Neke žene u Sudanu odlučuju da se podvrgnu ženskom genitalnom sakaćenju (FGM) mesec dana pre venčanja kako bi se pretvarale da su device.

To rade uprkos tome što je većina njih već obrezana kad su bile devojčice – što se obično dešava između četvrte i desete godine.

„Noć ulaska“: Žene koje tvrde da im je prva bračna noć uništila brak

„Šta dokazuje čaršav posle prve bračne noći“: Kako prastari običaji i dalje progone žene

Pet stvari koje treba da zna svaka žena

Aseksualnost: „Seks je stvarno besmislen i nije produktivan“

U zemlji sa većinskim muslimanskim stanovništvom to može da podrazumeva odstranjivanje klitorisa i usmina, a često uključuje zašivanje kako bi se smanjio vaginalni otvor – postupak poznat kao infibulacija.

Ti šavovi se kidaju kad žena krene da upražnjava seks.

Ako se buduća nevesta odluči za još FGM-a, operacija, koju obično izvode babice, može da podrazumeva odsecanje još nekih delova usmina i ponovno zašivanje vagine.

„Nisam mogla da hodam danima”

„Bilo je toliko bolno da sam morala danima da ostanem kod prijateljice dok se nisam oporavila, zato što nisam želela da moja majka sazna”, rekla je Maha.

To nije njeno pravo ime, jer želi da zaštiti identitet.

„Mokrenje je predstavljalo veliki problem i nisam mogla lepo da hodam prvih nekoliko dana.”

Maha se podvrgnula operaciji dva meseca pre venčanja sa muškarcem „malko starijim” od nje.

„Nikad mi ne bi verovao kad bi saznao da sam imala seks pre našeg braka”, rekla je ona.

„Zabranio bi mi da izlazim ili čak da koristim telefon.”

Ova diplomirana studentkinja u dvadesetim godinama potiče iz države u severnom Sudanu u kom je zabranjen FGM.

Tipovi FGM-a:

• Tip prvi: Klitoridektomija – delimično ili potpuno odstranjivanje klitorisa
• Tip drugi: Izrezivanje – uklanjanje klitorisa i unutrašnjih usmina, sa ili bez spoljnih usmina.
• Tip treći: Infibulacija – odsecanje, odstranjivanje dela ili čitavih spoljnih genitalija i ušivanje ili sužavanje vaginalnog otvora
• Tip četvrti: Bilo koja druga vrsta namernog oštećivanja ženskih genitalija (spaljivanje, struganje, bušenje)

Ali ova se praksa i dalje naširoko primenjuje – 87 odsto sudanskih žena starosti između 14 i 49 godina uradilo je neki oblik FGM-a, prema podacima Ujedinjenih nacija.

I iako Maha radi u glavnom gradu Kartumu – koji zakonom nije zabranio obrezivanje – ona je odlučila da otputuje kući kako bi operaciju uradila tajno u domu babice.

Ona poznaje babicu, koja je pristala da izvede operaciju za naknadu od malo manje od 5.000 sudanskih funti (oko 110 dolara), što je cena koja se obično naplaćuje za taj zahvat.

„Sečem jer mi treba novac”

U mnogim kulturama u kojima je nevinost pre braka veoma važna, žene se odlučuju da urade operaciju rekonstrukcije himena, tankog sloja koji delimično prekriva vaginalni otvor, kako bi sakrile bilo kakav znak nekadašnjih seksualnih aktivnosti.

Ali „himenoplastiju”, kako se ova operacija naziva, mora da izvede hirurg i ona nije naširoko dostupna u Sudanu – a rečeno mi je da je nudi samo jedna klinika i to izričito udatim ženama.

I zato je ušivanje kako bi se suzio vaginalni otvor najbolja opcija. Neke babice vole i da odseku malo više usmina ili drugih vaginalnih nabora kako bi malo „napravile reda” tokom operacije.

Ginekološkinja doktorka Sosan Sed, koja zagovara iskorenjivanje FGM-a iz Sudana, kaže: „Svaka promena na ženskim genitalijama smatra se FGM-om, bilo da se radi o ušivanju ili bušenju.”

Međutim, nijedan zahvat ne može da se izvede u bolnicama, čak ni u Kartumu, jer ih Sudanski medicinske savet ne dozvoljava.

Svaka babica uhvaćena na delu dobila bi otkaz, a oprema bi joj bila oduzeta.

A opet, u tri bolnice koje sam posetila, babice su mi rado ponudile da izvedu razne zahvate.

Jedna je čak otvoreno pričala o tome pred drugim sestrama i pokazala mi sobe u kojima to može da se obavi.

„Da li želite da vam odsečem deo klitorisa? Ako ne želite da ga diram, neću. Ali načiniću vas savršenom, odseći ću deo spoljnih usmina i zašiti ih”, rekla je ona.

Druga babica rekla je da ne voli to da radi, ali ponekad mora jer joj treba novac.

