Nezavisnim laboratorijskim ispitivanjima utvrđeno je da igračke predstavljaju ozbiljan zdravstveni rizik po decu, uključujući opasnost od gušenja i toksične hemikalije.

Proizvodi koji nisu brendirani su od nezavisnih prodavaca kupljeni na kineskim platformama Aliekspres (AliExpress), Temu i Šin (Shein), američkim Amazon i Viš (Wish), singapurskoj Lajt in boks (Light In The Box), francuskoj Sidiskaunt (Cdiscount), britanskoj Frugo (Fruugo), holandskom Bol i poljskoj Alegro (Allegro).

Deset od 25 igračaka kupljenih na platformi Amazon bilo je opasno, 19 od 25 na Temu, 10 od 14 na Aliekspresu i svih 10 igračaka kupljenih na platformi Šin.

Svi proizvodi kupljeni na francuskoj, poljskoj i britanskoj platformi smatraju se nebezbednim.

Među igračkama koje je testirao TIE bile su igračke koje mogu lako da se rastave na manje delove koji predstavljaju rizik od gušenja, igračke s malim magnetima koji mogu da oštete creva ako se progutaju, „slajm“ koji sadrži 13 puta veći nivo bora od dozvoljene granice i elektronska tabla za crtanje sa veoma lako dostupnim malim baterijama koje mogu izazvati teške povrede ili smrt ako se progutaju.

TIE je pozvao EU da hitno preduzme mere kako bi bile zatvorene rupe u zakonu da bi onlajn tržišta bila odgovorna za bezbednost proizvoda koji se nude na njihovim platformama i zatražio bolji nadzor tržišta i primenu Zakona o digitalnim uslugama.

Skoro 1000 lajkova i 500 dijeljenja u kratkom roku govore o tome koliko je ova kozmetika izazvala radosti kod Banjalučana, ali i žena širom BiH kojima se Anapharm obraća.

“Napokon”, “Konačno”, i jedan od komentaa koji se izdvojio “Jao kako Brena pjevam “Luda za Rituals”

U ponudi možete naći.

The Ritual of Jing: Kolekcija The Ritual of Jing nadahnuta je drevnim kineskim konceptom Jinga koji predstavlja smirenost i spokoj te vam pomaže pronaći put prema unutrašnjem miru kao i da razvijete umijeće postizanja smirenosti i spokoja. Stvorite ličnu oazu i dubinski se opustite te mirno spavajte uz produhovljene rutine.

Rituals of Karma: Kolekcija The Ritual of Karma osmišljena je kako bi vam pomogla da zračite pozitivnom energijom, podsjećajući vas da težite dobroj karmi u svom životu i praktikujete dobrotu. Obogaćena traženim mirisom bijelog čaja i lotosovog cvijeta, ova kolekcija sadrži hidratantne proizvode za njegu kože.

The Ritual of Sakura: The Ritual of Sakura nadahnuće crpi iz drevne japanske tradicije Hanami, pozivajući vas da slavite svaki dan kao novi početak. Ponovo otkrijte našu legendarnu kolekciju s prepoznatljivim slatkim mirisom cvijeta trešnje, sastojcima prirodnog porijekla i oduševite se novostima.

Homme kolekcija: Kombinacijom formula vođenih rezultatima i kompleksa vrijednih sastojaka prirodnog porijekla, ova kolekcija nudi potpunu liniju osnovnih proizvoda visokih performansi za tijelo, lice i bradu svakog muškarca.

The Ritual of Ayurverda: Uravnotežen život načelo je Ayurvede, nauke o životu. Drevna mudrost iz Indije pomaže vam da poboljšate zdravlje i dobrobit čišćenjem i hranjenjem vaše energije. The Ritual of Ayurveda pažljivo je oblikovan kako bi podržao tu filozofiju te nudi kolekciju luksuznih proizvoda za dom i njegu tijela koji pomažu uspostavljanju ravnoteže za tijelo, um i dušu.

Koju birate? Sve proizvode potražite na linku.

Kada sam pisala tekst o Svetlani Seki Aleksić, nisam razmišljala o tome da će biti onih koji će u tekstu tražiti gramatičke greške, koji će mi ukazivati na to da se stodeset piše odvojeno, kojima će biti bitnije da analiziraju mene zbog interpunkcijskog znaka viška, nego medije i teme koje oni plasiraju.

