– Je l’ deca to doručkuju u parku? – pitala me je jedna poznanica, a ja sam s najširim osmehom, nimalo zbunjena odgovorila: Uh, tu im je najslađe!
„Da li sam ja robot???“ pitala sam danas svoju decu.
Navikli su se na čudna pitanja, te su se smejali.
Nadam se da im nikada neću reći da to pitanje – nije bilo šala.
Ovo je kratka priča o tome kako deca znaju, jednostavno stvarno znaju ko je zli junak u priči. Mi odrasli često zaboravimo da je važnije ono što osećamo od onog šta neko o sebi kaže. Ja slušam svoju decu.