„Uradila sam infibulaciju pre neki dan na osamnaestogodišnjoj devojci, koju je silovao njen rođak. Njena majka došla je kod mene u suzama, pa sam odlučila da im pomognem”, rekla je ona.

„Zarekla sam se Inicijativi Salima da nikad više neću seći žene ili devojke, ali radim to s vremena na vreme zato što odgajam unuke, čija je majka umrla, pa moram da platim njihovu školarinu.”

Program Salima je projekat Ujedinjenih nacija pokrenut 2008. godine kako bi se prekinulo sa praksom FGM-a u Sudanu.

Nova era?

Ali mora još mnogo toga da se uradi da bi se izmenili stavovi, naročito u jednom toliko konzervativnom društvu.

„Voleo bih da mi buduća žena bude devica”, rekao mi je jedan samac iz Kartuma, dodavši da bi je inače sumnjičio da ga vara.

To je veoma rasprostranjen stav širom Sudana, gde muškarci od žena očekuju da budu „ušivene”.

A opet aktivisti borbe protiv FGM-a nadaju se da će se stvari promeniti, budući da je prošlog meseca zemlja povukla strogi zakon o javnom redu koji kontroliše kako se žene ponašaju i oblače u javnosti, uključujući zabranu da nose pantalone.

Zakon je usvojen tokom skoro tridesetogodišnje vladavine Omara Al-Bašira, koji je početkom godine svrgnut s položaja predsednika državnim udarom, posle masovnih uličnih protesta.

Prema zakonu o javnom redu, vlasti su imale široka ovlašćenja da kontrolišu šta žene nose, sa kim pričaju i sa kim se viđaju, kao i gde rade – a navodnu prestupnicu moglo je da čeka bičevanje ili, u retkim slučajevima, kamenovanje, pa čak i pogubljenje.

Nahid Tubija, osnivačica Inicijative An Lan – grupe koja se zalaže za iskorenjivanje FGM-a iz Sudana – kaže da su mlade žene danas „mnogo naprednije” u odnosu na generacije njihovih roditelja.

„One su u konfliktu sa samima sobom – osećaju da imaju pravo da upražnjavaju seks, ali moraju i da prave kompromise tako što će se ponovo ušiti ili čak nositi hidžab.”

BBC

„Jesam li devica?”, pitala je nepoznata osoba sa drugog kraja interneta, onako usputno, u inboksu Saras Saras.

Saras nije bila sigurna kako da odgovori.

U ono vreme, Saras je bila administratorka Fejsbuk stranice Love Matters na arapskom, koja na društvenim mrežama deli savete za veze i iz seksualnog obrazovanja.

„Rekla je da je bila u vezi i da se sada sprema da se veri, i želela je da bude sigurna da je još devica”, objašnjava Saras.

Ona potom zastaje i pravi grimasu.

„Mrzim tu reč: maftuha – pitala je da li je to, pitala je da li je ‘otvorena’.”

Ono što je neznanka zapravo želela da zna bilo je da li Saras može da vidi njen himen – i da joj potvrdi da je „netaknut” – zbog pritiska u njenoj zajednici da bude devica na dan venčanja, i da njen muž to vidi, naočigled, u formi krvi.

Ovo verovanje da himen pruža fizički „dokaz” seksualnog istorijata premisa je koja stoji iza testiranja devičanstva, prakse koju je osudila Svetska zdravstvena organizacija 2018. godine kao narušavanje ljudskih prava.

Takvi testovi mogu da poprime razne oblike; od fizičkih pregleda merenja himena ili vaginalne elastičnosti do rituala prve bračne noći kada se očekuje da se pojavi krvavi čaršav i on čak da se pokaže porodicama mlade i mladoženje.

Uprkos tome što to nema naučnih osnova – i uprkos tome što je devičanstvo samo po sebi društveni konstrukt bez biološke realnosti – milioni širom sveta nastavljaju da veruju da je seksualni istorijat žene nekako upisan u njenu anatomiju i da sve cisrodne žene krvare prilikom prvog seksa.

Nijedno od toga, naravno, nije istina – a opet takva verovanja mogu da se pronađu u jezicima, verama i zajednicama širom planete.

U mojoj knjizi Kad je izgubiš, pokušala sam da iscrtam neku vrstu kartografije ovog ljudskog mita – zapisujući pitanja koja ljudi poput Saras postavljaju o njemu, gde se ovakva verovanja gaje i ko to radi, kao i da li iza njegove uporne moći stoji oskudica naučnih istraživanja.

Pronašla sam obilje naučnih istraživanja koji ruše ovaj mit.

Ali otkrila sam i svet u kom lekari pothranjuju ovu ideju, mnoga zakonodavna tela ga podržavaju i gde je često prisutno potpuno nipodaštavanje tačnih informacija o himenu u seksualnom obrazovanju širom planete.

