da popričate sa partnerom. Tada je veoma bitno da učinite da se on ne oseća krivim zbog vaše frustracije, jer nije kriv ako ima niži libido od vas. Napomenite da vam je potrebno više intime u vašem odnosu.

To ne mora biti samo seks, već i više dodira, zagrljaja, poljubaca, korišćenje igračkica i istraživanje tela jedno drugog. Takođe, redovno treniranje može pomoći da se frustracija smanji, jer vežbanjem lučimo endorfin i osećamo se srećnije.

Bitno je da ta seksualna energija na određeni način izađe, da ne ostane zarobljena u vama, jer na taj način i nastaju frustracije. Takođe, preporučujemo vam i da se odlučite da krenete sa psihoterapijom, naročito ako frustracija ne prolazi i postaje sve izraženija.

Preuzeto sa: wannabemagazine.com

Nažalost, tokom sukoba mnogo je teže pronaći uverljive argumente i razuman izlaz iz situacije, nego prosto dati besu oduška i vikati (ili čak nešto gore). A kad su na poslu problemi i stres, očevi često ventil pronalaze upravo u porodici.

Ipak, očeva, isto kao i majčina vika i preterana strogost ne izaziva poštovanje – samo strah. Tako roditelji dobijaju bitku, gubeći rat, i to na više frontova odjednom: posledice će uticati na formiranje detetove ličnosti, uticaće na njegovo zdravlje, razvoj odnosa roditelj-dete.

Dete sve shvata bukvalno: ako ga otac vređa i svakodnevno viče – to znači da ga ne voli. A ako te ne voli onaj koga najviše voliš, kakvi će tek drugi biti prema tebi. Rezultat je prilično predvidljiv: pojavljuju se razdražljivost, anksioznost, fobije, loše navike, poteškoće u interakciji sa drugim odraslim osobama i vršnjacima.

Kada dete raste u ovakvim uslovima, može se razvijati u jednom od dva smera:

• Pojačaće se loše ponašanje i kršenje pravila – dete zna da će u svakom slučaju neko vikati na njega, pa onda barem neka bude da je to i zaslužio;
• Želja da udovolji – dete će pokušati da uradi sve što roditelji očekuju od njega, čak i po cenu prevare i laskavosti.

Deca koja se približavaju pubertetu mogu pokazati agresiju, probleme sa zakonom i još mnogo toga.

Dugoročno, hronični stres može pokrenuti psihosomatske bolesti.

Agresija kao primer

Porodična mikroklima vrlo zavisi od načina komunikacije. Detetu je teško da izgradi topao odnos poverenja sa roditeljima koji često podižu glas – jednostavno se emocionalno zatvara.

Kao rezultat toga, dolazi do opšteg pogoršanja odnosa, što je posebno štetno za predškolsku decu. Odrasli često ne shvataju razloge udaljenosti deteta i još više se nerviraju. Začarani krug.

Dečji odnos prema društvu zavisi od porodičnih odnosa

Vikanje kao porodični stil komunikacije dovodi do formiranja navike. Dete ga prenosi u društveni život: jednog dana vikaće i na svoju decu.

Druga posledica je nedostatak nezavisnosti i infantilnost. Deci biva teško da formiraju osećaj odgovornosti, pa će pokušavati to da prebaci na druge.

Kompleks žrtve je jedna od najtežih posledica. Dete se oseća nepotrebno, postaje osetljivo, pati zbog sitnica, zahteva aktivnu pažnju i sažaljenje od strane onih koji ga okružuju.

Kako se nositi sa tim?

Da biste izgradili novi i drugačiji odnos, važno je razumeti uzroke “padova”. Pre svega, takvo ponašanje je gubitak kontrole nad sobom i svojim emocionalnim stanjem. Negativni osećaji izbijaju na površinu, a dete je još nedovoljno zrelo da bi odvratilo napad ili sprečilo takve ispade.

Samokontrola kao veština ne razvija se lako. A ono što treba da znate jeste da, ako želite da vaspitate decu, najpre treba da vaspitate sebe. Jer će deca ionako ličiti na vas (Duško Radović):

• Eliminacija iritanata. Ako su stres i opšta iritacija uzrok vašeg sloma, bolje je pokušati isključiti „okidače“ ljutnje. To naravno nije uvek moguće, ali u izvesnoj meri svakako jeste.
• Vremensko planiranje. Jasna dnevna rutina pomoći će da izbegnete žurbu i neće vam zbog toga kašnjenja ili nedostatka vremena “pasti roletna”.
• Vizualizacija posledica. Ako osećate da ćete se slomiti, zamislite koliko štete činite svom detetu: kako se uplaši, plače, muca. Takva slika vas brzo otrezni i neće dozvoliti da emocije izbijaju na način koji šteti detetu i vašem odnosu.
• Vizualizacija “gledalaca”. Zamislite da ste okruženi ljudima ili da vam dolaze gosti. Čim želja da vrisnete postane jaka, pomislite da će vas drugi čuti.
• Razvoj simbola. Dogovorite se sa detetom o ključnoj reči ili frazi koju će izgovoriti čim oseti da gubite sposobnost da se kontrolišete. Na primer: “Volim te, ne ljuti se.” To će vam omogućiti da se zaustavite na vreme.
• Verbalizacija osećanja. Ne stidite se svojih negativnih osećanja i otvoreno kažite: “Ja sam veoma ljut” , “Ja sam ljut zbog tvog ponašanja”. Ovakve fraze su konstruktivnije od vrištanja.