Nisam razmišljala da će biti onih koji će braniti Seku, jer ja Seku nisam ni napadala. Otvarali su mi oči, govoreći da je Svetlana veliki humanitarac, žena koja je potekla iz siromaštva i sama stvorila svoje bogatstvo pevajući po kafanama gde je, avaj, svaki pijanac kidisao na nju i da sam, ako sam već htela nekog da “opljujem”, mogla opljuvati lopovljive političare. Ovi sada verovatno prate Seku na instagramu i lajkuju njene fotke u utegnutom kombinezonu kojim pokazuje kako je moguće biti zgodan i sveže porođen. Onda te fotke prenesu mediji i napišu “Seka izgleda fenomenalno samo mesec dana nakon porođaja”.

Javili su se i vernici da kažu kud ću napisati “pa majku mu Božju”.

I javio se jedan Nikola da kaže: “Jovana, udaj se za mene”.

Bogu hvala, najbrojni su oni koji su shvatili suštinu teksta i moj pucanj u medije i njihovu nasušnu potrebu da trljaju noseve narodu senzacionalističkim pričama o bajkovitom životu poznatih estradnih “umetnika” dok na svakih metar čuči ozbiljan problem, ozbiljna glad, ozbiljno bušan krov, ozbiljno pretučena žena, ozbiljna lekarska greška, ozbiljno podmićivanje, ozbiljno povređeno dete, ozbiljno raspadnute bolničke sobe, ozbiljno hladne kuće, ozbiljno pametni klinci, ozbiljno hrabre majke, ozbiljno hrabre samohrane majke i očevi.

Kada sam pisala tekst, nisam želela da Svetlana Seka Aleksić izleti u prvi plan, a izletela je. Pisala sam ja i pre. Pisala sam o mladom pekaru, ocu troje dece koga je žena kurvanjski ostavila i koji se bori radeći u tri pekare, koji je suv ko prekjučešnja kifla, ali je i pored toga nasmejan, jer tako treba da bude kad imaš klince koji u tebe gledaju ko u Boga. Da li je ovaj tekst objavio Blic? Nije.

Pisala sam o sinu svojih komšija u jakni dva broja većoj, poderanoj, pa zakrpljenoj somotnim srcem. O dečkiću koji zbog toga dobija uvrede i packe i svakodnevno podsmevanje u punom autobusu. Da li je ovaj tekst objavio i preneo Blic? Nije.

I znate onu priču o ocu tri sina Jakova, Luke i Save, kopaču raka na seoskom groblju, koji žive u trošnoj kući bez struje, bez televizora, bez telefona, sa žuljevima po dlanovima i zemljom pod noktima i vetrom koji hladi kuću kroz napukle prozore? Da li ste ovaj tekst mogli naći u Blicu? Niste.

Ali ste mogli pročitati tekst o mom prijatelju i njegovoj ženi koji žive u nabijači, koji čekaju bebu, koji delju zvečke od drveta, koji sami šiju zavese, prefarbavaju krevetić, bore se sa vlagom, sa raspuklim zidovima i svojim problemima. Zbog čega? Zbog toga što im se među redovima pridružila Svetlana Seka Aleksić. Njeno ime je to koje je privuklo pažnju.. Možda bi se gore pomenuti tekstovi i našli u Blicu da se ocu koji kopa rake i mladom pekaru pridružila Seka. Razumete o čemu pričam.

Kada sam pisala tekst samo sam želela da srećne dane svojih prijatelja, uprkos problemima sa kojima se bore, opišem. Da poručim da ima još lepih budućih roditelja, lepih trudnih stomaka, lepih beba, toplih domova iako ih nije utezao arhitekta, velikih boraca, velikih ljudi o kojima se tako malo piše. O kojima mediji ćute, dajući prostor celulitu Dare Bubare, devojkama Marije Šerifović, dojkama Jelene Karleuše …

To je bila namera. Kad već mogu, da napišem neku drugačiju priču.

A onda, gle čuda, nakon dva dana javila se jedna gospođa, enterijerista, da pomogne. Dala bi boje za zidove, dala bi krevetić, dala bi igračke, pomogla bi koliko god je u njenoj moći. Oduševim se, iako tekst nije bio poziv za pomoć. Oduševim se i glasno viknem: “Ovaj svet je ipak dobro mesto, ej, pa ima još dobrih ljudi!”.