Himeni mogu značajno da variraju

Himen je malo, membransko tkivo koje može da se pronađe blizu vaginalnog otvora.

Zaista je prilično neverovatno da se jednom tako malom parčetu naizgled beskorisnog tkiva pripisuje toliko mnogo činjenično pogrešne namene.

U naučnoj zajednici još se vodi rasprava o tome zašto himen uopšte postoji.

Je li to ostatak iz vremena kad su naši praistorijski sisarski oblici ispuzali iz vode na kopno?

Da li je on tu da pomogne da se fekalne bakterije ne uvuku u vaginu kod novorođenčeta?

Niko zaista ne zna.

Čini se da tkivo ima više namene kod nekih drugih vrsta – himen zamorčića se rastvori kad su u teranju i ponovo izraste kad završe, na primer.

Ali naš ne izvodi tako raskošne trikove.

Mnogi ljudi pogrešno veruju da himen potpuno zatvara vaginu, ne shvatajući da bi to značilo da žena ne može da menstruira (mali broj žena zapravo ima ovo stanje i može da se podvrgne himenektomiji kako bi joj se otvorio kanal).

Umesto toga, većina himena ima prstenast ili oblik polumeseca i može da poprimi brojne oblike različite tankoće i debljine.

Samo malom broju nas objašnjeno je da on može da se menja kako starimo, da neki od nas nisu rođeni s njim ili da može potpuno da nestane sam od sebe kad dostignemo seksualnu zrelost.

Ili da širok dijapazon aktivnosti može da ga razvuče ili pokida, od vežbi do menstruacije i, jeste penetrativnog seksa.

Ali to ne znači da ima bilo kakvih osnova u ideji da možete da procenite nečiju seksualnu aktivnost običnim pregledom himena.

Mala studija sprovedena na 36 trudnica tinejdžerskog uzrasta objavljena 2004. godine, na primer, pokazala je da je medicinsko osoblje moglo da pronađe „definitivne dokaze o penetraciji” u svega dva slučaja.

Jedna druga studija iz 2004. godine pokazala je da 52 odsto intervjuisanih seksualno aktivnih devojaka nije imalo „nikakve prepoznatljive promene na tkivu himena”.

Binarna ideja da smo ili seksualno aktivne i nemamo vidljiv himen ili da nismo seksualno aktivne i imamo ga, naprosto nije tačna.

„Krv na čaršavu”

Krv na čaršavu, tip testa devičanstva koji se koristi širom sveta, takođe je zasnovan na neistinama.

Neki himeni mogu da krvare kad se prvi put rastegnu ako je čin nagao ili ako niste opušteni, ali bilo kakvo krvarenje verovatnije će poteći od poderotina vaginalnog zida zbog grubog seksa ili nedostatka lubrikacije.

Krvarenje od prvog seksa može ali ne mora da se desi, baš kao što krvarenje od bilo kog seksa može ili ne mora da se desi.

Razlozi za krvarenje tokom seksa uključuju anksioznost, nedovoljnu uzbuđenost ili nažuljanost zbog infekcije.

Kad je jedna akušerka anketirala 41 koleginicu, pitavši ih da li su krvarile kad su prvi put imale seks, 63 odsto njih reklo je da nije.

U mnogim kulturama, krv na posteljini je znak gubitka nevinosti – ali jedno istraživanje je pokazalo da se to ne dešava kod šest od 10 ženaAutor fotografije,Prashanti Aswani

Potpis ispod fotografije,U mnogim kulturama, krv na posteljini je znak gubitka nevinosti – ali jedno istraživanje je pokazalo da se to ne dešava kod šest od 10 žena

Ali u zemljama koje nastavljaju visoko da cene devičanstvo i kontrolišu žensku seksualnost, vrlo je malo prostora za ovu biološku nijansu.

Studija iz 2011. godine sa Univerziteta Dicle u Turskoj pokazala je da 72,1 odsto studentkinja i 74,2 odsto studenata veruje da himen simboliše devičanstvo; 30,1 odsto muškaraca smatralo je da „krvavi čaršav” treba da se pokaže porodici na dan venčanja.

Ovo može da ima ozbiljne posledice po sposobnost žena da pristupe pozitivnom seksualnom zdravlju, da ih spreči da istraže vlastiti seksualni identitet i da izazove anksioznost u vezi sa seksom.

Socijalna studija u Gizi, u Egiptu, pokazala je da je većina intervjuisanih žena iskusila anksioznost pre prve bračne noći, kao i bol i paniku tokom i posle nje, zbog ideja koje prate devičanstvo i himen.

U libanskoj anketi na univerzitetskim studentima sprovedenoj 2013. godine, skoro 43 odsto intervjuisanih žena reklo je da ne želi seks pre braka iz straha da neće krvariti prve bračne noći.

Još jedna studija iz Libana, ova iz 2017. godine, pokazala je da od 416 intervjuisanih žena, oko 40 odsto njih prijavilo da je imalo analni ili oralni seks da bi sačuvale himen za brak.

