Ok, dokazivaćemo se, ali na koju ćemo stranu? Pet dečaka u istoj, konfliktnoj, situaciji. Pet različitih reakcija:

1. Idu, hrabro, u fajt
2. Stoje sa strane
3. Izvine se i pokušaju da reše problem na miran način
4. Umešaju se zbog drugara
5. Ne umešaju se zbog drugara..

Nijedan nije uspeo da ugodi našem naslovu. Svih 5 porodica nisu baš zadovoljne, posebno tate (koje i same još uvek ne znaju odgovor). Kada su u društvu drugih tata, još ako je i tuđi sin – fajt, naravno. Ali kada je tu mama – ” beganova majka ne plače” stil.

Nisu se sami sa sobom dogovorili o kriterijumu. Jedan je bezglav, drugi je kukavica, treći filozof, četvrti naivan, peti izdajnik… Nijedan ne valja.

Mama voli ODLIČNOG đaka, poslušnog, urednog sina, odgovornog i nekofliktnog. Sve je jasno, sem kako se udala za tatu. A ako je i tata, ipak, po ovim maminim ZRELIM kriterijumima, najčešće ga je, nazivala “naivnim, bez sposobnosti da se bori za sebe, da je rastao u saksiji, da se svaka šuša bolje snašla…”

Nisu mame monstrumi.

Nisu ni tate nesposobne.

Nego se mi nismo dogovorili kako se ponaša PRAVI muškarac, pa zahtevamo da se Bred Pit po potrebi pretvori u Ibrahimovića, pa u Rokija, ali, ipak da bude vukovac i razume se u filozofiju.

Hm.. Dok mi ukapiramo da to ne postoji, pun džak kompleksa smo dečacima nabili.

Naši muškarci se ubijaju 3 puta više nego žene.

Htela sam da pitam: Evo, ja prodajem dečake, kakve biste naručili? Znate li šta hoćete?

Preuzeto sa: detinjarije.com