Svi vjerujemo da nas ljepota i seksipil mogu odvesti daleko u životu. Ako smatramo da pripadamo u kategoriju ,,nelijepih” – često ćemo pomisliti kako je svijet nepravedan, a naše samopouzdanje će ići silaznim putem.

Ovih sedam strategija može vam pomoći da se suočite s negativnim osjećajima u vezi svog izgleda.

Osvijestite teret društvenih očekivanja

Postoji čitava mašinerija šminkera, frizera, filtera koji stoje iza slika u medijima kojima smo bombardovani svakodnevno.

Slike selebritija, modela, Instagram influensera češće pripadaju domenu fikcije, a ne realnosti.

Lako je upoređivati sebe s ovim slikama. Međutim, ne zaboravite, ljudi koje svakodnevno gledamo na našim ekranima izgledaju savršeno, uz pomoć filtera ili čitavog tima ljudi posvećenog samo njima.

Razmislite šta za vas znači pojam ljepote

Često okrivljujemo naš izgled za sve u trenucima usamljenosti ili kada se osjećamo da ne pripadamo

Možda brinete da:

–           vaš fizički izgled utiče na vašu popularnost u školi i na poslu

–           ponašanje drugih ljudi zavisi od oblika i veličine vašeg tijela

–           niste dovoljno privlačni da biste pronašli romantičnog partnera ili zadržali interes trenutnog

Nažalost, istina je, mnogi ljudi donose prebrze zaključke na osnovu izgleda. Potpuno je normalno osjećati se povrijeđeno kad vas drugi ignorišu ili odbacuju. Ovo odbacivanje prouzrokuje bol i pokreće lavinu misli o vama i vašoj (bez)vrijednosti

Ako vidite sebe kao neprivlačnu osobu, može se desiti da ćete početi raditi  sve za ljepotu, samo da bi se osjećali socijalno prihvaćeno.

Prirodno je da želimo da smo privlačni drugima i da se osjećamo prihvaćeno. I da, naravno, fizički izgled igra veliku ulogu u privlačnosti, ali nije sve samo do fizičkog izgleda.

Neće vam svi suditi na osnovu konvencionalnih standarda ljepote. Mnogi ljudi neće ni obratiti pažnju na vaš fizički izgled. Oni će više obratiti pažnju na vaše druge kvalitete.

Tjelesni dismorfni poremećaj?

Tjelsna dismorfija podrazumijeva preokupiranost s dijelovima tijela koje ne volimo. Ljudi s poremećajem provode mnogo vremena razmišljajući o svojim,,manama”, stresiraju se oko njih i rade sve da ih sakriju.

Simptomi poremećaja:

–           Nisko samopouzdanje

–           Frekventno gledanje u ogledalo

–           Socijalne anksioznosti

–           Dermatillomania

TDP je relativno učestao poremećaj. U Americi, TDP pogađa 1 od 50 ljudi. Ovaj poremećaj se najčešće razvija tokom adolescencije.

Obratite se drugima za pomoć

Određeni mentalni problemi mogu da utiču na vaše samopouzdanje i na način na koji vidite sebe:

–           Depresija: depresija podrazumijeva nisko samopouzdanje i osjećaje bezvrijednosti. Život sa depresijom može da oteža brigu o sebi, koja pak, može da utiče na to kako doživljavate sebe.

–           Poremećaji u ishrani: Loša slika o sebi je česta kod ljudi koji se bore s poremećajima u ishrani. Pored težine i visine, ljudi s ovim poremećajem, vjeruju da imaju i druge nedostatke.

Sa terapeutom možete otkriti dublje uzroke ovih poremećaja. Obratite se psihoterapeutu kad:

–           razmišljate samo o tome kako ste ružni

–           Kad ste fiksirani na određene dijelove tijela

–           kad se osjećate bezvrijedno ili neprivlačno

Efekat reflektora

Ljudi su nesavršena bića i svako od nas ima neke mane.

Zahvaljujući ,,efektu reflektora”, mi često mislimo da drugi ljudi primjećuju naše fizičke nesavršenosti, javne nezgode i socijalne nespretnosti, nego što je to zapravo slučaj.

Vaša lična iskustva i percepcije utiču na vaš svakodnevni život. Vi ste glavna uloga vaših života što znači da se najviše fokusirate na stvari koje vi smatrate važnima. To je u redu. Ali imajte na umu: Svi drugi na svijetu razmišljaju na isti način.

Zbog uvjerenja da smo pod reflektorima, mi često pomislimo da i svi drugi mogu vidjeti naše nedostatke kao i mi sami.

Nekad nam se desi da nam čitav dan propadne zbog loše frizure ili loše radne uniforme.

Istina je da mnogi ljudi koje sretnete, uopšte ne razmišljaju o vama. Oni više razmišljaju o sebi – čak i kada ste vi hipersvjesni svog fizičkog izgleda.

 Posijajte sjeme ljubavi prema sebi

Ako ne volite sebe, bićete sve više svjesniji svog izgleda – i ne nužno zato što ste ,,ružni’’.

Osjećaji mržnje otežavaju nam da pratimo rutine koje bi nam mogle biti od pomoći.

Ljudi će prije osjetiti vaš nedostatak samopouzdanja i nesreću, nego što će primijetiti vaše fizičke nedostatke.

Ali samopouzdanje ne može da se lažira, bez obzira kako izgledate. Jedini put je put prihvatanja sebe.

Ljubav prema sebi se gradi kroz:

–           Postavljanje granica i  ispunjavanja emocionalnih potreba

–           Razumijevanje i regulaciju vaših emocija

–           Nježnost koju pokazujete sebi i svojim prijateljima

–           Prepoznavanje sebe kao unikatne individue

–           Izbjegavanje poređenja

Promijenite perspektivu o svom tijelu

Ljubav prema sebi je nekim danima nedostižna.

Ne možete uvijek promijeniti svoje tijelo ili druge aspekte vašeg izgleda: oblik očiju, akne ili druge kožne bolesti.

Možda ove stvari ne spadaju u kategoriju privlačnosti, ali one ne treba da vas zaustave da koristite vaše tijelo za pokret, posao, igru ili jednostavno rečeno, život.

Neutralni odnos prema vašem tijelu može vam pomoći da cijenite više šta vaše tijelo može da uradi, a ne kako izgleda. Ne morate da volite vaše tijelo ili vaše fizičke karakteristike da biste pronašli zadovoljstvo i sreću.

Jednostavno možete da prihvatite svoj izgled i da nastavite dalje.

Razmislite o nekoliko specifičnih promjena

Nije alarmantno ako ne volite neke odlike svog izgleda. Možda biste voljeli da znate kako da unesete promjene u vaš ormar ili da promijenite vašu frizuru, ali ne znate odakle da počnete.

Nema ništa loše u tome što želite da transformišete način na koji izgledate. Internet je tu da vam pomogne. Google pretraživač nudi mnoge savjete za brigu o koži ili promjenu stila, a potpuno je besplatan!

Jednostavne promjene, koje su u skladu s vašim fizičkim karakteristikama, mogu da vas osnaže i da vam pomognu da posmatrate sebe iz druge perspektive.