U mom istraživanju, pronašla sam nebrojeno mnogo onlajn objava žena uplašenih da je masturbiranje dovelo do gubitka njihovog himena ili su bile toliko preplašene da se dodiruju da to nikad nisu ni činile.

Medicinske neistine

Mit o himenu ne utiče samo na seksualno blagostanje žena i njihovu ravnopravnost – već može da utiče i na njihov pristup pravdi.

Pakistan je tek nedavno zabranio testove devičanstva za žrtve silovanja u sudskim slučajevima; nekoliko zemalja, naročito u Aziji, na Bliskom istoku i u severnoj i južnoj Africi, još ih sprovode.

A mnogi lekari širom sveta nude izuzetno unosne zahvate rekonstrukcije himena ženama koje su imale predbračni seks i plaše se posledica ako to bude otkriveno.

Dok sam pisala knjigu – godinu dana pre nego što su političari odlučili da ovaj zahvat zabrane u Velikoj Britaniji, u januaru 2022. godine – poslala sam mejl jednom londonskom hirurgu povodom testova devičanstva.

Njegov asistent mi je rekao da mogu da dobijem medicinsku potvrdu da mi je himen netaknut posle pregleda koji košta 390 dolara, ako ga imam.

Ako ga nemam, čeka me zahvat rekonstrukcije himena koji iznosi 7.000 dolara – nakon čega bih dobila istu medicinsku potvrdu.

I dok zakon koji će zabraniti rekonstrukciju himena prolazi kroz proceduru u parlamentu u Velikoj Britaniji, očigledno je da se neki hirurzi trude da je iskoriste do samog kraja, i dalje nudeći ove usluge na britanskom tlu.

Jedan londonski hirurg nastavlja da tvrdi na internetu da rekonstrukcija himena može da bude od „koristi za žene koje su iskusile vaginalne povrede tokom seksualnog odnosa ili napornih fizičkih aktivnosti”.

(Naravno, ako himen nema nikakvu biološku svrhu, kakva je korist od invazivnog zahvata u toj oblasti?)

Neistine se šire i na internet stranicama raznih klinika širom planete.

„Himenoplastija vrši se da bi se pacijentkinji vratila njena nevinost”, tvrdi jedan libanski hirurg.

„Himenoplastija je vraćanje himena u njegovo prvobitno ‘devičansko’ stanje”, tvrdi jedan u Njujorku.

Kako iskoreniti mit o himenu?

Za početak, mogla bi da se ukaže na neka od ovih istraživanja, kao i da se promeni pravna praksa koje podržava testove devičanstva i spreče zdravstveni radnici da dovode ljude u zabludu.

Problem je što mnoge od ovih ideja ne samo da se šire generacijama, već ih potpiruju ideje koje nužno ne podržavaju naučne poruke.

Ako verujete u kulturološku ideju o nevinosti i podržavate rodnu neravnopravnost koja stoji iza nje, možda će morati da se desi seizmička promena u društvu da biste razmišljali drugačije.

Neki misle da je jedan od načina da se mit okonča jednom za svagda da se himenu potpuno promeni ime.

Upotreba alternativnog naziva kao što je „vaginalna korona” išla je ruku pod ruku sa promenom pogrešnih percepcijaAutor fotografije,Prashanti Aswani

Potpis ispod fotografije,Upotreba alternativnog naziva kao što je „vaginalna korona” išla je ruku pod ruku sa promenom pogrešnih percepcija

Imajući u vidu da na mnogim jezicima on bukvalno znači „membrana devičanstva” – među kojima arapski i češki – to zvuči kao dobra ideja.

I zaista, istraživanje je pokazalo da bi preimenovanje himena možda pomoglo u menjanju njegove percepcije.

Švedsko udruženje za seksualno obrazovanje je 2009. godine odlučilo da promeni reč za „membranu devičanstva” – modomšina, u „vaginalna korona” – slidkrans.

Reč je počela da se koristi svuda: na lecima službi za seksualno zdravlje, u dnevnim listovima, u švedskom zvaničnom telu za planiranje jezika i u svim budućim komunikacijama udruženja.

Skoro 10 godina kasnije, istraživačica Karin Miles otkrila je da 86 odsto anketiranih zdravstvenih profesionalaca koristi reč „vaginalna korona” na klinikama i na predavanjima.

I iako je samo 22 odsto mladih čulo za nju, manje njih je pokazalo znake da doživljava himen na tradicionalno patrijarhalni način.

Mnogi koji nisu nužno koristili novu reč i dalje su ponavljali seksualno-pozitivnu frazeologiju iz letaka udruženja.

Od malog broja njih koji jesu znali za novu reč, većina je opisala modomšinu kao „mit”.

Drugi su naprosto izjavljivali da ona „ne postoji”.

A mnogi su isticali da je ideja stara ili nešto u šta su verovali ranije, u detinjstvu ili pre nego što im je neko otkrio da je to laž.

