Skeptik sam i cinik, pomalo. Nisam čitala nikakve prosvećujuće knjige niti posećivala kakve radionice u kojima se uči kako biti srećan i zadovoljan, kao što je to danas moderno, već sam se bavila svojim duševnim i duhovnim stanjem na one staromodne načine, tražila pomoć tamo gde joj je mesto, nadugačko sa sobom vežbala da prevaziđem izvesne tegobe i stresove, borila se sa svakakvim demonima i avetima, ali jednu stvar nikako nisam uspevala da savladam, a to je oproštaj. Ni sebi ni drugima.

Proces praštanja, kome god,  najmukotrpniji je od svih koje sam u životu prošla a neoprost je teška, zloćudna bolest koja te jede iznutra i ne, nije tihi ubica, već galopirajuća neman koja razara sve pred sobom. Ako uspeš njome da ovladaš, da pobediš ego, ponos, sujetu, povređenost, ako uspeš da shvatiš da je oproštaj najvažnije što za svoju dušu i zdravlje možeš da učiniš – tada više neće biti bitno ko i šta ti je nažao učinio, jer ne praštaš njemu zbog njega, već sebe radi.

Svima koji prolaze kroz ovaj proces najteže je objasniti upravo ono što će ih tegobe osloboditi.

“OPROŠTAJ JE SUŠTINSKI VAŽAN ZA SOPSTVENU DUŠU I NJENU DOBROBIT”

Moja kuma je od malena bila jako pametan stvor. Kad bismo se šta svađale ili bi joj ko šta nažao učinio, nikada se time nije previše zamarala a daleko od toga da je ikada, pa čak i tako mlada, bila površna. Naprotiv. Sećam se da mi je sa nepunih 16 godina rekla: „Šta imam od toga što ću da zlopamtim,  kad će samo meni od toga da bude loše?“ Čitava mala životna filozofija stala je u ovu njenu rečenicu – praštam jer neću ja da se osećam loše.

“OPROŠTAJ NE ZNAČI DA SE NEKO „LAKO IZVUKAO“ I DA NIJE KRIV”

Oprašta se sebe radi, ne zbog onog ko vas je povredio, a to je najteže shvatiti. Jer oproštaj nekome u nama često zvoni kao konačno opravdanje i abolicija onome ko nam je zlo naneo. Međutim, opraštanje je čin stavljanja tačke na ono što nas boli, bez toga da smo se tim činom nismo oslobodili svakog pa i negativnog osećanja vezanog za onoga ko nas je ili šta nas je povredilo.

Sebi sam prečesto postavljala pitanje „Kako oprostiti nekome ko se ne kaje?“. Ali, opraštanje je proces u kome pre svega sazrevamo mi i izdižemo se iznad situacije koja nam je nanela bol. Zato je oproštaj blagoran po nas same.

Oproštaj ne znači da ćemo izbrisati prošlost, ili zaboraviti ono što se dogodilo. To čak ne znači da će druga osoba promeniti svoje ponašanje – to je nešto izvan naše moći i to ne možemo kontrolisati. To jedino znači da ćemo se oslobađajući se besa i bola, okrenuti nečem boljem. Nije uvek lako, naprotiv. Ali može se naučiti. Jer ako se držimo za bol, iznova preživljavamo određenu situaciju i time je stalno ponovo oživljavamo i čaprkamo tu možda tek srasku krastu, nema mesta za praštanje.

“OPRAŠTANJE JE STVAR LIČNE ODLUKE ZA USPEŠAN NASTAVAK ŽIVOTA”

Opraštanje drugima  je jedna od najboljih stvari koje možete za sebe učiniti, nije ovo dovoljno jednom naglasiti. Ponavljam nije nimalo lako, nekada će trebati puno vremena, ali će vam na kraju biti drago što ste uspeli. Dozvolite sebi sva osećanja koja imate jer ste na kraju samo čovek, imate pravo na bes i ljutnju, tugu i razočaranje, povređenost i bol, dajte sebi vremena da zacelite ali dozvolite sebi i šansu da se od svega oslobodite. Dug je put pred vama, ne treba vam dodatni kofer bespotrebnog tereta.

Nakon nebrojanih neprospavanih noći, iz najličnijeg iskustva na svetu ovom vam pišem. Poslušajte taj vapaj u sebi i dozvolite da mir uđe u vaš život. Na kraju, oprostite i shvatite da ste time omogućili sebi da budete srećni i krenete dalje. Pobedite sebe i budite jači od svega.

Postanite sami svoj uspeh.

Danas je moj 37. rođendan. Moram da kažem, da su sve te godine bile veoma zanimljive. Osvrnuvši se na proživljene etape svog života, sada shvatam da su svi moji uspesi, neuspesi, trijumfi i duševne boli stvorili današnju mene.