Nekoliko savjeta:

–           Birajte odjeću u kojoj se osjećate dobro

–           Pronađite frizuru koja odgovara vašem licu i tipu kose

–           Eksperimentišite s proizvodima za njegu lica dok ne nađete one koji odgovaraju vašem tipu kože

Neki ljudi pronalaze svoju ekspresiju kroz pirsinge i tetovaže.

Nema ništa loše u želji za fizičkim transformacijama , ali uvijek to radite za sebe, a ne zbog ispunjavanja nametnutih očekivanja.

Zaključak

Sam koncept ,,ružnoće” podrazumijeva da naše tijelo postoji za druge ljude. U stvarnosti, način na koji izgledate vas ne definiše. Romantične veze podrazumijevaju mnogo više stvari od samo fizičkog izgleda.

Važno je da zapamtimo da ne moramo izgledati na određen način da bi zaslužili i iskusili ljubav, sreću i radost.

Prevela: Iris Janković

Svjedoci ste ovih promjena u stvarnom životu ili ste možda čuli kolegu s posla kako prolazi kroz razvod ili je vaš rođak odjednom napustio svoj posao.

Možda će vas iznenaditi da čujete da kriza srednjih godina nije dijagnoza. Činjenica je da eksperti decenijama debatuju da li je kriza srednjih godina stvarna ili ne. I dalje ne postoji dobar odgovor na ovo pitanje.

Znamo da postoje podaci koji govore da su ljudi između 40 i 60 godine izražavali veće nezadovoljstvo. Ova starosna grupa ima najveće stope depresije.

Zašto su stope depresije visoke? I odakle dolazi ideja o krizi srednjih godina? Postoji nekoliko odgovora na ovo pitanje.

Ljudi u ovim godina, po prvi put, ne vide više sebe kao ,,mlade”. Ova promjena u  razmišljanju može natjerati ljude da se zapitaju o svojim životima – brakovima i karijerama. Nije ni čudo što vezujemo krizu srednjih godina sa visokim stopama razvoda i problemima u braku.

U ovim godinama mnogi ljudi su već izgradili karijere i možda se osjećaju kao da nisu postigli rezultate koje su željeli.

Na našu sreću, srednje godine uopšte ne moraju da budu krizne. To su godine u kojima možemo da napravimo pozitivne promjene. Umjesto da impulsivno kupite skupo crveno auto – saslušajte naše savjete.

Možete unaprijedite vaše odnose, a auto nek sačeka neke bolje dane.

Fokusirajte energiju na sebe

Ljudi u srednjim godinama često prijavljuju burnout.

 Moglo bi se reći da ste iscrpljeni.  Moglo bi se reći da ste pod stresom oko roditeljstva ili brige o starom roditelju. Možda pokušavate da balansirate finansijske i druge problema. Ponekad može biti teško zaustaviti se i udahnuti. Možda se i osjećate sebično jer uzimate vrijeme za sebe.

Nema potrebe za tim. Eksperti za mentalno zdravlje slažu se da je fokus na sebe izuzetno bitan. Važno je izdvojiti vrijeme za introspekciju i zapitati se šta osjećamo i šta želimo. To su prvi koraci ka promjeni.

Prije nego što bilo šta uradite – uzmite vrijeme za sebe da razmislite o vašem životu. Ovo je najbolji način da se upustite u novi početak.

Razmislite o promjenama u vašem životu

Srednje godine donose bezbroj promjena. Ove promjene se često brzo dešavaju i mi nemamo vremena da se adaptiramo ili da ih procesuiramo.

Mnogi profesionalci se slažu da je važno uzeti vrijeme za sebe da bismo mogli procesuirati ove promjene. Ovo ne znači da trebamo biti zatvorenici prošlosti. Međutim, treba biti svjestan promjena koje su nas snašle.

Jedna stvar koja može biti od velike pomoći? Izdvojite vrijeme za zahvalnost na svim stvarima u životu.

Počnite učiti nešto novo

Postoje razne prednosti kod učenja novih stvari. Održavate svoj mozak aktivnim, dajete mu povod za uzbuđenje i nakon učenja – osjetićete ponos i satisfakciju. Ovo je jedna od čestih preporuka ljudima u srednjim godinama. Na ovaj način izvadajate vrijeme za sebe i pravite pauzu od svih drugih obaveza.

Nevjerovatno je koliko stvari možete naučiti iz udobnosti svog doma. Možete naučiti novi jezik ili da pišete kompjuterski kod koristeći aplikaciju na vašem telefonu. Možete ići na razne kurseve na top univerzitetima. Neki online kursevi izdaju diplome i certifikate.

Ako biste radije da idete iz kuće, vaš lokalna večernja škola može biti sjajno mjesto za početak. Postoje razne večernje škole koje nude mogućnost starijim osoba da nauče nove vještine.

Povezivanje s prijateljima i porodicom

Terapeuti i istraživači podsjećaju da su veze s drugim ljudima ključne za naše mentalno zdravlje. Veoma je važno da imate ljude na koje možete računati ,  ljude kojima se možete obratiti za razgovor, kao i ljude sa kojima volite da provodite vrijeme.

Mnogo ljudi se osjeća izolovano u srednjim godinama. Poziv prijateljima ili porodici može olakšati ovu samoću. Ne morate da planirate veliku zabavu ili veliki događaj da biste se povezali s ljudima. Nekad je dovoljno napisati poruku sestri, prijatelju na Fejsbuku ili mejl prijatelju koga niste vidjeli 10 godina.

Izdvojite vrijeme za vaš ljubavni život.

Nažalost, mnogo problemi u braku su povezani s krizom srednjih godina. Razvodi, afere ili jednostavno distanciranje od vašeg prijatelja su neke od stvari koje klijenti ispovijedaju svojim terapeutima.

Naravno ovo nije zlatno pravilo. Bračni i porodični terapeuti preporučuju da razmilite o tome šta želite od vašeg života, sebe i vašeg partnera. Ako i dalje želite da budete s njima, ovo je savršeno vrijeme da pronađete nove načine da uživate jedno u drugom.

Aktivnosti poput romantičnih sastanaka ili romantičnih vikenda mogu vam pomoći da održite srećan odnos u srednjim godinama.

To ne znači da morate da budete u braku da biste se posvetili vašem ljubavnom životu. Srednje godine mogu biti dobar trenutak da se fokusirate na buduće odnose i da odlučite da li uopšte to želite.

Možda ste shvatili da želite da instalirate dejting aplikcije ili ste napokon skupili hrabrost da kažete nekome ko vam se sviđa da želite nešto ozbiljnije.

Pronađite načine da budete aktivni

Tjelovježba je važna. Poznato je da je tjelovježba dobra za vaše tijelo, ali ona može da unaprijedi vaše mentalno zdravlje, izoštri vaš fokus i da vam ublaži stres. Međutim, nekad nam je vježbanje dosadno pogotovo ako se već borimo sa mnoštvom negativnih misli u našim životima.