Promena u jeziku ne dešava se preko noći, ali to jeste nekakav početak.

Ima mnogo seksualnih edukatora na engleskom govornom području koji takođe veruju da bi trebalo da i mi uvedemo vaginalnu koronu.

Naša vlastita reč potiče od starogrčkog boga Himena – koji je, indikativno, bio bog braka – a mitovi oko membrane bespovratno su ukaljali našu vlastitu reč za nju.

Šveđani nisu bili uspešni samo u promeni reči; oni su i objasnili zašto su je promenili, i mladim ljudima i zdravstvenim radnicima.

I dok se vlade širom sveta sve više interesuju za zabranjivanje prakse kao što je testiranje devičanstva i rekonstrukcije himena, ne bi bilo loše da malo razmisle o tome kako da razlozi koji stoje iza njihovih zabrana stignu u učionice i studentske amfiteatre.

BBC

Ljudi se vesele, piju, igraju, pričaju i jedu. Sve je upriličeno na poljani izvan grada. U pitanju je “Romska pijaca nevesta“.

Mlade tinejdžerke sa teškom šminkom, komplikovanom frizurom i novima haljinama igraju i upoznaju se sa momcima. Majke ih prate, ponosne na činjenicu da su njihove ćerke stasale dovoljno da ispoštuju tradiciju svog naroda.

Kalidži vode komplikovane pregovore, cenjkaju se oko neveste koju će kupiti, a potom dovesti kući.

Ljubav je samo sporedna stvar. Ono što je važno je miraz. Devojke od 15 godina znaju, da kada se udaju tu prestaje njihov život za koji su do sada znale i počinje onaj u kojem su supruge, a potom majke.

Ova polunomadska populacija Roma poznata je po svom drevnom zanatu pravljenju i popravljanju lonaca, tiganja i kotlova. Obično žive u zabačenim selima, daleko jedni od drugih. Devojkama i ženama nije dozvoljeno da se sastaju ili zabavljaju ni sa jednim muškim članom.

Najvažnije je da devojka bude nevina, kako bi porodica mogla da je proda za veliku sumu novca. Inače, ako je poznato da devojka nije nevina ona se daje po najnižoj mogućoj ceni.

Ovo je jedina prilika gde devojke smeju da komuniciraju sa muškarcima izvan njihove porodice.

Upoznavanje drugim danima ili van ove manifestacije nije dozvoljena. Tinejdžerke su uvek u pratnji članova porodice koji ih pažljivo čuvaju. Takođe, brak van njihove zajednice je tabu.

Preuzeto sa: zena.blic.rs

Svako ima pravo na svoj izbor partnera i intimu, tako se barem čini na prvu. Nije bitno koliko i s kim, već samo da ga ima.

A šta ako se desi da imaš preko 30 godina, polako se iza ugla prikrada i 40. rođendan, a još uvijek nisi imala ili imao ono što se očekuje da jesi?

Sramota te je izgovoriti na glas, kada se pogledaš u ogledalo, kamo li nekome drugome da kažeš, da se povjeriš… Da se još uvijek nije desilo ono što se smatra „normalnim“… Nije se desio konkretan odnos…Nije bilo ozbiljne veze…U kom smislu ozbiljne?

Nije bilo seksa….Nevina sam, izgovorih postiđeno i istrčah iz auta pokrivenog lica, kao da sam uradila nešto sramotno i da nosim grimizno slovo „N“ preko cijelog lica.        

Prvi čin. Niko nikada ne bi to na prvu pomislio. Ipak si lijepa, zgodna i privlačna. I stalno se neki momci vrte oko tebe, reče mi drugarica kojoj sam se povjerila, u nekoj već po ko zna kojem razgovoru o odnosu muškaraca i žena. Šta bi to trebalo da znači, ne razumijem, upitah zbunjeno. Pa znaš, nisi povučena, voliš da se šališ i momci ti prilaze.

Nije mi jasno kako, kako je moguće to što mi govoriš, i dalje traži da joj dam racionalno objašnjenje za moje stanje. Stanje…

Imam 36 godina, samostalna sam i obrazovana, lijepa sam i zgodna (barem mi tako kažu). Naravno, ne onaj holivudski profil ljepote, ali dovoljno da ipak privučem nekog muškarca.

Bilo je pokušaja, veza u nastajanju i veza. I svaki put uvijek onaj prelomni trenutak, kada treba da objasniš muškarcu sa kojim započinješ vezu da ipak želiš da se bolje upoznate, da ti treba vremena da se razviju osjećanja, da jednostavno osjetiš neku povezanosti mimo privlačnosti i da se neke stvari nisu još desile, ali da ne znači da to ne želiš.

Prvo izraz šoka, pa onda zbunjenosti i na kraju pitanje. Kako je moguće da to nisi nikad željela? Jesam željela.

