Pitanja o ženidbi/udaji, diplomiranju, zaposlenju, vaspitavanju dece, ali i druge pomalo škakljive porodične teme, diskusije o politici otvaraju se na porodičnim okupljanjima. Neka od njih iznova i iznova.

Postoje i psihoterapeuti specijalizovani za porodične odnose koji vam mogu pomoći da ublažite negativne efekte ovakvih okupljanja, ukoliko vam odlazak na njih povećava stres i izaziva nelagodu.

Već smo pisali o japanskoj agenciji Family Romance koja pomaže onima kojima je neophodan partner za neki događaj. Ali uvek možete i zamoliti nekog od prijatelja da uskoči ukoliko vam je za svadbu, rođendan ili bilo kakvo slavlje potreban partner. Bilo je i ovde sličnih preduzetničkih poduhvata.

Nije jednostavno ni prvi put dovesti devojku/ dečka da se upozna sa porodicom i familijom na neko intimnije ili veće porodično slavlje. Tu se otvaraju pitanja – kako će vaši najbliži reagovati, da li je on/ ona dovoljno dobar/ dobra za vas i da li će sve proteći kako treba.

Do sledećeg većeg okupljanja pogledajte neki od filmova na ovu temu. Takođe neke od njih možete pustiti na nekom porodičnom mini-filmskom maratonu.

I nisu svi filmovi na ovoj listi drame. Ima jako zabavnih filmova. Naješće teme američkih filmova su božićna ili okupljanja za Dan zahvalnosti, u evropskoj kinematografiji su to svadbe i rođendani. U nekima ćete sasvim sigurno pronaći situacije sa kakvim ste se sretali u životu.

Hana i njene sestre / Hannah and Her Sisters (1986)

Film počinje i završava se scenom večere na Dan zahvalnosti koja je snimana u stanu glavne glumice u filmu Mije Farou u Njujorku. Jedan do najboljih filmova Vudija Alena govori odnosima i životima tri sestre, baveći se pitanjima smisla života, ljubavi, religije, umetnosti i prijateljstva.

Film je nagrađen sa tri Oskara – za najbolji originalni scenario (Vudi Alen), najbolju mušku epizodnu ulogu (Majkl Kejn) i najbolju žensku epizodnu ulogu (Dajana Vist).

Kući za praznike / Home for the Holidays (1995)

Jedan od najboljih filmova na temu porodičnih okupljanja režirala je Džodi Foster. Okupila je odličnu glumačku ekipu, koju predvode Holi Hanter, Robert Dauni Džunior i En Bankroft, i napravila vrlo upečatljivu komediju o porodici koja se okuplja u porodičnoj kući u Baltimoru da proslavi Dan zahvalnosti.

Samo snimanje večere za Dan zahvalnosti odužilo se na 10 dana i za ovu scenu su iskorišćene 64 ćurke, 20 kilograma pire krompira, 35 kilograma punjenja za ćurku, 44 pite, 30 kilograma slatkog krompira i 50 litara soka koji je korišćen kao vino.

Ledena oluja / Ice Storm (1997)

Radnja filma koji je režirao Ang Li događa se tokom 70ih godina u gradiću koji se nalazi u američkoj državi Konektikat. U fokusu su dve porodice više klase koje pokušavaju da se izbore sa političkim i društvenim promenama. Njihovi članovi tokom proslave Dana zahvalnosti beg od stvarnosti traže u alkoholu, marihuani, neverstvu i seksualnom eksperimentisanju.

Mit o otiscima prstiju / The Myth of Fingerprints (1997)

Šestočlana porodica iz Nove Engleske se posle tri godine ponovo okuplja za Dan zahvalnosti. Četvoro dece, od kojih neki dovode i partnere, dolaze u porodični dom kod ekscentričnog i samoživog oca i nežne majke i pratimo jedno emotivno i napeto druženje ove, sa strane gledano, savršene, ali zapravo disfunkcionalne porodice.

Šta se kuva? / What’s Cooking? (2000)

Isprepletene priče o četiri američke porodice – afroameričkoj, jevrejskoj, latinoameričkoj i vijetnamskog. Kroz priče o spremanju večere za Dan zahvalnosti otvaraju se pitanja tradicije i generacijskog jaza. Tokom dugog prazničnog dana otkrivaju se tajne, otvaraju se srca, prašta, ali tu su i nove dileme i pitanja…

Praznici sa April / Pieces of April (2003)

April (Kejti Holms) poziva porodicu u svoj stančić u siromašnoj četvrti Njujorka na ručak povodom Dana zahvalnosti. Dok oni putuju iz predgrađa Pensilvanije, April mora prvi put da spremi ćurku uz pomoć dobrih komšija i zajedno sa dečkom pripremi sve za doček porodice i bolesnu majku (Patriša Klarkson) koja slavi verovatno svoj poslednji Dan zahvalnosti.