Ako već idete u teretanu nekoliko puta sedmično – novi načini vježbanja vam mogu biti od koristi. Mogu uticati na vaše raspoloženje, motivaciju i mogu vam dati injekciju samopouzdanja.

Nemojte se bojati da istupite iz komfor zone kad dođe do fitnesa. Planinarenje, ples ili lige za rekreativce su neke stvari od kojih možete početi. Plus, ove aktivnosti mogu biti zabavne, a i možete upoznati nove prijatelje.

Uvodite zdrave navike u vašu rutinu

Male promjene mogu da vas odvedu daleko. Srednje godine su idealno vrijeme da uvedete nove zdrave navike.

Ne morate da mijenjate vaš čitav lajfstajl – dovoljno je da promijenite jednu stvar i da je se držite. Bićete zdraviji, a i imaćete satisfakciju koja dolazi u održavanju nove navike. Savršen spoj psihičke i fizičke dobrobiti.

Evo nekoliko prijedloga: koristite stepenice umjesto lifta, donesite ručak od kuće, pojedite voćku svako jutro i postarajte se da pijete dovoljno vode. S druge strane, možda je vrijeme da prestane da pušite ili da pijete manje gaziranog pića.

Provedite vrijeme napolju

Dokazano je da vrijeme vani utiče pozitivno na mentalno zdravlje. Terapeuti preporučuju šetnje nekoliko puta sedmično.

Šetnjom ćete priuštiti  sebi svjež vazduh i pokrenuti tijelo. Naravno, ne morate se zaustaviti na ovome. Odvažite se na neku planinarsku rutu. Povedite prijatelje sa sobom ili iskoristite to vrijeme da razbistrite mozak.

Pored šetnje, predlažemo i kampovanja, plivanje ili samo piknik u lokalnom parku.

Posvetite vrijeme projektu koji budi strast u vama

Normalno je da se osjećate prezasićeno poslom u srednjim godinama. Možda se osjećate smoreno ili kao da se potrošili vaše vrijeme na posao koji ne volite.

Možda razmišljate o otkazu? Postoje i druge stvari koje možete uraditi da se bolje nosite s ovim osjećanjima. Eskperti se slažu da su ovo idealne godine da započnete projekat koji u vama budi strast.

Možda ste oduvijek željeli da napišete roman ili ste oduvijek željeli da pravite nakit. Važno je samo da vam vaš projekat donosi energiju i optimizam, a ni dodatni prihodi nisu na odmet.

Razmislite o psihoterapiji

Možda mislite da je terapija samo za one trenutke kada smo depresivni, u krizi ili ako prolaizmo kroz traumu. To nije istina. Terapija može biti divan alat u periodima kad prolazimo kroz tranzicije. Kao na primjer u srednjim godinama.

Kroz terapiju ćete naučiti kako da se nosite s trenutnim stresom, kako da procesuirate prošlost kao i da napravite nove planove za budućnost. Terapija vam može pomoći da se osjećate samopouzdano i da se počnete radovati godinama koje dolaze.

Ne zaboravimo da vam terapija može biti od velike koristi ako prolazite kroz razvod, smrt ili bračne probleme.

Zaključak

Ove godine i služe tome da se zaustavite i razmislite o svom životu. Ako se ne osjećate srećno i zadovoljno, možete preuzeti kontrolu nad vašim životom i napraviti promjene.

Sada je pravo vrijeme da napravite promjene koje će se odraziti na vašu budućnost. Nemojte dozvoliti da vas kriza srednjih godina odvuče u ponor.

Provedite vrijeme vani, pozovite prijatelje, otiđite na romantični sastanak, pohađajte kurs kuhanja online ili uzmite prašnjavu gitaru i vratite muziku u vaš život.

Prevela: Iris Janković

Ne sjećam se šta je vodilo ka tome – možda je to bio puder koji mi se prosuo po rukama – ali jednog dana sam se probudila i shvatila da je sve što sam kupila na Instagramu loše. Svi proizvodi koji su izgledali sjajno na reklamama – tako stilizovani i prilagođeni mojim potrebama – ispostavili su se kao razočaranje.

Uzmimo za primjer jednodijelni kupaći kostim. Andie je brend koji mi je bio nepoznat sve dok se nije pojavio na mom feedu u vidu sredovječnog obećanja ,,Hot Girl Summera”.

Čak su ga i časopisi poput Glamoura i InStylea reklamirali. Nakon što sam provjerila svoje mjere na njihovom vodiču za veličine i pregledala 1.500 zadovoljnih recenzija kupaca, odlučila sam da naručim njihov Amalfi kupaći u mojoj uobičajnoj veličini.

Kada je crveni tankini stigao –  primjetila sam da je kompresivni materijal toliko zategnut da korpa za grudnjak ne ide dalje od struka. Ponovo sam naručila isti kupaći, ali ovaj put u verziji ,,dugački torzo“. Kada je stigao novi kupaći, shvatila sam da izrez jedva pokriva moje bradavice.

Suočena sa troškom od 10 dolara za reklamaciju robe i troškovima dostave, odlučila sam da kupaći kostim poklonim mlađoj sestri. U tom trenutku sam krivila sebe. Svi bi trebali znati da se ženski kupaći kostimi ne kupuju putem društvenih mreža; dovoljno je teško kupovati ga uživo.

Ali nije valjda toliko teško pronaći obični pamučni donji veš, putem interneta, koji bi mi odgovarao. Pamučne gaćice brenda Oddobody izgledale su anđeoski na ekranu. Međutim, kada su stigle, imala sam šta da vidim. Bikini je bio užasno nizak sprijeda, a nazad prilično visok.

Odlučila sam da ipak nosim sivkasti, izlizani pamučni donji veš jer je bio udoban, iako je moj dečko, šaljivo komentarisao, da je čak i list smokve bolje pokrio Evu u rajskom vrtu nego ove nove gaćice.

Zatim sam nabavila dva para Smartwool gaćica of merino čipke u crnoj i bijeloj boji. Reklamirane su u oglasu za lokalnu kompaniju koja prodaje planinarsku opremu. Uskoro nakon što sam počela da ih nosim, razvila sam osip na nezgodnom mjestu. Prilično sam se zabrinula pa sam nazvala ljekarsku ordinaciju.

“Hmm”, rekla je recepcionerka. ,,Može biti herpes.”

Tražili su od mene da napravim selfi zahvaćenog područja i postavim ga na FTP sajt doktora. Pomislili bi da je čovjek već naviknut da sve radi online, čak i svoju intimnu medicinsku njegu – ali ovo je djelovalo kao uvod u novu propast društva. Siguran znak da je sve već naopako.

Osjećajući moju nelagodnost, vjerenik mi je poslao sliku svoje zadnjice da bi mi mogao da ,,normalizujem iskustvo”. (Pomoglo je.)

Kada sam dobila poziv da odem u kliniku, zgodni ljekar na dežurstvu nije bio iznenađen. ,,Kontaktni dermatitis“ – rekao je i napisao mi recept za kortikosteroidnu kremu. ,,I nikada više ne nosite te gaćice.”