I ja maštam o seksu, osjetim uzbuđenje i imam potrebe, ali mi treba i emotivna povezanost. Ti precjenjuješ seks, pridaješ mu preveliku pažnju i od toga praviš bauk, sigurno imaš neki psihološki problem, dobronamjerno bi mi rekla neka drugarica.

Drugi čin. Ne brini, nećemo o tome pričati dva mjeseca, je li to u redu, reče mi jedan zreo i stabilan muškarac. Prolazi prva sedmica, druga sedmica, malo vremena provodimo zajedno. Par sati u tom periodu, stalno se lomi i govori mi da bi trebalo da razmislimo da li želimo da budemo zajedno. Odlučila sam, želim da budem u vezi sa njim.

Nije prošlo ni mjesec dana i on mi govori da se jednostavno stvari sporo odvijaju, mislio je da će me premuntati. Prekida vezu uz objašnjenje kako ne zna šta želi, trebalo bi da nađem mlađeg muškarca, što bi rekli u američkim filmovima „nisi ti, problem sam ja“. Uz to, na moje pitanje da li se radi o tome da mu se ne sviđam dovoljno, odgovora da nije to u pitanju, da mu nije svejedeno.

Na krilima tih riječi, da postoje emocije i sa njegove strane, trudim se i zovem ga u šetnje, nadajući se da će vrijeme učiniti svoje, ja da osjetim dovoljno jaku prisnost prema njemu, a on da smogne snage, uz malo strpljenja i dovoljno želje, da ipak pruži priliku nama, našem odnosu.

Prolazi vrijeme, mjesec po mjesec, uz povremeno istraživanje prisnosti i nadu s moje strane da je samo potrebno malo vremena da sazrije s obje strane, da će i on prelomiti u sebi da želi da bude sa mnom. I sve se završava jednom porukom, da više ubuduće neće biti ni šetnje, te da on nije želio više, čisto je bio drugarski odnos, a sad ima nekog drugog u svom životu.

Epilog. U isto vrijeme, s druge strane grada, živi jedan mladić u svojim tridesetim. Povučen po prirodi, uz to neiskvaren i brutalno iskren, prema sebi i drugima. Uspješan je u svom poslu, dobar je prijatelj, živi sam po svome i ne osjeća teret toga što nema nikog u svom životu.

Naravno, okrene se za lijepom ženom kad ju vidi, ima drugarice sa kojima se šeta i popije kafu, ali još uvijek se nije desila ozbiljna veza. Kako je muškarac, od njega se očekuje da priđe djevojci, ali kad god i započne neka priča o nekoj intimnosti, povuče se u sebe.

Privlače ga žene, ali nikako da se poklopi da se i njemu svidi djevojka kojoj se on sviđa. Pokuša takav odnos u kojem nema uzajamne privlačnosti, ali nakon nekog vremena nema želju da se viđa sa tom djevojkom jer jednostavno to nije ono šta ga ispunjava, čini srećnim. Jednostavno.

U popodnevnoj šetnji, jednog suncem okupanim jesenjeg dana, prolazim pored tog mladića, ne znajući da u tom problemu nije sam, nisam sama, nismo sami.

Ovo je priča sasvim obične djevojke i sasvim običnog mladića, iz tvog grada, tvog komšiluka. Odavno su prošli romantičnu fazu, da čekaju sa intimnim činom do braka ili da žive u ubjeđenju da će prva osoba sa kojom budu imali odnos upravo biti i osoba sa kojom će provesti život.

Nije u pitanju to da nisu nekom privlačni, da druga osoba nije njima privlačna ili da su aseksualni, samo nisu imali priliku da razviju takav odnos sa osobom sa kojom žele da se to desi. I kad se desi, ne znači da će to biti sa osobom sa kojom će biti u vezi još sedmicu, mjesec dana, godinu ili duže, niti da će biti potrebno da protekne neko društveno prihvatljivo vrijeme za sam taj čin.

Samo je potrebno da se poklope želja, prava osoba i trenutak. Ovo nije priča za one koji već imaju formirane predrasude u pogledu osoba koje su nevine u svojim tridesetima, niti za osobe za koje bi predstavljao problem da započnu vezu sa takvom osobom.

Oni žive sa svojim ubjeđenjem, ali to ne treba da kroji tvoj život, da živiš po tuđim pravilima i sebi stvaraš kompleks jer se ne uklapaš u neki ustaljeni kalup. Ovo pišem za tebe koja se sramiš jer nisi proživjela ono što drugi jesu, tebe koja možda imaš blokadu zbog pritiska koji sama sebi stvaraš, tebe koji si stidljiv i povučen i nemaš priliku da ostvariš neki dublji odnos sa ženom jer se očekuje da budeš alfa muškarac…

Bitno je da znaš, da nisi sama, nisi sam, nisam sama i nismo sami u svemu ovome.            