Javim joj se.

Kaže:“Potrebne su mi dimenzije sobe i fotografije”.

Pošaljemo joj fotografije, na njima sve uredno, ali vapi za svežinom koju smo očekivali da će gospođa enterijerista dati. Premerimo sobe, premerimo zidove, javimo dimenzije. Jedan visoki plakar bi bio potreban, da pregradi prostorije, da skloni karton koji glumi zid. Prozori su loši, ali skromni su, ne preteruju, ne traže. Urolaće peškir ili ćebe, zaustaviće oni zimu koja bi unutra kroz nabreklu stolariju. Plakar visoki i možda krevetić koji ne škripi i ne ljulja se, biće dovoljno.

Čekamo. Čekamo. Čekamo. Sedam, četrnaest, dvadesetijedan dan. Javim se, da podsetim. Čekam. Čekamo. Čekamo. Još četrnaest dana. Javim se ponovo. Gospođa se izvinjava, kaže problem, kaže daj mi broj telefona, javim ti se sutra. Doda: “ne brini se”.

Prošlo je novih četrnaest dana tišine. Napišem joj: “Hvala Vam za ništa”.

Tišina. I ogromno ništa.

Pokrenula je nadu, raspirila je, to je uradila. Mladim roditeljima kao da je rekla:„Biće lepo za bebu, biće lepše nego što ste ikada mogli zamisliti“. I onda je nestala.

Kada sam pisala tekst nisam razmišljala o tome da će se neko javiti za pomoć, jer moji su prijatelji zadovoljni iako im prostor u kom treba da dočekaju bebu ne ide na ruku. Nisam razmišljala da će biti na stotine šerovanja, na više od 10.000 lajkova i samo jedno „ja bih da pomognem“, koje je, doduše, brzo palo u vodu. Onda sam pomislila kada bi svako ko je podržao tekst pomogao, čitava bi se kuća mogla sagraditi, a ne samo jedan plakar. I to ne samo ovoj porodici, nego stotinama drugih porodica. Ako se svi toliko podržavamo i volimo u ovom virtuelnom svetu (ljubac, volim, pusa, kuco maco, carice, kraljice, bravo), gde su ti lajkovi kada treba da se izađe iz njega, kada je potrebno pomoć i podršku pokazati na delu, na ulici, rukama, na vetru o kom sam pisala na početku. Verujem da ne bi bilo gladnih ni žednih ni tužnih ni poderanih kada bi svako od nas pružio onoliko koliko ima. Bio to komad hleba, ili majica koja nam se ne dopada više, ili osmeh. Mi smo ti koji možemo da menjamo stvari, ali toga ili nismo svesni ili smo lenji. Ili smo jebeni licemeri.

Ako je Svetlana Seka Aleksić toliki humanista, ako Blic ima razumevanja za ovakve tekstove, ako ste svi vi koji ste kliknuli lajk razumeli ono o čemu pričam, javite se sad.

Neka se javi neki stolar, neka napravi od restlova šperploče visoki plakar.

Neka se javi neko ko ima krevetić, ko bi da ga pokloni.

Neka se jave privrednici, neko od njih je sigurno čitao tekst, neka daruju nove prozore.

Ajde, pokažite na delu da ste razumeli o čemu sam pisala i da niste lupili lajk samo zbog toga što sam „oplela“ o medijima i njihovom feljtonskom izveštavanju o porođenoj Svetlani Seki.

Ajde, da vas vidim.

Ajde, pokažite da niste licemeri.

Uverite mene, i što je još važnije uverite sebe da je ovaj svet ipak dobro mesto za život.

Ovo pišem zato što sam nedavno na Loli pročitala tužnu priču o mladom arhitekti koji je umoran: “Od toga što sam šestnaest godina proveo školujući se i sedam tražeći posao. Od toga što svakih nekoliko meseci odlazim na Biro za zapošljavanje. Od pisanja biografija, prilagođavajući ih svaki put radnom mestu na koje konkurišem.” Bi mi žao čoveka. Grozno je voleti neki posao, studirati, napredovati, vredno raditi i onda stati. Raditi kao fizički radnik, jer drugog posla nema. Stagnirati a možda i nazadovati jer svaki posao se lagano zaboravlja ako se čovek njime ne bavi.

