Jedan obućar je okačio snimak na svoj profil, a ima više od dva miliona pregleda. Objasnio je detaljno ceo postupak koji je veoma jednostavan.

Svima nam je već jasno da je TikTok mesto gde se mogu naći razni saveti koji znatno mogu da olakšaju ali i dosta pogoršaju stvri. Bitno je razlikovati dobre od loših saveta i tako primenite samo one efikasne.

Jedan obućar je okačio snimak na svoj profil, a ima više od dva miliona pregleda. Objasnio je detaljno ceo postupak koji je veoma jednostavan.

@originalcobblers DIY zip fix for when I refuses to close #shoerepair #timberland #zip #ziprepair #diy ♬ original sound – originalcobblers

Čizmu sa pokvarenim rajferšlusom je stavio na ravnu površinu, zatim uzima klješta kojima pridržava rajferšlus, a čekićem je lagano udario po klještima.

Preuzeto sa: najzena.rs

Po dolasku u ovaj gradić, poznatom po bogatoj istoriji, prirodi o kojoj svetski novinari pišu samo hvale i jedinstvenoj gastronomiji, dovoljno je da pitate prolaznike gde je radnja „Kod Nuka“ i oni će vas sa osmehom uputiti u svet cipela Seida Tandira (30), poznatijeg pod nadimkom Sejo.

Tim istim zanatom bavili su se i njegov otac Nusret, deda Selim i pradeda Jusuf, a najmlađi Seid je draži i čar popravke i izrade cipela otkrio nedavno. Mada je kao dečak rado provodio vreme sa ocem u radnji pomažući mu koliko je mogao, tek u 28. godini postao obućar. Igrom sudbine, to se desilo neposredno pred očevu smrt, koji mu je preneo sve svoje znanje i iskustvo.

Danas ovu radnju posećuju mušterije svih generacija, a Sejo je ponosan što cipele i čizme, njegovih ruku dela, nose Sjeničani i Pazarci, ali i ljubitelji kožne obuće iz inostranstva.

Tokom moje posete završavao je par cipela za jednog gospodina iz Beča, a jedan drugi čovek koji nosi broj 48 poručio ih je ovde, jer u prodavnicama, u toj veličini i sa takvim kvalitetom ne može da nađe ono što želi.

– U mojoj porodici svi su se bavili ovim zanatom, a ja sam ga zavoleo tek posle jedne televizijske emisije. Gledao sam kako jedan obućar iz Londona ručno pravi obuću samo po porudžbini i isključivo za poznate ličnosti, pa me je to inspirisalo da napravim nešto slično ovde u Sjenici. Čak je i mašina iz emisije bila marke Singer, baš onakva kakvu je koristio moj pokojni otac. Obućar je tada rekao da samo ona može da uradi savršen štep – priseća se Seid i priča mi da je odmah sa reči prešao na delo.

– Brzo sam savladao „gradivo“ i upijao zanat. Otac mi je sve objasnio – kako se uzima mera, kako se kroji koža, kako se prave šabloni. Gledao sam u njega kao što sam pre toga gledao u televizor sa kojeg je išla emisija. Šivenje mi je išlo teško u početku, ali uz više iskustva i rada sve je došlo na svoje mesto – kaže u Priči sa dušom.

Unutar ovog malog lokala skoro sve je autentično kao u vreme kada je tu radio Seidov otac. Alat, sto, tezga, stolice, radio-kasetofon, pa i kreka (peć na piljevinu i ugalj) čuvaju duh nekadašnjeg vremena.

Na zidu su fotografije stare Sjenice u kojoj je nekada bila radnja Sejovih predaka, a u fioci stare slike majstora sa vernim mušterijama.

Kada zimi dobro naloži kreku, ni minus 36 stepeni, koliko je bilo zimus u Sjenici, ne mogu da mu poremete svet mašte i kreativnosti.

Seid je kupio mašinu marke „singer“ iz 1902. godine i na njoj ubrzava proces popravke obuće

– U Sjenici ima još tri obućara, a ja sam najmlađi. Ljudi su me lepo prihvatili, imao sam od koga na naučim i radim kvalitetno baš kao što je to radio moj otac. Nisam izgubio mušterije, čak sam dobio i nove.

Na moje pitanje da li je tačno (a to sam čuo u gradu) da žene vole da dođu u ovu radnju i donesu cipele, ne samo zbog kvalitetnog rada, već zato što je obućar mlad, lep i zgodan momak, Seid skromno odgovara:

– Ljudi vole da vide kada je neko mlad u starom zanatu. Trudim se da svi budu zadovoljni. Kad nekome ručno izradim cipele, cena mi nije na prvom mestu, već utisak i zadovoljstvo koje vidim na licu kada ih obuje. Tada mi je srce puno!

Sa suprugom Irinom i mališanima

Pošto zatvori radnju, odlazi kući kod žene i dece, a zatim u Rukometni klub Sjenica, gde radi kao trener. Do 2013. godine bio je profesionalni rukometaš i igrao za RK Bosna, RK Sjenica i RK Peć, a onda je zbog povrede napustio karijeru i postao trener.   

– Pre deset godina na moru u Crnoj Gori upoznao sam se sa suprugom Irinom, Ruskinjom koja se zbog ljubavi preselila u Sjenicu i sa kojom imam dvoje dece, sina Andreja i ćerku Džanu. Živela je u ruskom gradu Rjazanju koji ima od 800.000 stanovnika, a dolazak u malu Sjenicu bila joj je velika promena. Doduše, i tamo i ovde je hladno (smeh). U početku nismo mogli da se sporazumemo i bilo je komičnih situacija jer smo stalno koristili rečnik. Sada je sve lakše.   

Seid mi otkriva da i neretko njegove cipele i čizmice upravo naručuju Rusi i Ruskinje i da se raduje kada one iz Sjenice odu preko granice.

– Najviše volim da napravim novu cipelu jer je to nešto izvanredno. Svaka cipela posebna je na svoj način, svakoj cipeli se dam maksimalno – od uzimanja mere, krojenja, do pravljenja šablona.Kad dođu kod mene, pitam ljude koji model žele da nose – salonku, duboku cipelu ili čizmicu i da li imaju probleme sa stopalom, a zatim uzimam mere. Žene najčešće donesu gotovu fotografiju onoga šta su zamislile – ispričao mi je Seid u svojoj Priči sa dušom i dodao da u Srbiji ručni rad nije na ceni, ali da je on zadovojlan i srećan jer ima posla i što svojom kreativnošću ostvaruje tuđe želje i svoje snove.

O tome šta još Seid radi, saznajte na njegovoj fejsbuk stranici OVDE. 

Pricesadusom.com