Prošla sam put od stidljive i studiozne devojčice do buntovne tinejdžerke i bezbrižne 20-godišnje sanjarke. ​Danas, sa svojih 30-ak i više, postala sam majka, preduzetnik, i otkrila šta je za mene najvažnije u životu.

Nastavljajući svakodnevno da upoznajem sebe i pomažem da i drugi to urade, odlučila sam da napregnem vijuge i sastavim spisak lekcija koje sam naučila za 37 godina svojeg života. Danas ja započinjem još jedan krug oko Sunca i delim sa vama lekcije koje sam već dobila. Nadam se da će nekome biti od koristi.

Dakle:

1. Sreća dolazi iznutra. Mi previše vremena trošimo u potrazi za potvrđivanjem i ohrabrenjem sa strane. I uvek se ispostavlja da ih tražimo  tamo gde ih nema. Pogledajte unutar sebe.

2. Budite zahvalni za sve. Za dobro, za loše, za užasno. Život je sam po sebi  dragoceni dar. Zadovoljstvo i bol – to je deo našeg puta.

3. Suptilne promene u percepciji preobražavaju ceo vaš život. Kada osetite strah, bes, ljutnju, samo pogledajte na situaciju iz drugog ugla.

4. Nemoguće je usrećiti sve, i ostati veran sebi. Ipak,  bolje  je rizikovati i biti pogrešno shvaćen, nego biti voljen, pretvarajući se da ste nešto što stvarno niste.

5. Svet je naše ogledalo. Ono što volimo u drugima je odraz onoga što volimo u sebi. Ono što nas nervira kod drugih – je snažan pokazatelj toga, na šta treba da obratimo pažnju kod sebe.

6. Svi ljudi se pojavljuju u našem životu s razlogom. A mi sami odlučujemo da li ćemo usvojiti  lekcije koje nas uče ili ne. Što je gora njegova uloga u našem životu, to je veća lekcije. Uzmite to u obzir.

7. Verujte. Prosto znajte, da vam u najtežim vremenima Univerzum  neće okrenuti leđa i sve će biti u redu.

8. Ne uzimajte sve suviše k srcu. Šta drugi rade je odraz onoga što se dešava u njihovom ličnom životu. I po pravilu, to ima malo ili nema nikakve veze sa vama.
​
9. Priroda leči. Šetnja na svežem vazduhu i pogled na prelepe krajolike na čudesan način čisti glavu od nepotrebnih misli, vraća u život i podiže raspoloženje.

10. Povređeni ljudi, povređuju druge. A ipak ih volite. Iako, potpuno je  u redu da ih volite na daljinu.

11. Da biste se izlečili, treba to osvetliti. Stavite vaše strahove i slabosti direktno ispred sebe i usmerite na njih jak snop svetlosti, jer jedini način da se oslobodite njih je da prođete kroz njih. Gledati istinu u oči je bolno. Ali, kunem se, u perspektivi stvarno je vredno toga.

12. Perfekcionizam je iluzija. Najbolesnija. Opustite se. Težite ka savršenstvu, ali dozvolite sebi da pravite greške i da budete srećni bez obzira na ishod.

13. Uklonite povez sa očiju. Ne fokusirajte se samo na svoje ciljeve i želje. Rizikujete da propustite lepotu života i ljudi koji vas okružuju. Svet je neverovatno lep kad idete kroz njega širom otvorenih očiju.

14. Slavite svoje pobede. Uživajte u svim svojim uspesima, čak i najmanjim.

15. Znajte da opraštate. Pre svega to je vama potrebno, a ne onima koji su vas povredili. Praštajući steći ćete mir i slobodu koju zaslužujete. Praštajte lako i brzo.

16. Svi mi imamo neverovatnu intuiciju. Ako zastanete, umirite se i slušate, možete čuti glas svoje unutrašnje mudrosti. Slušajte tihi šapat svog srca. On zna put.

17. Neka vaša duša peva! Budite autentični. Ne postoji niko drugi na ovom svetu isti kao vi. Budite iskreni, živite i dišite punim plućima, krenite  prema odabranim ciljevima.

18. Svi smo mi stvaraoci. Ozbiljni! Uz odgovarajuću upornost, koncentraciju i istrajnost sve je moguće. Imajte to na umu.

19. Ja zračim svetlost. Vi zračite svetlost. Svi mi emitujemo svetlost. Neki bacaju senku na svoj sopstveni sjaj. Budite zrak svetlosti za druge i ukazujte im put.

20. Ne uzimajte život previše ozbiljno! U svakom slučaju, niko iz njega ne izlazi živ. Smejte se. Dozvolite sebi da budete glupi. Uživajte u svakom trenutku. Zabavljajte se.

21. Okružite se ljudima koji vas vole i podržavaju. I vi volite i podržavajte njih. Život je suviše kratak za bilo šta manje od toga.