Dugo nisam mogla da se setim, šta bi za njega, u ovako teškoj situaciji bio dobar predlog. A onda mi je pomogao slučaj. Zvala sam dragu drugaricu, dizajnerku u penziji, na kafu i ona me je odbila jer “ima neke tesne rokove”. Da skratim priču, ona dopunjava (više nego) skromnu penziju radeći kao on-line dizajner. Počela je tako što se javljala na konkurse, osvojila nekoliko prvih mesta, otkupili joj rešenja i ponudili on-line posao. Radi koliko joj treba i koliko može i zadovoljna je.

U Beogradu, a verovatno i drugde, veliki broj mladih ljudi drži on-line časove stranih jezika (uglavnom engleskog i uglavnom Japancima – kako je do toga došlo nemam pojma, verovatno neko probao, uspeo, razgazio posao, preporučio drugara i tako je krenulo). Koliko tačno IT stručnjaka radi od kuće, što za strance, što za naše ljude koji su u inostranstvu napravili neke firme, mislim da niko ne zna, ali sigurna sam da ih ima dosta.

I onda sam, probe radi pokušala da nađem on-line konkurse za arhitekte, i u prvih 15 minuta našla sam preko 20. Neki su možda loši, ili falš, ili malo plaćaju, ali sigurno ih ima veoma mnogo. Ne mogu naravno sve profesije da nađu on-line zaposlenje u struci, ali za arhitekte “nema zime”!

I znam da takvi poslovi nisu naročito “sigurni” ali, koji jesu?

Dakle, pre nego što počnete da očajavate što posla nema, proburiškajte malo po internetu! U “moje vreme” mi tu mogućnost nismo imali.

Jeste li ikada naručivali ili plaćali nešto preko interneta? A zašto?

Online trgovina je u stalnom rastu. Procjenjuje se da će uskoro svaka druga kupovina biti obavljena preko interneta. Naša zemlja ne zaostaje za razvijenim zemljama po tehničkim rješenjima. S druge strane, prepreke za procvat online trgovine su mnogobrojne. Počinju sa skupom dostavom a završavaju sa nerazvijenim i neuređenim tržištem. Međutim, najveća prepreka za više online plaćanja i narudžbi je – strah.

Ljudi na ovim prostorima se uglavnom ne osjećaju ugodno pri online kupovini. Plaše se kupovine na internetu zbog raznih priča, iskustava i anegdota o krađi i zloupotrebi podataka. Sljedeći strah je da neće dobiti proizvod ili uslugu koju su naručili i platili. Oba straha su razumljiva. Oba su posljedica straha od nepoznatog.

Na ovim prostorima je još mnogo nepismenih. Osim sumornih brojki na ovim prostorima skoro 30 godina traju krize, predratna i ratna stanja, zaoštravanja odnosa i prevare. Takvo stanje ovo tlo čini još plodnijim za stvaranje nepovjerenja prema svemu novom. Prema investicionim fondovima, privatizaciji, internetu, ljekovima pa i online trgovini. Treći razlog su kombinacija donedavno očajne infrastrukture za internet i informatičke (ne)pismenosti. Većina naših građana posnosno tvrdi da zna da radi na računaru. Istina je da veliki dio jedva snimi neobrađen dokument i koristi fejsbuk. O ECDL licencama da ne pričam. Ovi podaci zahtjevaju mnogo ozbiljniju analizu od ovakvog teksta. Svjestan sam da rizikujem da izgledam površan ali na ovome se neću mnogo zadržavati.

Kao posljedicu straha od svega, na ovim prostorima imamo autističan odnos većeg dijela društva prema prema plaćanju i poslovanju preko interneta.

Moj motiv da plaćam online je što ne treba da idem banku ili poštu pa da čekam u redu tek da platim račune. Sve mogu platiti iz kuće ili u hodu, uz uglavnom, niže naknade. Potreban mi je samo pristup internetu. Slično je i sa naručivanjem knjiga preko interneta. Iz razgovora sa prijateljima, koji sigurno nisu mjerodavan uzorak, ali su barem uzorak, analizirao sam razloge “za” i “protiv” online trgovine i plaćanja preko interneta.