Član Egipatskog parlamenta Elhami Agina, zalaže se posljednjih mjeseci da žene prilikom predavanja aplikacije za upis na fakultet predaju i pismeni dokaz da su nevine. “Svaka žena treba da dokaže da je gospođica”, izjavljuje Agina. Zato uz potvrdu daje i svoju izjavu o tome kako je nevina i kako se izjašnjava kao gospođica.

Gospođica je riječ, sudeći prema Agini koja označava još uvijek nevinu ženu. Na taj način smatra da će spriječiti seks prije braka i očuvati dostojanstvo i čast žena širom Egipta. On navodi i kako se niko ne treba uznemiravati zbog ovakve odluke, jer ako ste uznemireni onda ste vjerovatno uplašeni da je vaše dijete “radilo nešto iza vaših leđa”.

Egipćani su odgovorili Agini na društvenim mrežama zezajući ga i prozivajući da je nužno bojkotovati takvog čovjeka, dok su drugi njegovo “sprovođenje discipline” poredili sa američkim kandidatom za predsjednika, Donaldom Trampom.

Agina je i od ranije poznat po svojim kontroverznim izjavama. U jeku izbjekličke krize izjavio je kako ti ljudi ne zaslužuju empatiju,  čime je indirektno rekao da zaslužuju smrt. Međutim, ovakvi ljudi su na odgovornim pozicijama, a opomene im služe samo kako bi dodatno ustrajali na svojim stavovima.

Ipak žene, ne možete izabrati i obrazovanje i seks.

Dobro, barem ne u Egiptu.

Mnogo prije hrišćanstva, mitologija je sadržavala sistem vrijednosti, a djevice su igrale ključnu ulogu u mnogim pričama. Patenos je na primjer bila grčka riječ za djevicu, koja se odnosila na božice Atenu i Artemidu. Atena je jedno od najpoznatijih imena grčke mitologije. Čak i u centralnoj grčkoj civilizaciji, Atena je bila ime od časti. Ona je predstavljala mudrost, hrabrost i pravdu i savjetovala kraljeve i vojnike za bitke. Nikada nije imala ljubavnika niti se udala.

Artemida, božica lova, štitila je mlade žene i pomagala ženama prilikom porođaja. U jednoj priči muškarac imena Akteon špiunirao je Artemidu dok se kupala, nakon čega ga je ona pretvorila u jelena. Pojeden je od svojih vlastitih pasa.

U kasnijem rimskom društvu, Vestal djevice bile su jedne od najvažnijih stanovnica carstva. Ove žene su bile svećenice koje su čuvale svetu vatru u hramu od Veste-božice ognjišta. Ova vatra je gorjela konstantno, kao simbol najvećeg značaja i sigurnosti rismkog carstva. Vestal djevicama bilo je dato mnogo više prava nego ostalim stanovnicama. One su mogle glasati, posjedovati zemlju i njima su se ljudi sa poštovanjem obraćali, a kriminalci tražili oproštenje svojih grijeha.

Međutim, slika krhke, nevine i uzvišene žene dolazi sa Biblijom. Ona daje najvažniji, najdosljedniji i najveći mit u Zapadnoj civilizaciji. Djevica Marija je začela po Duhu Svetom. Njena nevinost se danas podrazumijeva, a nastala je uslijed greške u prevodu, a ne istine, koja je karakteriše kao djevicu. Za one kojima treba podsjetnik, priča ide ovako. Anđeo Gabrijel došao je Mariji i rekao joj je da će ona začeti, a potom roditi sina Božijeg, poznatog kao Isus Hrist. Rodila ga je u jaslama, a ostatak je istorija.

Kada govorimo o ovoj priči u Novom Zavjetu, Isusov učenik Matej prevodi ovaj događaj iz Starog Zvjeta iz knjige Izaije. Hebrejska riječ za djevicu je almah. Ta se riječ pojavljuje u starom zavjetu, doslovno prevedena kao mlada žena i nema nikakvu povezanost sa njenom seksualnosti.

Izaija koristi riječi almah-djevica kako bi opisao ženu koja će postati Isusova majka, a to se odnosilo samo na njene godine i pol. To je veliki podatak, koji znači da je originalni zapis zapravo govorio samo o tome, ne uzimajući u obzir je li Marija bila seksualno aktivna prije ili nakon što je zatrudnila i rodila Isusa.

Meri Elizabet Spirs, glasnogovornica Američke Konferencije katoličkih biskupa rekla je kako se sada rade revizije kako bi reflektovali značenje riječi almah, sa ciljem da bude što vjerodostojnije hebrejskom značenju.

Ona je izajvila i kako unutar katoličke crkve i dalje postoji vjerovanje kako je Isusa rodila djevica, koja je čak i nakon udaje za Josipa živjela bez seksualnih odnosa. Ta doktrina stoji i vjerovatno će stajati do kraja. Kako uticaj religije raste, slike iz Marijinog života nailaze na razne pogrešne interpretacije. A ujedno su i velika inspiracija umjetnicima, koji često ilustruju dolazak Gabrijela Mariji.