22. Naučite suptilan ples. Ako imate veliki san, sledite ga sa strašću. Ali nežno i na određenoj udaljenosti, da bude dovoljno gibak i okretan, da se prilagođava  promenjivom ritmu života.

23. Što više dajete, više dobijate. Delite svoju mudrost, ljubav, talenat. Delite lako. I bićete zapanjeni koliko mnogo lepog u život vam se vraća.

24. U tom smislu, pazite da ne date sebe previše. Jer ako se unutrašnja čaša isprazni, onda se neće moći ništa dati. Važno je održavati ravnotežu.

25. Recite „Da“ svemu, od čega vaše oči zasijaju. Recite nepokolebljivo „Ne“ svemu što vas ne interesuje ili za šta nemate vremena. Vreme je najvredniji resurs, koji se ne obnavlja. Upravljajte sa njim mudro.
​
26. Život, to je serija uspona i padova. Da bi otkrili svoj puni potencijal, potrebno nam je i jedno i drugo. Samo  se držite  čvrsto i uživajte u vožnji.

​27. Ponekad prerastamo prijateljstva.

​To ne znači da smo mi ili prijatelji loši. To samo znači da smo na različitim putevima. Čuvajte ih u svom srcu, ali ako počnu da vas povređuju ili zadržavaju, znači da je došlo vreme da uspostavite distancu i napustite prijateljstvo.

28. Strah je često veoma dobar pokazatelj onoga šta zaista želimo, i šta nam je potrebno u životu. Neka vam on bude kompas i uživajte u uzbudljivim avanturama, na koje vas vodi.

29. Prevazilaženje sopstvenog straha je najkorisnija stvar koju možete učiniti za sebe. Tako, dokazujete sebi da možete sve. To je super-generator samopouzdanja.

30. Što češće možete, govorite i pokazujte bližnjima da ih volite. Toga nikada nije previše. Vaše vreme, prisustvo, ljubav i iskrena brige za njih –  najveći je poklon.

31. Naše telo je transportno sredstvo, koje nas vozi ka našim snovima. Volite ga, odnosite se prema njemu nežno i pažljivo, ako želite da se osećate bodri i energični. Ali, nikada opsednuti njime. Spoljašnjost je subjektivna i vremenom se menja, u svakom slučaju. Osećati se udobno i prijatno u svom telu – to je ono što je najvažnije.
​
32. Živite u sadašnjosti. To je jedino što sada imamo. Učite se na greškama iz prošlosti i uživajte u prijatnim uspomenama, ali ne vezujte se za njih i ne dozvolite im da vas progone. Maštajte o budućnosti, ali bez fanatizma i opsesije. Volite sadašnji trenutak.

33. Mi smo svi jedna velika ljudska porodica. Niko od nas nije ni bolji, ni gori od drugih. Samo u nekoj etapi života, mi znamo šta da radimo. U sledećoj to će biti neko drugi.

34. Zahvaljujte se svakodnevno za sve što imate u životu. Na taj način stvarate oko sebe prostor za još veće obilje – radosti, ljubavi, zdravlja i prosperiteta.

35. Vi niste centar Univerzuma. Iako ponekad vaš ego uzrokuje da tako mislite. Udaljite se od tog načina razmišljanja, i videćete svet iz perspektive drugih ljudi u potpuno novom lepom svetlu.

36. Vi ste sami sebi guru. Veći deo  života nam govore, šta da radimo, kako da mislimo, šta je dobro i kako da „uspemo“. Ne treba u sve to bezuslovno verovati. Mislite svojom glavom. Razbijajte šablone. Čim prestanete da radite ono što se očekuje od vas, i počnete da sledite svoj intuiciju, više ćete se osećati   srećno.

37. Svetu je potrebno više ljubavi, svetlosti i smeha.
Godine – to je samo broj. Ali, što ih je više, to  smo mudriji i iskusniji . Nikada nećete biti mlađi nego što ste sada. Zato prihvatite ih, volite ih, i uživajte u potpunosti!

Preuzeto sa: uspesnazena.com

Prečesto smo svjedoci razvoda zbog afere, kako od strane parova u javnosti, tako i brakova prijatelja i poznanika. Autsajderi se često osjećaju prinuđenim da osude, opravdaju i raspravljaju o pitanju: Može li brak preživjeti aferu?

Činjenica je da, bez obzira na to šta svijet misli, samo par može odlučiti da li njihov brak može opstati.

Ako oba partnera žele da se ponovo posvete vezi i imaju hrabrosti da vjeruju i ponovo zapale svoju ljubav, oni mogu ponovo da izgrade svoj brak.

Teški počeci su razumljivi

Ponovo izgraditi nešto zvuči dobro, ali u početku nije lako. Često niko nije siguran ni u šta osim u želju da bol “nestane”. Emocionalno, destruktivna osjećanja, bijesa, izdaje, krivice i srama ne nestaju tek tako.