Mnogo ljudi preko interneta kupuju odjeću i obuću. Drugi su protiv toga. Razlog je strah da neće izabrati željenu veličinu, boju i materijal. Druga grupa će rado kupiti knjige, kozmetiku i ulaznice za razne događaje. Međutim, većina ljudi koji imaju iskustva sa online kupovinom ističu da kada očekuješ robu iz inostranstva možeš da imaš nepredviđene troškove poput carine. Osim toga, ljudi nemaju povjerenje da su informacije na sajtu, sa kojeg naručuju,  tačne. S tim u vezi, brinu da će željeni proizvod, čak i ako im neoštećen stigne u ruke, koštati više nego što očekuju. Realno, čak i kada sa sigurnošću utvrdimo cijenu sa dostavom proizvod se može oštetiti prilikom transporta. Još gore, može se desiti da ne dobijemo baš onakav proizvod kakav smo naručili. Pogotovo kada naručujemo polovne stvari.

Da bismo izgbegli ovakve neprijatnosti treba obratiti pažnju na nekoliko stvari. Prvo, treba provjeriti da li postoje navedeni telefoni i mejlovi ljudi iz prodaje. U kontaktu sa njima treba da provjerimo uslove dobavljanja. Takođe, treba provjeriti web stranice i profile na društvenim mrežama prodavača. Interesantno je da većina njih zaista brzo odgovara na upite na fejsbuku. Još važnije, postoji mnoštvo sajtova na kojima možete provjeriti kredibilitet nekog sajta odnosno da li je lažan ili ne. Najvažnije, ukoliko korisnik nije zadovoljan isporučenim proizvodom postoje Zakon o zaštiti potrošača i rokovi za reklamaciju. Postoje u zemlji. Ako naručujete iz inostranstva ovo može da bude problem. Mada, vjerovatnoća da vam dobijete bofl proizvod je obrnuto proporcionalna kredibilitetu sajta. Zgodan trik ljudi koji često naručuju i plaćaju preko interneta je da se provjeri sajt sa kojeg se naručuje poput ekstenzije za Firefox. Ovaj dodatak pokazuje validaciju sajta, od lokacije servera do “whois” podataka, pronalazi slične sajtove i recenzije kupaca.

Oni koji ne brinu da će dobiti ciglu upakovanu u kutiju plaše se da otkriju podatke sa svoje platne/kreditne kartice nekom zlonamjernom hakeru. Vaše podatke ne treba da zna niti da posjeduje niko osim vas i vaše banke. Sajtovi koji traže podatke koji nisu potrebni za transakciju, a mogu da iscure, su – pervara. Zaobilazite ih. Takođe, ne šaljite fotografisane i skenirane kartice nikome.

Stvarna prednost plaćanja elektronskim putem je što u svako doba imate pregled stanja i plaćanja na računu sa detaljima depozita.

Većina online servisa banaka omogućavaju preglede o stanju kredita i dospjelih obaveza po računima. Dakle, zahvaljujući internet bankarstvu na jednom mjestu imamo potpunu kontrolu nad svim računima i transakcijama.

Kako bi obezbjedili tajnost plaćanja banke klijentima najčešće daju tokene ili šalju sms na telefon sa šifrom. Radi se o šiframa koje je potrebno upisati za potvrdu plaćanja. Pomoću šifre se odobrava transakcija. Uglavnom, svi servisi pošalju sms kao potvrdu završetka transakcije. Još jednostavnije, većina banaka nam nudi i da skinemo aplikaciju koja olakšava plaćanje. Dakle, čak i kada neko želi da plati sa vašeg računa neće moći bez te šifre. Ako vam ukradu i telefon i karticu onda ste baš u problemu. Zato se preporučuje da ni kartice, ni tokene ni telefon ne posuđujete.

Najdraža meta cyber lopovima su ljudi koji neoprezno i neodgovorno koriste mogućnosti XXI vijeka. Sigurno ste već čuli za tzv. phishing. Znate ono kad prevaranti pošalju mejl za koji se čini da je važno obavještenje iz banke. U mejlu se navodi kako je kao posljedica nekih razloga došlo do problema sa vašim računom ili karticom. Često se navode bezbjedonosni razlozi, blokada računa ili slično. Od vas se traži da upišete svoje lične podatke, broj računa, PIN ili slično na web stranicu “banke”. U mejlu je priložen link na lažnu stranicu. Kada korisnici kliknu na link, otvori se sajt koji zaista izgleda kao stranica banke ili čak stranica na fejsbuku. Međutim, kada upišete svoje podatke kriminalcima predajete lične podatke. Te podatke oni poslije mogu iskoristiti za pražnjenje bankovnih računa, krađe identiteta ili ih mogu prodati. Savjet da se ovo zaobiđe je da u bookmarks imate snimljen sajt preko kojeg plaćate i da ulazite samo tako na njega.