Do prije nekoliko godina skoro nikada nisam kupovala online. Uvijek sam voljela iskustvo kupovine uživo. Jednom sam čak imala kolumnu o putovanjima u kojoj sam izvještavala o prodavnicama u različitim gradovima širom sveta.

Pandemija je sve promijenila. Dok su drugi pravili zalihe toalet papira i Clorox maramica, moj prvi impuls je bio da kupim gaće i čarape. Instagram je bio srećan da to isporuči.

Prema podacima platforme, skoro polovina ljudi, koji koriste Instagram, kupuje svake sedmice. ,,Nisam bio online kupac prije pandemije, ali u pandemiji sam postao čudovište”, rekao je jedan poznanik. ,,Samo bi skrolalo Instagram i za dva minuta bi iskočilo četiri do pet različitih oglasa.” Saosjećala sam se.

Možda zato što sam spisateljica, pretpostavila sam su narativi ono što tjera ljude da kupuju na Instagramu. Postoje reklame koje gledamo zbog njih samih: uzmite jedan Nordace video, u kojem mlada žena pakuje ogroman broj flašica sa vodom, punjače i balzame za usne u svoj ranac za predstojeće putovanje, bez obzira na to što izgleda premlado da bi imala kreditnu karticu firme.

Sutherland, veteranka u marketingu koja vodi sopstvenu kompaniju za brendiranje i konzalting, New Thinking, ponudila je drugu perspektivu. ,,Ne vidim ih kao reklame”, rekla je. ,,Ono na šta zaista reagujem je mogućnost rješavanje problema.”

Sutherland je počela da kupuje na Instagramu prije nekoliko godina tokom pandemijskih zatvaranja i poslala mi je snimak ekrana jedne od svojih nedavnih kupovina: mala prenosna daska za peglanje koja se može postaviti na zadnju stranu odjeće, tako da odjeća ne mora da se skida sa vješalice. Bio sam očarana. Instagram, kaže ona, odlično ispunjava ,,nepokrivene potrebe”.

Najbolje objašnjenje ove ideje koje sam vidjela je video u kojem dva psa leže na podu, vjerovatno im je dosadno, dok ih njihov vlasnik virtuelno provjerava iz svoje kancelarije. (Problem: nabavili ste štene tokom pandemije. Rješenje: Furbo, web kamera koja izbacuje poslastice za kućne ljubimce čak i kada niste kod kuće.)

Sutherland misli da druga moć Instagrama leži u tome što uklanja prepreke koje stoje na putu naše kupovine. Instagram ima sistem prodaje koji je brži od bilo koje kase i čak većine veb sajtova prodavnica. ,,Tehnologija podržava ovu stihijsku transakciju, čak i za ljude koji bi inače vjerovatno bili pažljiviji sa svojim novcem.”

Ne sjećam se kada ili zašto sam dala svoju email adresu, kućnu adresu i broj kreditne kartice Shop Pay-u, aplikaciji koju je pokrenuo Shopify, e-trgovinska platforma koja podržava mnoge modne brendove koje pratim. (Postoje slične opcije za PayPal i Apple Pay.)

Sada kada kliknem da kupim proizvod na Instagram stranici nekog brenda – recimo, da saznam cijenu dostave – porudžbina se automatski popunjava i u nekim slučajevima upisan je i moj broj kreditne kartice. Na ovaj način samo me jedan klik dijeli od kupovine.

Desilo mi se nekoliko puta da je neka kompanija uzela moju porudžbinu i uplatu, a zatim me ignorisala – što me je navelo da se osjećam kao jadnica. Za razliku od mene, Sutherland – za koju je kupovina oblik istraživanja – ne doživljava osjećaj ličnog neuspjeha ako njene kupovine ne uspiju. ,,Ali često pomislim – Šta li se dešava, Anne? Čak ni ne znaš koliko trošiš.“

Kada razmišljam o svojim najvećim kajanjima u vezi kupovine na Instagramu, to su bili proizvodi koji su nudili identitet koji mi je bio stran.

Ako bi mi prodavač u butiku rekao da mi je potrebno Armani odijelo – što se zapravo desilo kada sam dobila svoj prvi posao glavne urednice u časopisu – prozrela bih to kao pokušaj da ostvari proviziju. Zatim bih otišla do najbliže COS prodavnice.

Ali ako neko mlađi ili kul predstavi novi lajfstajl proizvod na Instagramu – bilo da je to šareni silikonski Bento box ili novi gel za obrve – moje odbrane padaju. Tako sam završila sa dva ,,alternativna šampona”, uključujući i bočicu koja ima prilagođenu pH vrijednost vodi iz gradskog vodovoda. Nijedan od ovih proizvoda nije uspio da transformiše moju kosu ni moj život.

U retrospektivi, shvatam da su ,,normalni” ljudi sa prelijepim frizurama koji šetaju kroz SoHo , samo modeli sa dobrom stilizacijom. Povjerovala sam u autentičnost ove reklame – vrsta iskrene, intimne ispovijesti u kojima Instagram blista – kao da nisam znala osnove marketinga.

Sve je kulminiralo kada sam povjerovala u savjetovanje o karijeri koje je nudila ,,ekspertkinja za liderstvo” koja je navodno pomagala profesionalnim ženama. Nakon što sam se prijavila za besplatni vebinar o sagorijevanju na poslu, konzultantkinja me je kontaktirala i razgovarale smo oko 45 minuta jedne večeri – za savjet koji nisam plaćala.

Onda se situacija preokrenula, i ona je pokušala da mi proda časove u vrijednosti od 10.000 dolara.

Instagram je pretrpan oglasima za ,,mini MBA” i druge online kurseve u školama poput Oksforda i Jejla koji se nude putem kompanije GetSmarter; prvobitno sam pohađala jedan od vebinara. Kada sam objasnila da nemam namjeru niti mogućnost da platim pun paket, prodavačica je bila uporna. Znala sam da samo slijedi skriptu, ali razgovor je bio neugodan s obzirom na to da je kompanija njegovale vrijednosti poput feminizma i empatije.

Konačno me je upitala: ,,Zašto mislite da niste zaslužili ovo?”

Zaslužili? Kakvo pitanje za postaviti bilo kome u ovom trenutku u istoriji. Svi mi vrijedimo više od svega s čime smo se suočavali posljednjih nekoliko godina – više od pandemije, rastuće inflacije, društvene nejednakosti. Vrijedimo više od najvećih talasa otkaza u nedavnoj istoriji. Dok se borimo da preživimo, naše porodice i lični životi čekaju dok ne završimo taj Zoom poziv – ako ikada.

Ali u svijetu Instagram kupovine, vrijednosti nisu bitne. Novac i vrijeme koje sam potrošila na porudžbine, dostavu i povrate pokazali su to. Sve se svodilo samo na obećanje online kupovine iz snova – svijet kojem možete pristupiti jednim potezom prsta, a koji ostaje nedostižan zauvijek.

Prevela: Iris Janković

Nakon toga je razgovor otišao u pravcu – da li žene vole da daju oralni seks, da li im je to deo predigre ili to rade samo kada im se partner baš dopada.

