Ona mu se daje i pruža koliko i kada on poželi. I zatraži.

Ona se stavlja njemu na raspolaganje. Bez pogovora.

Čak i kad on ne zatraži glasno, ona zna koliko i kako on hoće, pa mu se da toliko i tako.

Daje mu se na korištenje.

I nema problem s tim kako to zvuči. Ne.

Baš je briga!

Ne zamara se time. Ima pametnija posla. Da mu udovolji.

Prima svaki njegov milimetar.

Upija svaki njegov mililitar.

Uzima ga celog.

Procveta i cveta s njim.

Uvek, svaki put je tako.

Pulsira u njoj.

Po njoj. Na njoj.

Izvan tog odnosa, ona nije takva. Nije podložna.

Taj odnos je tu kao nekakav balans. Da se poravnaju stvari.

Služi joj za ravnotežu.

Da joj izvuče dan. Noć.

Uživa u njegovom užitku.

I ne traži ništa zauzvrat.

Nema usluge-za-uslugu. Ne.

Takvog ga je izabrala. Svesno. I namerno.

I samo takav joj treba.

Uživa u vremenu koje mu daje.

Kad on nije tu, kad nije blizu, ona ga zamišlja, mašta o njemu.

Sanja ga.

Koristi ta sećanja za vlastiti užitak.

Seća ga se. Priseća.

Gladna ga je. I žedna.

Uživa u telu koje mu daje.

Uživa u svemu što mu daje.

Jer samo kad daje, ona dobija.