Cyber kriminalci do podataka korisnika mogu doći i putem trojanaca, malvera i kilogera – alata koji prate sve što upisujemo putem tastature. Na taj način mogu dobiti korisnička imena, lozinke, šifre i razne druge informacije. Ove prevare najčešće se izode napadima na račune i/li naloge korisnika. Ljudi često i ne znaju da su „pokupili virus“. Dakle, nikada ne otvarajte linkove iz mejlova ili SMS-ova za koje se čini da su ih poslale banke. Ako ste dobili tako nešto od banke treba da znate o čemu se zaista radi.

Za kraj, tokom narudžbe preko interneta uvijek treba provjeriti da li je moguće stupiti u kontakt sa ljudima iz prodaje. Kada utvrdite da je neki sajt pouzdan memorišite ga u bookmark. Poslije toga uvijek mu pristupajte preko snimljene adrese. Kartice, tokene ni telefon ne posuđujete. Ne otvarajte linkove iz poruka za koje se čini da su ih poslale banke. Ako ste dobili tako nešto od banke provjerite o čemu se zaista radi. Za one koje se plaše a htjeli bi da probaju kako izgleda naruičivanje i plaćanje preko interneta preporučujem da probaju da naruče hranu preko Donesi.com. Za pet maraka barem će klopati bez motanja po kuhinji.

Subota, 21. 1. 2017. 01:28h. Ulazimo na Krstaricu, online pričaonicu. Logujemo se pod imenom bubana_34. Da bi pristupili sajtu dovoljno je samo da unesemo slova sa slike. U prazan prostor ukucavamo NAKMMR i pristup sajtu je otvoren. Bubana_34 je aktivirana. U prvih pet sekundi sedam javljanja: Dule_Beč, menadzer, msT, Necko_ nemam_nick, niti-dobar-niti-fin, Priglavak.

Još deset sekundi i na prvi pregled poruka, kada eliminiramo ove sa ćao, šta ima, da li si za dopisivanje ostanu ovi sa sljedećim pitanjima:

blackSwank: jel imas dole crtu?

msT: šta misliš o sexualnom odnosu izmedju momka od 27 godina, i starijih žena, preko 50

Priglavak: izjebana?

Zverko: volis li da gutas spermu?

Gost_23649: st amislis o sexu na poslu sa kolegom, koleginicom?

Sudeći po sadržaju prvih poruka, može se zaključiti vrlo brzo da Krstarica nije mjesto gdje ljudi dolaze svršavati važne poslove, nego upravo to što ste pomislile. U trećoj minuti Bubinog online života imamo prvi Bingo za večeras.

Ovo nije još ništa kakve je sve ponude, pitanja i molbe bubana_34 dobila u šest sati svog online života. Naime, petak, subotu i nedjelju smo po dva sata cimerka i ja proveli online razmjenjujući poruke sa raznim likovima želeći saznati šta dobijaju online, a ne mogu kod kuće, kakve razgovore vode, kakve potrebe imaju i šta nude ženama. Prije nego vam predstavim neke od konverzacija, važno je istaknuti da je Bubana tokom komunikacije bila politički i ideološki neutralna. Niti je osuđivala, niti podržavala akcije, želje, ponude i razmišljanja, koja su pristizala na njenu adresu. Tamo gdje je zašla u malo dublji razgovor bilo je to sa ciljem da svi kroz ovaj tekst saznamo više o (ljudskim) seksualnim potrebama, navikama i razmišljanjima.

Bubana_34 je dobila nekoliko ponuda za analni seks, mahom od ozbiljnih, obrazovanih, a ponajviše, diskretnih muškaraca, kakav je i Lav_Bg. U nastavku razgovora Lav_Bg je ispričao Bubani da ima djevojku, koja je s njim jedno vrijeme prakticirala analni seks, ali nikada nije istinski uživala, pa mu je nedavno saopštila da ne želi više ovakvu vrstu seksa. Previše toga ih veže da se zbog toga rastanu, ali on i dalje ima veliku potrebu za analnim seksom, pa je na Krstaricu došao da nađe neku djevojku za to. Nije baš toliko liberalna – odgovorio je bubani_34 na pitanje da li je svoju djevojku pitao da li je njoj uredu da on dođe online i traži djevojku za analni seks.