Malo je čudno da ovo generalizujemo i kažemo – žene vole da daju oralni seks, ili ne vole. Kako god. Verujem da to dosta varira.

Niti mi je ok da on priča u ime svih muškaraca i da kaže – mi ne dajemo oralni seks ako nismo u vezi sa tom devojkom. Ali, hajde da pričamo o tome.

Casual seks je jedno, ali kada ste u vezi – to je onda potpuno druga priča. Šta se dešava kada želite oralni seks od svog partnera, a on odbija da vam ga pruži?

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Araqs (@parisianamour)

Kako započeti konverzaciju o oralnom seksu?

O seksu, generalno, malo razgovaramo. Odnosno, razgovaramo na tom nekom opštem nivou, kao da se trudimo da saznamo što više informacija samo da bismo nešto znali o seksu. Ali, kada je u pitanju naš seksualni život, tu smo svi ćutljivi.

Postoje stvari koje želimo da dobijemo od svog partnera ili da ih isprobamo s njim – ali te želje često ostaju u nama – jer ne znamo kako da o tome razgovaramo.

Počnite od toga da kreirate otvoren odnos sa osobom sa kojom imate seks. Zaista nije bitno da li ste zajedno, da li se viđate casual, da li je u pitanju friends with benefits kombinacija, šta god – budite iskreni sa osobom sa kojom spavate. 

Seks je tu da posluži i vama i njima da uživate zbog čega morate da kažete šta želite. Ako ne uspevate da se sporazumete – nisam sigurna da li uopšte uživate u seksu.

Zato je bitno da razgovarate i da kažete šta vam je na umu. Dakle – želite oralni seks, potrebno je da to i kažete. U momentima pre seksa, kada sve krene ka tome, dozvolite sebi da kažete šta imate. Naravno, nemojte da prilazite problemu uz rečenicu: Ja želim oralni seks.

Naravno, to i jeste poenta, ali ne bi trebalo na taj način prići problemu.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Classy Gentleman (@classy.gentleman)

Prvo postavite pitanje

Ono što bi trebalo da te zanima je – zašto se tvoj partner nikada nije ponudio da ti pruži oralni seks. Jer, ako si ti ta koja pruža njemu ono što on ne pruža tebi – trebalo bi da znaš razlog.

Dozvoli svom partneru da ti kaže, možda je problem u tome što pre odnosa sa tobom nije imao nekog sa kim je imao oralni seks. Možda mu, jednostavno, nije prijatno, ili ne zna kako da te zadovolji – što otvara još jednu konverzaciju.

Potvrdite da vam je bitno da imate oralni seks

Koliko god da pokušavate – nećete moći da okolišete. Moraćete da se opustite i da kažete zbog čega volite oralni seks i kako se osećate kada vam partner pruža oralni seks. Kada vaš partner ne želi da vam pruži oralni seks, postoji mogućnost da, zapravo, ne zna da vi to volite. Možda je njemu u glavi da je za vas oralni seks samo igra koja brzo prođe.

Sagledajte stvari

Postoji mogućnost da će vam partner, čak i nakon razgovora, ipak reći da ne želi da vam pruži oralni seks. Tada je potrebno da proverite sa sobom i vidite koliko vam je oralni seks bitan. Naravno, postoji mnogo načina da žena doživi orgazam – ali, ako je oralni seks nešto što želimo – to bi trebalo i da dobijemo.

Svima nam je bitno da budemo seksualno zadovoljeni, to je sasvim normalno. Ako imamo seks sa osobom s kojom se viđamo – nema nikakvog smisla da ne uživamo u tome.

Zato, devojke, ako vam momak ne pruža oralni seks a vi to želite, morate da razgovarate o tome.

Preuzeto sa: wannabemagazine.com

– A šta očekuješ tamo? Kakvu bajku?

– Ne može biti gore nego ovde.

– Nigde ne cvetaju ruže. Pratiš li ti šta se u svetu dešava? Svuda su protesti, svi su nezadovoljni, kao da će smak sveta. Došlo takvo vreme čudno.

– To slušam od kad sam se rodila. Još kreni sa Šantićem, i ’Ostajte ovdje’!

– Dobro, ja ti kažem kako jeste. Malo sam starija od tebe, znam…

– Oboje imamo zanimanja koja se traže.

– Nećeš videti belog dana. Sretaćete se samo u prolazu. Dete će ostati željno roditelja. Pregaziće te za male pare.

– Pare ne mogu biti manje nego ovde.

– Ali, tamo si stranac, tuđinac, u tuđoj zemlji. Nikad vas neće prihvatiti. Stefan daj bože da nađe drugare. Ne zna ni jezik. Smejaće mu se.

– Smeju mu se ovde što je debeo. Veći sam stranac u svojoj zemlji nego bilo gde.

– Gde ćete naći posao? Mislite da samo vas čekaju?

– Naši ljudi se cene. Pokažu se kao najbolji radnici.

– E, vidiš, to ja slušam od kad sam se rodila.

– Zato što je tako.

– Na osnovu čega misliš da je tako?

– Svi to kažu.

– Koji svi?

– Pa, svi.

– Dobro, lepo te pitam – koji svi?

– Evo, sin Igorovog šefa otišao sa srednjom mašinskom u Minhen. Eno ga, posle par meseci je postao menadžer, vodi pogon u velikoj fabrici ambalaže.

– I, to je to?

– Nije, svi isto pričaju, pitaj ljude!

– Koji svi, koje ljude da pitam?

– Kažem ti – svi. Gde god se pojavimo odskočimo od drugih.

– Ko još? Eto, taj sin, i ko još?

– Pa, ko još! Koga god pitaš zna bar nekog ko je jako brzo napredovao. Kažem ti, cene naše ljude!

– Vidi ovako… Devedesetih se pričalo da se oko 400.000 ljudi iselilo iz zemlje. Ej, četiri stotine hiljada! To su četiri velika grada u Srbiji. Jesu svi ti postali šefovi i direktori, s obzirom da se naši toliko cene? Nešto nisam čula!

– Ne znam za devedesete, kažem ti kako je sada.

– Ni ti ni Igor nemate neki prosek u školi. Kako mislite da se probijete?

– Niko nema, pa opet svi uspeju.

– Ko? Koji ljudi, lepo te pitam? To su legende koje idu sa kolena na koleno, jer divno zvuče – ’Naši ljudi najcenjeniji’, ’Naši ljudi imaju najbolje rezultate’, Naši ljudi ovo, naši ljudi ono. A niko ne zna koliko je tih naših ljudi, koliko ih je otišlo, ko su ti ljudi, šta umeju da rade, razumeš, ali svi pričaju istu priču, u stvari bajku kako naši, zaboga, odskaču!

– Dobro, ti uvek moraš da kontriraš.

– Ovo nije kontriranje, ja samo tražim nešto konkretno. Vidi, ako je od tih 400.000 ljudi desetoro postalo nešto veliko u belom svetu, to i nije neki uzorak. I sto. I dvesta. I ti što su napolju postigli nešto bi, možda, bilo gde postigli nešto jer su izuzetni kako god obrneš. Pričaš stvari bez osnova. Želiš da veruješ u bajke.