Ponekad postoji želja da ih zakopamo i ponovo se povežemo kao da se ništa nije dogodilo.

Ponekad postoji pritisak od vanjskog svijeta da se nešto uradi ili ne uradi.

Zanimljivo je koliko će se ljudi, koji govore da se prevara ne oprašta, boriti za sopstveni brak kada se nađu u sličnoj situaciji.

S obzirom na unutrašnje i spoljašnje pritiske, par nakon afere treba sebi da dozvoli vrijeme da se izliječi i popravi na svoj način.

Važni koraci naprijed ka iscjeljenju i popravci

Izvinjenje

Izvinjenje je verbalno, ponekad pismeno, izražavanje krivice koja predstavlja kajanje ili tugu zbog toga što ste povrijedili nekog drugog. Nakon afere, izvinjenje je način da se svjedoči o bolu izdaje koju je jedan partner izazvao drugom.

Izvinjenje nije automatski “karta za oproštaj”. To nije predgovor o krivici, izgovorima ili osveti. Pravo izvinjenje nakon afere šalje poruku da bez obzira na razlog, kršenje bračne veze nikada nije odgovor.

Izvinjenje je neophodno jer priznaje bol koja je nanesena i započinje obnovu sigurnosti i zajedničkih vrijednosti između partnera – obećava promjenu.

Oproštaj

Da bi par mogao da nastavi dalje, mora postojati iskreno izvinjenje i spremnost da se oprosti. Na mnogo načina, ovo je zajedničko putovanje koje podrazumijeva vjeru u iskreno kajanje drugog i spremnost i sposobnost da se promijeni – ponekad je to skok koji je vrijedan preduzeti.

Literatura o nevjerstvu naglašava da je u popravljanju braka oproštaj proces koji traje, a ne jedan zaseban događaj.

Kao takvo, opraštanje često uključuju cikluse nepovjerenja, straha i srama. Kao i svaka druga trauma, za nevjerstvo je potrebno vrijeme i razumijevanje da se izliječi.

Empatija prema položaju drugog u ovim trenucima može biti najmoćniji način podrške procesu opraštanja: “Čujem te”. “Razumijem da ti je žao.” “Žao mi je i ne mogu da te krivim što ti je potrebno više vremena da mi opet vjeruješ.”

Fleksibilnost suočavanja

Koncept fleksibilnosti suočavanja potiče iz istraživanja George Bonanno i njegovih kolega koji smatraju da otpornost na traumu nije rezultat jednog načina nošenja sa situacijom, već sposobnost da se bude fleksibilan i koriste različiti načini suočavanja.

Poslije traume, što uključuje i nevjerstvo, često su me pitali “Da li preboliš to ili samo nastaviš sa tim?”

Odgovor je da radite oboje.

Ako se nikada ne osvrnete kako biste osjetili i suočili se sa raskidom braka koji ne možete popraviti, i ako se nikada ne radujete da preduzmete korake zajedno u nadi da ćete popraviti stvari, onda nećte pronaći put do obnovljene ljubavi.

Ponovno uspostavljanje povjerenja

Sastavni dio izvinjenja, oproštaja i procesa liječenja nevjerstva je ponovno uspostavljanje povjerenja. Pošto je istina o vezi kompromitovana ćutanjem i lažima, istina sada mora da se izrazi.

Od početka procesa zarastanja i kako se izliječenje odvija, izdani partner treba da zna priču o aferi. Oni moraju da shvate svoju stvarnost i da stvore svoju percepciju onoga što se dogodilo. Moraju da znaju ko je njihov partner, ko je bila “druga osoba”, kako se ta veza završila i ko je sada njihov partner.

Iako zahtjev za više informacija može doći u različitim vremenima, pojašnjenje je važno. Može biti potrebno mnogo zahtjeva i potrebe za datumima i detaljima.

Međutim, razjašnjenje je drugačije od beskonačnog razmišljanja, opsjednutosti ili ispitivanja partnera koji je izdao. Ne želite da aferu učinite važnijom od braka koji pokušavate da popravite!

Uzajamno preispitivanje

Ono što gradi povjerenje koje omogućava oporavak i izliječenje veze jeste iskreno, bez krivice, ispitivanje stanja veze prije afere. Ovo ne znači odobravanje izdaje.

To je iskrena samorefleksija svakog partnera i međusobna razmijena onoga što je svaki dao i dobio u vezi. Sa kojim problemima se svako suočavao? Koja pitanja su bila ignorisana? Kakve će želje i potrebe imati svaki partner u ovom novopopravljenom braku? Nevjerstvo nije izgovor za afere; to je realnost koju treba uzeti u obzir u procesu popravke.