Onda se javio i jedan filozof, kakve bubana_34 posebno voli da rastavi na proste faktore.

Zaključak: Feminizam se ignorira, a od stava i odlučnosti bježi.

Kada ne mogu o incestu sa najbližima, onda ljudi o tome divane online, jer tastatura sve trpi.

Oženjeni su redovni gosti Krstarice. Da li dolaze ovdje iz zabave, da ispune slobodno vrijeme, iskuse nešto novo ili stvarno pređu granicu i prevare svoje supruge ostaje na vama da prosudite.

Bubana je dobila i nekoliko ponuda od parova, koji traže treću djevojku/ženu.

S vama smo podijelili jedan djelić razgovora koji ilustrativno pokazuje kakve sve seksualne mašta, fantazija i potrebe muškarci imaju. Neki na internet dolaze da samo pišu o njima, a neki da ih možda i ostvare. Online mjesto je idealno za sve one koji zadovoljavaju svoje fantazije iz sigurne, udobne i zaštićene pozicije, često samo pišući o njima. Tako na internetu imamo mogućnosti s potpunim strancima, nikada ne znajući do kraja nečiji identitet, zapravo, razgovarati o stvarima s kojima ne pričamo ni sa najbližima. Nije li to pomalo tužno. Većina ljudi trenutnom partneru ili partnerki ne može otvoreni ni reći koje sve seksualne želja, fantazije i potreba ima, a kamoli da ih, realiziraju i to možda na obostranu zadovoljstvo. Da li sa osobom koju najviše volimo imamo i najbolji, najluđi, najvatreniji seks? Većina mojih prijateljica kaže i ne baš. Sa onim koga vole ne mogu biti baš i najveće prostakuše u krevetu. Nekako ne ide to jedno uz drugo. Tako mi, barem, kažu.

Trebamo li pored svojih partnera ići online i zadovoljavati na taj način neke čudne potrebe ili je otvorena komunikacija prvi korak ka ispunjenu istih. Fantazije prestaju jedino kada se jedanput iskuse. Poslije to više nisu fantazija nego seksualne prakse. Koliko naše tijelo ima načina da izrazi seksualnost, toliko je načina društvenih zabrana i limita tijela i seksualnosti. Zato što vas je stid pričati, vaš partner ili partnerka možda odlaze online namaštavati s drugima fantazije i raspirivati strast u fikciji, umjesto da teritorij kreveta bude prostor zajedničke kreacije strasti, ljubavi i zadovoljstva.

Ljudi s kojima se bubana_34 dopisivala su, uz sve mogućnosti izmišljanja s njihove strane, i vaši partneri, prijatelji, očevi, braća. Doktori, šefovi, kolege. Ljudi oko vas. I oni uglađeni, nasmijani, kulturni. I oni za koje nikada ne biste rekli da vole i uživaju baš to. Neka ovaj tekst i mali eksperiment bude povod da iskreno sa svojim partnerima razgovarate o seksualnim fantazijama, željama i potrebama, bez da ih vrednujete kroz prizmu društva i šta društvo o tome misli, nego vi lično. Koliko i šta vas i vašeg partnera zadovoljava i u čemu obostrano možete da uživate, to je pravo pitanje. A ne šta će moja mama ili tetka misliti o tome. Kada bismo iskrenije i otvorenije razgovarali te više ispunjavali lične, a ne društvene zahtjeve ne bismo morali važne poslovne svršavati na internetu nego u vlastitom krevetu.

Istanbul – grad prepun strastvenih ljudi. Tu sve prosto zuji od šarolikih emocija. Tu se dešava sve i sve je odjednom i to ti daje neverovatan osjećaj života. Daje ti energiju. Budi želje.

U kafićima sve vrvi od ljudi i osjećanja. Od sreće do ljutnje i bijesa, sve je tu i niko se ne suzdržava da to pokaže. Ljudi ovdje imju neki poseban stav: “Dobićeš dio mojih osjećanja, ma šta to ja osjećao.” Niko te ne pita da li to žeiš ili ne, to je prosto nešto od čega se u ovom gradu ne može pobjeći.