– Ja ti kažem da devojke sa srednjom medicinskom, kao ja, vrlo brzo postanu glavne po bolnicama u Nemačkoj, Engleskoj, Francuskoj… Rade posao lekara! Mogu da biraju posao. Vape za njima! Naši lekari dobijaju najbolje ponude, školovanje za decu, neviđene pakete za eks-patove.

– Šta god da su eks-patovi, reci mi onda samo zašto naši ljudi odavde idu na lečenje u tu istu Nemačku, i Englesku, i Francusku? Da li se nadaju da će ih od kancera lečiti te naše medicinske sestre koje su toliko cenjene da rade posao lekara, pa da brže-bolje uhvate red, jer je navala velika? Jesi čula nekad da je neki Englez pisao molbe osiguravajućoj kući da ga pošalje u Srbiju na lečenje, pošto ovo što mi imamo niko nema?

– Nemoj sad da karikiraš!

– Što? Ako su naše sestre u rangu njihovih lekara, onda su nam lekari vanzemaljci, svi hrle u Srbiju da se leče ovde!

– Ti možeš sad da budeš cinična, ja razumem da ne želiš da mene ili Stefana viđaš dva puta godišnje, ali budi realna. Možemo mi da kukamo na naše škole i fakultete, ali naši ljudi fenomenalno prolaze gde god da se pojave!

– Da, vidim, stranci iz svih krajeva sveta čekaju u redu da se upišu u te naše divne škole, i nauče to što mi znamo a oni ne znaju, nije obrnuto, niko ne pokušava da pošalje dete napolje da uči!

– Igorova struka je tražena, može da bira gde će da radi!

– Stavi na papir koliko košta život tamo.

– Košta me i ovde. Živim sa vama, a opet kad podelimo račune ostane samo za preživljavanje. Neću tako da živim.

– Šta očekujete? Da se pojavite na aerodromu, i svi ničice padnu u nesvest od sreće što su dvoje naših došli da rade za njih?

– Ne očekujem da padnu u nesvest, ali znam da naše ljude tamo traže.

– Olga, odrasla si, pametna si, razmisli, nemoj samo kao papagaj ponavljati gluposti!

– Nisu to gluposti!

– Ne želim da se raspravljam. Uradićete kako vi mislite da treba.

– Pa, šta onda hoćeš? Idemo, i tačka.

– U redu. Idite. Samo ne želim da ponavljaš neke floskule koje si čula, a nemaš za to bilo kakve dokaze.

– Setila sam se, Anina kuma je u Francuskoj sa mužem, oboje su našli posao pre nego što su pošteno sleteli na Šarl de Gol, i on je profesor na Sorboni, ona predaje u školi gde im klinke idu.

– Hej, pogledaj me, ukoči, polako! To su pojedinačni slučajevi! U redu, idete, shvatam, to je sve jasno. Samo, ne lupetaj što si negde načula, ili ti je neko rekao, ne pominji da su to ’svi’, to su pojedinačni slučajevi. Jesi čula za nekog ko je neki magacioner, ili čistač ulica, ili dostavljač pica? Jesi čula za nekog ko se vratio jer nije mogao da se snađe?

– Ne vredi, nećeš da me čuješ! Raspitaj se malo…

– Gde? Koga da pitam?

– Svi će ti isto reći.

– Svi, kažeš?

– Da, svi!

– Dobro. Svi to kažu. Znači, to što nam je u školama raspad, što dolaze roditelji i prete nastavnicima, što se ocene navlače kao na vašaru, što imamo hiperprodukciju odlikaša i vukovaca koji na maturskom ispitu dobiju po pet poena, to ništa nema veze, i uz sve to naši odskaču!

Čudi me da se cela Evropa nije davno urušila kad su joj takvi naši toliko bolji od njihovih. Zamisli tek kakvi su njihovi!

– Nema veze. Očigledno ne razumeš!

– Sve ja razumem! Želim samo da i ti razumeš! Idi, ja ti sigurno neću stati na put! Samo nemoj biti kao oni koji pročitaju naslov u novinama, i odmah komentarišu i imaju stav! Moraš imati dokaz za takve izjave! Kad sam ja bila klinka, dok je još bila Jugoslavija, ponavljali su nam da je naše more najlepše, i mi smo u to verovali!

Divno zvuči! Onda vidiš neke druge plaže na drugim krajevima sveta, i shvatiš kako si bio glup! Ili, ’Niko nema prirodu kao mi, takve planine, jezera, šume’… Onda sam se zadesila u Švajcarskoj, pa videla planine i jezera… Bilo me je sramota što sam tako naivna bila. I eto, sad ti to isto radiš! ’Svi kažu!’…

– Mnogo naših ljudi jako brzo uspe gde god da ode.

– ’Mnogo ljudi’ je već bolje od ’svi’. Do kraja ćemo doći do realnih ’nekih ljudi’. A ti ’neki’ koji uspeju napolju, uspeli bi bilo gde! Nema to veze da li su naši ili njihovi. Ko god ima para, trudi se da šalje dete negde u inostranstvo na školovanje! I onda ti, tako pametna, progutaš da neko umre od sreće kad se pojavi neko naš da radi u tom istom inostranstvu!

– Ti ne želiš da idem!

– Ja želim da budeš srećna, ali ne da živiš u mitovima i legendama! Nisam te učila da ne razmišljaš! Pet puta ponovljena laž postaje istina, razumeš? Ali, zato imaš mozak da razmisliš!

– Razmislila sam, idem!

– Idi. Želim da budeš srećna.

– Biću srećna. Ne želim da se Stefan muči kao mi.

– Gde ćete živeti?

– Za početak ćemo iznajmljivati stan. Igor je video jednu garsonjeru na periferiji, ne košta mnogo. Ako dobijemo boravišnu, možemo da uđemo u kredit za nešto svoje.

– Kako nećete dobiti boravišnu, samo reci odakle si, i pod uslovom da službenik ne umre od sreće, izdaće ti na licu mesta i boravišnu, i državljanstvo, šta god da zatražiš.

– Nemoj da si takva…

– Kakva sam?

– Surova… I iskrena… Volela bih da me nekad malo lažeš…

– Volim te.

– I ja tebe.

– Uvek imate gde da se vratite. Zaključaću vašu sobu, čekaće vas sve netaknuto.

– Hvala ti! Dođi da te zagrlim.

Autor: Maja Bugarčić

Preuzeto sa: zelenaucionica.com

Na to kakva ćemo ličnost postati djeluju mnogi faktori, ali i životni događaji, s kojima se susretnemo, prihvatimo, preradimo, i nastavimo dalje, a neki od nas ne uspiju da prevaziđu, ne uspiju da prerade, ne uspiju da oproste sebi, pa se onda takvi odnosi reflektuju na dalji odnos prema sebi koji postaje sve više kritičan u odnosu na sebe.

Sve češće u razgovoru sa bližim i daljim osobama iz okoline možemo da čujemo i vidimo kako se u odnosima žrtvuju one osobe upravo one koje nisu sebi oprostile neke greške, pogrešne izbore, greške iz prošlosti pa u fokus svog života i prioriteta dolaze uvijek drugi (suprug, djeca), dok oni sebi nikad nisu u fokusu.