Rani renesansni slikari, Đoto i Fra Anđeliko rekreirali su taj događaj u svojim slikama, kao što su i kasnije dosta poznatiji Da Vinči i Botičeli. Marija se pojavljuje u umjetninama sama i sa Isusom Hristom, a njeno rađanje Isusa postaje jedan od najfascinantnijih i najčešćih motiva slika u katedralama širom svijeta.

To je veoma uticalo na kreiranje slike o ženama i njihovoj seksualnosti i ponašanju. Marija je bila posvećena apsolutno Bogu, a ne svojim zemaljskim željama, zato se to očekivalo od žene u Zapadnoj kulturi, da se posveti maksimalno svom mužu.

Različite inkarnacije Marijine priče, zajedno sa zakonima koji su tada mijenjali političke odluke, stvaraju moć u rukama muškaraca i održavaju sliku žene koja je submisivna. Odjednom su žene ograničene na više načina: Očekuje se od njih da rađaju, održavaju domove, poslušno ispunjavaju zahtjeve muževa bez ikakvih pitanja.

Međutim, bilo je praktičnih, ne puritanksih briga koje su dovele društva do mjesta da uzvise djevice. U tom vremenu, nasljedna prava su diktirala da muževi moraju biti sigurni da žene koje su oženili nose njihove biološke sinove, kao svojinu i to je ujedno značilo podjelu bogatstva i uspjeha u direktnoj krvnoj liniji. Upravo zbog toga žene su ohrabrene da ostanu čiste dok se ne udaju, kako bi se kompletno predale suprugu i nastavile lozu nasljednika njegovih korijena.

Uprkos tome što su prošle decenije, a sa svojim tranformacijama u zakonima i normama koji su artikulisali ženski status u društvu, religiozne grupe su još uvijek opterećene ženskom nevinošću i zaštitom. Nei hrišćani, na primjer, učestvuju na balovima čednosti i čistoće, gdje ćerke plešu sa očevima i slave svoju nevinost. Sudeći prema svemu, ovi rituali i obećanja nemaju veliki uticaj na broj tinejdžerskih trudnoća. Istraživanja pokazuju da čak 30% djevojaka koje su odlučile da se pridržavaju apstinencijskog plana, odjednom ga prekrše i udaju se i zatrudne.

Autor istraživanja Entoni Pajk, govori o tome kako postoje tipovi rituala koji pomažu održavanju okoline gdje mlade žene nemaju pristup kontracepcijskim tabletama, a razvija se slika kako je žena vrijedna jedino ako je majka i supruga.

Pajk ističe kako ovo zapravo utiče na smanjenje seksualnog zdravlja žena i mladih djevojaka, koje misle da je apstinencija jedino rješenje. U drugim dijelovima svijeta, seksualna čistoća može biti pitanje života i smrti ženama. U nekim islamskim narodima, ako žena ima seksualne odnose ili zatrudni prije braka, čak i u slučaju silovanja, može biti žrtva ubijanja iz časti, koje čak nekad i porodica izvrši kako bi se spasila od besčasti.

Ujedinjene Nacije dale su svoj izvještaj kako ubijanje iz časti odnese 5000 života godišnje. Na Zapadu, uprkos nižim ulozima nevinost se veže uz mitove savremene kulture. Od nevine školarke Britni Spirs u pjesmi “Baby one more time“, do seksualno probuđene Madone u “Like a virgin“, kao naivne, mlade žene koja mijenja koncept gledanja nevinosti tradicionalnih predstavljanja Marije.

U iskušenju da se postigne nemoguć balans seksualne zrelosti i nevinosti, žene često više izgube nego što dobiju. U 2010. godini knjiga “Govor o seksualnim napadima: Društveni odgovor preživjelima” pokazuje da se dvije trećine žena koje govore o svojim napadima, često susreću sa reakcijama okoline koja ih krivi kao žrtve jer su prouzrokovale napad.

Međutim, nastoji se promijeniti svijest javnosti. U takozvanim SlutWalks, demonstraterke pozivaju na otvorenost i slave seksualnost, pozivajući na zaustavljanje srama od toga da je neko “kurva”. Žele takođe skrenuti pažnju kako žene nisu važnije ako su skromne, tihe i nevine.

Ove šetnje takođe se zalažu za žrtve seksualnih napada i protestuju protiv kulture silovanja, naročito na kampusima koledža. U 2016. godini kada je feminizam krilatica, kada se žena kandiduje za mjesto predsjednice Amerike, čini se da smo promijenili doživljaj žene od vremena Djevice Marije. Evolucija bi se međutim trebala primijeniti i na žensku seksualnost takođe. Nakon svega, seks ne treba da bude dominantna odrednica ženskog života, jer žene imaju mnogo važnije stvari o kojima mogu i trebaju misliti i razgovarati o njima.