Oh, ta slavna turska velikodušnost!

Oh, taj slavni turski zov mačaka, taj neizbježni dnevni ritual.

Pa ne mogu ga čak uporediti ni sa hobijem, mislim da bi prije odgovaralo da se nazove dodatnim poslom. U Istanbulu su ulice uvijek prepune ljudi koji sjede, piju svoj čaj i odmjeravaju druge ljude, a naročito (ili bih trebala reći prvenstveno) žene. I to je sve što rade, svaki dan, po cijeli dan. Nije onda ni čudo da su nevjerovatno dobri u tom što rade, a što ja zovem “silovanje očima”.

Tako silovanje očima postaje silovanje sluha i to je nešto što se ne može izbjeći. Ne može im se pobjeći.

Oni skeniraju ženu od glave do pete, milimetar po milimetar. Ako im pri tom mjerkanju bilo šta padne na pamet, oni to i kažu, izbace tek tako iz sebe što im je na umu. Tako silovanje očima postaje silovanje sluha i to je nešto što se ne može izbjeći. Ne može im se pobjeći. Naravno, uvijek je opcija da nosiš čepiće za uši ili slušaš muziku, ali prosto je previse ljudi i kola o koijima konstantno moraš da vodiš računa, tako da nije baš praktično rješenje, a nekad ni preporučljivo.

A kako bih voljela da su slušalice da najjačom muzikom bile u mojim ušima tog dana kada sam išla na fakultet i da nisam čula čovjeka koji mi je u sekundi, niotkuda, prišao i rekao: “Pusti me da te j*** u d**e, ljubavi.” Ljubavi?! Ljubavi!? Kakve sve to ima veze sa ljubavlju? I odakle mu pravo da me tako nazove?! Stala sam na stanici i zaplakala. Nisam to više mogla podnijeti. Bila sam preumorna od tog silovanja očima, silovanja mojih ušiju i mozga, tog zova mačaka i poniženja u javnosti.

Najgore je to što ne mogu ništa da uradim, što sve to – sve ove ljudi, sve te riječi koje govore i šapuću – nije moguće prosto blokirati. A koliko sam samo puta poželela da postoji neko STOP dugme na njima koje bih mogla pritisnuti i isključiti ih. To bi bilo nešto savršeno.

Ovakve neprijatne stvari se dešavaju u stvarnom životu, ali se dešavaju i na internetu. Srećom, na internetu zaista postoji STOP ili BLOK dugme i to donosi bar malo olakšanje, malu satisfakciju za sve ostale uvrede koje nisam zaslužila i koje niko ne zaslužuje.

Od kada sam napravila svoj prvi nalog 2008., primila sam hrpu poruka i komentara svakakvog sadržaja. Naravno da svako ima pravo na sopstveno mišljenje, ali neka od njih su bila toliko uvrnuta i uznemirujuća da ih nije moguće ignorisati, a kamoli uzeti u obzir. Svašta su mi pisali.

Jedni su htjei da mi ližu nožne prste, drugi nudili da mi čiste stan, treći da peru moje donje rublje. Vrlo uzbudljivo, zar ne? A krajnje uvrnuto postane kada pokušaju da saznaju u kojoj ulici živim ili koja su mi omiljena mjesta za izlazak. Jezivo!

Moja onlajn blok lista raste svaki dan, a ovdje su “najbolji” momenti iz mog inboksa. Uživaj.

• Mi smo par koji voli da liže stopala jedno drugom. Da li bi voljela da nas slikaš?
• Hej! Imam jednu suludu ideju. Uskoro ídem na put pa sam mislio da mi se pridružiš? Naravno, ja sve plaćam. Nemaš šta da izgubiš – plaćen odmor, dobar dečko kom možeš ugoditi i dobar dečko koji će uraditi sve da tebi ugodi. Što da ne?
• Zbog tebe su mi stopala postala fetiš!
• Dodao sam te, jer bih želio da budemo ljubavnici. Imaš nevjerovatan ukus! Ja volim nauku i umjetnost. Mislim da bih ti se dopao.
• Kada si živjela u Naunystrase u Berilnu? (KAKO ON TO DOĐAVOLA ZNA?)

• Velike i čvrste grudi su jedno od svjetskih čuda i izvor sreće za one koji ih imaju i za one koji ih obožavaju. Ljubi te, Madam.

Blok je iz raja izašao.