Budžet filma iznosio je svega 300.000$ i snimljen je za 16 dana. Reditelj filma Piter Hedžiz napisao je novelu Šta izjeda Gilberta Grejpa (What’s Eating Gilbert Grape), po kojoj je snimljen istoimeni film, a poznat je i po adaptaciji romana Nika Hornbija Sve o dečaku (About a Boy) po kojoj je snimljen film.

Džek i Džil / Jack and Jill (2011)

Još jedna u nizu holivudskih blokbaster komedija (zaradila gotovo 150 miliona dolara, napram 79 miliona uloženih), ali je kritika ovo ostvarenje, u kome je glavna zvezda Adam Sendler, sahranila. Sendler se pojavljuje u dvostrukoj ulozi brata i sestre blizanaca – Džeka, uspešnog čoveka koji ima divnu ženu (Kejti Holms), sjajnu decu, lepu kuću i uspešan posao, i Džil – siromašne, dosadne, neurotične sestre bliznakinje, koja ga posećuje za Dan zahvalnosti.

Ovo ostvarenje je imalo čak 12 nominacija za nagradu Zlatna malina, koja ima 10 kategorija. Pobedilo je u svim kategorijama, a Sendler je dobio nagradu i za najgoreg glumca, i za najgoru glumicu.

Velika španska familija / La gran familia española (2013)

Velika španska porodica se okuplja na svadbi najmlađeg od petorice braće u danu kada ova zemlje igra finalne Svetskog prvenstva u fudbalu 2010. godine i osvaja veliku titulu. Komedija istražuje porodične odnose suočavajući braću sa važnim pitanjima i dilemama, uz neizbežnu vezu sa fudbalom – da li pobeđuju, da li cilj ne bira sredstvo, može li se izgubiti dostojanstveno i da li je pametnije igrati napadački ili se braniti, a šansu čekati u kontri.

Sad te ostavljam / This Is Where I Leave You (2014)

Kada njihov otac umre, četvoro odraslih braće i sestara (Džejson Bejtmen, Tina Fej, Adam Drajver, Kori Stol), povređeni i nesrećni u svojim privatnim životima, primorani su da se vrate u porodičnu kuću i žive pod istim krovom nedelju dana, zajedno sa svojom pričljivom majkom (Džejn Fonda) i nizom supružnika, ali u i bivših i neostvarenih ljubavi. Dirljiv film o ponovnom zbližavanju članova porodice.

Život je truba (2015)

Humor, optimizam i zanimljiv izbor muzike karakterišu ovu hrvatsku komediju o dva velika porodična okupljanja – svadbi i večeri na Badnje veče. Mladoženja, glavni junak filma, je opušteni džez trubač koji pokušava da pomiri oca mesara, brata kockara i majku, penzionerku. Nesebičnu pomoć pružaju mu mlada supruga i njeni neobični roditelji.

Kod kuće su svi dobro / A casa tutti bene (2018)

Velika familija, koja je retko na okupu u tolikom broju, sada je na istom mestu. Proslavi jubileja, 50. godišnjice braka bake Albe i deke Pijetra u velikoj vili, na ostrvu gde oni žive. Zbog vremenskih prilika svi ostaju na ostrvu, tako da se tu idila završava. Počinje zavist, ljubomora, svađe… Počinje ludilo.

Porodično slavlje / Fete de Famille (2019)

Diva francuskog filma Ketrin Denev igra majku i okuplja članove najuže porodice da zajedno proslave njen 70. rođendan. Čini se da je sve u redu sa njenim uštogljenim sinom i njegovom porodicom, kao i sa njenim drugim sinom koji planira da zabeleži ovo okupljanje kamerom, ali sve se menja kada se na proslavi pojavi psihički nestabilna ćerka, prvi put posle tri godine…

Izvor: beforeafter.rs

Ne sumnjam da je izvukao ušteđevinu za crne dane, prodao štogod iz kuće i zaputio se u radnju. Nema veze što naše selo u to doba još uvijek nije dobilo struju, pa je televizor bio samo jedan veliki ukras i vrlo mutno ogledalo. Moralo se znati ko je gazda.

Navraćale su komšije i poznanici, zagledao se i hvalio uređaj, iako niko nije znao po kom osnovu ga hvali, jer ga nije imao sa čim uporediti. Ispijale su se kafe ispred njega, mezilo se i ugovarali su se poslovi. Televizor je stajao nijem, ali nikada prašnjav, već vječito uglancan i presvučen novim miljeom.

