Postoji mnoštvo stereotipa o tome koliko su stanovnici nekih zemalja obrazovani ili barem svesni sveta oko sebe. Opšta informisanost i osnovna školska znanja variraju od osobe do osobe, ali da li ih stvarno možemo pripisati celokupnoj zemlji? Ipsos MORI, najveća kompanija za istraživanje tržišta u Ujedinjenom Kraljevstvu i Irskoj je pokušala da pruži odgovor.

Najpre, da li imate predrasude o drugim zemljama?

Koliko ste puta do sada gledali video snimke Amerikanaca koji odgovaraju na pitanja opšte kulture, praktičnih znanja, geografije i istorije? Da i ja sam. Omaklo se i po koje ono „glupi Ameri“. E, pa, da li se mogu izvući zaključci iz jednog video snimka u kom je intervjuisano desetak američkih građana? Verovatno ne.

Zato je ovo istraživanje bazirano na 40 različitih zemalja i uzorku od 500 do 1000 ispitanika po svakoj zemlji. Ovakav uzorak i masivnost već može napraviti razliku. Da li se slažete?

Idemo dalje.

Glavni faktor neznanja je bio stepen poznavanja sopstvene zemlje.

Kako bi se smanjila mogućnost opovrgavanja rezultata na osnovu toga što nekoga možda ne interesuju zbivanja u drugim zemljama, ispitanici su odgovarali na nekoliko pitanja o sopstvenoj zemlji.

Tako su ispitanici iz Srbije odgovarali na pitanja o Srbiji, dok bi recimo, pitanja za Holanđane bila verovatno vezana za lale i vetrenjače. Shvatili ste suštinu sigurno?

U ispitivanju je učestvovalo tačno 26.250 ispitanika starosnog doba između 16 i 64 godine u periodu od septembra do novembra 2016. godine.

Kakva su pitanja postavljana?

Ispitanici su odgovarali na raznovrsna pitanja o sopstvenoj zemlji. Neka pitanja su bila ekonomskog karaktera, neka su se ticala stanovništva u samoj zemlji, zdravstvenog sistema ili etničke raznovrsnosti zemlje. Ovo je bilo posebno zanimljivo za zemlje u kojima živi veliki broj muslimana, koji ipak jesu nacionalna manjina.

Ono što će mnoge iznenaditi, jeste činjenica da nije uočena pravilnost i veza između ekonomske snage jedne zemlje sa uspešnošću odgovora njihovog stanovništva.

Složićete se da se obično pomisli da će ekonomski jake zemlje imati jači obrazovni sistem, te da će to uticati na stepen neznanja i opšte kulture stanovnika. Naprotiv, iako nije pošto-poto utvrđeno suprotno, jesu prilično validni rezultati da su određene ekonomski jake zemlje podbacile.

Ovo bi se moglo pripisati zaključku da će stanovnici razvijenih, slobodnih zemalja biti manje opterećeni pitanjima o ekonomskom stanju i drugim faktorima razvijenosti svoje zemlje, kao i da će biti manje zainteresovani da se u ista pitanja uključe „sve dok je dobro“. Samim tim ovi stanovnici i manje znaju o svojoj zemlji. Op, op, opet vam se javljaju Ameri, zar ne?

Ovakav ishod je omogućio i da Srbija, čiji obrazovni sistem jeste u usponu prema Svetskom ekonomskom forumu, bude prilično visoko pozicionirana na listi neznanja. Koliko visoko? Vreme je da saznate.

Ovo je lista zemalja po stepenu neznanja

Zemlje su rangirane po neznanju od najveće neznalice na prvom mestu (Indija) pa sve do najvećeg „znalca“ (videćete već):

1. Indija
2. Kina (druga ekonomski najsnažnija zemlja sveta)
3. Tajvan
4. Južna Afrika
5. Sjedinjene Američke Države (najbogatija zemlja sveta)
6. Brazil
7. Tajland
8. Singapur (jedna od najskupljih zemalja za život)
9. Turska
10. Indonezija
11. Meksiko
12. Kanada
13. Crna Gora
14. Rusija
15. Srbija (A eto i nas, TOP 15 neznalica!)
16. Filipini
17. Hong Kong
18. Izrael
19. Danska
20. Argentina
21. Francuska
22. VIjetnam
23. Peru
24. Španija
25. Čile
26. Mađarska
27. Japan
28. Belgija
29. Poljska
30. Kolumbija
31. Švedska (10) (TOP 10 najuspešnijih zemalja)
32. Norveška (9)
33. Italija (8)
34. Nemačka (7)
35. Australija (6)
36. Malezija (5) (Iznenađenje?)
37. Češka (4)
38. Južna Koreja (3)
39. Velika Britanija (2)
40. Holandija (1) (Holanđani najveći znalci!)

Kao što se može zaključiti iz rezultata, postoje određena iznenađenja posmatrajući ekonomsku snagu država, ili ipak ne, posmatrajući predrasude koje su postojale? Naravno, mislim na SAD, ali tu se pojavljuje i Kina, na visokom drugom mestu po stepenu neznanja. Ko je ovo očekivao?

Takođe, Kanada i Rusija su se našle praktično rame uz rame sa Crnom Gorom (13. mesto) i Srbijom (15. mesto), dok se od Francuske i Španije verovatno očekivalo više?

Bilo kako bilo, nismo se našli među 10 najgorih zemalja prema ovom istraživanju, ali daleko od toga da bismo smeli ikome da se smejemo, zar ne? Doduše, uvek možemo i reći: „Ma koga su to uopšte pitali? Gluposti.“

Tekst prenosimo sa beleske.com.

ja se zovem milena marković
rođena sam u zemunu jednog jutra u aprilu
moja majka je stigla da da doručak sestri i bratu
ispala sam uredno glavom i bila sam dobra beba
soba je bila mala i pregrađena ormarom na muski i ženski deo
sećam se kreveca sa mrežom i njih velikih kako idu tamo vamo
dok me neko ne uhvati i presvuče
onda sam suva i  otac mi se smeje

i kad smo išli na selo pravio je tobogan kolima
tako što se zaleteo na nizbrdicu
i skoro da nisam više tako nešto lepo doživela
osim ono kratko kad se napijem
pre nego što sve počne da se vrti

išla sam sa bratom na duge šetnje pored reke
preko mosta, pa u grad
jednom sam stavila kanu na kosu
i pala je kiša
i crvena voda je krenula da curi niz moj vrat

i taj me stariji momak poljubio na stanici
i smejao se
a mirisao je na stari duvan i dop

i bila je stara peć u  vajatu gde sam ja sedela satima
i čeze su bile
a onda bih legla na travu i gledala bagrenje
i  nebo
topole i nebo
šljivik je bio, i kukuruz, i jako hladna reka i
srebrne pastrmke

i rodila sam dete rano
i dojila sam dete dve godine
i on nije nikako počinjao da priča
i stalno je trčao i trčao

i živela sam sama u stanu koji je gledao na krovove
i kuvala sam, i smejala se, i trčala, i padala,
i preživela sam

ja se zovem milena marković
i odrasla sam na novom beogradu
onda sam otišla na đeram pijacu
pa sam se opet vratila na novi beograd
vrlo verovatno ću tu i ostati do samog kraja

ne znam da vozim bicikl
i ne znam da vozim kola i
jako teško računam
i znam vrlo malo stvari
i znam da ću do kraja
još manje da naučim

Milena Marković

Izvor: Fenomeni