Potreba za ispunjavanjem želja drugima ide toliko da se dovode do granica izdržljivosti, samo da bi drugima bile u službi, zanemarujući sebe, svoje želje, potrebe, minimizirajući svoje potrebe i svodeći ih na minimum. Sebi to pravdaju tako da na taj način daju svoj doprinos ulažući u odnos, time potpirujući svoje nezadovoljstvo, u pokušaju da ga svedu na minimum.

Šta ste dobile za to? To da bi vas isto to dijete sutra odgurnulo iz života, a vi ostali uvrijeđeni, jer je uspio da fukncioniše bez vas.. Muž koji bi vas sutra da vam se šta dogodi zamijenio za dva dana pod geslom : ,,pa muško ne može samo da funkcioniše..“, i do prvi put kad ne ispunite očekivanje koje ste navikle da radite prigovorio, kao da i niste to do tada radile.

Drage moje mame koje ste se zapustile, svoje prohtjeve stavile na minimum zbog toga što je važnije da kupite mužu ili djeci bolje i kvalitetnije nego sebi, osvijestite se, dozovite svijesti, ošamarite pred ogledalom, i počnite da cijenite svoju žrtvu, ono što radite za sve, dok ste provodile noći neprospavane da biste podigli djecu, i uložile sve svoje resurse da biste udovoljile drugima, a sebi uskratile zadovoljstvo radi istih tih koji vam nikad neće biti zahvalni, a vi sebe ubijedili i lišili sreće nekog sitnog užitka kupovine, relaksacije radi drugog.

Molim vas da se osvijestite dok nije kasno, dok vas nisu prestigli svi vozovi, jer upravo vaši muževi ostavljaju pogled na onim sređenim, onima koje se brinu za sebe, svoj izgled, i ulažu u svoje potencije, ne lišavajuću sebe u sreći i zadovoljstvu.

Prestanite da se lažete i ubjeđujete kako to nije važno, i da je važno da udovoljavate drugima, dok sve ono što vi želite pretvarate u želje drugih. Ne radite to sebi, jer akumulirate nezadovoljstvo, a drugima kojima činite uslugu hranite i ubjeđujete time da vi zaista i ne vrijedite, i da su samo oni važni.

Preklinjem vas, budite sebi važne, pa ćete postati važne cijelom svijetu.

E O.-Š.

Hrpa ljudi bi na pitanje – Šta bi radije? 

1. nisku platu, ali da radim što volim
2. visoku platu, ali da radim što ne volim

odgovorila – Ja bih pod jedan.

Ipak, puno ljudi živi pod 2.

Volimo se zavaravati da bismo radije radili što volimo uz manje prihoda jer nas lako opije miris novca. Možeš živjeti malo bolje, jesti malo bolje, obući se malo bolje, sve je nekako lakše. Osim naveče kad legneš u krevet i užasavaš se idućeg jutra kad ponovo trebaš na posao.

Moja prijateljica se odselila iz Hrvatske i sada ima platu od 3.500 eura. Plače svaki dan!

Mrzi grad u kojem živi, mrzi svoj posao, mrzi sve u vezi toga. Ali otišla je radi para i nemogućnosti napredovanja kod nas. Rekla sam joj da se vrati kad uštedi 20.000 eura. To može za godinu dana. I tada može započeti svoj posao.

Ne znam šta je vama visoka plata. Nekom je to 6.000 kn ako radi za 3.500 kn. Nekom je pak 20.000 ili 30.000 kuna. U svakom slučaju, provest ćete najbolje godine svog života mrzeći svako jutro jer ste otvorili oči.

Trećinu budnog stanja tih najboljih godina provest ćete u stanju stresa ili barem rezigniranosti.

Jer mislite da je kasno da išta počnete.

Jer mislite da vam ne može ili neće biti bolje. Možda će vam čak biti gore, a to nije prihvatljivo.

Zato je prihvatljivo provesti život nezadovoljan?

Jedno je sigurno. Ako ne napravite ništa, sigurno vam neće biti bolje.

S 22 godine na apsolventskoj godini, kad smo imali praksu po školama, shvatila sam konačno da sam potpuno promašila odabir fakulteta. Mislila sam tada da je prekasno da upisujem nešto drugo. Voljela bih da mi je neko rekao da nije prekasno.

Čak i supermladi ljudi od dvadeset dvije mogu misliti da je za nešto prekasno. Bože budala!

Srećom (doslovno srećom, uz minimalno truda), našla sam se u drugom zanimanju, onom koje mi je oduvijek nekako išlo… U pisanju. Počela sam raditi za jedan news portal, pa drugi pa treći… Super mi je bilo sve dok nije više bilo super.

S negdje trideset godina, kad sam bila među top blogerima i social media ekipom, održala sam svoje prvo predavanje. I shvatila sam šta želim raditi.

S trideset godina i nakon završenog fakulteta i deset godina radnog iskustva, eto mene – ja sam shvatila da to nije to. Prekasno? Apsolutno ne.

3 koraka prije nego što date otkaz

1. Planirajte otkaz

Neću biti jedan od naivaca koji vam govori da odmah trebate dati otkaz.

Nemojte odmah dati otkaz.

Planirajte dati otkaz.

Imate li visoku platu, godinu dana planirajte da ćete dati otkaz.

2. Pametno upravljajte svojim novcem: Štedite!

Svaku kunu ostavljajte sa strane i osigurajte da šest mjeseci od davanja otkaza možete platiti režije, hranu, da imate za prijevoz, za djecu ako ih imate.

Dobro planirajte.

Nemojte trošiti na odjeću, obuću, imate toga dovoljno po ormarima.

Uostalom, kupovanje predmeta donosi tek trenutačno zadovoljstvo. Ispunili ste emotivnu rupu koju imate tog trenutka. Ali majice i hlača nitko se ne sjeća nakon 30 godina.

Nemojte ove godine otići ni na putovanje, a možda možete probati i više kuhati doma. Nemilosrdno štedite. Jer će vam upravo ta ušteđena svota osigurati da ostatak života provedete kako želite. Ili da barem znate da ste pokušali živjeti kako želite.

Da, moguće je da neće ostvariti svoje snove i da ćete se vratiti na stari ili sličan posao. Nema garancije uspjeha.

Ne slušajte one životne trenere koji vam govore da je sve moguće. Nije. Svi to znamo, zato i paralizirani strahom ostavljamo najbolje godine u nekoj korporaciji koja nam isisava život do kasno navečer ili pak u manjoj tvrtki gdje su očevi i sinovi glavni, a na vama je da radite što vam kažu.

Ako planirate bijeg, lakše je pobjeći. Kad imate svotu od koje možete živjeti pola godine, lakše je pobjeći.

3. Prijedlog: Dodatno zaradite

Plaća vam nije dovoljna da uštedite dovoljno za bijeg? Radite još jedan posao! Radite sve što možete i znate ove godine, ubijte se od posla, imajući na umu cilj: slobodu od trenutnog stanja.