Kada je konačno struja došla i do našeg kraja, sreća se nije mogla izmjeriti. Loša antena je jedva hvatala signal, slika je stalno treperila, a djed je teška srca svako malo lupao po uređaju – da ga popravi. Soba je konstantno bila puna. Nema veze što je uživanje bilo nikakvo, slabo šta se vidjelo a još slabije čulo. Posljednji krik tehnologije je bio tu.

Kako je vrijeme prolazilo, cijene su padale, sve više ljudi je moglo priuštiti kupovinu televizora, pa se on više nije smatrao luksuzom. U to doba, kuhinja je postala centar kuće. Najtoplija prostorija, centar svih okupljanja i raskrsnica svačijih puteva, kao u predstavi Mladena Materića. Ukućani su dolazili da vide šta se to novo krčka na šporetu, vodili su ih mirisi i zveckanje posuđa. U kuhinji ste uvijek mogli zateći nekoga, bilo da priprema obrok, žvaće onako „s nogu“ ili ne zna šta uopšte tu radi. Jednostavno – navratio.

Zatim se taj centar pomjerio nekoliko metara u stranu. Trpezarije su postale moderne, mjesto na kome se jede je odvojeno od mjesta na kome se ta ista hrana priprema. Tu smo svi zajedno sjedili u određeno doba dana, prepričavali dnevne dogodovštine i otimali se za najbolje parče hrane.

Kada smo odrasli i krenuli svako svojim putem, oni su se jako rijetko ukrštali. Nismo imali gdje da se sretnemo. Viđali smo se na odlasku i na dolasku, dok je međuvrijeme zjapilo prazno. Zatim je uređaj sa početka ove priča opet preuzeo tron i nekako objedinio prethodna dva centra. Ta centralna tačka dnevne sobe postala je jedini fiksni dio kuće. Namještaj se oko nje mijenjao i rotirao, hvatao se što bolji ugao i veća preglednost. Nerijetko smo zaticali mamu kako na stoliću ispred njega guli krompir za ručak ili jabuke za kolač, a istovremeno gleda neku emisiju. Kaže, dosadno joj samoj u kuhinji, a i lakše je dok sjedi.

Čak smo i obroke preselili u dnevni boravak. Nismo mogli da se usaglasimo oko termina, jer svi imamo različite živote i obaveze, a jesti sam u velikoj trpezariji je nekako tužno. Tako smo jedno po jedino uzimali tacnu sa hranom, kao da se nalazimo u menzi, i odlazili do te kutije. Pred njom je uvijek bilo nekoga. Bilo da žvaće, drijema, navija ili čisti orahe. Kada nismo više mogli da se okupljamo popodne za trpezarijskim stolom, da jedemo i pričamo, počeli smo da se okupljamo uveče pred TV-om, da jedemo, pričamo i komentarišemo tu seriju, emisiju ili utakmicu, taj film ili kviz koji nas sve zanima i privlači na isto mjesto.

TV aparat je postao centar naših domova, porodičnih okupljanja, jako bitan za naše međusobne odnose. Zato smo odlučili da uložimo u njega. Postala nam je mnogo bitna boja i veličina, čist zvuk i kvalitetan sadržaj. Nismo htjeli da nas zabavlja bilo šta. U međuvremenu se tehnologija poprilično razvila, milje više nema gdje da stoji, sobne antene su prošlost, a lupanje po uređaju je, srećom, prestalo. Ulagalo se u sve – program, tehniku, uslugu. U međuvremenu su sami uređaji postali dostupni svakome, a usluga se toliko razvila da vam se nude različite opcije preko samo jednog paketa. Jedan kabl vam dovodi telefon, internet i TV program. Jedan račun objedinjuje sve ostale.

Ono što je u djedovo vrijeme bilo nezamislivi luksuz, danas je dostupno svima i još dolazi uz poklone. Kompanija m:tel, recimo, trenutno ima ponudu za nove korisnike svojih OPEN paketa, koji uz ogroman broj programa i mnogo jednostavnije plaćanje, dobijaju i poklon u vrijednosti do 200 KM. Ovaj novac dobijate na Addiko kartici i možete ga potrošiti na šta god želite, u bilo kojoj radnji koja prima Visa kartice.

I tako je televizija od investicije u luksuz postala investicija u dom, u onom najširem i najtoplijem smislu te riječi. Investicija u vrijeme provedeno sa najbližima uz sadržaje koji vas povezuju. U večeri kad naručite omiljenu hranu i odaberete neku dobru komediju uz koju ćete sjesti i smijati se sa svojim omiljenim ljudima. Jesti i smijati se dok vas stomak ne zaboli. Pa pričati da ste se toliko smijali da vas je stomak bolio. Jer, tako se stvaraju uspomene.

Šta je centar vašeg doma?