Ako nijedna od gore navedenih metoda ne pomaže obuzdavanju agresije, najbolje je konsultovati psihoterapeuta.

U slučaju da ispad besa nije bilo moguće obuzdati, važno je izviniti se: iskrena izvinjenja neće nikad narušiti roditeljski autoritet, već će ublažiti posledice sukoba, a takođe pomoći u izgradnji otvorene komunikacije sa detetom.

Preuzeto sa: zelenaucionica.com

Zar baš svake srijede mora da zvoni? Snuzuješ, kao da će tih pet minuta nešto promjeniti. Pokrivaš se jorganom po glavi.

O, ne još jedan radni dan.

Šta da obučem? Zaista nemam šta da obučem.

Ukakila se. Pa kad prije?

Da li je jako hladno napolju? Nemoguće da opet pada kiša. Pa kako čovjek da bude raspoložen kad kiša pada non stop? Da li da obučem huulahopke? Je li vrijeme za čizme? O ne, opet sam okrenula na suviše vruću vodu.

Kupatilo je potpuno mokro. Da li ću ikad prestati da pravim poplavu u kupatilu? Nemam vremena da doručkujem. A da sam ustala na vrijeme, možda bih i stigla.

Gdje su joj cipelice? Koja jakna ide uopšte na ovo vrijeme?

Ne mogu da se šminkam. Ali ako se ne našminkam, biću neraspoložena.

Ok, samo malo. Puder. Maskara. Rumenilo. Karmin. Kad je bal, nek je maskenbal.

Možda da obujem štikle. Biće dug dan. Mogu i ravne lakovane.

Hladno je. Opet nije spavala. Ovaj život je jedna dugačka neispunjena želja za naspavanošću. Gužva u saobraćaju.

Pa da li je stvarno poprskao ženu? Kreten! Idiot.

Taksista se mogao bar istuširati. Užasno me nerviraju ljudi koji ne brinu o ličnoj higijeni.

Nerviraju me i ljudi koji trube u osam ujutru. Pa sigurno ne pijemo kafu na semaforu.

Nerviraju me i ove žene koje u 8 ujutru izgledaju savršeno kao da su sad iz salona ljepote izašle. Ma ne nerviraju me, samo sam ljubomorna.

Joj kad dan počne ovako nervozno, kako li će završiti.

Gdje mi nestaje to vrijeme? Da li da danas pijem kafu s njima dvema ili samo s njim?

Zašto pada kiša i ne možemo na igralište?

Pa kako čovjek da se ne nervira pored svih tih nedoumica?

Nervira me neorganizovanost.

Zašto taksisti nemaju sitno?

Pogledaj koliki red u prodavnici, a samo želim da rasitnim novac.

Nemoguće.

Cupkanje nogom kao fizička aktivnost.

Pustite me, molim vas.

Usiljeni osmijeh br. 24.

Dobro jutro. Kako kome. Kako ste? Evo, ni ja. Super. Hvala mnogo. Izvolite. U redu je.

Nije mi jasno kako od 3 stvari uvijek zaboravim jednu.

Lift, je li 8 ujutru pravo vrijeme za selfi?

Napraviću ga pa okačiti popodne, kao nisam toliko luda da se fotkam zorom.

Par filtera, i biće to ok.

Kafa. Da li s mlijekom ili obična.

Negdje sam čitala da nije zdravo miješati kafu i mlijeko.

Možda ipak čaj. Odakle da krenem?

Lista obaveza na papiru i spisak neobaveznosti u mojoj glavi.

Ipak da prvo provjerim malo društvene mreže.

Vijesti jutros su isto nervozne.

Neko ima silikone.

Neko ide na sud.

Neko je uhapšen.

Da li se išta lijepo dešava.

Skrol dole.

Skrol dole.

Poruka na Viberu.

Opet nešto što zaslužuje samo Seen.

A onda u tom prelaženju prsta po ekranu naiđem na njeno ime, Sofijino.

I sve moje nervoze, brige i strahovi postanu tako mali, jer eno moje Sofije igra se i uskoro će opet na spavanje.

A jedna Sofija čeka da m:tel kratki broj zazvoni dovoljno puta. Da bi ona dobila priliku za normalno djetinjstvo.

Nazovite.

Dok čekate u redu, dok vam trube na semaforu kao da vi možete crveno pretvoriti u zeleno.

Dok idete na posao.

Nazovite umjesto kafe.

Nazovite umjesto još jedne igračke s kojom će se vaše dijete igrati ukupno 3 puta i opet odlučiti da uzme tuđu na igralištu.

Nazovite kad vidite svoje dijete zdravo i veselo.

Nazovite kad se sjetite koliko ste srećni i koliko sve imate, jer ste zdravi.

Nazovite – jer mi smo joj jedina šansa da sutra, kad odraste, i ona bude ta koja ima priliku da nekom pomogne.

Nazovite.

Srcem za Sofiju.