Pokušajte raditi ono što volite i od toga živjeti. Barem pokušajte.

Ako ne uspijete u tome, uvijek se možete vratiti onom poslu 9-17 h kojeg ionako ne volite.

Preuzeto sa: zeneinovac.com

U tom prilaženju širim ruke i grlim je. Počela sam kao sumanuta unazad par godina da grlim sviju. Znane i neznane, žene na pijaci, za šalterima, konobare, ama sve. Ima u tom stisku od deset sekundi nešto. Ljudi vam otkriju sve unutar sebe. Po čvrstini leđa znate da li su natovareni obavezama, a po jačini stiska da li je išta života ostalo u njima.

Doduše, većini je nezgodno, skoro pa neprijatno. Na momenat su iznenađeni, jer naprosto nismo navikli. Slabo se grlimo, jebiga. A dobro je za zdravlje i dušu … I Đelo Hadžiselimović je rekao.

Elem, nakon zagrljaja u kojem osjetim svu stegnutost u životu dotične, kreće ona naša balkanska, površna, standardna spika.

“Pa gde si, ženo, šta ima?”

“Evo svašta, kod tebe”, razdragano odgovaram: “Čovječe, stvarno mi je drago da je vidim, jer vežu nas neke sjajne ženske uspomene, if you know what I mean“.

“Ma, posao, kuća, djeca. Nemam vremena ni za šta”, čujem je: “Pratim te na Fejsbuku, a i čitam ono šta pišeš, bilo je dobrih tekstova”.

“Hvala”, mrmljam jer neću o meni. Ja bih da čujem šta koristi kada tako dobro izgleda nakon dvoje djece. Nekima od nas je u srednjoj uvijek bila vrh ženska. Željele smo da ličimo na nju, da imamo njene noge, grudi, čak i kosu. Taman da upitam, eto ti nje, nastavlja kao navijena: “Vidim i zujiš stalno, treninzi, joga… Pa, ženo, baš si u fulu, nemam riječi”.

Ipak, zastaje dramatično na tren i skoro prijekorno, kao da mi je mater, izgovara: “Nego, jesi li se ti to malo udebljala?”

Pljus!

Jebiga, sestro.

“Ista sam”, počinjem da se pravdam, dok u isto vrijeme ZNAM da nemam za šta i prestajem momentalno. Nećeš opet Sanda, ne više.

“Ma kao da jesi malo”, nakon uboda zavrće taj nož malo ulijevo.

“Pa hvala, ti si divna, ali na to smo već navikli”, nonšalantno joj odgovaram i namigujem, jer sam već negdje osjetila o čemu se radi.

Nakon sad već totalno nebitne priče, znate one “eto samo da se ispriča”, pozdravimo se i svaka ode svojim putem. Ona onako vitka i tanana kakvu je oduvijek i pamtim, i ja, njišući ovim svojim vilendorfskim kukovima i kraćim nogama, odlučimo neugodni tren gurnuti pod tepih.

Dok hodam a la Bridget Jones walk sa par grama viška, koji mi po prvi put u životu ne smetaju i sa kojima sam totalno okej, počinjem da razmišljam.

Kada smo, do đavola, postali tako nekulturni?

I kada se mojih trideset šest godina života svelo na jedno jedino pitanje – jesi li se ti to udebljala?

Dok mi se te dileme motaju po glavi, skužim da se po prvi put nisam pravdala, nisam okrenula šalu na svoj račun i da se nisam osjećala loše. I vratim se unazad…

Prvo, šta ljudi znaju zašto se neko udeblja?

To je oduvijek spadalo u pitanja intimne prirode, jer ne pričamo o pukoj nepažnji ili hedonizmu, ne.

Mi, ljudi, kada je hrana u pitanju, pričamo o emocijama.

Jer čokolada se jede kada vam nedostaje ljubavi ili partner, hljeb i tijesto majčin zagrljaj ili blizina, dok su ljuto i začinjeno pokušaji da probudite životnu snagu kada se iznutra osjećate prazni.

Baš iz tog razloga pitanje moje vitke, ali moram priznati, i dalje predobre prijateljice, zariva prst u oko još dublje.

Dobro znamo da svi mi jedemo i trpamo u sebe sulude kombinacije i količine hrane kada nečim nismo zadovoljni, kada prolazimo kroz težak period, kada smo pod stresom i nismo baš svoji. Evo moj primjer. Ja sam neko ko je cijeli život aktivan, bavim se sportom i imam svoje ženice koje treniram, većinu vremena pazim na ishranu, prvenstveno OSJEĆAJA radi, ali nekad se desi da, jebiga, nisam u elementu.

Bilo je perioda kada sam za doručak, ručak i večeru jela sladoled, u toku svakog PMS tablu čokolade, a u momentima frustracije na poslu i kratkim rokovima, slatko i slano u isto vrijeme. Mislim ima li nekog ko to nije radio, pa čak i moja vitka “highschool wanna be like you” djevojka?

I ona je, ne može mene folirati.

Drugo, koliko god se šalili sami na svoj račun i koliko god bili šaljivdžije, boli kada se drugi šale na naš račun.

Jer nema niko prava da se šali na moj račun. To pravo imam samo ja.

Zašto?

Pa, opet, zato što je nepristojno i zato što i tu pričamo o emocijama. U trenucima kada se okrećemo šali, mi se, u stvari, postavljamo u odbrambeni stav. Neko galami, neko se šali sam sa sobom, ali se, u stvari, svi skrivamo, stidimo i lakše nam je od šlaufa na stomku napraviti prvoklasni vic. Jer nismo spremni da pričamo o onome što nas muči.

”Nisam ja debela, ja sam žena i po.”

Sa tim ubijedimo um da nismo u problema i izbjegnemo suočavanje svaki put.

Ali opet, u nekom momentu se treba suočiti sa svojim unutrašnjim nemanima i to otpustiti.

Uradih to napokon i nikada, vala, sebi nisam bila bolja. Uživam u otkivanju šta mi sve tijelo može i kako pri tome izgleda. I ono što je najveća čarolija, kada ispustite emocije, tijelo se samo redefiniše, poravna i danas stajem u broj 36. Nisam htjela, desilo se samo. Kada sam istresla džakove nepotrebnih emocija.

Ali, okej.

Razumijem i zahvalna sam na ovom putovanju i guranju prsta u oko ne samo od nje, već od mnogih. To bockanje me oslobodilo. A sa druge strane, razumijem i nju.

U tom stisku od deset sekundi, osjetila sam, onako ljudski, da i nju muče njeni problema. Da i ona ima dušu i da se bori sa svojim demonima. Znam kroz šta prolazi i znam da joj nije lako.

Zato joj i ne zamijerim.

Želim joj samo ljubav.

I tu je razlika, jer je ja neću nikada pitati šta će joj ta tri sloja šminke i isticanje izgleda u prvi plan.

Neću, jer znam da su to isto neke zajebane emocije.

Let the #SMess be with you.

#Sandologija

Mess – engl. nered.

Nered je početak svakog Reda. Ljubi svoj nered. Iz njega će poteći tvoj red.